Osećam se pozvanim da podelim svoju tužnu priču o nožu
Davne 2003. godine sam kretao na dugo samačko putovanje, pa pomislih kako bi mi dobro došao dobar rezervni nož, jer jedan sam već imao. Tada je u Dunavskoj ulici u Novom Sadu postojala prodavnica noževa "Hošek", koja je kao važila za dobru. I ja lepo, onako žutokljun, odem i kupim preklopni nož za 30 evra
Kao, brendirana roba, u fancy kutijici, ne znam kakav čelik, bla bla, natruniše oni meni tamo sve i svašta da sam na kraju još smatrao da sam i jeftino prošao.
Odmah po odlasku kući sam primetio da se nož ne otvara glatko, tj da zapinje. Pažljivom analizom sam utvrdio da na sečivu postoji fabrička greška u vidu male izbočine. Onda sam vratio nož i dobio novi.
Za dva meseca putovanja moj brendirani nož za 30 evra se rasklimao, onda mu je ispao šrafčić, onda se istupio toliko da više nije mogao da seče hleb. Posle izvesnog vremena se konačno sasvim raspao.
Valjalo bi pomenuti i da nož sa buvljaka imam još od srednje škole i svuda ga nosim sa sobom, i nit' se istupio, nit' rasklimao, nit' polomio... a bio je svugde gde sam i ja bio.
Takvi se i danas prodaju na novosadskoj Najlon-pijaci, mislim da koštaju između 200 i 400 dinara
Eto, to je moja žalosna priča o noževima... pažljivo s tom brendiranom robom za par hiljada dinara.
Author