Postoji poljoprivreda u dolini Nila, iako rudimentarna. Koliko mi se cini, ljudi u svojim basticama uglavnom proizvedu ono sto pojedu. A ne pojedu mnogo, uglavnom felafel (jelo od leblebija), ribu iz Nila (prilicno ukusnu), fuul (pasulj), kebda (dzigericu) itd. Sve u svemu, prilicno oskudan jelovnik. Prodavnice su uglavnom male i vrlo slabo snabdevene. Pijemo flasiranu vodu, a kad zaboravimo da je kupimo ili je ne nadjemo, onda cesmovacu i naravno caj.
Kao i u Egiptu, i ovde je dolina Nila veoma uska, po nekoliko kilometara sa svake strane reke. Ostalo je pustinja. Juzno od Kartuma, kazu, ima vise zelenila, i klima je tropskija.
Na mene licno su najveci utisak ostavili ljudi. Osim njih, ovde nema apsolutno nicega. Ali itekako vredi doci, zbog ljudi.
Dalja ruta nije sasvim poznata ni nama. Okvirni plan je Etiopija-Kenija-Tanzanija, pa se onda presaberemo i vidimo sta i kako dalje.
Dijaloge... pamtimo. Meni nikad nije tesko da zapamtim razgovore, od reci do reci, ma koliko dugi bili. S druge strane, ne mogu da upamtim ni dvocifren broj
Posle, kad ih zapisujemo, pitamo jedni druge sta je receno, proveravamo, dopunjavamo ako je slucajno nesto zaboravljeno. Dakle, kombinacija tri pamcenja
U Sudanu je jos zima, sto efektivno znaci da je temperatura oko 35 stepeni
Author