Oduvek sam imao drugaciji odnos prema muzici. Evo kako ide: cujem neku dobru pesmu, zainteresujem se, skinem celu diskografiji sa torenta i krenem da slusam redom pesme od prvog albuma. Skoro nikada ne pravim sarene plej liste nego uvek ubacim ceo album neke grupe.
Hm, a šta je tu drugačije? Ljudi koji ne slušaju muziku po albumima, ne slušaju je zaista. Sad će me neko ubediti da je slušanje radija slušanje muzike, ili slušanje dobre stare plejliste od 53 pesme koje se ne menjaju 3 godine to takođe.
Ok, možda je kod tvoje generacije to drugačije, ipak je tebi internet bio dostupan od 11, 12. godine, kad se i kreće ozbiljno sa bilo kojim interesovanjima, ali ja sam odrasla na kasetama. A to znači, slušaš od početka do kraja. I srećan si ako nedeljno nabaviš dva ili tri nova eksperimenta. Pa posle tamo nekog 10, 15, 20. slušanja, odvažiš se da napraviš nekome kompilaciju, da bi mu pokazao bend, pa provodiš sate pažljivo to planirajući. A i pored sve te divne tehnologije, za koju sam pre desetak godina mislila da je s neba poslata, jer je to značilo da više ne moram da ne jedem užinu na velikom odmoru da bih skupila za pomenute kasete ili diskove, nego da mogu da čujem toooliko stvari, sada mi se čini da bi mi bilo bolje da sam je sačekala još 5 ili 10 godina. Imala bih mnogo bogatiji i sadržajniji odnos prema gomili bendova koji su, ovako, samo protrčali kroz moj život, jer, dođavola, ima toliko toga da se čuje.
Dakle, da skratim bs, slušanje mjuze po albumima je prava stvar. Naravno, slušati i one-hit wonders, slušati i četiri pesme od izvođača kojeg se stidiš, ako ti se dopadaju, niko ne bi trebalo ni na šta da te tera ili da ti uskraćuje. Ali, kad ti se nešto zaista dopadne, valjda ide prirodno da se zainteresuješ i za ostale projekte, eventualno pratiš koncenpcije albuma, ako ih ima, evoluciju muzičara i ideja itd..
Ovih dana slušam martial industrial (military pop), bwahha, tj, testiram da li mi se dopada (jer mi je, naravno, privukao pažnju, ne zato što idem redom po novoizmišljenim žanrovima). To znači upravo to što si i sam rekao, pronaći nekoliko vodećih bendova, skinuti im po nekoliko albuma (ranije sam i ja skidala celu diskografiju, ali čemu to ako je neću preslušati, skinem jedan, dva albuma po bendu, pa onda zaključim vredi li skinuti išta više, kriterijum je slab, doduše, ako mi se dopadne više od tri pesme, obično odmah stavim i ostalo da se skine), i onda slušam. Nažalost, uglavnom to nisu preterano kvalitetne stvari, ili im, opet, ne posvetim dovoljno vremena jer me svrbi da nađem nešto što će me stvarno oduševiti, kao što je nekad moglo (ok, ok, kontam da nemam više 15 godina), pa ih onda i brzo batalim (ostane najbolji bend sa najboljim albumom itd, naravno, s vremena na vreme naletiš na nešto super, što uđe u trajnu listu all time bendova).
Izvinjam se na ovolikom postu, samo me je trigirala upotreba reči "drugačije"
.
Evo i linka, da ne bude da sam džaba krečila.
Author