aladarinho
putnik-pripravnik
Posts: 34
|
 |
« on: 05-10-2011, 09:29:32 » |
|
Pozdrav svima!
Nedavno sam se vratio iz USA,gde sam proveo 20 dana na medenom mesecu:)...Pokušaću da prenesem utiske,u nadi da će naše iskustvo koristiti nekome ko planira put u USA.
S obzirom na visoke cene avio karata,odlučili smo da putujemo iz Budimpešte (povratna karta za direktan let Budimpešta - NYC je bila 475 eura)...Kombijem GEA tursa zaputili smo se put glavnog grada Madjarske u 3h ujutru i na aerodrom Ferihedji stigli oko 8.30h. U 12h poleteli smo iz Budimpešte i posle 9 sati leta stigli na JFK aerodrom u Njujorku.Usledilo je dugotrajno čekanje pri prolasku carinske granične kontrole na ulazu u USA i konačno smo sa aerodroma izašli oko 16h po lokalnom vremenu.S obzirom na to da moja supruga teško podnosi letove,odlučili smo da do hotela odemo taksijem sa aerodroma do Menhetna i cena je fiksna-47 USD. Gužva u saobraćaju bila je prilična,pa smo u hotel stigli posle sat vremena vožnje.Hotel Latham sam rezervisao preko neta,noćenje je bilo oko 150USD sa svim taksama (pošto su u USA sve cene istaknute bez takse). Skroman hotel,ništa posebno,ali lokacija nije mogla biti bolja-ugao 28.ulice i 5.avenije,300 metara od Empire State Buildinga.
Plan puta bio je sledeći: 11 dana u NYC,po 4 dana u Las Vegasu i San Francisku.Požurili smo odmah da obilazimo "veliku jabuku" i,šta reći osim da je grad zaista - čudesan!!! Nekako se oseća energija na svakom ćošku (da ne bude zabune,pričamo o Menhetnu,ne verujem da je tako i u ostalim delovima grada),gomila ljudi (vodič na turističkom busu nam reče da je gustina naseljenosti na Menhetnu 220.000 po km kvadratnom,ako se računaju ljudi koji su zaposleni u ovom delu grada)...Čini se da na ulicama ima ljudi svih boja,rasa i nacionalnosti.Kada bi došlo do novog biblijskog potopa,na Nojevu barku bi komotno mogli da "zahvate" grupu ljudi sa Menhetna i sve nacije bi bile sačuvane:))...Šala,naravno,ali u NYC zaista svega ima.
Najveći deo Menhetna obilazili smo pešaka,kako ne bismo ništa propustili od magije ovog grada.Snalaženje je prosto kao pasulj,jer se u pravcu sever-jug po redu pružaju avenije,a 5.avenija je "vertikalna" granica od koje se na istok i zapad pružaju ulice,takođe po rednim brojevima.Tako ne morate da pamtite da li je "X" ulica pre ili posle "Y" ulice,jer ako ste u 44.ulici,sledeća na koju nailazite je sigurno 45:))...
Trećeg dana boravka padala je lagana kišica,pa smo odlučili da dan provedemo u šopingu:)...Otišli smo autobusom 111 do "Jersey Gardensa",najvećeg outlet centra koji se nalazi u drugoj državi(!) Nju Džersi,sat vremena vožnje od Menhetna,prilikom koje se prolazi kroz tunel koji vodi ispod reke.Šta reći o ovom centru?Kad se Srbin-čovek frapira koliko su niske cene,mislim da ne treba dalje ništa dodati...Evo nekoliko primera: Geox cipele 80usd,Gap majica 8usd,Nike gornji deo 27usd,Adidas patike (na akciji) 40usd,H&M ženske majice 6-8 usd, Tommy Hilfiger ženski džemper 25 usd, Levis farmerke 25 usd...Sledećeg dana popeli smo se na Empire State Buliding,najvišu zgradu u NYC i do pre par godina najvišu na svetu.Ulaz je 21 usd,a lift vozi do 86.aprata od ukupno 102. Pogled je spektakularan,imali smo sreće da je bilo vedro,pa se vidik pružao 50km sa svih strana.Sa Empire-a,okolni soliteri koji imaju po 50-ak spratova i koji bi u većem delu Evrope verovatno bili među najvišim objektima,izgledaju maleno,a ceo grad kao da je napravljen od lego kockica.
Sledećeg dana otišli smo na Brodvej.Priznajem,zamišljao sam Brodvej kao neko veliko pozorište sa više dvorana,a u stvari reč je o posebnim pozorištima koja su smeštena duž ove predivne ulice i nemaju veze jedno sa drugim.Karte sam rezervisao preko neta za mjuzikl "Mamma mia".Karte su skupe kao đavo,za nas dvoje ispalo je oko 140 eura,i to na balkonu...Ali,vrede svaki cent...Ne toliko zbog kvaliteta same predstave,već zbog čitavog spektatkla,koji kulminira na kraju predstave kada je bukvalno cela dvorana na nogama u transu.
Bruklin smo obilazili vozeći se turističkim autobusom,reč je pre svega o stambenoj zoni,gde živi 2,5 miliona stanovnika i koji bi,da je samostalan grad,bio 4.po veličini u USA!Na isti način obišli smo i deo Harlema,koji je totalno drugačiji od Menhetna,iako se praktično nastavlja na isti.Spolja gledano,uopšte ne izgleda opasno kao u filmovima,mada mi smo ga obilazili usred bela dana...Do Bronksa nismo išli,jer nisam neki veliki fan američkog sporta,a Bronks je najpoznatiji po stadionu NY Yankees-a.
Obilazili smo,naravno,i Central Park i Time Square i ostale turističke atrakcije,ali da ne bih sada ponavljao 100 puta ispričanu priču,pokušaću da prenesem neke druge utiske koje smo poneli iz NYC...
Hrana-ne postoji,ali bukvalno ne postoji,kuhinja koja nije zastupljena u NYC!Obišao sam veći deo Evrope,bio u mnogim najvećim gradovima,ali nigde nisam video toliko mesta na kojima se može kupiti hrana kao u NYC!U rasponu od 100 metara,postoji barem 4-5 mesta na kojima se može prezalogajiti.Bilo da su u pitanju male pokretne prikolice na kojima se prodaje hot-dog ili porcija brze kineske hrane,bilo da su u pitanju klasični restorani.Prvih dana pitao sam se kako je moguće da svi oni opstaju,ali se ubrzo odgovor nametnuo: prosto,Njujorčani imaju drugačiji koncept života od nas,nema klasičnog doručka ili ručka kod kuće,već se sve radi "u trku", usput,onako s nogu...U vreme pauze za ručak,može se videti gomila likova u odelima koji čekaju u redu da kupe hot dog,a onda sedaju na neku od obližnjih klupa i obeduju...Jako malo ljudi sedi u restoranima,koncept je više baziran na "plati i nosi" principu.
Šoping-osim već pomenutog Jersey Gardensa,najveći deo kupovine obavili smo u dve robne kuće. Macys je najveća robna kuća na svetu(bar tako oni za sebe kažu) i tu ima svega od igle do lokomotive.Ukoliko dolazite iz inostranstva,na 1.spratu izvadite karticu za kupovinu sa 10% popusta i prepustite se uživanju.Druga robna kuća je Century 21 koja se nalazi u Cortland Streetu,tačno naspram nekadašnjih "bliznakinja". Obe robne kuće nude gomilu sniženja i sjajnih ponuda,prosto da čovek ne poveruje šta se sve može kupiti za novac koji nije prevelik ni za prosečnog Srbina,a kamoli Amerikanca...Cene tehničkih aparata su takođe izuzetno povoljne,ja sam pazario laptop za 600 usd(oko 420 EUR) koji u Bgd-u košta 75.000!!!
Posle 11 dana u NYC,lagano smo spakovali stvari i uputili se ka aerodromu Newark Liberty,odakle smo imali let za Las Vegas...
Do Vegasa je trebalo da putujemo sa presedanjem u Charlotu,ali su nam na aerodromu saopštili da je let otkazan i da su nas prebacili kod druge kompanije i da ćemo direktno leteti za Vegas i stići 2 sata ranije!!! Super! Od NYC do Las Vegasa se leti skoro 5 sati,dakle ogromne su razdaljine u pitanju...
LAS VEGAS - šta reći...Kada je pilot saopštio da ćemo za 5min sleteti u LV,pogledao sam kroz prozor,ne bih li video neku kućicu,put,automobile...Nije bilo ničeg!Samo kamenjar,čak ni kaktusa...OK,znao sam da je LV usred pustinje Mohavi,ali sam zamišljao da je taj deo bar onako malo "normalniji".Neposredno pre nego što smo sleteli,pravo nioutkuda iz pustinje ukazali su se hoteli...hoteli?Hotelčine! Taksijem smo stigli do hotela Mirage u kom smo bili smešteni.Fora za LV je što su cene hotela drastično,ali drastično niže tokom nedelje,dok preko vikenda te iste sobe imaju i 5 puta veću cenu.Prvi utisak je bio-da li smo mi to u nekom filmu?!Čim se kroči iz aviona,pre nego što preuzmete prtljag,stoje aparati na samom aerodromu.Naravno,svi hoteli su istovremeno i kockarnice,a šou nikad ne prestaje...Gomila matoraca koji su došli da malo prožive poslednje dane svog života.Scena koja nas je ostavila bez daha bila je kada smo prolazili kroz lobi hotela i videli babu u invalidskim kolicima sa prikačenim aparatom za disanje koja je tupo gledala u ekran i nemilosrdno "udarala" aparat...Pokušao sam "na brzaka" da sračunam koliko se love dnevno slije u kase kockarnica,ali sam odustao jer je reč o verovatno sedmocifrenom broju!!! Postoje aparati gde možete igrati za 1 cent,a postoje i delovi koji su posebno odvojeni za "high limit" igrače. Zabava nikad ne prestaje,kada smo u 6 ujutru prolazili kroz hol,primetili smo dosta ljudi kojima su glave popadale na ekran i koji su zagrlivši "džeka" dočekivali novi dan u nadi da će ih sreća pogledati bar malo više nego prethodnog...
Hoteli u LV nisu perverzija - oni su perverzija perverzije!U pitanju je,naravno,kič i kopija svega što su mogli da iskopiraju,ali je to tako urađeno da niko ne može da ostane ravnodušan.Počev od hotela Venetian koji je u pravom smislu reči kopija Venecije,sa sve Grand kanalom i gondolama kojima se možete voziti za 16usd po osobi,veštačkim nebom,trgom Sv.Marka i plafonom oslikanim Mikelanđelovim delima,pa hotel Paris ispred koga dominira "prava" Ajfelova kula,ili Ceasars Palace,gde možete ubaciti novčić u Fontanu di Trevi iako niste posetili Rim,sve je u Vegasu veliko i grandiozno!Vodopadi,fontane na svakom koraku,da čovek prosto zaboravi da je usred pustinje,sve dok topao vetar,nešto poput džinovskog fena ne podseti gde se ustvari nalazite...
Jedan dan boravka u Vegasu iskoristili smo za posetu Grand kanjonu.Ja sam ceo aranžman uplatio preko neta,jer je povoljnije nego na licu mesta.Bus nas je pokupio rano ujutru i posle 3 sata vožnje smo stigli u Grand kanjon.Da je u pitanju čudo prirode,uopšte nije sporno,ali da Amerikanci od svega znaju da naprave atrakciju i naravno zaradu,ni to nije sporno.Hiljade turista iz cele Amerike i šire,samo su pristizali u Grand kanjon.Prvo smo šetali po Skywalk-u,staklenom svodu koji se pruža iznad provalije,koji je 2007.godine otvoren.Moja žena zbog toga verovatno nije spavala naredne tri noći,ali ja sam uživao u prizoru. Hodajući po staklenom podu iznad ponora dubokog 1.500 metara,imate osećaj da zaista lebdite po oblacima.Vetar koji nemilice duva,samo pojačava osećaj jeze.Ulaznica za Skywalk je 35usd,slikanje nije dozvoljeno,jer je slika koju vam oni posle prodaju-još 30usd.Nakon toga,došli smo do vidikovca Guano point,gde smo imali ručak sa lokalnim Hualapai indijancima,u čijem se rezervatu nalazi Grand kanjon.Nakon toga,usledila je kulminacija izleta.Po nas je došao helikopter,kojim smo se spustili u dno kanjona i taj osećaj je nešto najautentičnije što sam poneo sa ovog putovanja,to propadanje između stena,u ponor dubok skoro 2000 metara!Kada smo izašli iz helikoptera(mojoj ženi ponovo je prošlo kroz glavu pitanje:"za koga sam se ja udala"),spustili smo se kroz neko rastinje do reke Kolorado,gde je usledila kraća vožnja brodićem po zamuljanoj reci,odakle,gledajući u stene koje se pružaju sa obe strane,shvatite koliko je zaista dubok kanjon.Helikopter nas je vratio gore(opet osećaj kao u Rambo 3) i onda smo se busom vratili u Vegas oko 19h uveče...
SAN FRANCISCO
Iz Vegasa do SF leti se oko 1h30min,što nam je posle letova do NYC i LV izgledalo kao vožnja busom od Terazija do Novog Beograda.SF je potpuno atipičan američki grad,više liči na neki evropski sa malim viktorijanskim kućicama i šarenolikim pejzažima.Najviše vremena provodili smo u obilasku centralnog dela grada (Union Square),gde nam se nalazio i hotel,kao i u obilasku četvrti Fishermans Wharf koja obuhvata deo koji izlazi na okean.Uz naravno neizbežnu posetu Golden Gate mostu,obišli smo i Golden Gate Park,oazu zelenila,ili nešto poput Central parka u NYC.Jedan dan odvojili smo za izlet do ostrva Alkatraz i Angel Island. Za Alkatraz vladaju neviđene gužve,pa nije zgoreg rezervisati kartu nekoliko dana ranije. Na Alktrazu imate mogućnost da zavirite u ćelije nekih od najokorelijih kriminalaca koje je Amerika videla i da kroz sjajnu audio i video turu bar na trenutak osetite kako je sve izgledalo na čuvenoj "steni".
Ono što nas je iznenadilo,jeste jako veliki broj beskućnika i klošara na ulicama,ima ih po 5-6 u razmaku od 100 metara.Ne mogu da kažem da su napadni ili bezobrazni,ali jednostavno nije prijatan osećaj provlačiti se između njih u centralnim gradskim zonama.
Posle 4 dana u SF,koferi su bili spakovani. Trebalo nam je ukupno 31 sat da preko NYC,pa zatim Budimpešte,najzad stignemo u Beograd,gde smo bar nedelju dana pokušavali da priviknemo na vremensku razliku...
P.S. Izvinjavam se zbog dužine posta,ali utisaka je jednostavno bilo toliko,da nisam mogao da budem kraći:))
|
Author