Jos malo pravopisa/gramatike

[cane-bg]

Možda mi je samo dosadno , ali mislim da je, ipak, "silovanje" srpskog jezika, koje se dešava poslednjih 15 godina, moj osnovni motiv za otvaranje još jedne gramatičke teme. Hrpa novih, užasnih naglasaka (npr, diRIgent, deMONstrant, poLIcajac), preuzimanje pravopisa i gramatike iz stranih jezika, forsiranje hrvatskih titlova/reči i čisto lupetanje na televiziji i u novinama već odavno nije smešno. Zato sam hteo da dodam još nekoliko napomena o srpskom jeziku i pravopisu (gramatici), a nadam se da ću to uspeti da predstavim barem približno toliko zanimljivo i potpuno kao raniji autori.


1. Imena
Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi. Takođe, sva imena (domaća i strana) trebalo bi pisati tako da je prvo navedeno ime, pa onda prezime.

Ono što je obavezno, jeste da se i ime i prezime menjaju kroz padeže, nikako samo prezime. Dakle, nije novi poen Majkl Džordana, nego Majkla Džordana. Zaista je strašno i tragično da na domaćim TV stanicama većina komentatora, spikera, urednika, voditelja ne samo da to ne zna, nego pravilo menjaju kako im je zgodno. Tako je jedan komentator, nedavno, u istoj rečenici, pomenuo dve osobe istog imena (Majkl). Prvom je samo prezime stavio u padež, drugom i ime.

Ovo pravilo ne zavisi od imena, njegove dužine, zvučnosti, broja samoglasnika, učestalosti korišćenja, itd. To znači da se i "novi film Ala Paćina (...)" piše baš tako.

Drugi deo ove problematike jeste današnje pomodarstvo da se iz engleskog jezika preuzima prisvojni oblik ličnog imena na početku rečenice. Recimo, "Al Paćinov novi film". Ovo je i najčešći argument onih koji su bežali sa časova srpskog jezika u osnovnoj školi ili ne vole da razmišljaju o sopstvenom jeziku. Takav oblik, u srpskom jeziku, jednostavno ne postoji. Dovoljno je da pokušate da stavite, u isti kontekst, bilo koje naše ime. "Bata Živojinovićev novi film". Ili "Novak Đokovićev novi poen". Valjda nije potreban komentar.

Dakle, u srpskom jeziku tako nešto ne postoji i ne može ni da se uvede. Može da se koristi ili samo ime/prezime ("Novakov novi poen") ili da se koristi i ime i prezime, ali u obliku "Novi poen Novaka Đokovića". Vrlo jednostavno i logično. I srpski. A dovoljno je razmisliti.


2. Nazivi
"Imena" su rezervisana za živa bića, ostalo su nazivi. Dakle, gradovi i države imaju nazive, ljudi i ljubimci imaju imena.
Tako su mene učili u školi, što bi rekli Indeksovci, a mislim da nije ništa menjano.


3. Misliti, razmišljati, imati mišljenje
Ovaj problem nije postojao dok se nije našao neko pametan da bukvalno prevede reklamu od pre oko 20 godina. Ono čuveno "mislite o tome". Umesto da reklama bude zabranjena kao potpuno nepismena, postala je omiljena. Iz nekog razloga, mi Srbi prosto ne volimo svoje i uvek nam je tuđe bolje.

Dakle, za mišljenje postoji nekoliko oblika od kojih nijedan nije navedeni.

Prvi oblik je "mislite NA to". Recimo, "Na šta misliš?", "Misli i na druge, ne samo na sebe".
Drugi oblik je "razmišljajte O tome". "O čemu razmišljaš?", "Ajde malo razmisli o tome", itd.
Treći oblik je "imati mišljenje o nečemu". Ovo je, verovatno, najčešći oblik koji se, uglavnom, koristi kao "Šta misliš o tome?" ("Kakvo je tvoje mišljenje o tome?"). Mnogima deluje kao da je upravo to oblik koji se koristi u reklami. Međutim, ne. Kao što sam napisao, osnovni oblik je "imati mišljenje" i taj oblik ne može da se koristi u obliku naredbe "mislite o tome", nego samo "imajte mišljenje o tome" (što ne verujem da je iko imao prilike da čuje ili pročita .

Dakle, misli se NA nekog ili nešto, a razmišlja se O nekome ili nečemu.
Eventualno možete da razmišljate i NA nekome, ali će da ga boli.

4. Treba
Postoji tema u kojoj je lepo navedeno da se ne menja po licima, ja bih samo dodao da bi i, umesto "meni treba", trebalo koristiti oblik "meni je potrebno", mada znam da je tek ova priča na dugom štapu.


Itd, ima još toga, ali najbitniji primeri (je l', odnosno jer, potom velika i mala slova i znaci interpunkcije) su već objašnjeni, pa mislim da je i ovo dovoljno.

[Dragance]

Uf, uvrnuta i skakljiva tema. Pre nego sto prokomentarisem ponesto, reci mi, da li su ovo ta pravila koja si ti ucio '80-ih ili si se posluzio nekom gramatikom srpskog jezika? Cisto, da li je rec o tvom licnom i strucnom misljenju ili o necemu zvanicnom i priznatom?
Generalno, ja mislim da sve to stoji na klimavim nogama i kad god se udje u raspravu oko nekog gramatickog pravila, uvek se, kao zvanicno resenje ispostavi da moze i jedno i drugo
Konkretno, meni je negde u glavi da su me ucili da se prezime, kad stoji pored imena, ne menja po padezima. Sad, nisam bas sasvim siguran u kojim situacijama i da li zavisi od redosleda kojim je napisano. Npr, reket Novaka Djokovica, ali, reket Djokovic Novaka? Sta je tacno i zasto? Lazare, sta kaze Klajn o tome?
I vrlo mi je diskutabilno ono sa:"Mislite o tome". Nisam bas najbolje razumeo zasto je pravilno reci:"Sta mislis o tome", a nije pravilno:"Mislite o tome" Kao, u prezentu moze, a u imperativu ne? Ne ide mi u glavu! Meni to isto

[Lazar]

Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi.

 U prevođenju nekih ozbiljnih tekstova, praksa je da se ime transkribuje onako kako bi zvučalo na srpskom, a samo kod prvog pominjanja napiše se i engleski original u zagradi. Kasnije se svuda navodi samo srpska transkripcija imena.

[elefteros]

Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi.

 U prevođenju nekih ozbiljnih tekstova, praksa je da se ime transkribuje onako kako bi zvučalo na srpskom, a samo kod prvog pominjanja napiše se i engleski original u zagradi. Kasnije se svuda navodi samo srpska transkripcija imena.

Ovo na primer, nikada i nigde nisam učio, ali sam primenjivao, jer mi je tako delovalo ok. A što se tiče menjanja imena i prezimena kroz padeže, uvek ću iči logikom kako mi lepše zvuči. Ala Paćina, mi nikako ne zvuči lepo.

Ranije sam pisao kako ne volim što se po medijim forsira "StotiNJak". Odvratno mi zvuči. Uvek ću pisati stotinak.

[cane-bg]

A što se tiče menjanja imena i prezimena kroz padeže, uvek ću iči logikom kako mi lepše zvuči. Ala Paćina, mi nikako ne zvuči lepo.
Ranije sam pisao kako ne volim što se po medijim forsira "StotiNJak". Odvratno mi zvuči. Uvek ću pisati stotinak.

U stvari, mislim da je to naš najveći problem - pravilno se govori i piše sve manje (na tv i u novinama skoro nikad) i onda nam gramatika sopstvenog jezika "ne zvuči lepo". U svakom slučaju, prvo treba da znamo šta je pravilno i kako treba, a onda to i da primenjujemo. Naravno da postoje kompromisi, naravno da nekad zaobiđemo neko pravilo, jer nemamo vremena, tehničkih mogućnosti ili nam promakne, ali jedno je kad slučajno ne staviš razmak posle znaka interpunkcije, a drugo kad u restoranu piše "napiTci".

A i obrazovni sistem u državi bi, valjda, trebalo da bude takav da ne prepušta jezik našem utisku i proceni.
U stvari, mislim da smo mi jedina nacija koja o tome ne vodi računa. Amerikanci imaju ona takmičenja u spelovanju, Francuzi se ponose korišćenjem svog jezika, na hrvatskoj televiziji nikad nisam čuo ni reč izvan zvaničnog okvira, jedino nas kao da je baš briga.

[Un I.Q. ue]

Eventualno možete da razmišljate i NA nekome, ali će da ga boli.

A mozda ce i da mu/joj bude lepo, mada mozda i malo dosadno 

[cane-bg]

Uf, uvrnuta i skakljiva tema. Pre nego sto prokomentarisem ponesto, reci mi, da li su ovo ta pravila koja si ti ucio '80-ih ili si se posluzio nekom gramatikom srpskog jezika? Cisto, da li je rec o tvom licnom i strucnom misljenju ili o necemu zvanicnom i priznatom?
Generalno, ja mislim da sve to stoji na klimavim nogama i kad god se udje u raspravu oko nekog gramatickog pravila, uvek se, kao zvanicno resenje ispostavi da moze i jedno i drugo
Konkretno, meni je negde u glavi da su me ucili da se prezime, kad stoji pored imena, ne menja po padezima. Sad, nisam bas sasvim siguran u kojim situacijama i da li zavisi od redosleda kojim je napisano. Npr, reket Novaka Djokovica, ali, reket Djokovic Novaka? Sta je tacno i zasto? Lazare, sta kaze Klajn o tome?
I vrlo mi je diskutabilno ono sa:"Mislite o tome". Nisam bas najbolje razumeo zasto je pravilno reci:"Sta mislis o tome", a nije pravilno:"Mislite o tome" Kao, u prezentu moze, a u imperativu ne? Ne ide mi u glavu! Meni to isto

Da, tema obično jeste "škakljiva" i uvek se na svim forumima naglašava da ne treba ispravljati nečiji pravopis. Zato sam dosta razmišljao da li, uopšte, da otvaram temu, pogotovo na ovom forumu. Međutim, ovaj deo foruma se i tiče raznih jezika, a i sve se mislim zašto bi nam sopstveni jezik bio takva tabu tema?

U stvari, "znak za uzbunu" i pokazatelj da oznaka tabua, na temi jezika i pismenosti, nije baš najbolja ideja bila je upravo Lazarova tema o pisanju zareza (zapete ), kada je jedan korisnik priznao da nije znao. Onda sam bio nekako srećan što je tema napisana i skrenuta pažnja, a čak sam bio i ponosan činjenicom da nije bilo nikakve pobune zbog pokretanja teme i što je čovek lepo priznao da nije znao.


U svakom slučaju, ja nisam lektor i nisam studirao srpski jezik. U pitanju su stvari koje sam ja učio u školi (bilo mi je upečatljivo ), ali sam dosta toga proveravao sa lektorima i profesorima srpskog (desetak godina sam radio na pripremi knjiga i časopisa za štampu, gde su bili i tehnički urednici i lektori).

E, sad, ne mogu da tvrdim kakva je tačna definicija za to menjanje i imena i prezimena kroz padeže (i da li postoji neka mnogo pametna definicija ili je samo dato pravilo). Jednostavno su u pitanju dve reči i obe se menjaju. Kao što se kaže "doktora Pavlovića", a ne "doktor Pavlovića". "Mnogo volim kneza Miloša Obrenovića", a ne "(...) knez Miloš Obrenovića". Samim tim je i "Ulica knezA Miloša", a ne "knez Miloša". Isto kao i "crvena ruža", a ne "crven ruža".

Pokušaću da nađem konkretan izvod iz nekog izdanja pravopisa na netu, pa da postavim link.

Za sada sam našao ovo:
"U srpskom jeziku se kod stranih muških imena menja i ime i prezime: Volim muziku Reja Čarlsa. Zato se prisvojni pridev ne može napraviti od imena i prezimena – ne Miki Mausov drugar Šilja, već drugar Mikija Mausa." link: http://www.inter-caffe.com/lista-692.html (navedena je i literatura iz koje je prepisano).

A što se tiče onog da li se menja prezime ako stoji ispred imena, to si se baš lepo setio i treba proveriti, ali mislim da je situacija slična kao sa prisvojnim pridevom. Baš si me zainteresovao.


Inače, u srpskom ne postoje svi oblici iz drugih jezika, ništa novo. Kao što nema tog prisvojnog prideva, kao što nije "rekao sam bez da sam razmislio" (za ovo je trebalo da otvorim novu temu), nego "rekao sam bez razmišljanja" ili "rekao sam, a da nisam razmislio". Dakle, nema "mislite o tome", nego "mislite na to" ili "razmišljajte o tome". A mnogima je to isto ili nebitno, upravo zato što nas stalno bombarduju glupostima na televiziji.

Ilustracije radi, juče sam proveravao da li se, na engleskom, kaže "tallest building" ili "highest building". Mnogi su rekli da je svejedno, ali sam našao i stručno objašnjenje da se "highest" odnosi na visinu zgrade PLUS bilo kakva podloga na kojoj se nalazi (dakle, ukupna visina od nivoa mora), a "tallest" se odnosi samo na visinu same zgrade. Dakle, imaju i oni pravila i ta dva pojma uopšte nisu ista (osim ako je taj lik totalno lupio bezveze:)).

[cane-bg]

Ajde kad smo već počeli, da dodam samo još nekoliko stvari koje zaista iritiraju na televiziji i u novinama (i na Internetu ):

1. Jer
U drugoj temi je objašnjeno da "jer" nije isto što i "je l'". Dodao bih da "jer" ima značenje "zbog toga", pa ne može da se kaže "zato jer", nego treba "zato što".
Naravno, ako je pitanje bilo "zbog čega", odgovor počinje sa "Zbog toga što", a ne "Zato što". Dakle, "zbog čega" - "zbog toga, "zašto" - "zato". (nije pristojno reći samo "zato", ali to je druga tema)

2. Redni brojevi
Mene lično ovo stvarno izluđuje, tim pre što se uči negde u 2. razredu osnovne škole. Dakle, redni brojevi se pišu ISKLJUČIVO sa tačkom iza. Ne postoji nikakva varijanta 3-ći, 58-i, 2-gi i tome slično. Padež i lice, odnosno pravilno čitanje rednog broja označava se kontekstom.

3. Oko (za brojeve)
I ovo me nervira. Dakle, "oko" označava brojčanu veličinu koja, iz bilo kog razloga, nije navedena sasvim precizno (nego zaokruženo). Dakle, "oko 100 ljudi dnevno čita ovu temu i misli da sam lud" znači da nije tačno 100, ali da je dovoljno približno i da tačan podatak, u datom slučaju, i nije naročito važan. Sufiks "ak" ima isto značenje. Dakle, "stotinak ljudi dnevno čita (...)". Samim tim, ne može da se kaže "oko stotinak", jer bi to značilo "oko oko 100".

Međutim, treba imati u vidu i da "oko" ne treba da se koristi kao zamena za "otprilike", odnosno to nije skraćeni oblik iste stvari.
Konkretno, "otprilike" znači da je u pitanju sasvim slobodna procena, u situaciji kada ne postoji tačan podatak, odnosno nije izvršeno merenje.
S druge strane, "oko", kao što sam pomenuo, označava zaokruživanje. Dakle, koristi se u situaciji kada postoji tačan podatak, odnosno merenje je izvršeno, ali ne navodimo tačan podatak. Recimo, ako je utvrđeno da je 5,87% hard diskova crklo u toku garantnog roka, sasvim je u redu da se kaže "oko 6%". Međutim, ako ne postoji nikakva evidencija, onda mora da se kaže "otprilike", jer to predstavlja nečiju ličnu procenu.

4. Koji i što
I ovo se često viđa. Kada se priča o ljudima, kaže se "onaj koji", a ne "onaj što". Npr, "znaš onog vodoinstalatera koji nas je ojadio", a ne "(...) vodoinstalatera što nas je ojadio".

5. Za kraj
Ako i vi "uživate" u prevodima na kablovskoj televiziji (barem SBB), da pomenem da nije "odgore" i "odole", nego "odozgo" i "odozdo" (može i "sa gornje/donje strane").

[cane-bg]

Još neki zanimljivi linkovi:
http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Kako-se-pise.html
http://forum.burek.com/o-jeziku-i-jezickim-nedoumicama-t68849.html (deo o oslovljavanju ženskih lica prezimenom navodi primer, za muško ime, "Jovana Jovanovića")
http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Ime-i-prezime-u-instrumentalu.html (ovde je i primer korisnika kog su u školi učili naopako )

Samo toliko, jer je traženje odgovarajućih primera na netu pravo mučenje, Gugl uvek vrati gomilu nečeg što nema nikakve veze (kao da ignoriše pojmove pod navodnicima i + ispred pojma). 

[bjuti]

Ако помогне Ka boljoj pismenosti i boljem jeziku: Preporučena literatura, Pravopis: Mali vodič novinarskih grešaka, Prevesti, adaptirati, titlovati: Pogubljeni u prevodu, Elektronske komunikacije: Ogledalo naše pismenosti