Batine? Lobotomija? Povodac? Elektrošokovi? Kao što vidiš, imam i ja neke ideje
Ni batine, ni lobotomija...
Takve radikalne metode više priliče ovima sa nacionalističkim zastavama i noževima za pojasom,
a ne ljudima otvorene svesti, za koje vas smatram.
Dalje, uobičajeni problem na usponu, koji se ogleda u tome što brži i snažniji ne žele da
čekaju spore i slabije, i koji onda dovodi do razdvajanja grupe, beskrajnih čekanja u mraku i
prebrojavanja, a zatim i do toga da neko odlazi da traži one koji su se izgubili, nešto je što sam
već više puta pokušao da zamolim da se reši, ali očigledno sasvim bezuspešno, jer se to na identičan
način ponavlja iz godine u godinu. Razumem da neki ljudi nemaju svest o grupi i njenim potrebama i
mogućnostima i da imaju sopstvene ciljeve, ali ne razumem zašto onda ne idu sami da se penju na
planinu. Tu mi je najviše žao onih koji svake godine odlaze da traže izgubljene, tj. koji moraju da se
vraćaju deo puta koji su već prešli, lunjaju i dovikuju se po mraku, a zatim se opet vraćaju i nastavljaju
uspon. Da mogu da zabranim da se to dešava, zabranio bih, ali eto ne mogu, pa mogu samo da se
pozovem na solidarnost i zdrav razum, iako ne gajim posebno velike nade u tom pogledu.
Sve ovo gore navedeno se rešava vrlo lako, a to se zove : Organizacija i Planiranje.
Mada, Bjuti je na plakatu-pozivnici lepo napisao : Dezorganizacija
Idemo redom.
Informacije sa sajta u vezi akcije su poprilično šture:
http://www.klubputnika.org/zbivanja/3633-planinarenje-beljanica/Kad sam pitao gde će biti kamp, dobio sam sličnu info, koja stoji na sajtu:
"Kamp će biti postavljen od strane prethodnice koja kreće u petak, verovatno negde u blizini doma i gde ima vode."
Priznaćete da je prilično nedefinisano.
Kada se tome doda činjenica da na mestu kampa nije bilo dometa i da je kamp bio udaljen 2 km od pl.doma,eto ti bespotrebne komplikacije u samom startu.
Kontakt telefon: 063/379-366 je uglavnom bio nedostupan, u šta sam se lično uverio.
Mnogi od vas su u petak i subotu morali da traže zalutale ljude, umesto da se opuste i uživaju u kampu i okolini. Na sreću, kamp je bio na poprilično urbanom mestu, za razliku od prethodnih godina.
Sto se tiče samog noćnog uspona, odgovor je isti : Organizacija.
Cela problematika se mogla rešiti vrlo jednostavno, a to je kontaktiranje planinarskog društva
iz tog kraja. Siguran sam da bi nam vrlo rado ustupili barem jednog vodiča, koji poznaje planinu.
Ne možeš očekivati ozbiljnu situaciju, ukoliko se pre toga ne pripremiš na ozbiljan način.
Vodjenje polupijanih, nespremih i neispavanih ljudi na planinu nije ni malo naivna stvar, pogotovu kada ne poznaješ teren, niti trasu kojom želiš da osvojiš vrh.
Kao vrhunac svega, to radiš po mrklom mraku...
Zato, ako vec želite da pravite ovakve akcije, potrebno je da unapred obezbedite stručno lice, koje ce vas voditi na planinu, a ne da se oslanjate na savete nekog pijanog meštanina.
Mada, ni iskusni planinari nisu svemoćni.
Setićete se da smo se na usponu na Željin poprilicno namučili i gubili, a imali smo prave vodiče, tj planinare iz tog kraja...Šta bi tek bilo da njih nismo imali?
Koliko sam čuo, slično je bilo i na Vlaškoj planini.
Setite se izgubljenog Uče, sa Midžora, gde je umalo angažovana vojska, a neki drugari iz Gorske službe spašavanja još uvek dobijaju ospice kad im spomenem KPS.
Opet kažem, ta akcija treba da bude odmor aktivnog tipa i uživanje, a ne mučenje, nerviranje, čekanje, traženje izgubljenih ljudi itd...
Svestan sam da mnogi od vas vole avanturu i osecaj neizvesnosti, ali onda morate biti spremni na sve situacije.
Na osnovu Lazarevog posta vidim da nisu svi baš spremni na to.
Što se tiče tempa pešačenja, ne možeš nikog uslovljavati kojim tempom će da se hoda.
Svako ima tempo koji mu odgovara i nemoguće je očekivati da 30,40 ili 50 ljudi različite visine, težine i kondicije hoda u istom ritmu. Jednostavno NEMOGUĆE.
Kao što nekome odgovara sporije da hoda, nekome je sporo hodanje naporno i obratno.
Zato je u najavi akcije potrebno napraviti opis samog uspona sa nekim detaljima.
Po meni je dovoljno sledeće: visina sa koje se polazi (pod uslovom da znaš gde će biti kamp),
na koju visinu se ide i koja kilometraža treba da se predje.
Idealno bi bilo napraviti mapu staze sa tim infomacijama, koja bi bila u najavi akcije.
Da ja ne bih glumio nekog pametnog, već postoje ljudi koji su se pobrinuli za to, o čemu ću pisati kasnije.
Objavljivanjem tih informacija ostavljate ljudima izbor da procene da li su spremni na to ili ne.
Možda će nakog toga mnogi odustati, ali to je možda i bolje za njih kao i za druge.
Takođe, ostajanje u kampu može da bude uživanje, što neki od vas već godinama praktikuju.
Isto tako, mnogi precene sebe, pa odustajanje nakon par kilometara pešačenja nije nerealno.
Odličan primer je moja saputnica Alexandra - Cupava, koja je baš to doživela i devojka je na korektan način objasnila. Takvo racionalno razmišljanje treba ceniti.
Pre samog dolaska na Lisine sam pitao neke od vas, kojim putem ćemo ići na vrh ali nisam dobio odgovor, nego kritiku: "maaa daj opusti se, što moraš sve da znaš, gde ti je avanturisticki duh, baš je fora da lutamo..."
Čak ni kad smo stigli tamo, mnogi od vas, a pogotovu stariji, iskusniji članovi KPS nisu znali kuda će se ići.
Na kraju ste hteli da vas vodi neki pijani lik ?!?
Lazare, lično sam prisustvovao tvom razgovoru sa njim.
Kad je otišao pričao si sa mnom i sa Ivanom iz KG, gde sam te upozorio da ne želim da pratim neku pijanu budalu, koja je jedva hodala po asfaltu...
U svemu tome nisi pokazao preteranu ozbiljnost ni brigu o tome kuda ćemo ići, što bi kao organizator trebao.
Sva sreća, da se lik lokalac toliko napio i nije došao u dogovoreno vreme.
Žao mi je što vam (po običaju) kvarim igru, ali verujem da je neke stvari neophodno reći,
i to ne da bih nekoga krivio (primetićete da nikoga nisam imenovao), nego da bismo bili pametniji
i složniji kao organizacija, jer tako možemo da postignemo mnogo više i stignemo mnogo dalje.
A za to je potrebno da se malo zagledamo u sebe, da pre svega priznamo svoje greške,
a zatim i porazmislimo i porazgovaramo o tome kako da se više ne ponove.
Kao što kažeš: "neke stvari je neophodno reći " i ja sam ih u ovom postu rekao.
Najiskrenije i iz najbolje namere.
Akcija noćnog uspona je fenomenalna zamisao i zaista bih voleo da to postane tradicija (što već i jeste).
Potrebno je samo malo sitnih podešavanja.
Za kraj ću postaviti jedan link, gde možete videti i naučiti mnogo toga i videti kako se organizuje i planira.
Poseduje ogromnu bazu staza po planinama, opise itd.. Savetujem za ubuduće da bacite oko na njega, kada budete planirali akciju. Ljudi su se potrudili i to uradili na vrhunskom nivou.
Da ne bude zabune, nikoga ne reklamiram, sajt je na dobrovoljnoj bazi, a link koji postavljam baš ima veze sa Beljanicom :
http://www.stazeibogaze.info/2010/01/14/beljanica-od-ravne-reke-preko-raskove-livade/ Staza kojom smo mi išli je duga 7.8km. Kamp se nalazio na 404 m nadmorske visine, a vrh na 1336mnv. To je skoro 1000m visinske razlike na kratkoj razdaljini, što je popriličan nagib.
Evo i grafičkog prikaza mape:
Još jednom ponavljam da sam se odlično proveo, što sam već napisao u prethodnom postu.
Pozdrav za sve!
Author