zokiNS

Members
  • Content Count

    137
  • Joined

  • Last visited

    Never

About zokiNS

  • Rank
    putnik srednjeprugaš

Profile Information

  • Gender
    Not Telling

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Nas četvoro je letos kolima išlo za Siriju i dalje. Na izlazu iz Ankare prema Siriji spavali smo u hotelu Ulasan. Hotel je odmah pored jezera 30 metara od puta a smeštaj je u klasi 4*. 20€ po osobi sa švedskim stolom. Veoma prija posle 1600 km od NS i noćne vožnje kroz Bugarsku. Na Sirijskoj granici smo malo kukali zbog takse za dizel. Probali smo da objasnimo da nismo poneli pare za tu vrstu troška (odnosno imali smo informaciju da je to ukupno 100$). Nije vredelo. A još kad je carinik ponudio da nam pozajmi 200$, pa kad se vratimo kući da mu nekako pošaljemo, nismo više imali srca da se raspravljamo. Njihova prosečna primanja su 3 puta manja od naših u Srbiji. Koliko sam ja tada razumeo taksa za benzin se isto plaća ali je upola manja ili oko 50$. Platili smo osiguranje za mesec dana od oko 50$ i platili smo izradu papira za taksu na gorivo oko 80-90$. U Alepu imate simpatičan hostel (blizu Sat kule) sa dvokrevetnim sobama koje imaju malo kupatilo i tv. (nije neki smeštaj ali je društvo zanimljivo) Vlasnik se zove Rašid. Čovek je veoma simpatičan, moderan i voli da se druži. Nas je vodio na večeru u jedan dobar restoran. Imena hostela trenutno ne mogu da se setim ali evo Rašidovog mobilnog +963933220995 Obavezno bar jedno veče prespavajte u hotelu Mandaloun (www.mandalounhotel.com) posle cenjkanja noćenje je po osobi oko 30€ ali vredi svaki cent. Obzirom da idete u van sezoni možda bude i povoljnije. PS ako nije problem voleo bih da Rašidu pošaljem neke slike...pa... ako možete da ih ponesete.
  2. Ako se neko nadje u Damasku, u starom delu grada blizu Omajad dzamije, obavezno svratiti u Jaber house restoran. Nalazi se u 200 godina staroj kući. Ambijent je fantastičan, vesela atmosfera, konobari obučeni kao Aladin. Nas četvoro je večeralo 4 velike salate, 4 ogromna glavna jela, kolači i nekoliko pića a sve za ukupno 1800 dinara zajedno sa bakšišom.
  3. Meni je svejedno jer ionako ne idem a samo sam pokušao da pomognem da pregovori koji traju 35 dana ne propadnu i da se ljudi ipak druže. Ali izgleda ništa od toga. Mora neko da preuzme organizaciju na sebe i vodi od početka do kraja dok se stvar ne uhoda (4-5 livadarenja). A moderatori, organizatori ili kako se već zovu treba da (ako vide da su ljudi neodlučni ili ne mogu da se dogovore kao što je sad slučaj) preseku i odrede šta će biti. To može samo da bude od pomoći. Oh, my ja sam video da su ljudi prošli vikend igrali fudbal ali to ne znači da je to obavezan deo skupa. Ni ja ga ne igram (više)
  4. Obzirom da je vreme loše treba izabrati mesto gde se, u slučaju nekog kijameta, može i skloniti i ostati a ne bežati kući. Prvo treba hitno da se izjasne oni koji sigurno žele da se sastaju ovaj vikend i da se vidi onda tačno koliko je to ljudi i odakle su pa na osnovu toga i odrediti mesto. I to najkasnije do sutra uveče. Administratori ili organizatori (bar neko od njih treba da bude prisutan) treba konačno da kažu, tamo i tamo u to i to vreme. Za dobro društvo nije važno mesto gde ste, ali obzirom na kratak rok važno je da se može brzo i lako organizovati. Ovako može da se još mesec dana vode diskusije i da na kraju ništa od svega ne bude. Ja sam prošli vikend bio na Stražilovu i bilo je pedesetak gostiju (dve različite grupe) u domu i video sam da su se dobro zabavili. Svako je doneo nešto od klope i sastavili su jednu odličnu večeru u subotu i niko nije otišao na spavanje pre 3 sata, a bilo je i onih koji su bili dobro veseli do jutra. Bio je i noćni turnir u mikro fudbalu sa mešovitim žensko muškim ekipama.
  5. Vi svi verovatno to već znate ali da podsetim. Na Stražilovu na Fruškoj Gori postoji planinarski dom koji lepo funkcioniše. Ima oko petnaestak soba i pedesetak kreveta. Smeštaj nije lošiji od nekog prosečnog hostela. U slučaju lošeg vremena ima i veliku trpezariju i kuhinju gde se može spremiti klopa koja se donese i prijatno je za druženje a ima i malu salu sa tv-om. Do njega se može stići i pešice i kolima. Obzirom da tuda prolazi ruta fruškogorskog maratona može se u slučaju lepog vremena i dosta šetati. Treba samo stići do Karlovaca bilo iz NS ili BG busom ili vozom i to nije skupo. Noćenje u domu je mislim 400 dinara a u sobama dobijete posteljinu i ćebad i ima pećka ako bude hladno.
  6. zokiNS

    Olympus E-420

    SLR aparati sa osnovnim kit objektivom ne moraju uvek da imaju bolju fotografiju od kompakta. Tek sa dodatnim objektivima daju svoj maximum. Treba uzeti u obzir i izdržljivost prilikom korišćenja. Moj nikon je padao najmanje 5 puta sa par metara visine i nikad mu se ništa nije desilo osim par ogrebotina. Najbolji test (od silnih) (nažalost sad nemam adresu ali lako je pronaći) sam našao na jednom hrvatskom sajtu. Testirali su nikon P90, Canon sx10is, Sony ? i Olimpus ? Slikali su u isto vreme ujutru, noću, zalazak... sa istim podešavanjima... i iste objekte i objavili slike odmah jednu do druge tako da se lepo vidi razlika. Nikon i Canon dele prvo mesto. Olimpus četvrti. Nikon bolji za detalje pod zumom a Canonova slika ipak na kraju kompletnija i nekako "življa" Canon Sx10is je konačna njihova preporuka za naprednije amatere koji ne žele da vuku torbe sa objektivima a žele nešto približno SLR aparatu. Cena 360€
  7. zokiNS

    Sirijska ambasada i gospodin Dzemo

    Zahvalnica je gotova. Odštampana u tri veličine i za dan, dva će ih dobiti Lazar koji će konačno odlučiti koja od tri će se dodeliti i ko će to učiniti (bar ja mislim da je tako ok) Usput i neke slike idu uz nju. Pošto Wayloh pokušava da organizuje i neke medije da sve to isprate, tačan datum predaje se još ne zna. U svakom slučaju verovatno za otprilike 2 nedelje. To su informacije koje ja imam
  8. Verovatno se aviokompanije spremaju za ukidanje viza. Ako avio kartama padnu cene iz Beograda će biti puno putnika. Mada do Rima sam ja i dalje pristalica auta. Ima oko 1200 km znaci oko 140 litara goriva tamo i nazad to jest oko 150€ kad dodamo putarine sve je ukupno oko 250€. Podelimo to na 4 putnika i put izadje oko 70€. Krenem uveče oko 2 sata, ujutro popijemo kafu u Veneciji , nešto lepo ručamo u Bolonji i poslepodne smo U Rimu. Ovo sve naravno ko ima viška 12-13 sati
  9. zokiNS

    Kolima po Africi

    Lazare hvala na linkovima. Svaka cast devojkama iz Nigerije. Ne samo sto su hrabre vec i veoma simpaticne. A dok ja planiram kako cu kolima po Africi, momak i devojka su celu Afriku preturili na biciklu. www.worldbiking.info/photos.html Lazare baci pogled na fotografije. Ima i Sudan. Razlozi za posetu Sudanu rastu .gif' alt='::'>
  10. zokiNS

    Kolima po Africi

    Vidim da se ovo razvilo u jednu veoma mudru i kvalitetnu diskusiju. Uostalom zato ovakvi forumu i sluze. Hvala na linkovima za interesantne sajtove. Naravno da mi ne pada na pamet da bezglavo i nespremljen krenem za Afriku. Zato i pitam i polako sakupljam informacije. Sirija i Jordan su mi bile neka vrsta probe i odradili smo je bez ijednog jedinog problemcica. Znam da su Africi veca iskusenja ali avantura ne bi bila avantura kad bi sve uvek bilo idealno. Nazalost zagubio sam sajt ali dvoje engleza (muz i zena oko 50 g) su iz Engleske preko Turske Sirije i Jordana stigli u Egipat a onda malo istocnom malo centralnom Afrikom stigli do Kejptauna u Juznoj Afici. Seli na avion i kuci. Njihov dzip je za njima kontejnerom stigao u Englesku desetak dana kasnije. Jedini kvar koji su imali je bio na alternatoru ali to su im sredili i nekoliko busenja guma. Dzip im je bio star 15 g. Njima nije falila ni dlaka sa glave. Slike su im fantazija. U jednom trenutku su bili okruzeni isaranim domorocima sa kopljima i stitovima a u drugom desetine majmuna im je sedelo na autu itd itd... Ja sebi ne mogu toliki put priustiti ni finansijski ni vremenski ali neke krace ture od 12-17.000 km bih voleo da napravim. Zato i hocu da cujem sto vise komentara, ali realnih, od ljudi koji su vec bili u drzavama koje se mogu ubaciti u ovaj plan. Ako je bas komplikovano vraticu se kuci istim putem. Kad bi se libijska viza malo lakse dobijala to bi mi bilo idealno. Tunis, Libija, zahvatiti malo Niger, Cad, Sudan pa u Egipat i preko Jordana i Sirije kuci. Ako ste vec na jugu Maroka da li se isplati otici preko Mauritanije do Senegala mozda Gambije?
  11. zokiNS

    Kolima po Africi

    Mislim da Miloica ispravno razmislja. U pitanju je Toyota 4runner 3.0 td. 2000 godiste. To su oni veliki beli dzipovi koje vidimo na TV, u izvestajima sa Kosova, da vozi KFOR. Jedino sto je moj srebrni. Kupio sam je pre 4 godine preko veze od medjunarodnog crvenog krsta u BG sa 87000 km. Sad ima 136000. Ispravan je 110% i izgleda kao da je juce izasao iz fabrike. Servisira se na 40-50000 km, a filter vazduha se pere u vodi kad mislis da je prljav. Ima svu potrebnu opremu za nesmetan i dug boravak na teskim terenima (vinc, krovne galerije, AT gume, rol barove, duple akumulatore, frižider, Tv, DVD, GPS, kompletnu kamp opremu za cetvoro ljudi, duple rezervne tockove, duple 200w reflektore napred i cetvoroduple 400w reflektore na krovu, 75 litara blindirani rezervoar i 40 litara rezerve u specijalnim kantama, poseban alat, prvu pomoc u kojoj jedino nema instrumenata za operacije... itd itd) Vec sam sa njim pre par meseci isao po Siriji i Jordanu i zalazio duboko u pustinje. U Wadi Ramu sam se trkao sa lokalcima vozeci po pustinji preko 120. Niko nije mogao da je stigne. Znaci auto nije problem. Ne volim da pisem o autu jer to u danasnje vreme moze da iritira ljude. Ali ja volim terence (prave) i avanturisticka putovanja sa njima a placen je mnoooogo manje nego sto vredi. Nego da se vratimo na temu. Obzirom da je granica izmedju Alzira i Maroka zatvorena da li je moguće iz Mauritanije ili Malija ući u Alzir pa u Tunis. Odatle moze ferijem na Siciliju pa kuci. A sledeci krug bi bio otprilike Tunis, Alžir, Niger, Nigerija, Čad, Sudan, Egipat i preko Jordana i Sirije kuci. Postoji opcija i da se auto ubaci u Nigeriji u kontejner i isporuci u Spaniji za 500-600€ ako neces da vozis nazad. Obzirom da veoma cenim iskustva i misljena ljudi sa ovog foruma temu sam postavio vise iz razloga da saznam kojim zemljama dati prednost a kroz koje je mozda dovoljno samo "proleteti" da bi se napravio sto bolji plan.
  12. zokiNS

    Kolima po Africi

    Dragi drugari imate auto i njime planirate da napravite recimo dva putovanja po Africi. Jedno na prolece i jedno na jesen. Imate potrebnu opremu za kampovanje i oko 1500€ po osobi. 4 osobe putuju a ako se pojavi jos auta onda i vise. Uslov je polazak i povratak u Srbiju Duzina putovanja izmedju 25 i 35 dana. Ne bi bilo lose da povratak ne bude istim putem ali nije obavezno. Ova ideja je nastala tako sto planiram u aprilu za Maroko a kad sam vec tamo steta bi bilo ne obici i neke okolne zemlje kad vec imamo prevoz.
  13. zokiNS

    Sirijska ambasada i gospodin Dzemo

    Stampa se na 300 gramskom kunsdruku (malo deblji od onog za diplome). Moze da se uradi i na platnu pa da se uvije i veze koznom ili platnenom vezicom pa onda izgleda onako starinski.
  14. Ma nista. Stvarno mi nije tesko. Pogotovo sto sam i ja od dosta ljudi sa foruma dobio gomilu informacija pre polaska. Obavezno, naravno ako je moguce, da se sretnemo pre vaseg polaska da ponesete slike. PS poslao sam ti i privatnu poruku. Otvori svoje sanduce.
  15. Na nasem putu sam ja sve vreme vozio (jedino su u pustinjama svi probali da voze) a i zasto bi vozili kad su mogli da razgledaju lepu okolinu ili gledaju filmove a i nije bilo potrebe jer sam bez problema izvezao celu turu a i najbolje poznajem svoj auto. Nemojte se opustati. Sirijci su odlicni vozaci ali voze kao manijaci. Ako mozete da izgurate predlozio bih vam da prespavate u Ankari (oko 1600 km od NS). Mi smo krenuli iz NS oko 20 h i stigli u Ankaru oko 17 h sutradan (uz jedan red bul ). Od Ankare do Alepa preko Aksaraja, Adane, Iskenderuna i prelaza Bab El Hawa imate oko 630 km (Iskenderun Alepo oko 120 km) Put je brz i dobar. Mi smo krenuli ujutro oko 10 h i stigli u Alepo oko 20h uz silna stajanja, slikanja, dorucak u prirodi sa sve kulenom i paradajizom na haubi i procedurom na granici od 1,5 sat. Mi smo pravili plan puta tako da se ne vracamo istim putem i kroz ista mesta (osim kroz Tursku od Ankare). U Alepu smo bili 2 noci i jedan ceo dan. Moze dan vise. Jednu noc spavali u hostelu. Obisli smo ih pre toga 10 i ovaj je bio najbolji. Nije nam se bas svideo (visak prasine i za posteljinu nisam siguran da je redovno menjaju) ali gazda i drustvo je bilo super a i cena od 6€ po osobi u 2k sobi sa malim kupatilom. Drugu noc spavali u hotelu Mandaloun. Jedan od najlepsih hotela u kojima sam ikad bio. Ne mislim na luksuz jer me to ne zanima vec na ambijent i atmosferu. Falio je samo Aladin sa carobnom lampom da ugodjaj bude potpun Iz Alepa smo otisli preko Apamee, Hame (drveni tockovi-dovoljno sat dva vremena sa kaficom) i Homsa (rucak) za Palmiru (neplanirana poseta beduinima odusevila sve pa ostali 2 dana). Naime banuli smo u kamp 15-oclane beduinske porodice koji su nas primili kao najrodjenije iako nas nikad pre toga nisu videli. Poseduju preko 100 kamila (oko 250.000 €) a zive vise nego skromno i srecni su. Iz Palmire krenuli prema Damasku, svratili u Bagdad kafe na pauzu, prosli kroz Damask i stigli u Aman. Planirali da nocimo u hotelu u kom uvek spavaju novinari iz celog sveta jer kazu da je atmosfera fantasticna ali nije bilo mesta pa smo nocili u jednom pored. Za 15€ (redovna cena 30) po osobi sa doruckom perfektan smestaj i okolina. Obilazak Amana ostavili smo za povratak. To je jedino mesto koje smo ponovili 2 puta. Iz Amana krenuli ka Petri i usput obisli Mount nebo i Madabu. U Wadi musu gradic odakle idete u obilazak Petre stigli predvece nakon 320 km malo pustinjskim malo kraljevskim autoputem. Prespavali u jednom hotelcicu u centru grada jer je tu nekako bilo zivo i zabavno a i dobar restoran. Sutradan malo poranili i do 15 h i to bez zurbe obisli sve sto se moze videti u Wadi musi i kompletan skriveni grad Nabatejaca. Ovo je dosta naporno jer trazi nekoliko casova pesacenja od cega polovinu uzbrdo kozjim stazama ako zelite sve da vidite a vredi. Ako vas mrzi ili ste malo bez kondicije sve to mozete na magarcu. Zbog toga je Aqaba 130 km juznije odlicno legla kao mesto za odmor. Isao sam logikom ( a imamo i auto ) pa smo smestaj potrazili desetak kilometara od Aqabe prema Saudijskoj Arabiji jer su tamo sve plaze. Smestili se u hotel Aquamarin 3 na samoj plazi a ima i veliki bazen. U hotelu smo bili sa jos 2-3 gostiju tako da je bazen bio samo nas i u njemu smo sprali svu prasinu iz Petre Uvece izasli u Aqabu promuvali se po gradu odlicno vecerali i upoznali gradskog Beduina Mohameda koji zna dosta srpski i veoma je zabavan. Sutradan otisli na ronjenje pa opet u grad ali ovog puta sa Mohamedom zajedno. Pokazao nam je grad i dao nam telefon od njegovog prijatelja Ode koji u Wadi Ramu ima kamp, vodic je i ima dzipove. Preksutra pre podne obreli smo se Wadi Ramu i prema uputsvu pronasli Odinu radnju sa suvenirima odakle nas je jos nekih dvadesetak kilometara dalje do kampa sproveo njegov covek. Sve ovo moze da se ide obicnim autom. Dalje od kampa je potreban dzip a na ulazu u samu pustinju gde kupujete karte na bi vas pustili ako niste 4x4. Ima razloga verujte. Oda je neverovatan lik, prava pojava, ponosni beduin, sarmantan, duhovit i zabavan a sa druge strane pravi profesionalac. Perfektno prica engleski. On je sa jos dvoje gostiju iz Izraela isao svojim dzipom a mi smo ga pratili. Neverovatno iskustvo voziti se po predelima gde se smenjuje zuti, crveni, beli pesak, zbunasto rastinje, stenovite litice ili dine visoke 100-200 metara... Kazu da jeWadi ram jedno od najlepsih pustinjskih oblasti na svetu. Prednost ovog izleta sa njim je sto smo isli "putevima" koji nisu turisticke rute i sto smo na svim zanimljivm mestima bili u vreme kad velike grupe turista jos nisu stigle ili su vec otisle. Kad smo mu saopstili da zelimo da sami prenocimo u pustinji rekao je da mi Srbi nismo normalni ali bio je sretan zbog toga. Odveo nas je u jedan klanac da bi bili zasticeni od slucajnog vetra (to je jedino sto moze da vas poremeti a sve ostalo je totalno bezbedno). Digli smo nas mali tabor od dva satora uz pomoc svetala jer je vec pao mrak i zapalili logorsku vatru iz samu stenovitu liticu tako da se dobio neverovatan odsjaj u noci punoj zvezda i neverovatnoj tisini. Sutradan pre podne smo se uz pomoc GPS (za svaki slucaj sam zapisao koordinate njegovog kampa ) vratili nazad sami na njegovo veliko iznenadjenje bas kad se spremao da dodje po nas. Stalno je ponavljao "ludi Srbi" i smejao se. Razisli smo se kao da se znamo 100 godina. Produzavamo prema Amanu (300 km) zastajemo pored Wadi mujiba. Neverovatan prizor. Posle pustinje bez kapi vode odjednom kristalno cista reka koju mozete piti idealne temperature za kupanje probija se kroz kanjon pun zelenila. Posle podne stizemo na Mrtvo more. Hocemo da se okupamo da proverimo teoriju o plutanju. Stvarno je tako. Mozete lezati i citati novine. Ali to je sve. Kupati se, nemoguce je, samo jedna kap vode koja bi slucajno dospela u vase oko ili uvo moze naneti ozbiljne povrede. Zato je i zabranjen bilo kakav drugi boravak u vodi osim na ledjima i to upozoravaju na ogromnim tablama. Posle kupanja hitno tusiranje velikim kolicinama vode pogoto za dugu kosu. Znaci Mrtvo more, dovoljno sat vremena. Posle podne stizemo u Aman, smestamo se u isti hotel i obilazimo grad. Sutradan smo u Damasku (180 km) i tu smo dva dana. Vi mozete dan duze i skoknuti do Bejruta. Za Damask smo spremili plan jer ima puno da se vidi. Za Omajad dzamiju uzmite na ulazu jednog cikicu koji radi kao neki domacin za vodica. Za neke sitne pare ce vas provesti kroz svaki kutak trece po velicini dzamije u svetu i ispricati mnogo lepih prica. Uvece obavezno na veceru u restoran Jaber House star 250 godina. Obilna vecera sa raznim djakonijama i cedjenim sokovima za cetvoro oko 20€. Krecemo prema Sredozemnom moru, usput obilazimo Maloulu i Sednaju, Krak de She... i Sal ah Dinovu tvrdjavu i dolazimo u Latakiju (oko 400 km) Tu smo dva dana i lepo smo se odmorili. Iz Latakije produzavamo za Kapadokiju (oko 500 km) i ostajemo dve noci jer smo dobili ekstra smestaj u predivnom hotelu sa predivnim domacinom sa najlepsim najneobicnijim svedskim stolom koji sam ikad video za 22€ po osobi. Zahvaljujuci domacinu obisli smo podzemni grad kad nije bilo turista, bili smo 10 spratova ispod zemlje... Iz Kapadokije za Istanbul. Isto dve noci i konacno nakon 21 dan stigosmo kuci. Malo sam se raspisao ali ne mogu drugacije docarati. Dosta sam i izostavio i nisam se bavio opisom istorijskih mesta jer to imate na netu. Put sa taksama putarinama gorivom i sl je izasao oko 1000€ sa autom koji trosi oko 10-11 l. Bez licne kupovine ukupni troskovi su bili oko 780€ po osobi ali smo uzivali maksimalno. Mozete (i svi koji su zainteresovani za ovakvu pricu) pre polaska u Siriju svratiti do Novog Sada. Nece mi biti problem odvojiti vreme da vam dam neke savete.