Krstarenje po Pacifiku - Nova Kaledonija i Vanuatu

38 posts in this topic

Posted (edited)

Otvaram novu temu jer bih hteo malo da napisem o utiscima ne samo o ovim zemljama, vec i o tome kako izgleda biti putnik na krstarenju.

Brod je transportno sredstvo koje ne koristi nikakvu infrastrukturu poput vozila i vozova. U tome je najslicniji letelicama. Zbog toga nema zastajanja niti kasnjenja prouzrokovanih saobracajem. Medjutim brod za razliku od letelica plovi sasvim sporo, prosecna brzina kruzera je bila oko 35 km na sat. Taj nedostatak brzine kruzer nadoknadjuje time sto nije samo prosto prevozno sredstvo vec grad u malom na kojem se moze ziveti. Zamislite mesto na kojem ne morate da razmisljate ni o cemu kao putnik, zivite u kabini koja je cak i najlosija uporediva sa hotelom od 4 zvezdice i koja moze biti raspremana dva puta dnevno ako to zelite. Hrana u neogranicenim kolicinima, sa tri restorana na raspolaganju, a jedan od njih je hala sa 8 razlicitih sekcija i drugacijom hranom (indijska, meksicka, kineska...). Sou program i aktivnosti koje su ukljucene u cenu, ziva muzika, kabare, ples, sportske aktivnosti, aktivnosti za decu, teretana, bazen... U principu, ako to ne zelite, ne morate da platite nista vise od onoga sto je ukljuceno u cenu. Alkohol i kocka su veliki izvori zarade za kruzere, kao i dodatne aktivnosti poput masaze, spa, dodatnih restorana koji se placaju itd. kao i organizovane ture po lokacijama na kojima se staje.

Putovati kruzerom je po komforu kategorija za sebe. Samo treba da se ukrcate i stavite torbe u kabinu i to je to. Imate karticu koja vam je sve, i kljuc za kabinu, i kreditna kartica sa kojom sve placate, i identifikacija za ulazak i izlazak sa broda. Nema pasosa, viza, nista, samo kartica, kompanija sve te podatke proveri i unese u tu jednu karticu.

Kada sam bio dete imao sam jednog imucnog ujaka koji je svojevremeno isao na krstarenje. Tada je to bio nevidjen pojam luksuza. Uostalom, kao i letovi, odlazak na Bali ili Srilanku.

Medjutim, danas u vreme masovnog turizma sve je to daleko pristupacnije. Moze se uzeti krstarenje za 70-80 australijskih dolara po osobi po danu. To je kao kada neko iz Srbije ode u Grcku za bagatelu, smesne novce. Jer u Australiji cena sasvim prosecnog hotela je oko 150 dolara nocenje bez icega, hrane, bilo cega drugog. A na krstarenju dobijete ne samo smestaj, vec i sve ostalo pomenuto.

Masovni turizam je na losem glasu narocito ovde, medju samostalnim putnicima, ali ja kao neko ko je uvek samostalno organizovao putovanja i nikada u zivotu nije nigde isao sa agencijom mogu da kazem da krstarenje uopste nije uporedivo sa turistickim agencijama. Prvo vi imate potpunu kontrolu sta cete raditi na brodu i kada. Imate raspored sa raznolikim aktivnostima pa birate. Isti princip vazi za luke u koje pristajete. Imate vreme iskrcavanja i vreme ukrcavanja. Sta cete raditi izmedju iskljucivo je vasa stvar. Mozete rezervisati ture sa vodicem preko krstarenja i ne misliti ni o cemu. A mozete i sve sami, sa lokalnim vodicima, ili bez ikakvih vodica sto smo i mi radili. Ture su veoma skupe kada se rezervisu preko krstarenja, nesto manje skupe kada imate lokalne vodice, a u svojoj reziji mogu biti potpuno besplatne ili za sitne novce.

Nemam sad vremena da dovrsim celu pricu pa cu nastaviti kasnije, verovatno sutra...

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da nastavim: kao sto napisah brod plovi samo 35 km na sat. To zvuci jako sporo u poredjenju sa vozilima, ali je trik u tome da brod plovi konstantno bez zaustavljanja pa to izadje na sasvim solidnih 840 km dnevno. Stvar je u tome da kruzer nije samo prevozno sredstvo. Prevozno sredstvo je obicno jedan nekomforan nacin da se dodje iz tacke A u tacku B i putnici obicno jedva cekaju da se ta relacija zavrsi jer imaju malo licnog prostora za sebe, dosadno im je, nema nista da se radi... Naprotiv, na kruzeru ima jako mnogo prostora iako je na nasem brodu bilo preko 2000 gostiju plus ko zna jos koliko zaposlenih. Poenta kruzera nije da se prvenstveno negde stigne, vec je draz bas u toj odsecenosti od sveta. Na Pacifiku kruzer moze biti hiljadama kilometara udaljen od najblizeg naseljenog mesta. Toj izolaciji doprinosi i sporost i skupoca satelitskog interneta koji je jedini nacin da se bude u kontaktu sa "spoljnim svetom". Prema tome dolazak u luku je mnogim putnicima sekundarna, usputna stvar, poetna je uzivati u komforu i provoditi se.

Kada ste na brodu u okeanu ne postoji bilo kakva uporedna referenca, okean je na sve strane, pa brod izgleda mali jer se ne moze ni sa cim uporediti. Tek kada se uplovi u luku moze se opet pojmiti koliko je kruzer u stvari veliki. 

Krstarenje me je podsetilo na ekolosku teoriju "svemirski brod Zemlja" po kojem se svi stanovnici nase planete dele na putnike razlicitih klasa. Bas je tako nekako i na krstarenju. Medjutim tu je ta hijerarhija manje primetna kod putnika, a veoma kod osoblja. U australijskim gradovima na ulicama i u javnom prevozu veoma je multietnicno, to je nesto sto nekome iz homogene sredine kao sto je Srbija prvo padne u oko. Medjutim na kruzeru 95% putnika su bili evropskog porekla iliti belci. Ogroman kontrast prema osoblju koje masovno cine na prvom mestu Filipinci i Indijci. Kruzer biznis je stvarno povlascen jer oni mogu da se opskrbe osobljem i robom po niskoj ceni, a da sve to preprodaju po visokoj bez poreza duty free jer plove po medjunarodnim vodama u kojima nije na snazi zakon nijedne drzave. Zbog toga i mogu da ponude takav nivo komfora za relativno nisku cenu.

I dok sve proste poslove rade ljudi iz zemalja sa niskom zaradom i visokom stopom nezaposlenosti s druge strane imamo na vrhu piramide kruz menadzere i profesionalne mornare koji su uglavnom Anglosaksonci, Zapadnoevropljani, Juznoafrikanci itd. Istocnoevroljani koliko sam video gledaju da se uglave u neki srednji esalon osoblja koji je prilicno tanak - teretana, spa, fotografisanje.

Jedne veceri bio je poseban shou program - najtalentovanije osoblje je izvodilo plesove, pevanje i sviranje. Na bini se pojavio jedan Filipinac koji je bas nama bio konobar prethodno vece. Englez zamenik direktorice kruza na bini ga pita koliko dugo vec radi kao konobar i kako se proveo na poslednjem odmoru. Johan, kako se covek zove, odgovara da radi 7 godina i da je na poslednjem odmoru pre dve nedeljepravio decu sto izaziva odusevljenje publike. Rekao je da mu je zena zatrudnela, a onda je odsvirao violinu kao pravi virtuoz. 

Pogodilo me je to, jer je covek nesumnjivo toliko talentovan i pametan, a radi kao konobar vec 7 godina sa nevidjenim entuzijazmom. Dok nisam znao za njegovu pricu bio sam odusevljen njegovom uslugom. Nasmejan, ljubazan, i to iskreno, ne izvestaceno, zaista nas je usluzio prvoklasno. I eto on tako radi svaki dan, po 10-12 sati, odvojen od porodice ne bi li docekao odmor da se vrati kuci na mesec-dva. Postideo sam se, jer zaradjujem mnogo vise od njega radeci opusteni posao u kancelariji i opet nisam imao taj stav koji ovaj covek ima, a kamoli da sam na njegovom mestu, da radim kao konobar 7 godina...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada je rec o gostima primetne su tri dominantne kategorije: prva su mladi zeljni provoda, a to znaci alkohola, nocnog provoda po klubovima i barovima, sporta, teretane, bazena i slicno, zatim imamo sredovecne parove koji su uglavnom sa decom i na kraju penzionere koji pokusavaju da jos malo prozive pre kraja zivota. Pravilo na krstarenju je da sto je put duzi to ima manje prve kategorije, a vise trece kategorije, to jest staraca. Jer starcima nisu problem vreme i novac, dok mladji uglavnom idu na kraca krstarenja od 3-4 dana, radi provoda, retko ko moze da priusti i istovremeno ima vremena za krstarenja koja traju nedeljama.

E sada konacno da krenem da pisem o destinacijama. Kada se uplovljava u gradove sa lukom onda brod jednostavno pristane i moze se sici niz stepenice. Medjutim, egzoticna pacificka ostrva su slabo naseljena, po pravilu sa ne vise od 1-2 hiljade ljudi i tamo nema luke vec se putnici prevoze brodicima koji se nazivaju tenderi i to traje sve vreme neprestano, brodic ide od kruzera do ostrva i nazad.

Nova Kaledonija i Vanuatu su arhepelazi ostrva nedaleko od Australije i Papua Nove Gvineje. Neke stvari koje su im zajednicke: obe drzave su bile francuske kolonije, prostiru se na velikom broju slabo naseljenih ostrva i imaju jedno glavno ostvo na kojem se nalazi glavni grad koji je takodje nevelik, oboje imaju zasebnu valutu, Nova Keledonija ima juznopacificki franak, a Vanuatu vat. U obe zemlje se sve prevashodno uvozi, malo ima lokalne proizvodnje koja se uglavnom svodi na poljoprivredu i turizam, a Nova Kaledonija ima i rudarstvo. Zbog toga a i zbog izolovanosti ovih zemalja i slabe naseljenosti cene su poprilicno visoke sa izuzetkom lokalnih proizvoda, prevashodno lokalne hrane. Oba arhipelaga naseljavaju domoroci koji su slicnog porekla, crne puti i kovrdzave kose. Neko bi mogao da pomisli da izgledaju kao Afrikanci, ali iskusnijem putniku ne bi promakla razlika. U obe drzave je na snazi takozvano "ostrvsko vreme", to jest nema zurbe, samo laganica.

Razlike: dok je Vanuatu postao nezavistan 1980, Nova Kaledonija je ostala francuska "prekomorska" teritorija, u skladu s tim u Kaledoniji se sve prevashodno uvozi iz Francuske, dok se u Vanuatuu uvozi iz Australije. Kaledonija ima daleko vise evropskog stanovnistva, prevashodno Francuza u glavnom gradu Numea, infrastruktura je daleko bolja od Vanuatua, svi putevi su asfaltirani, cak i na zabacenim ostrvima dok na Vanuatuu malo dalje od centra glavnog grada pocinju zemljani putevi. U Kaledoniji se prevashodno voze kola, dok u Vanuatuu je glavno prevozno sredstvo mini kombi koga zovu bus. Razlika je velika i u cenama, Kaledonija je makar dva do tri puta skuplja od Vanuatua.

Nastavljam kasnije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 hours ago, noskich said:

Pogodilo me je to, jer je covek nesumnjivo toliko talentovan i pametan, a radi kao konobar vec 7 godina sa nevidjenim entuzijazmom. Dok nisam znao za njegovu pricu bio sam odusevljen njegovom uslugom. Nasmejan, ljubazan, i to iskreno, ne izvestaceno, zaista nas je usluzio prvoklasno. I eto on tako radi svaki dan, po 10-12 sati, odvojen od porodice ne bi li docekao odmor da se vrati kuci na mesec-dva. Postideo sam se, jer zaradjujem mnogo vise od njega radeci opusteni posao u kancelariji i opet nisam imao taj stav koji ovaj covek ima, a kamoli da sam na njegovom mestu, da radim kao konobar 7 godina...

Nema tu entuzijazma moj Noske, to je sve fejk jer tako mora. Taman posla da nekom americkom Nosketu dodje konobar s tuznom facom i kaze da je umoran jer robuje 13 sati dnevno (nekad i vise al 13 je zvanicno dozvoljeno, na toliko se potpisuje ugovor).

Desavalo se da se neko naivan zezne, kaze putniku da nije ok, da je umoran, nostalgican, kako god... pa brizni Amerikanac posalje e-mail kompaniji... kakav je to nacin, radnici vam nesrecni i umorni, slabo se smiju. Onda ovi sta ce, daju otkaz tom nesrecnog posto na svakog takvog dodje 10 njih koji ce da budu "srecni" i rade isti posao za istu mizernu platu.

Nema tu i od iskrenosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

E pa evo, vi sto ste radili na kruzerima mozete da me dopunite na ovoj temi iz perspektive osoblja, a ja cu nastaviti nadalje samo o Vanuatuu i Novoj Kaledoniji. @bam-bam @Behemot

Ne znam mnogo o radnicima na kruzerima, ali znam koliko mladih Azijata dodje u Australiju na studentsku vizu, upisu bilo casove engleskog ili neke Miki Maus koledze cisto da regulisu vizu i onda rade non stop, sto na belo, sto na crno. Zive po sobama sa vojnickim krevetima po 4 osobe u sobi, jedu instant rezanca, rade koliko god mogu, ali i zarade. Moja zena je bila dosla na tu varijantu svojevremeno.

Neki tako produzavaju te kvazistudije i po 10 godina. I onda se vrate kuci, podignu kucu i pokrenu porodicni biznis. U svakom slucaju bolje nego da kod kuce rade za smesne novce... Ne kazem da mora da bude bas 10 godina, nekima uspe i za dosta manje.

A ako su stvarno snalazljivi i uporni neki uspeju i da dobiju papire. Mada mi se ipak cini da je ova varijanta povratka kuci bolja za kvalitet zivota, jer ostanak ovde se pretvara u otplacivanje kredita za kucu i duga na kreditnim karticama ceo zivot...

 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nikako ne stizem da dopunim temu.

Prva razlika koju ce posetilac primetiti kada dodje u Vanuatu iz Nove Kaledonije je jezik. Na Vanuatuu se govori takozvani pidzin engleski, to jest engleski koji se pise razlicito od standardnog engleskog, ima drugaciju gramatiku i sadrzi mnogo reci iz drugih jezika, u slucaju Vanuatua prevashodno lokalnih dijalekata. Posto je svako ostrvo svet za sebe, kada se stanovnici ovih ostrva dosele na glavno ostrvo gde je prestonica, sa sobom ponesu svoj jezik i onda se jezik na glavnom ostrvu formira iz raznolikih dijalekata. Pidzin engleski je veoma simpatican, narocito u pisanom obliku.

Recimo "Plis sarem mo pulum handle blo door slow" znaci "Please close the door slowly". Moze se sasvim fino sa njima sporazumeti na engleskom za razliku od Kaledonije, jer Francuzi i dalje smatraju da je francuski jezik neprikosnoven i da ne trebaju da uce nijedan drugi iako je ti vreme odavno proslo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljivo! Samo piši, pratim pomno :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Dobro da vidim da makar neko cita, nastavicu sigurno, kad nadjem vremena.

Evo tek sad vidim koliko krstarenja imaju negativnih efekata, recimo u Veneciji i Dubrovniku:

Zagadjenje: https://www.euractiv.com/section/air-pollution/news/daily-emissions-of-cruise-ships-same-as-one-million-cars/

Daily emissions of cruise ships same as one million cars

Dispatches found that the air on the upper deck of the Oceana, downwind from the boat’s funnels, had 84,000 ultra-fine particulates per cubic centimetre. The numbers topped 226,000 directly next to the funnels.

The same programme monitored the air quality in London’s busy Piccadilly Circus, using the same recording devices, and found that the numbers were just 38,400 per cubic centimetre.

One doctor told the programme that “these are the levels you would expect to see in the most polluted cities in the world like Shanghai, Delhi and so on”.

It is estimated that 25.3 million passengers worldwide will travel on cruise ships in 2017, up from just 15.8 million a decade ago, according to data from the Cruise Lines International Association.

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 hours ago, noskich said:

Dobro da vidim da makar neko cita, nastavicu sigurno, kad nadjem vremena.

Sve neko čita... tema ima par stotina pregleda za ovih par dana, a nisam sve ja ;) Samo ljudi nemaju naviku da kažu da nešto čitaju, pa autor onda pomisli da niko ne čita i ubrzo izgubi motivaciju za pisanje.

Btw videh neki dan ovaj članak: https://qz.com/quartzy/1579782/is-cruising-safe-what-the-viking-sky-cruise-evacuation-tells-us/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Kruzeri su isti kao avioni, najskuplji su onda kada stoje u mestu. Zbog te pomamljenosti za profitom nikada i ne stoje, uplove u luku, brzom brzinom se sve pocisti i pripremi za sledece krstarenje jos istog dana. Stara tura izadje ujutru, nova udje kasno popodne... Mislim da je to ubedljivo najveci uzrok nesreca, to sto su svi pod pritiskom da zarade sto vise novca za sto manje vreme i tu je sigurnost samo sto se kaze tick in the box, odradjuje se na brzu brzinu...

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citam i ja Noske al bio bih srecniji da se drzis teme i izbjegavas c/p tekstova i video snimaka a vise pises o Novoj Kaledoniji i Vanuatuu, vjerujem da nisam jedini.

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 hours ago, ThirstyTraveler said:

Citam i ja Noske al bio bih srecniji da se drzis teme i izbjegavas c/p tekstova i video snimaka a vise pises o Novoj Kaledoniji i Vanuatuu, vjerujem da nisam jedini.

Isto mislim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Da nastavim sa razlikama izmedju Kaledonije i Vanuatua. Razlike prevashodno proisticu iz toga sto je Kaledonija francuska prekomorska teritorija, a Vanuatu makar na papiru nezavisna zemlja.

Francuzi imaju kompleks znacaja jos od vremena kada je Francuska bila najveca sila u Evropi i svetu i kada je francuski koriscen kao zvanican diplomatski jezik lingua franca. Upravo zbog toga na jeziku i katolickoj veri insistiraju i to je tako i u njihovim kolonijama. Svi govore samo i iskljucivo francuski. Bas sam osluskivao kako se sporazumevaju domoroci izmedju sebe i cak i na tim izolovanim ostrvima gde zive gotovo iskljucivo samo domoroci govori se samo francuski. I naravno, svi su katolici koji nedeljom idu na misu. 

Stekao sam utisak da je u Kaledoniji ogromna razlika izmedju glavnog ostrva na kojem se nalazi prestonica Noumea i ostalih ostrva koja imaju samo poljoprivredu i turizam, i to pre svega bas kruzere jer je skupo zakupljivati charter letove ka ovim malim ostrvima. Od kaledonijskih ostrva bili smo na Isle of Pines i Lifou i moj utisak (samo da naglasim da je ovo utisak, ne plediram da znam sve o tome, a tamo smo bili samo po dan na svakoj lokaciji) je da su Francuzi sa domorocima uspostavili odredjen dogovor tipa: formalno ste deo Francuske, govorite francuski, obrazovni program i zdravstvena nega se kontrolisu iz Francuske koja takodje gradi osnovnu infrastrukturu - puteve i mini-aerodrome, a ostalo je do vas. I dok se na glavnom ostrvu mogu videti francuske zastave i spomenici na sve strane, na urodjenickim ostrvima ih nema, vec se vijori samo zastava Nove Kaledonije.

Na prvi pogled deluje kao dobar sporazum, ne moraju da se misle o odbrani, obrazovanju, infrastrukturi i medicinskoj negi, medjutim gotovo sve se ovde uvozi iz Francuske, i jako je skupo. Od hrane pa do WC solja koje sam zagledao u toaletima, sve made in France. 

Urodjenici na ostrvima zive veoma opustenim zivotom, imaju voca i povrca, samo da uberu, banana, kokosa i avokada koliko hoces. Nisam primetio nikakve ribarske brodice do duse. Svi voze kola po odlicnim asfaltnim putevima, medjutim njihove kuce su jako loseg kvaliteta. Neki cak zive u limenim barakama, samo lim i drvena konstrukcija, drugi u drvenim barakama. U tropskim krajevima nema potrebe za debelim zidovima, ali vecina kuca deluju prilicno nekvalitetno.

Sad da li je to zbog siromastva, ili sto su navikli tako da zive, ili sto ih boli uvo, ne znam. Primecujem da dosta kola ima samo jednu registracionu tablicu umesto standardnih dve, sto doprinosi utisku da je rec o svojevrsnom "divljem jugo-istoku" gde je centralni autoritet daleko i moze se mnogo opustenije ziveti izvan strogih propisa. 

Bude poneki Francuz na nekim od ovih ostrva, bas ih jako malo ima, ili neki penzos ili mladji covek za kojeg pretpostavljam da je poslat od strane francuske vlade bilo kao ucitelj bilo kao lekar. Primecujem da oni zive u boljim kucama. Citroeni se voze na sve strane, ima i Japanaca i Fordova, ali ipak Citroeni dominiraju.

Noumea je s druge strane susta suprotnost ostalim ostrvima. Kao da je neko premestio Kan ili Nicu desetine hiljada kilometara daleko na drugi kraj sveta. Sve tip top, ultra cisto, ultra moderno, infrastruktura vrhunska i brate skupo skupo SKUPO. Gledali smo recimo pica u nekoj obicnoj piceriji izadje oko 35-40 australijskih dolara. A na poznatoj plazi u Zalivu limuna u fensi restoranu samo predjelo - puzevi (a sta bi drugo bilo) je 50 australijskih dolara. Ovo je jako skupo, cak i za nas (u vecini ostalih zemalja) obicno pozamasan australijski dzep.

Noumea ima javni prevoz - autobuse, nigde drugde nema sistema javnog prevoza.
 

S druge strane, cini mi se da je Vanuatu, upravo zbog svoje nedavne nezavisnosti (1980) uspeo da ocuva vise lokalne kulture. I dalje se koriste lokalni dikalekti koji su glavni jezik na zabacenim ostrvima, i sve je (ne)organizovano po lokalnom ad hoc temperamentu. I dok na Kaledoniji nema cenjkanja, sve je skupo, pa ti platio ne platio, na Vanuatuu kada ugledaju turistu prvo ce pokusati da dobiju po 10 puta vise nego sto je lokalna cena. Ako turista jasno kaze da zna koja je lokalna cena, malo ce se postideti i odmah pristati na nju. Ni tamo nema nekog cenjkanja, ili te oderu ako si neinformisan, ili te odbiju a ako malo sacekas dobices lokalnu cenu. Noumea je takodje jedino mesto gde se insistira na lokalnoj valuti - juznopacifickom franku. Na svim ostalim ostrvima bilo da su deo Kaledonije ili Vanuatua australijski dolar je de fakto "srpska marka/euro". 

Takodje mi deluje da je hriscanstvo u svakodnevnom zivotu na Vanuatuu manje vidljivo, ali i manje regulisano pa ima upliva raznolikih hriscanskih struja od kojih neke umeju da budu blago zastrashujuce. Ima toga svuda, dele neke flajere o kraju sveta, spasenju i slicno. Ali jedan utisak mi je snazan bas bio - ovi ljudi nisu bogati, daleko od toga, ali ovde nema prosjaka, svako ima dovoljno da jede i za krov nad glavom ma kakav on bio, i da plati taj takozvani bus (u stvari mini kombi) jer vecina nema ni kola ni motor. Primecujem da su na Vanuatuu australijski brendovi "prepakovani", to jest ti neki brendovi koji u Australiji vaze za najlosije ovde se reklamiraju kao vrhunski kvalitet. Malo mi je to smesno a cuo sam da je slicna stvar i sa Corona pivom koje je u Meksiku maltene ranicko pivo, a u Australiji vazi za fensi.

Da krenem sad sa mestima na kojima smo bili.

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Prvo ostrvo kod kojeg smo pristali bilo je Isle of Pines. Ime koje sasvim ocigledno pasuje ovom ostrvu jer se svuda mogu videti visoki chetinari sa veoma kratkim granama. Glavna atrakcija ovog dela sveta su koralni sprudovi i gnjurenje iznad njih. Meni to nikako nije moglo da dosadi. Plivuckam po povrsini lagano i uzivam u pogledu ispod. Raznolike ribe, morski krastavci, skoljke, jezevi, pa cak i male hobotnice se mogu primetiti. Na poslednjem ostrvu sam gnjurio sa morskim kornjacama sto je neverovatan osecaj. Kornjace ne borave iznad koralnih sprudova vec u malo dubljoj vodi tamo gde ima morske trave koja im je uvek na meniju. 

Ima tu i morskih krava, njih je nazalost teze videti, na Tajlandu sam ih vijao takodje ali nisam uspeo da ih vidim (jos) izbliza.

Pored gnjurenja, ostale atrakcije po svim ovim ostrvima se svode na domorodacku kulturu, kulturno-istorijske spomenike (uglavnom crkve i ruine nekadasnjih kolonijalnih zgrada) i prirodne lepote tipa vodopada, planina, dzungli i slicno.

Ture preko kruzera su bile po oko 150 dolara po osobi. A moze se jednostavno uci u autobus za 25 dolara i onda na brzinu te lokalci izvozaju, daju ti po pet minuta na svakoj lokaciji i nazad do kruzera. iznajmljivanje svog vozila je bilo preskupo, za motor su trazili 100 dolara recimo.

Kakvi bi mi nezavisni putnici bili kada ne bismo na svoju ruku obilazili ova ostrva pa smo tako lepo ispesacili oko 15 do 20 kilometara taj dan. Prvo smo neplanirano isli kroz dzunglu sto je bila lepa setnja, a onda po putu do najveceg sela Vao na ostrvu. Selo ima sve sto treba, staru crkvu, skolu, mini-bolnicu, postu i to je to manje-vise. Pesak na svim plazama je sitan, beo, voda tirkizno plava i prozirna, kao sa razglednica.

Razmisljam kako lokalcima nije bas lose. Zapalo im je da zive u ovom raju i da budu koliko-toliko izolovani od svetske vreve, buke i gluposti. Jesu propatili u vreme kolonizacije, ali opet daleko manje nego vaskoliki drugi ne-evropski delovi planete. Oni tako laganeze svuda, svi kolima gde treba, samo sam jednog lokalnog coveka video da ide peske. Zive kako im odgovara, na ostrvima van glavnog je mali uticaj centralnog autoriteta, a na noge im dolaze turisti koje shishaju i onda od toga zive laganeze u medjuvremenu.

Jos jedna stvar koju sam zapazio na Kaledoniji - trava je svuda cakum pakum. Sto svuda oko puteva, sto na privatnim posedima. Tokom pesacenja prolazimo pored mladih ljudi koji rade za komunalno i eto seku travu. Primecujem da uglavnom nailazimo na mlade muskarce koji su veoma opusteni i prijateljskog raspolozenja. Dok hodamo pozdravljaju nas iz kola i masu. Takodje vidim da je rege fazon dosta uticajan sto po frizurama, sto po majicama sa kojih se smesi Marli. I na Vanuatuu ima toga, a gde ima toga ima i zna se cega. Mada nije to ovde toliko znacajno zbog jedne reci - kava. Ne kafa, vec lokalno pice koje se spravlja od korena jednog drveta, koren se ustini, onda se to samelje, pa se potopi u vodu, procedi, sipa u kokosovu ljusku i eto vam kave.

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Kava je jako bitna ovde, daleko vise na Vanuatuu nego na Kaledoniji gde je uzivanje kave skorijeg datuma. U muzeju u glavnom gradu Vanuatua Port Vila vodic nam je rekao, Vanuatu je jako miroljubiva i opustena zemlja iz tri razloga: lokalne kulture koja integrise stanovnistvo, hriscanstva (koje ih valjda pacifikuje) i kave. 

Sa kavom sam se prvi put susreo na Mystery island koje je nenaseljeno ostrvo koje zazivi samo po dolasku kruzera. Celo ostrvo se moze prepesaciti za oko pola sata - ceo precnik, a sa jedne strane ostrva na drugu se moze stici za samo oko 5 minuta jer je izduzeno. Lokalno stanovnistvo zivi na susednom mnogo vecem ostrvu Aneityum. Ovo je najjuznije ostrvo Vanuatua, ovde Vanuatu pocinje.

Sve je organizovano zarad posetilaca, pijaca sa (made in China) suvenirima, mesta za slikanje, improvizovani restorani i standovi sa picem i icem, masaza, improvizovani saloni za pravljenje kikica i kava. Cuo sam za kavu pre, ali kada sam video da se i ona nudi nisam mogao da odolim da probam. Kava ima efekat nesto izmedju alkohola i marihuane. Na licu mesta se moglo videti kako se spravlja i lik koji je prodaje je bio toliko opusten, lepo je sve objasnio koliko je kava znacajna za njihovu kulturu i nije bilo premisljanja. Mada kruzeri savetuju putnike da kavu ne piju jer proces spravljanja ne zadovoljava higijenske standarde i desavalo se da turisti povracaju od kave. Za svaki slucaj sam pitao prodavca o tome i on je rekao da kavu treba piti pre jela, povracanje se desavalo kada ljudi piju nakon. Posto vise nije bilo dileme uzeo sam praznu kokosovu ljusku punu kave, pozeleo zelju, kako to lokalci rade, i naiskap sve popio, takodje kako to lokalci rade. I odmah mi je bilo jasno zasto se pije na eks. Kava je jako jako gorka. Efekti nisu mnogo jaki, ali opustanje dolazi brzo a sa njim i lepo raspolozenje. Domoroci tvrde da nema opasnosti piti kavu pre voznje ili bilo cega drugog jer se moze i dalje funkcionisati 100% bez problema, samo ti pomaze da se opustis. 

Na dan kada pristaje kruzer lokalci dolaze brodicima sa susednog ostrva Aneityum noseci sa sobom robu i hranu koju nameravaju da prodaju. Sve pripreme i cekaju. Svako ima svoj mini-biznis, operateri tura - gnjurenja, voznje kajaka i slicno, prodavci suvenira, sviraci... Sve to traje malo pred zavrsetka posete kada se i lokalci lagano pakuju i brodicima vracaju na svoje ostrvo. Od sumraka do svitanja. 

Ostrvo je kao iz crtanog filma, raj na zemlji, sitan beli pesak, prozirna tirkizna voda, palme, prelepo. Veliki deo ostrva zauzima pista za sletanje aviona koja je jedan dugacki travnjak iskrcene dzungle. Staza je utabana oko celog ostrva pored vode i malo-malo pa se nailazi na improvizovani toalet. U sredini ostrva je pijaca sa svom turistickom ponudom. 

Tu je i zastakljena slika - kraljica Elizabeta je posetila ovo ostrvo i tada ju je docekao tadasnji lokalni zvanicnik. Vanuatu je pre nezavisnosti bio teritorija kojom su upravljali zajednicki Francuzi i Englezi. A sada je engleski uticaj daleko primetniji. 

Za vreme Drugog svetskog rata Port Vila, glavni grad Vanuatua je bio znacajno uporiste americkih snaga. Nakon zavrsetka rata Amerikanci su ponudili Francuzima da svo oruzje koje su tamo dovukli otkupe. Francuzi su to odbili misleci da ce ga ionako dobiti za dzabe jer se Amerikancima ne bi isplatilo da sve to vracaju nazad. I na kraju Amerikanci su jednostavno to preostalo oruzje bacili u okean. Ljubitelji ronjenja danas mogu da uzivaju razgledajuci tu podvodnu ratnu zaostavshtinu...

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Port Vila je smestena u jako lepom zalivu. Zaliv opisuje obrnuto slovo C, a u njemu su i dva ostrva tako da se vidi kopno gde god da se okrenes na brodu. Prvi docek po silasku sa broda je simpaticni orkestar, a zatim treba proci kroz mali milion tezgi na kojima se prodaju dzidza-bidze. Ni tu nije kraj, nakon tog buvljaka ceka masa vozaca mini-kombija koji nude da prebace turiste do centra grada za 5 do 10 australijskih dolara, koliko se ko pogodi... Iskusno prolazimo sve njih i srecemo neke Novozelandjane koji rade u luci. Nakon sto smo potvrdili da je standardna cena 150 vata lokalne valute za prevoz do grada nalazimo vozaca ispred jednog kombija (koji se ovde zovu bus i imaju registarsku tablicu B, dok taksji imaju T) i pogadjamo se za prevoz od 150 vata po osobi. Kurs izmedju vata i australijskog dolara varira, negde racunaju 100 vata za AUD, a drugde samo 75, tako da u zavisnosti od kursa treba placati jednom ili drugom valutom. Voznja traje kratko, samo oko 10-15 minuta. 

Port Vila je neveliki grad, cak i u Srbiji bi mozda bila i palanka, sa samo 30-40 hiljada ljudi. Na prvi pogled je jasno da je ovo zemlja u razvoju. Trotoara nema ni za leka, putevi su stari, jedino soping promenada koja prati zaliv ima solidan asfalt, trotoare i pesacke prelaze, odmah malo dalje od nevelikog centra od nekoliko ulica sve se to pogorsava, da bi nakon vec 10-15 minuta voznje u pravcu ka aerodromu vozila presla na zemljani put.

Medjutim ovo ne deluje toliko negativno koliko zvuci, ovo mesto svakako nije dobrostojece, ali ljudi su opusteni, sigurno je, nema prosjaka, nema ulicne prostitucije ni ikakvih besnih kola lokalnih badza. Mesto je krajnje simpaticno i moze se reci da ima smek. 

Kao i svugde na svetu prve za oko zapadaju brojne kineske radnje. Posto se slabo sta ovde proizvodi, a lokalno stanovnistvo bas i ne moze da priusti visokokvalitetne proizvode tu su se Kinezi nasli da ih opskrbe. Vidim iz vozila da ima i Kineza radnika koji izgleda da obnavljaju puteve. A gde ima kineskih radnji i radnika mora biti i restorana. Rezanca, dumplizi, pirinac i ostale klasicne djakonije su veoma popularne menju domorocima takodje. Na putu do podvodne poste vozac busa nam pokazuje fabriku pica, a zatim i velikog korejskog uvoznika polovnih kombija. Pa da, gotovo svi ovi busevi su u stvari polovna Hyundai vozila. Eto, i Korejci su se ugradili u ovo malo izolovano trziste...

Najveci utisak su ostavila 4 lokaliteta u gradu: pijaca u centru, zgrada ministarstva finansija, australijska ambasada i nacionalni muzej Vanuatua.

Odmah po dolasku u centar idemo na pijacu. Pijaca je original, roba prodavaca sa sela van grada je izlozena u vrecama ispetenim od lisca. Gomile jama (lici na krompir), raznolikih sorti banana, kokosa, avokadoa, raznoraznih mahunarki i drugog voca i povrca. Prodaje se i jastog, zena kaze da ga ceni samo 2 AUD kilo zive vage. Ovo mora da je najjeftiniji jastog na svetu. Moja zena primecuje da dosta voca i povrca u ponudi je takodje popularno i na Tajlandu. Nikada nisam video veci avokado u zivotu, kao pola lica odraslog coveka. Atmosfera je veoma prijatna i autenticna.

Tu nedaleko je i zgrada za koju prvo nisam znao sta je, u totalnom je raspadu, zidovi propali sa rupama, krov provaljen, ma cela zgrada se moze videti spolja, kao one kuce za Barbike. Tek nakon zagledanja vidim znak da je rec o Ministarstvu finansija Vanuatua. Reprezentativno, nema sta... Nema cak ni ljudi koji bi trebalo da ovu zgradu renoviraju, sve stoji tako kao da je potpuno napusteno decenijama, a nalazi se u centru grada na kljucnoj lokaciji. Ne bih da izvlacim zakljucke, komentar nije potreban.

Zatim se penjemo uz strmu ulicu ka muzeju. Na vrhu brda iznad centra se nalazi ogroman kompleks australijskog konzulata. I iz vazduha se moze odmah videti ko je ta nova postkolonijalna sila koja ima najveci upliv na ovu formalno nezavisnu zemlju. Opet i ovde ne bih da komentarisem, niti sam nesto mnogo citao o tome, ali to sto sam video je ocigledno.

Na kraju nacionalni muzej Vanuatua. Nevelika zgrada sa nevelikom kolekcijom eksponata, a u njoj jedan jedini vodic. Ali ipak dovoljan. Covek je izuzetno prijatan i nasmejan. Govori tecno engleski i francuski. Ulazimo u isto vreme kada muzej posecuje velika grupa lokalne dece - izvidjaca. Imamo srece, jer vodic za ovu grupu pokazuje nasred muzeja tradicionalni nacin crtanja u pesku. Na prvi pogled deluje neozbiljno da crtanje u pesku moze biti neka umetnost, ali covek to veoma brzo demantuje pokazujuci kako sofisticirano moze da "nacrta" kornjacu. Nakon jos jednog crteza predstavlja instrument nacinjen od bambusa, rec je o nizu bambusovih sipki koje su poredjane po razlicitoj duzini i time proizvode drugacije tonove. Pita nas odakle smo, a zatim i jos jednog coveka koji se ispostavlja kao Francuz pa zatim odsvira himne Vanuatua, Australije i Francuske na instrumentu. 

Kao stalni deo postavke najveci utisak na mene ostavlja vitrina sa instrumentima koji se koriste pri tradicionalnim sahranama. Citam o tome kako smrt dozivljavaju i veoma me onespokojuje ono sto procitam. Domoroci tradicionalno veruju da proces smrti zavisi od ranga koji samrtnik ima u plemenu. Ako je taj rang visok onda je i smrt velicanstvenija, samrtnika docekuju kreature sa onog sveta, i cela ceremonija je daleko slozenija. Eto, ovde ne vazi ono - da smo svi makar u smrti isti, i da nas sve jedu crvi. 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

moram samo na kratko da se ukljucim- ta zgrada ministarstva finansija je tako sablasno rasturena verovatno zato sto je i celo ostrvo bilo bas rastureno  marta 2015, kad ga je pogodio jedan od najjacih uragana ikad , i potpuno unistilo...vanuatu se jos uvek oporavlja od toga, posto je prilicno siromasno ostrvo...ali kapiram da su i putevi u tako losem stanju bas iz tog razloga, jer kad sam ja bio, jedno 15-ak dana pre uragana, jeste bilo siromasnije, ali nisu putevi bili u bas tako losem stanju..nista gore od puteva u predgradjima bga heheh

Edited by bam-bam

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa dobro, ali eto 4 godine je proslo. Jeste mala zemlja u razvoju, ali opet...

Evo vest jos od prosle godine da su se Kinezi ugradili i grade novu zgradu ministarstva finansija: http://dailypost.vu/news/china-to-invest-in-construction-of-new-state-house-and/article_c6b150a7-8307-537d-b842-f8a879f399de.html

E sad, da li je to na nekoj novoj lokaciji, ne znam. U svakom slucaju je los utisak za posetioce da vide tu zgradu usred centra u takvom stanju. To ko ona zgrada u Beogradu sto su je ostavili tako razrusenu nakon bombardovanja godinama. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vanuatu je dva puta proglasavan najsrecnijom zemljom na svetu prema Happy Planet metodologiji, a uvek je pri samom vrhu:

http://happyplanetindex.org/countries

https://www.aljazeera.com/archive/2006/07/200841012213799770.html

Licno verujem da posto su ljudi kao vrsta proveli 99,99% svoje egzistencije u grupama od oko 100 ljudi da je to idealno okruzenje gde postoje identitet i zajednica. To je svakako slucaj sa vecinom stanovnistva Vanuatua koji zive na preko 80 ostrva, a cak i na tim ostrvima u manjim naseljima u kojima se svi znaju. Nema brava i katanaca. Isto sam video i na ostrvima Nove Kaledonije izuzev prestonice. Ljudi ne zakljucavaju kuce u kojima zive. Kuca se tretira kao upotrebno sredstvo, ne kao bogatstvo. 

To je taj osecaj koji sam imao cak i u prestonici Vanuatua, nema guzve i buke, nema prosjacenja i ulicne prostitucije, sigurno je, nezagadjeno. Zemlja je relativno siromasna, ali svi imaju dovoljno da zadovolje osnovne potrebe bez luksuza. 

Kada smo se vracali na brod imali smo dosta vremena pa smo odlucili da se iz grada vratimo polako peske. Kao sto je i uobicajno u tropskom pojasu padala je kisa promenljivim intenzitetom. Veci deo hoda je bas jako padala pa su busevi (mini kombiji) svaki cas zastajali nudeci nam da nas odbace do luke sto smo mi uporno odbijali. Oni su se cudili zasto kisnemo kad mozemo da platimo voznju nekoliko dolara, ali produzili su dalje. I onda tokom tog hoda smo nailazili na lokalce koji su se skrivali od pljuska kao i mi ispod nadstresnica. I imali smo prilike da malo i popricamo. Utisak je da jednostavno ovi ljudi ne zure nigde, opusteni su, kisa kad stane stace. Niko nije iznerviran zato sto je privremeno "zarobljen" i gubi vreme kako bi to neko u modernom svetu protumacio. A onda neposredno pre luke smo videli grupu dece koja se ljuljaju na lijani a onda sa nje skacu u vodu u jednom malom zalivu. S obzirom da sam vec bio podobro mokar od te setnje po pljusku nisam mogao da odolim pa sam se skinuo ostavsi u sorcu i priduzio decurliji koja su se osmehivala i davala savete kako da se prihvatim lijane i kako da skocim. Naravno sasvim sam nezgrapno napravio bombu i ljoksnuo u vodu, ali nisu mi se smejali niti zadirkivali. Jednostavno su uzivali u igri. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Tri veoma zanimljiva teksta o Vanuatuu:

https://www.dailymail.co.uk/news/article-395422/Vanuatu-judged-happiest-place-planet-So-learn-this.html

Vanuatu judged the happiest place on the planet. So what can we learn from this?

https://en.wikipedia.org/wiki/John_Frum

John Frum

http://mentalfloss.com/article/21395/scenes-vanuatu-happiest-place-earth

Scenes from Vanuatu, the Happiest Place on Earth

OK, so the people are poor. But even though most poor people in Vanuatu don't have any more money than most poor people in, say, India, their poverty is not nearly as grinding. There are several reasons for this. One is that clean water is readily available: it rains buckets, and there are clean, clear freshwater rivers all over the place. You can't go more than a few miles without running into some impossibly beautiful waterfall or cascade. It's terrible. Then there's the volcanic soil -- it's so rich in nutrients that you could drop a candy wrapper on the ground and it would sprout. All manner of fruits and veggies are naturally occurring and easy to grow. Add to that thousands of miles of reef-encrusted shoreline, teeming with colorful and tasty sea life, and you've got the makings of a gourmet meal more or less whenever you want it.

As for the roads, the truth is that it doesn't really matter how bad they are. No one's in a hurry anyway. Not once did I see anyone in Vanuatu consult a clock or a watch, or run somewhere because they were late, or for that matter run anywhere at all. It's too hot -- and who cares what time it is? The only appointment many people have each day is at the kava bar at sundown, where they pony up the equivalent of $0.75 for a coconut shell-full of dishwater-brown root liquid, which tastes like boiled shoe leather but whose quick narcotic effect makes standing up, much less going anywhere in a hurry, a challenge to say the least. 

"The trouble is, they don't need to work. If they want food, they can just pluck it from the land or the sea. They spend their paychecks as soon as they get them because they don't really need the money. It makes it very hard to have long-term employees." (Sounds like heaven to me.)

While living in Vanuatu, Mr Shackley was once stranded for three weeks on one of its most remote islands with his 10-year-old son, due to an airline dispute. With no shops and nowhere to stay, they were looked after by local people. One day he came across a young local man who had just returned to the island after studying at Nottingham University.

"I asked him what he was going to do with his life now and he just pointed at his fishing rod and said 'this'. He could have been one of the top earners in Vanuatu if he wanted, but he was contented with his simple life and didn't want anything else.

"It was a real eye-opener for me and made me look at what life is really all about. It just sums up what the place is about."

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uzivam...nastavi molim te.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nazalost ja sam tamo bio prekratko da bih mogao da nadaleko rasirim pricu, ali evo drugog teksta "kolege" koji je takodje odlican: http://mentalfloss.com/article/23313/strange-geographies-village-life-vanuatu

Po prirodi stvari nazalost ljudi sa kojima turisti imaju najvise dodira su upravo oni koji pre svega gledaju da zarade. Zato je blagoslov ko ima vremena na pretek da zaista upozna obicne ljude koji te nece saletati zbog zarade.

Mogu da dodam jednu stvar, bam-bam mi je preporucio da odem da vidim podvodnu postu. Znali smo da je standardna cena 1,5 dolara, ali nismo znali da je ta cena bez obzira dokle se ide. Ta posta je potpuno izvan grada. Kada smo prvo pitali za cenu naveli su 10 puta visu cenu od normalne. Onda smo proverili sa jednim deckom na ulici i on je potvrdio da je cena ista bez razlike koja je daljina.

I stigli smo do te poste, ali se ispostavilo da je ona na suvom jer ju je uragan oduvao. Celo to ostrvo koje su napravili uz postu kao rezort je jedna velika mamipara, tourist trap, ali se mora priznati da su koralni grebeni oko ostrva izuzetni.

Nadam se da cu imati prilike da se vratim na Vanuatu, a Novu Kaledoniju  bih izbegao. Eto sta uradi kolonijalizam i komercijalizacija, lokalci tamo ili rade neke proste poslove, tipa vozaci ili sede besposleni u parku u centru prestonice. Deluje mi da dok su im zivoti svakako komforniji, imaju manje dodira sa svojim korenima. A i tamo je dosta zatvorenije. Dok na Vanuatuu vidno ima emigranata, Ozija, Kivija, Kineza... na Kaledoniji su mahom Francuzi i Vijetnamci. Zasto Vijetnamci, pa Vijetnam je bio francuska kolonija i to su potomci tih kolonijalnih Vijetnamaca koji su se doselili. Sve cakum pakum, modeno, luksuzno, skupo, ali nema dusu. To sve pisem za prestonicu, ostrva su drugacija, ali i na ostrvima sam stekao utisak da lokalci nisu "srecni" kao Ni-Vanuatu.

Na kraju sveta, raj na zemlji kojeg za sada ne dotice previse ludilo konzumerizma...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odlicna tema,zaista.... Imao sam prilike da skoro posetim ova mesta,posto radim na brodu... U svakom slucaju ova ostrva su 25 vek u odnosu na PapuaNovu Gvineju :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

pspman, napisi nam onda nesto o tvom utisku koji si poneo. To su nama jako daleke destinacije i mala je verovatnoca da cemo ih posetiti, pa bar da  citamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

3 hours ago, mananna said:

pspman, napisi nam onda nesto o tvom utisku koji si poneo. To su nama jako daleke destinacije i mala je verovatnoca da cemo ih posetiti, pa bar da  citamo.

Evo da te demantujem. Imas low cost letove preko Fly Scoot iz Atine i Berlina do Sidneja (preseda se u Singapuru) za oko 700 AUD na rasprodajama - povratna karta. A onda iz Sidneja ili uzmes kruz ili povratni let za oko 500 AUD do Port Vile, glavnog grada Vanuatua. Citao sam o tvom putovanju do Juzne Amerike, putovanje do recimo Vanuatua jeste skuplje i duze, ali ako si vec mogao da putujes po Juznoj Americi ne mislim da ti je Vanuatu nedostizan. 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now