Obaveštenje za sve ljude koji su u Kini, pa sada hoće da premoste ovaj period oko Korone pa razmišljaju o Kambodži, moj savet ne dolazite ovde ako nemate dobru novčanu zaleđinu (bar 3000$ ako ste sami), ovo jeste jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, ali ujedno jedna od najskupljih pogotovu u tom rangu. Posao predavački se ovde traži u julu mesecu i to u Phnom Penhu jer je ovde ogroman broj škola i najveće šanse za posao, tako da sada dolazite u pogrešno vreme, kao i bilo koji drugi period sem tog. Jul-avgust je jedini period kada škole masovno dopunjuju kadar za sledeću školsku godinu. Nije ovo ni Kina ni Vijetnam, ovde se nađe posao u jednoj školi, tu ste 8 sati na dan i možete da računate na platu od 1000-1200$ mesečno, sve preko toga ili treba mnogo sreće ili mnogo znanja, isustva i prave kvalifikacije, jednom reči mnogo teško do veće plate, pogotovu ako ne dolazite u tom periodu kada se ovde nalazi posao po školama. Plus i od toga vam odbiju porez. U 90% škola sami plaćate biznis vizu, pa vam oni refundiraju posle godinu dana, gde traže da imate i radnu dozvolu i to sami morate da platite, pa isto posle refundiraju, negde od tih para vam odbiju porez, pa ne dobijete ceo iznos, ako ostanete toliko dugo, pošto mnogi nastavnici kidnu odavde mnogo pre tog roka.  Nalaženje posla van tog perioda, recimo sada moguće je samo ako imate sreće, znanja, iskustva, pa posle obilaska celog grada, ostavljanja CV-ja i slanja e-mail-ova, da vas neko pozove da radite, jer su otpustili nekoga, ili im je pobegao nastavnik, za email-ove im nekada treba i do meseca dana dok ih pogledaju ili uzmu u obzir.  Žena/devojka će uvek pre naći posao nego muškarac i može imati i lošiji nivo znanja engleskog, pogotovu za te mlađe uzraste dece. Za muškarce morate imati bar neko srednje poznavanje engleskog, ako vam je engleski na nivou Teše Tešanovića, teško da ćete do posla, a ako hoćete bolju školu za rad, onda morate da imate pristojan nivo engleskog i da znate posao. Ako ste žensko, a imate tetovaže kao glumica, takođe su vam šanse umanjene. Ovde su se malo umorili od tog britanskog i sličnog materijala koji im stiže, pa i oni gledaju da zaposle ljude koji deluju pristojno, plus su ranije dobijali puno pedofila od ovih evropskih zapadnjaka, i sada traže i potvrdu da niste osuđivani. Phnom Penh, je inače preskup grad, sve je 2-3 puta skuplje nego u Vijetnamu, a u restoranu hrana i 3-4 puta skuplja, uličnu hranu ja ovde ne jedem, ko želi da je ovde jede može, ima tih pokretnih prodavaca manje-više svuda, nudle su vam oko 1$, valjda i pirinač isto. Zemlja i sam ovaj grad, mnogo zaostaju u odnosu na Vijetnam po svemu, a po pitanju zdravstva su ihaha iza, ali su zato sa cenama neprikosnoveni, i to je isto veliki problem, ko zaglavi ovde na lečenju em ne znaju da leče ljude, em ih oderu cene idu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dolara za proste stvari. Lekove imate u apotekama, antibiotik neki ide od 5-10$ po kutiji. E, sada ja sam čuo da je Kina oko 50% razvijenija od Vijetnama, ja sa Vijetnamom mogu da uporedim Phnom Penh (najrazvijeniji deo Kambodže), i mogu da tvrdim da Kambodža nikada neće ni prići Vijetnamu, samo da imate u vidu gde dolazite. To što pišu ovi blogeri da se ovde razvija zemlja i ostalo, razvija se po pitanju betona i solitera, šoping molova i asfaltirali su ulice, i to je to beton i asfalt, ceo grad izgleda kao gradilište. Neke zgrade su ostavili nedovršene, a čini mi se zbog ovoga virusa da će još više zgrada zateći takva sudbina jer ih zidaju i investiraju Kinezi. Tako da ako nemate trenutno izvor prihoda u Kini, niste se na vreme snašli da prebrodite ovaj period, bolje se vratite u Srbiju, dok to prođe, pa se posle vratite nazad za Kinu, u Kambodži škole rade, za razliku od Vijetnama gde su zatvorene, ali ako nađete sada posao u Kambodži moći ćete da gurate sa tom platom uz debelu štednju, jer drugačije ne može i da konstanto jurite kupovinu artikala na akcijama, i da se hranite na pauzi za ručak u Circle K, koji je higijenski ispravan, a jeftin, ili da nosite od kuće ili te ulične tezge koje ja iskreno zaobilazim. Novac ovde može da se uštedi, ali to je smešna cifra s obzirom da ste prešli pola sveta da stignete ovde, i s obzirom gde živite i da nemate nikakvu satisfakciju sem da non-stop idete u japanske tržne centre kada ne radite, jer recimo ovde ne postoji ni jedan jedini park, a pored reke gde ima ta dva tri travnjaka, to vam je turističko jezgro za sex-turiste. Evo nekih cena - najjeftiniji gel za tuširanje =4$, standardna cena 6-7$ ima i skuplje. Hleba mala vekna od 1.15-1.35$, najjeftinije što ima je velika vekna za 1.65$, ako žurite pa uzimate bilo gde ide i preko 2$. Meso ako ćete u prodavnici iz rashladne vitrine, bakterijski ispravno, kada nije sniženje kilo je oko 6-7$. Mleko vam je u tetrapaku oko 2$ = 1l, pa na sniženju ima nekada za 1.40$, nekada za 1.60$, a nekada nema na sniženju, pasterizovano mleko 2l = 4.20-4.50$, ako uhvatite pred istek roka bude upola cene. Imate radnju nalik Metro-u kod nas gde ako kupite veliko pakovanje hrane bude jeftinije, ali ne i mleko, pivo bude jeftinije, nudle i slično. Na pijaci su vam jaja 1.25$ = 10 komada i to je standardna cena i OK su.  Meso na pijaci ne znam cenu ni ne zanima me iskreno. Riba na pijaci ima ali opet ne znam cenu. Riba u samoposluzi je manje-više tu kao standardno meso oko 6-7$ kilogram, možda ide do 10$ kilo za ne tako skupu ribu. Povrće možete na pijaci tu je najjeftinije, morate da naučite cene, da znate šta koliko otprilike košta jer nigde ne pišu cene i da vas ne bi šišali sa cenama. Majonez ide tako do 5-7$. Viski je jedino jeftin 8-11$ flaša, pa eto tu da kompenzujete, malo manje jedete, a više pijete recimo!   Ulje-zejtin vam je od 2.30-2.70$ jedna litra, uspeo sma na sniženjima da nađem ruski i turski zejtin jeftinije, nema uvek naravno. Prosečna cena čokolade od 100 grama, vam je oko 3,50 – 4$.  Najinteresantnija mi je bila cena paste za zube za izbeljivanje nešto skoro 50$ jedna tuba. Ostale paste su relativno OK cena, samo zaboravite na izbeljivanje zuba dok ste ovde.   Mesta gde zapadnjaci i stranci se snabdevaju su lanac Lucky Supermarketa, Super Duper i Thai Hout, pa obilaskom i kombinovanjem gledate da kupujete proizvode po tim najboljim cenama kojima možete ili pred istek roka imaju specijalne rafove za robu na sniženjima. Prevoz imate razne aplikacije za prevoz po gradu i nekako najbolje je koristiti tuk-tuk, zavisno gde idete cene su od 0,75-1,50$ po vožnji u jednom pravcu, rentanje skutera mesečno vam je 70$, a kupovina polovnog vam dođe oko 700-800$, pa na gore. Eto da pomognem ljudima koji ne idu da istražuju budizam i da uživaju u raznolikosti, nego koji su otišli u Kinu da zarade i zbog bolje budućnosti, pa sada razmišljaju o Kambodži, ili žele direktno iz Srbije da idu negde po Aziji, trbuhom za kruhom. Ovde je život za strance prilično ograničen, ako ste navikli pogotovu na aktivan život, ili prirodu, šetnje ili bilo šta drugo, zaboravite na sve to, vazduh je doduše dosta čistiji od Hanoja, Sajgona, pa čak i Beograda ili Niša, ima te prašine jer non-stop se nešto zida. Ali nema ni parkova ni jezerca kao recimo Hanoj ili Sajgon, niti postoji pešačka zona bilo gde u gradu, ako hoćete u neki lep kafić to ovde košta i tako, praktično bilo gde da mrdnete košta i to prilično za ovdašnje uslove.   Već nekoliko ljudi me je pitalo za taj transfer iz Kine do Kambodže, pa evo ovde objašnjenja da znaju ljudi gde idu i šta ih čeka. Nije kao Kina, i nećete moći da nalazite dodatne poslove i predavanje kod kuće učenicima jer tako stvari ovde ne funkcionišu.  Ako vam se bilo šta desi, sitan kriminal ili šta bilo slično, pa to prijavite policiji, oni će da se sprdaju s vama, i da vam kažu da ste trebali da pazite i slično, njih zakon mnogo ne zanima, a pogotovu ne prema strancima, korupcija je ovde u nekoj svojoj dimenziji, prosto deluje kao skečevi u komedijama, ali nije film, stvarno je.  Da, dodam cenu stanovanja zavisno od dela grada od 250$ za neki baš mali stan ili nešto veće ali u polu-raspadu, pa do 350-400$ za nešto malo bolje, zavisno od dela grada, cena može i veća da bude i uvek se daje depozit za mesec unapred.