agencija za vize easytovisa.com

Kako naučiti strani jezik?

74 posts in this topic

Evo jednog teksta koji sam odavno želeo da napišem ovde, tačnije mog ličnog, ovogodišnje iskustva sa učenjem. Poprilično je dugačak, pa ako nemate živaca nemojte  gubiti vreme. Godinama već pokušavam da smislim neki sistem kako bih sebi učenje učinio zanimljivijim, pa sam nešto uspeo (valjda), te ko hoće da vidi moje iskustvo...

tekst:

Ovo sam želeo odavno da napišem, ali sam prvo hteo da isprobam na sebi. Iskreno, nisam nešto prezadovoljan rezultatima, ali ne mogu ni da kažem da ne funkcioniše. (sledećih par redova neizvesnosti kao u latinoameričkim serijama :D) Naime, godinama sam srljao u nekakve sisteme kako da najbrže i najlakše naučim neki jezik, i morao sam da se pomirim sa tim da nešto tako poput “najbrže i najlakše” ne postoji. Da bi se neki jezik naučio, potrebna je pre svega ljubav prema jeziku i učenju uopšte, upornost i istrajnost kada vidite da rezultati nisu očekivani. Neki konkretan cilj (npr. za posao ili sl.) može, ali i ne mora da bude uslov.

Šta sam ja pokušao da uradim. Nemački jezik je jedan od jezika koje od detinjstva volim, a da nemam neki poseban razlog za to. I želja mi je da ga jednog dana tečno govorim i pišem. Međutim, pošto imam ozbiljne probleme sa fokusom i izborom prioriteta, godinama nisam znao odakle bih krenuo, a kada bih nešto započeo, gubio sam se u nekim mislima o budućim koracima – recimo, započnem kurs, ja već razmišljam o nečemu trećem, i tako nikada nisam mogao da sedim koncentrisan na časovima. Na jednom od časova kada smo učili prošlo vreme, profesorka je zamerila svima što se nismo više potrudili da naučimo listu nepravilnih glagola. “Pa da ste svaki dan naučili po dva glagola, do sada biste ih znali sve!” I tu je počela da se razvija ideja. Jedan moj drugar je, sa druge strane, neki dan došao na faks sa sveskom od 15 nepoznatih reči i rekao da ima nameru da svaki dan uči toliko. Naravno, bio sam oduševljen njegovim entuzijazmom, i verovao sam da je to izvodljivo. Sa treće strane, još jedan ortak je rekao da je to suluda ideja, da ne kažem glupa, jer učiti reči bez učenja konteksta istih, odnosno kada se koja upotrebljava, nema smisla.

E sada je ideja bila kompletna. Kupim ja tako jednu od onih sveščica što imaju da se nađu na svakom koraku u gradu, sa dijalozima i nepoznatim rečima, konkretnim situacijama. Šta više, ne kupim samo nemački, već i ruski, grčki, španski, italijanski, jer su to bili jezici sa kojima sam se na ovaj ili onaj način ranije susretao. Ideja je bila da svaki dan naučim po jedan dijalog iz svakog jezika, naravno iste rečenice. To je funkcionisalo svega tri dana, i ubrzo sam digao ruke od toga. Još par puta sam pokušavao, pravio sisteme gde bih probao barem mesec dana da učim samo jedan, pa drugi, međutim ni to nije išlo.

Početkom ove godine sam odlučio da se fokusiram samo na nemački. Vodeći se onim “najbrže i najlakše”, pomislio sam kako bi bilo dobro da napravim sistem koji bi me najmanje zamarao, a održavao želju za učenjem. Želja mi je bila da istrajem u učenju. Krenuo sam sa onim dijalozima koji su mi delovali jednostavno, lako pamtljivo, i sa onim koje sam ranije radio/znao, bez ikakvog reda. Jedan dan u nedelji je trebao da bude posvećen ponavljanju – nedelja. Nisam imao predstavu koliko tih dijaloga ja ustvari već znam. Zato sam se zaleteo i započeo priču učeći po grupama od 5 rečenica, svaki dan, sa nedeljom u kojoj sam ponavljao iste (sve do tad napisano). Išlo je brzo, u proseku po 10 minuta dnevno. Malo manje od 5 da napišem rečenice, i do 10 da ih ponovim. Nisam pisao prevode, čitao sam ih iz knjižice – procenio sam da time štedim vreme i prostor za pisanje. Uspeo sam da izdržim tim tempom oko 3 meseca, dok nisam provalio da nedeljom trošim skoro 2 sata za ponavljanje svega. Počeo sam da osećam zasićenje. Tako sam ubacio i subotu kao dan za ponavljanje.

E sad, ovo ne smem da izostavim. Godinama unazad sam više vremena provodio čitajući knjige poput “kako da… uz minimum…” i sl., nego neke koje sam trebao. U nekim situacijama tokom učenja mi je bilo od pomoći, u nekim ne. Prisvojio sam dosta saveta, i često sam crtao oko nekih nepoznatih pojmova praveći sebi asocijacije.

Dakle, moji postojeći dijalozi, na nekoliko stranica, su sada oko nekih reči imali i sličice. Kao napomenu za kasnije, negde sam napisao da bih mogao da ubacim rečenice u drugim bojama.

Posle skoro 5 meseci, došao je trenutak da zavedem red u učenju. Da bih mogao da pratim koliko sam do tada prešao i time pratio svoj napredak, napravio sam u svesci pred svaki blok dijaloga sledeći šablon:

br. stranice iz knjižice gde se dijalozi nalaze| datum učenja | blok (x5)| naziv dela iz knjižice|

Broj stranice sam morao da ubacim jer kada sam počinjao učenje bez reda, dešavalo se da ne mogu da se setim šta koji dijalog znači, pa sam gubio vreme tražeći ga u knjižici.

Datum učenja sam ubacio čisto onako, možda najviše da bih znao koji je dan u nedelji, jer mi se dešavalo da to ne pratim pa nemam predstavu da li je ponedeljak ili sreda i sl. (kada bih radio nešto, možda bih i znao :D)

Blok (x5) – više radi neke statistike, ako svaki blok ima 5 dijaloga, na kraju mi pomaže da pratim koliko dijaloga sve ukupno “poznajem”.

I na kraju, deo koji ne učim, ali ga ipak pišem – naslov ili naziv dela u knjižici gde se dijalozi nalaze.

Ovim sam sebi ”kupio” još neko vreme učinivši učenje interesantnijim. I što je najvažnije u tom “zavođenju reda”, krenuo sam da učim od samog početka knjižice.

E sada, samo učenje. U početku je to bilo puko ponavljanje pojedinačnih rečenica, po par puta i to je to. Valjda zato što sam neke poznavao, kao što sam već napisao. Kada su dijalozi počeli da se nagomilavaju, posebno oni teži, duži i nelogičniji (ko zna nemački, zna o čemu pričam) morao sam nešto da promenim. Tada sam primenjivao sistem 1+1+2+1+2+3+1+2+3+4+1+2+3+4+5 i ponovo sve ponavljam. To znači da bih prvo ponovio više puta prvu rečenicu, pa drugu, pa ponovo prvu pa drugu, pa treću, pa ponovo prvu pa drugu pa treću i dalje već znate.. Da se četvra i peta ne bi osetile zapostavljenim, jer ih matemtički najmanje ponavljam, u danima kada sam imao celokupno obnavljanje, ponovio bih sve to isto – samo unazad.

Posebno složene rečenice bih pisao u sledeći blok, ili negde malo dalje u svesci, gde ću pre ili kasnije da dođem. U početku bi to bila jedna rečenica, ali sam mislio da kada bude više takvih da formiram poseban blok. On ne bi imao nijedan broj bloka iz gornjeg šablona, jer sam već te rečenice prolazio.

Nakupljeni broj fraza sam u procesu obnavljanja morao drugačije da rasporedim, pa sam jedno vreme prvo ponavljao neke stvari sa početka na dalje, pa bih tek onda započinjao pisanje novog bloka.

Pored svega do sada navedenog, uveo sam još jednu novinu u učenju, tj. snimao svoj glas dok bih izgovarao dijaloge i rečenice. Slične stvari sam pokušavao i ranije, međutim, u ovom slučaju je ideja da se fokusiram na one dijaloge, odnosno fraze koje učim. I primećujem da je skroz drugačije dok slušam sebe. Kada slušati dijaloge? Oni koji rade – njima ne preporučujem da ih slušaju  izjutra, jer može da se desi da ih uspava! Meni se to redovno dešava, pa često puštam sebe izjutra kada hoću još malo da spavam. Uveče pred spavanje nije loše, a svakako je interesantno dok vežbate, vozite bicikl, trčite. Možete da napravite foru da dva put ponovite dijalog dok snimate, tj. frazu, sačekate malo pa krenete na sledeći. Kada preslušavate, tu pauzu iskoristite da sami još jednom ponovite.

I to je u principu to. Pošto se meni popriličan broj dijaloga/fraza nakupio, sada učim ponedeljkom i utorkom, sredom ponavljam to što sam učio u prethodna dva dana, pa četrtak i petak ponovo učim, i subotu i nedelju ponavljam naučeno te nedelje, eventualno proširim za neke stvari od ranije, pa nekada to budu dva bloka, nekada 4, nekada i 10, zavisi kako sam raspoložen i koliko vremena imam (mada, kao i za vežbanje kada nas mrzi, uvek se neko nađe da kaže kako ima vremena za sve, samo se treba lepo organizovati.) Nekada naiđe period kada ništa ne pipnem, pa jedan dan pišem za sve što sam propustio. Gde ja vidim manu u svemu ovome, što može nekoga da odvrati od pokušaja – mora neko predznanje da postoji, ako ništa onda barem poznavanje čitanja. To je nešto što mislim da knjižica ne može na pravi način da nauči.

Sledeći koraci: postepeno uvođenje onih kvizova sa LiveMocha, ili nekog drugog servisa za učenje, prelazak na BBC language learnig ili DW Deutsch sprache lernen, slušanje nemačkih pesama sa YouTube-a, slušanje nekih kurseva sa YouTuba i tako dalje…

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Stavio sam da ovo bude posebna tema, jer se ona odnosila na sajtove za učenje jezika, a ovo što si napisao više odgovara na pitanje kako naučiti jezik.

 Elem, pošto sam pročitao ovaj tvoj esej, mogu samo da kažem: ti si lud :) Čini mi se da ulažeš prevelik napor u proces koji bi trebalo da bude zanimljiv i prijatan. Nekako mi deluje kao da maltretiraš sebe tom čeličnom disciplinom i beskrajnim ponavljanjima.

 Evo nekoliko tehnika koje ja koristim za učenje jezika:

 1) Paralelno učenje dijaloga i gramatike. Imaš jednu knjigu tipa "Naučite turski", ali imaš i tursku gramatiku. Iz prve učiš dijaloge, drugu prelistavaš povremeno da bi razjasnio sebi logiku jezika.

 2) Đački rečnik. Kupiš u papirnici "đački rečnik", onu sveščicu malog formata sa dve kolone. U nju upisuješ sve nove reči, i onda je nosiš u džepu. Kada treba nešto čekati - na autobuskoj stanici, u banci, u supermarketu - izvadiš lepo sveščicu iz džepa i ponavljaš reči. Neverovatno je koliko nam vremena ode na ta čekanja kada stojimo i nit' radimo, nit' mislimo išta pametno. Ubrzo ćeš naučiti sve te reči. Ako se dobro sećam, u jednu sveščicu je stajalo po oko 500 reči. Naučiti toliko reči uopšte nije mala stvar, to ti drastično uvećava komunikacijski potencijal.

 3) Flash cards, mali pravougaonici od kartona, sa čije jedne strane piše reč na srpskom, a sa druge na jeziku koji učiš. Onda uzmeš štos tih kartončića, i listaš. Prvo gledaš strane na kojima je srpska reč, pa kažeš na drugom jeziku, a zatim obrneš, gledaš reči na stranom jeziku, pa govoriš srpske. Ako ne možeš da se setiš, okreneš kartončić pa vidiš. To možeš raditi pet minuta dnevno.

 4) Post-it. Imao sam fazu kada sam pisao reči na post-it papiriće i lepio ih po kući. Najbolje sam naučio one napisane u blizini WC šolje, u visini glave :D

 5) MP3 plejer. Kada sam učio arapski, snimao sam audio lekcije na MP3 plejer i onda ih slušao u vozu odavde do Sirije. Pošto je to prilično dug put, dok bih stigao tamo već bih mogao da ponovim sve dijaloge od početka do kraja. U vozu se i tako ne radi ništa pametno, a posle par desetina sati slušanja nema šanse da ne naučiš.

 6) Čet na internetu. Pre nekih desetak godina, kada sam počeo da učim španski, tražio sam španske (uglavnom južnoameričke) čet sobe i visio tamo. Tada nisu postojali sajtovi za učenje stranih jezika, ali je postojao IRC :) Zapravo sam tamo naučio jezik toliko da sam bio u stanju da vodim bilo kakav razgovor, doduše koristeći samo dva vremena i praveći milijardu grešaka. Da ne pominjem da nisam umeo da kažem nijedan broj, jer brojeve kucaš ciframa :)

 7) Pesme. Prvo, slušanje muzike, traženje reči na internetu, prevođenje i onda slušanje na repeat dok ti cela pesma ne uđe u glavu. Tako dobijaš gotove konstrukcije, reči, rečenice. Drugo, čitanje poezije i takođe prevođenje i učenje napamet. Mnogo efikasnije nego učenje suvih reči iščupanih iz konteksta.

 8 ) Putovanje. Odeš u zemlju u kojoj se taj jezik govori, i provedeš tamo neko vreme, makar i pet dana je već jako korisno. Posebno je korisno ako tih pet dana provedeš putujući autostopom, jer si tada osuđen da razgovaraš sa ljudima pa makar ne znao nijednu reč jezika. Tada valjda učiš jezik kao malo dete :) Ja sam stopirajuči po Turskoj toliko puta morao da pričam turski (koji, btw, uopšte ne znam) da sam naučio gomilu reči i izraza. Poneseš mali rečnik, ako je vozač pričljiv on će te sam prisiliti na razgovor, a ti pokušavaš da pronikneš u to što je on rekao (ako ne razumeš, on ti ponavlja, pokazuje pantomimom itd) i listaš svoj rečnik u potrazi za onim što ćeš ti njemu reći. Isto je bilo i sa učenjem Ruskog i putovanjem transsibircem. Ljudi ti jednostavno ne daju izbor, moraš da pričaš ma koliko ti se to ne radilo, što je odlično.

 9) Knjige. Nema dobrog znanja jezika bez čitanja knjiga. Ljudi koji ne čitaju knjige i na svom maternjem imaju drastično siromašniji fond reči i uopšte manje mogućnosti izražavanja od onih koji čitaju (pa ako će sad neko da me kamenuje, izvol'te). Pošto povremeno držim časove engleskog, uvek dajem svojim učenicima knjige i maltretiram ih da ih čitaju i vade reči. Naravno, ovo se odnosi na više nivoe znanja.

10) Novinski članci. Kada sam se spremao da polažem DELE, Servantestov test španskog, svako jutro sam otvarao BBC-jev sajt na španskom i čitao po 2-3 kratka članka, dok popijem kafu. Samo je bitno da to radiš svako jutro, da ne propuštaš. Eto pročitaj 2 članka dnevno, za mesec dana to je 60 članaka.

11) Radio. Nađeš neki onlajn radio na jeziku koji učiš, idealno je da je pola muzika, pola priča, i pustiš da ti radi u pozadini, dok se muvaš po kući. Ne moraš ga aktivno slušati; melodija jezika, rečenice, izrazi, sve ti to usput ulazi u glavu.

 12) Časovi. Nije neophodno ići redovno na časove, ali dobro je imati nekoga kod koga možeš povremeno da odeš da ti održi jedan čas, na kome ćeš pitati sve što ti nije jasno. Dosta je da odeš jednom u desetak dana ili dve nedelje.

 Onaj ko je izdržao da pročita sve ovo verovatno je shvatio da je akcenat na raznovrsnosti i konstantnoj izloženosti. Raznovrsnost je potrebna da bi se naučili različiti aspekti jezika, ali i da se ne bismo smorili i odustali usled repetitivnosti i monotonije. Konstantna izloženost je potrebna zato što se jezici zaboravljaju ako se ne koriste. Obično kažem učenicima da ne smeju da dopuste da im prođu 2-3 dana bez ikakvog kontakta sa jezikom koji uče. Idealno je svaki dan, makar pet minuta, ali ako je to prevelik zahtev, onda makar jednom u dva dana.

 I kao što rekoh na početku, proces treba da bude zabavan, zanimljiv i prijatan, da se ne doživljava kao obaveza nego kao hobi i odmor od drugih stvari.

 Eto, otkrih vam tajne zanata, sad izvol'te na učenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jesam lud :D

Brojevi 2, 3, 5, 7, 10 - primenjujem/koristim/preporučujem

Šta da ti kažem, ali i drugima, ovo je način koji mi trenutno najviše odgovora ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

I mene je puno puta interesovalo šta je najlakši način za učenje i godinama o tome razmišljam. I svo to vreme sam viđao knjige sa naslovima poput ,,Kako najbrže..." , ,,Usavršite svoj..." , ,,Najjednostavniji način da..." i ježio sam se od tih knjiga. Kad god sam ih uzimao delovalo mi je kako da neko samo želi da ja kupim tu knjigu i da mi neće pomoći. Ali jednom sam čuo za izvesnog Toni Buzana koji ima set knjiga o raznim učenjima ,,Savršeno pamćenje" , ,,Brzo čitanje", ,,Mape uma" ... Ovde sam skontao da čovek stvarno zna o čemu piše i da uz učenje tehnika on i objašnjava šta se to tebi tačno dešava u mozgu, tako da nema objašenja tipa ,,Ovu listu reči ponavljajte ponedeljkom, sredom i petkom tako što ćete čitati redostedom 1,2,3,1,2,4, 3,2,5 ..." jer to tako treba.

Trenutno čitam ,,Savršeno pamćenje" i ,,Mape uma". Sve tehnike učenja koje tamo saznate primenjive su na sve aspekte učenja pa i jezike.

Evo jedna tehnika kako naučiti listu od 20 do 40 nepovezanih reči u vrlo kratkom roku.

Recimo da imate ovu listu:

1. vrata

2. dete

3. žica

4. sladoled

5. ekser

6. sat

7. medicinsa sestra

8. parfem

9. ogledalo

10. biljka

11. neverovatno

12. šef

13. torba

14. televizor

15. slon

Ukoliko pokušate da ovih 15 nepovezanih reči naučite ,,napamet" shvatićete da upošte nije jednostavno. Ali probajte sad da napravite interesantnu priču od ovih reči koristeći u vašim mislima sva čula i što šarenije. Na primer:

Vraćao sam se kući umoran sa posla i slučajno udario glavu u vrata od stana. Kada sam otvorio vrata ugledao sam nasmejano dete sa žicom u ustima (proteza) kako liže sladoled od jagode (zamisli miris jagode). Sa posla sam doneo metalni ekser koji sam glavom ukucao u zid (zamislite taj bol) i na njega okačio veliki sat kako nikada ne bi zakasnio na posao ponovo. Pošto mi je glava krvarila došla je zanosna medicinska sestra (zamisli njene obline, grudi...) naparfemisana predivnim parfemom (zamisli neki parfem) i uvila mi je glavu zavojem. Sav srećan otišao sam ispred ogledala da vidim kako mi stoji, ali pored ogledala je stajala zelena biljka koja je sa svojim dlakavim listovima neverovatno podsećana na mog šefa (zamislite dlakavog šefa). Iznaneđan predhodnim prizorom otišao u spavaću sobu i uzeo sam svoju torbu (zamislite osećaj kako prelazite prstima po torbi) i iz nje izvadio mali prenosivi televizor (zamislite da je jako mali, sa nekim futurističkim izgledom) i počeo sam da gledam svoj omiljeni crtvani film Slon Dambo.

Pokušajte sada da ponovite priču sa naglaskom na boldovane reči, ukoliko negde zapnete pogledajte u tekst. Skontaćete da posle drugog čitanja zapamtite celu priču i svih 15 reči. Još jedna dobra stvar je da ukoliko u nekiliko narednih dana samo jednom ponovite priču (a verujem da vam neće trebati pomoć teksta) ta priča će vam ostati urezana u pamćenju i trebaćete da je se prisećate samo jednom nedeljno, pa kasnije mesečno i uvek će stojati u glavi. Možda deluje suludo da svaki put praviti drugu priču za novu listu reči ali ukoliko se uhodate videćete da će vam trebati dva tri minuta da smislite priču.

Ova tehnika je dobra za pamćenje poznatih reči po redusledu, ali ne i da pamtite koje su po redosledu u listi (ništa vas neće asocirati da je torba na trinaestom mestu), ali ako savladate ovu osnovnu tehniku biće vam lakše da savladate sledeće složenije tehnike. Poslednja tehnika se zasniva na pamćenju direktno glasova reči i na osnovu posebnih slova da ih zapamtite, ovom tehnikom je moguće zapamtiti 100, 200, 300 neki kažu i nebrojano mnogo nepoznatih reči u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Još jedna dobra stvar u knjizi je što odmah vidite rezultat kao sa ovom pričom, zapamtite je odmah i vidite rezultat. Dobra stvar je i to što tehnike koje se koriste bude vašu kreativnost te su samim tim i zanimljive a ne samo puko ponavljanje.

Eto izvinjavam se na podužem tekstu, verujem da je nekom pomoglo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Slazem se sa tobom, Nikola, ja sam skoro procitala Moc Decijeg Uma, i knjiga mi je zaista pomogla.. Moj prijatelj je ,uz pomoc Toni Buzana, naucio dva jezika savrsheno, i ne samo jezike, sve ostalo u zivotu shto mu je zahtevalo malo vishe koncentracije i slobodne memorije...

Tako da preporucujem i ja Toni Buzana ,kao pocetnu tacku savrshenog pamcenja...samo uz dosta upornosti, nece sve da krene savrsheno od samog pocetka!  :party:

Share this post


Link to post
Share on other sites

S obzirom da planiram da poboljsam svoj ruski, ova uputstva su mi se dopala opako :) Pogotovo ono sa karticama strani/srpski jezik. I ostalo naravno, tako da cu uskoro da krenem u misiju clap.gif' alt=':clap:'>

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo i mog doprinosa...Samo se nadovezujem nekim zapazanjima na tekst koji je Lazar napisao (dakle sve sto je naveo se podrazumeva).

Time management koji se pokazao prilicno uspesnim:

- prvih 50 sati ucenja - 50% posvetiti izgovoru, intonaciji, akcentu, 20% vremena posvetiti ucenju 250 najcescih reci (postoji na wikipedia, wikitravel etc. dosta clanaka sa 100, 200, 500, 1000 najcescih i najvise upotrebljavanih reci odredjenog jezika), 20% slusanje, 10 % gramatika.

- drugih 50 sati - 40 % konverzacija, 20% gramatika, 10 % recnik, 10 % izgovor, 10 % pisanje, 10 % slusanje tv/radio.

U zavisnosti od jezika koji se uci, procenti su svakako podlozni promenama.

Google i youtube su najbolji prijatelji onog ko uci jezik. Neverovatna kolicina materijala. Svakako preporucujem da se skine pimmsleur (za vecinu jezika je to najkvalitetniji audio materijal, a slusanje je osnova svakog ucenja jezika).

Sto se gramatike tice, ja se najpre posvetim glagolima...Pre svega modalni, zatim konjugacija. Proradim upitni, odrecni, afirmativni govor u proslom/sadasnjem/buducem vremenu za min 20 najcescih pravilnih i nepravilnih glagola.

Ukoliko imate facebook, prevedite ga na ciljani jezik...kao i telefon i slicno.

Prioritet bi trebalo da bude jednostavna komunikacija (kad god sam isao na kurs nekog jezika, a to sam radio pre svega da bih uveo redovnost u ucenje, nervirao sam se zbog toga sto se prvo nauci vreme u kome se pricaju bajke, a 90% polaznika ne zna da kaze "ili").

Izbor jezika je kljucan...romanski jezici ulaze u glavu neverovatno brzo, slovenski takodje...azijski mucno, a madjarski nikako  :x

Share this post


Link to post
Share on other sites

e super je ovo za "common words". Znao sam da mi nedostaje tajni sastojak :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

 @Pretender, mudre reči :) Evo još nekih ideja o tome odakle početi i šta prvo naučiti.

  Učeći jezike metodom izlaganja, tj putovanja, primetio sam dosta jasnu hijerarhiju. Čak sam par puta pokušao da je nacrtam u vidu nekakve komunikacijske piramide, ali bih se uvek zaglavio. Evo kako je išlo razmišljanje, za slučaj da nekome može biti korisno:

 - prvo naučiš "da" i "ne" - razlikuješ pozitivno i negativno u najopštijem smislu

 - zatim naučiš "ja" i "ti"- praviš distinkciju između sebe i sagovornika

 - onda naučiš "ovde" i "tamo" - sad već možeš da se orijentišeš u prostoru

 - zatim naučiš "pre", "sada" i "posle" - sad imaš i vreme

 - naučiš "ima" i "nema", i dobijaš razliku između prisustva i odsustva

  - ...

 Kad naučiš "zdravo", "do viđenja" i "hvala", već možeš da započneš i završiš komunikaciju, kao i da izraziš zahvalnost.

 To je najosnovniji nivo, čisto da ilustrujem način razmišljanja. Sledeće se uči "hoću" i "neću", zatim "može" i "ne može". Onda se "pre, sada, posle" usložnjava na "juče, danas, sutra, dan, sat, mesec godina", i tako dalje.

 E sad, ovo možda zvuči besmisleno za jezike koje imaju slične korene kao neki jezik kojim već dobro vladamo. Međutim, sa jezicima kao što je, recimo, kineski ili arapski, 50 ovakvih najosnovnijih reči mogu da predstavljaju ogromnu razliku u komunikaciji, čak i bez ikakve gramatike.

 U principu, čini mi se da se svi dobri programi za učenje jezika zasnivaju na ovom principu. Možda je tako tekla i evolucija samog jezika. Možda su prvo nastale najgrublje, najjednostavnije reči, za označavanje najosnovnijih potreba. Zato je i sa 50-100 reči moguće ostvariti neuporedivo bolju komunikaciju nego sa nula reči. Uzgred, putnički rečnik koji smo pravili je zasnovan na toj ideji.

 Još jedno zapažanje. Kada učiš neki jezik, treba prvo da probaš da definišeš svoja očekivanja. Ako sad počnem da učim farsi, verovatno neću u to krenuti sa idejom da ću ga naučiti kao što znam engleski. Ne očekujem da ću na farsiju moći, recimo, da čitam klasičnu književnost, pišem poeziju, pravim složene igre rečima ili dosetke koje se zasnivaju na referenciranju na sadržaje iranske pop-kulture. U najboljem slučaju ću ga naučiti tako da ga govorim relativno tečno, a osim ukoliko ne provedem tamo više godina društveno aktivnog života, verovatno ću ga samo natucati, moći ću da komuniciram o većini tema, ali uz jako ograničen vokabular i frazeologiju. Zato odmah u startu treba definisati šta želiš od nekog jezika, za šta ćeš ga koristiti, koliko ti je potrebno da ga naučiš. Onda u odnosu na to skrojiš i svoj program za učenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Od skoro sam počeo da učim nemački jezik. Interesuje me, kod onih ljudi koji su pre učenja nemačkog znali solidno i engleski, da li je došlo do "kvarenja" engleskog? I ako jeste, kako to izbeći?

Da li sa učenjem novog stranog jezika paralelno obnavljati znanje već naučenog jezika, ili se potpuno prepustiti novom, pa se kasnije vratiti i osvežiti stari?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imao sam isti utisak pre nekoliko godina, kada sam nemački učio kampanjski - od testa do testa. Engleski sam znao na nivou razumevanja, ne i govora. Tek kada sam "propričao" engleski, što se dogodilo negde početkom prošle godine, skapirao sam da mogu da pravim razlike i razdvajanja između reči iz oba jezika, samo što nisam siguran da li bih to mogao da objasnim.

Probaj vežbe radi da čitaš svaki dan barem jedan tekst sa nekog sajta iz Engleskog govornog područja, tipa BBC, ili NY Times... Tako bi trebao da budeš svesniji engleskog, a nemački uči kako si i do sada. Mislim da je jako važno da uvažiš ono što je Lazar negde gore napisao, a to je da svaki dan, ali bukvalno svaki dan, na neki način budeš izložen jezicima koje učiš, bilo da je reč o čitanju, muzici, konkretnom učenju, itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites

To prilicno zavisi od nivoa na kom ti je prvi jezik iz grupe srodnih. Moj primer je da mi nemacki nije nimalo kvario engleski, ali sam iz engleskog vec imao CPE. Takodje, spanski mi nije kvario francuski, ali mi recimo rumunski kvari i spanski i francuski, iako bi trebalo da se jako lako nadoveze na ova dva.

Sto se konkretno nemackog i engleskog tice, primer je moj rodjak koji je prvo ziveo u Austriji 6 godina, pa u Australiji 13, pa se sad vratio u Austriju. Vrlo je uocljivo dok govori nemacki koliko mu je iskvaren engleskim...cesto ubacuje engleske reci, kombinuje cak i gramaticka pravila  lol:: Doduse, metod ucenja gasterbajterski (nikad nije ucio na nekom kursu ili slicno, vec je prosto skupljao u svakodnevnom zivotu) i ni iz nemackog ni iz engleskog nije imao nikakva predznanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad smo vec kod toga- kako nauciti jezik, jel cuo neko za besplatne kurseve norveskog, koje organizuje nihova ambasada, ja sam cula da postoje al nzm ni gde je to objavljno (sajt im je prilicno haotican :o )ni kako se prijavljuje. I najvaznije dal je i to po onoj staroj- koliko para, toliko muzike  :) .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko me sećanje služi, nije bila ambasada u pitanju, već naš nekadašnji ambasador entuzijasta koji drži časove za dž. Samo, to se sve dešava u Obrenovcu, ali za rad istinitosti svega ovoga, potraži još negde pa osveži temu :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko me sećanje služi, nije bila ambasada u pitanju, već naš nekadašnji ambasador entuzijasta koji drži časove za dž. Samo, to se sve dešava u Obrenovcu, ali za rad istinitosti svega ovoga, potraži još negde pa osveži temu :)

Znam sigurno da je bilo u Beogradu jer je isla drugaricina rodjaka, al ona se odselila pa nzm koga da pitam.  Neka se javi neko da korisnim informacijama  ;D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neki besplatni onlajn kursevi:

5. Španski: http://www.studyspanish.com/lessons/quest.htm

Moje (kratko) iskustvo sa učenjem jezika:

Španski sam tek počeo da učim, srećom dobio nekoliko knjiga za početni nivo, aktivno koristim Internet, okružio sam se španskim filmovima i muzikom. Svaki dan gledam neki španski film, nešto sa titlom na srpskom, nešto na engleskom, nešto na španskom, a nešto bez ikakvog titla. :) Za ovih 10 dana sam veoma zadovoljan, jer sam počeo bukvalno od nule. Iako verovatno ne znam još ni 30 reči, one koje znam već mogu da prepoznam u filmovima (bez titla), a uspeo sam da prepoznam (i prevedem u glavi) i neke cele rečenice. Naravno, kad nemam srpski ili engleski titl, nema nade da ću da shvatim o čemu se radi u celom filmu (šteta), ali u nekim scenama je to sasvim moguće. Pa kad shvatim o čemu se radi, opet je lakše pratiti i dijalog. Dakle, preporučujem da se od početka koriste filmovi. A sa učenjem krenuti od toga kako se čita i neke osnovne reči (ne odmah cele rečenice, mislim da to nije dobro), osnovni glagoli i zamenice. S druge strane, muzika je problematična za početno učenje jezika, jer svi na svom jeziku pevaju "ofrlje" i suviše brzo.

Ipak, mislim da je za učenje najbitnije da se nekome sviđa jezik koji uči. Meni se uvek sviđao zvuk španskog (za razliku od italijanskog) i uvek sam želeo da ga naučim barem na osnovnom nivou. Engleski sam učio u školi i znam ga odlično, jer mi je nekako odmah "legao" u glavi. Nemački sam učio 5 godina u osnovnoj školi, keva i tetka su bile stručni prevodioci za nemački, ali ja ne verujem da bih sklopio 5 reči. Jednostavno mu je sve suprotno bilo kakvoj logici u mojoj glavi, a pritom mi se ne sviđa ni kako zvuči.

I ne vidim da mi učenje španskog kvari engleski, a rekao bih da mi engleski dosta i pomaže, jer ima puno reči sa zajedničkim korenom, pa se lakše i prepozna/zapamti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cane, što se tiče španskog, ako imaš kablovsku ,ubacili su jedno 3-4 nova kanala, gde je sve na španskom.. Na jednom se emituje kulinarstvo, na drugom lov i ribolov, na trećem sve o tv novelama (to te sigurno ne zanima, kao ni mene, ali slušajući šta pričaju, jako mnogo reči će ti ostati u glavi, jer se sve ponavlja) i još dosta drugih tema. Nisam expert u Španskom, ali bez ikakvog problema mogu da razumem sve što mi neko priča i da mu odgovorim, a naučih ga samo tako što sam slušala njihove pesme i  gledala serije non stop..

Nemoj stajati, lagan je jezik kad uđeš u fazon, videćeš i sam... Ne govorim ti ovo kao neko ko je expert za učenje jezika, pa pametujem, zapravo to i nisam (nažalost), ali ovaj jezik je stvarno lagan :)

Što se samog učenja tiče, pored gore navedenog sajta, pročešljaj i ovaj http://www.bowdoin.edu/~eyepes/newgr/index.html dosta je dobar...

pa srećno  :music:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cane, što se tiče španskog, ako imaš kablovsku ,ubacili su jedno 3-4 nova kanala

Vidiš, kablovska mi uopšte nije pala na pamet! Praktično sam i prestao da gledam TV, ali stvarno odličan savet, moraću da pročešljam.

A definitivno mi deluje kao lak jezik (bar za razumevanje i kad pričaju polako ili kad čitaš ;)), mada ima začkoljica. Za sada sam uporan, pa ćemo da vidimo. Sviđa mi se jezik, želim da ga naučim toliko da mogu da se sporazumevam u nekom normalnom smislu i jako bih voleo da mogu da gledam filmove bez titla (npr, da razumem 80%), jer je za španske filmove često nemoguće naći bilo kakav titl. :( To je krajnji cilj, na duži rok. Srećom, imam dovoljno vremena za učenje.

Trenutno imam ideju da idem na leto u Španiju na 10-20 dana (ako nađem dovoljno saputnika da delimo inače ogromne troškove). A do tada bih da naučim dovoljno da mogu npr da pitam za lokacije, kažem nešto o sebi, pitam o drugima, da se snalazim po gradu, kafiću, da pričam o zemlji (njihovoj i svojoj), putovanju, čime se bavim, možda nešto o familiji... Ne da bude tečno, naravno, (pogotovo ne sa njihovim izgovorom), ali da ljudima iz zemlje u koju idem pokažem i da poštujem njihovu kulturu i jezik. Svestan sam da će biti puno situacija u kojima ću morati da se dovijam (baš danas razmišljah kako bih za crnu ribizlu tražio sok od malih crnih kuglica, pa šta mi donesu :)), ali zacrtao sam sebi da u Španiji ne progovaram engleski. Pa ako dobijem borovnicu umesto ribizle, jaka stvar.

U svakom slučaju, hvala na podršci, uvek puno znači!

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Moji prvi koraci u učenju španskog napravljeni su pre nekih 12 godina, i to na četu. Tada se puno koristio IRC čet, pa sam bio pronašao neke latinoameričke čet servere i non-stop visio tamo. Zgodno je jer možeš da gledaš u (onlajn) rečnike (sada ima i google translate), imaš vremena da smisliš šta hoćeš da kažeš, a svaki čet započinje manje-više istim vokabularom, pa ti od tog silnog ponavljanja dosta uđe u glavu. Kada sam prvi put u životu progovorio španski, već sam mogao tečno da ga kucam  :)

  Ima dosta dobar sajt za to, koji ponekad koristim da provežbam neke jezike kako ih ne bih zaboravio. Pominjan je na ovom forumu u par navrata, adresa je www.livemocha.com. Registruj se ako već nisi, pa vidi da li ti odgovara. Dosta je dobar i ljudi su generalno orijentisani na učenje jezika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moji prvi koraci u učenju španskog napravljeni su pre nekih 12 godina, i to na četu.

Video, video tu tvoju poruku, bio sam vredan. :)

Zgodno mi je kad gledam film sa španskim titlom, pa mogu da premotavam po par sekundi nazad, da više puta čujem neku reč ili kako se nešto čita (tačnije, kako to sami Španci čitaju, bez obzira na to što kažu knjige, koje ionako svaka ima svoju teoriju). Iako imam dosta vremena tokom dana, to ipak ne znači da nemam česte interapte. :) I čet će da dođe na red, ali te mi je 12. dan učenja, da ne budem baš preambiciozan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cane, što se tiče španskog, ako imaš kablovsku ,ubacili su jedno 3-4 nova kanala, gde je sve na španskom.. Na jednom se emituje kulinarstvo, na drugom lov i ribolov, na trećem sve o tv novelama

Nažalost, nemamo istu kablovsku. :bang: Pretražio sam danas sve frekvencije i nema, ukinuti su svi jedan ;) španski programi odavno. Kulinarstvo je na holandskom, lov i ribolov na francuskom. Bio sam spreman i na slušanje o telenovelama, ali nema.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svašta.... Trebao bi bar jedan od tih da imaš. Mada, moj deda je prevara, ko zna kakve je on ugovore potpisivao, za te kanale :)

Ništa onda, ukoliko uopšte ne dobiješ te kanale, drži se pesama, odgledaj i po neku seriju, istina je da su sad većinom Turske, ali nađe se i po neka španska. Samo slušaj i upijaj, ne zanima te ko je kome majka, ko je koga ubio :) i naravno, oni sajtovi sa testovima, lekcijama, chatovima itd...

Videćeš da ćeš uspeti  :banana:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now