Sign in to follow this  
Followers 0

agencija za vize easytovisa.com

Najčudnije ustopirano prevozno sredstvo

31 posts in this topic

  Koje je najčudnije prevozno sredstvo koje ste ikad ustopirali?

  Kada smo se prošlog meseca vraćali iz severnog Iraka, u Turskoj nas je pokupilo vozilo šlep-službe. Pošto nas je bilo četvoro, a napred u kabini mesta samo za dve osobe, dvoje je moralo da sedi u razlupanim kolima koje je to vozilo prevozilo do servisa. Iskustvo je bilo zanimljivo a pogled fantastičan :)

    409404_10150621184142018_656602017_11011912_1437893845_n.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne baš tako spektakularno drugačije, u našem slučaju prikolica traktora natovarena vrećama s pamukom takođe u Turskoj  ::arabia:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije baš ustopirano, ali da je neuobičajeno jeste...Elem, davne (al‚a sam matora...) 1986 (baš u vreme kada je Nemac Matijas Rust sleteo u centar Moskve tako da od nje skoro nisam videla ništa sem gomilu vojske i policije) na relaciji Lenjingrad (šta da se radi kad se tako tad zvao) Moskva, umesto klasičnim avionom, potpali su nas u vojni transporter, znate ono, dva reda klupa i kožne ručke što vise sa plafona za držanje.....kad smo sletali u Moskvu samo sam čekala kada će nam podeliti i padobrane....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кад ће путопис и извештај из Ирака? :eat:

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Auh, nemam pojma. Proteklih nedelja nisam znao gde mi je glava od ove tribine. A ne znam tačno ni šta bih napisao o tom Iraku. Probaću da skrpim nekakav izveštaj, čisto za one koji planiraju da putuju tamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nakon uspesno obavljenog junskog roka prve godine studiranja, islo se na kampovanje (Srebrno jezero)...na stopu nazad, pokupio me je jedan seljak traktorom i vozio sam se u onom kavezu nazad za svinje  zvizhd

Share this post


Link to post
Share on other sites

A kompletno najcudnije/najzanimljivije je bilo kada me je pokupio neki simpaticni ciga sa konjem i prikolicom...to je bilo na putu Bac-Mali Bac (isto sam isao na neko kampovanje u Vajsku)...

Na putu krene da nas obilazi autobus i nekoliko sekundi vozi uporedo sa nama, otvaraju se vrata i kondukter zadirkuje cigu - "ko je brzi?"

Krece sumanuto trkanje konja i autobusa, gde smo se odlicno drzali dobrih par kilometara...nakon toga mi je ciga objasnio da je to redovna pojava sa tim vozacem i kondukterom  :D (i naravno nahvalio svog konja)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kavez za svinje je super!  lol::  Vozio sam se i ja u ciganskim taljigama sa konjima, ako se dobro sećam negde u Banatu, kada sam u nedeljno popodne pokušavao stopom da se vratim iz Kikinde za NS... Mislim da je u Sahari autostop bolje išao nego po severnom Banatu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A kompletno najcudnije/najzanimljivije je bilo kada me je pokupio neki simpaticni ciga sa konjem i prikolicom...to je bilo na putu Bac-Mali Bac (isto sam isao na neko kampovanje u Vajsku)...

Na putu krene da nas obilazi autobus i nekoliko sekundi vozi uporedo sa nama, otvaraju se vrata i kondukter zadirkuje cigu - "ko je brzi?"

Krece sumanuto trkanje konja i autobusa, gde smo se odlicno drzali dobrih par kilometara...nakon toga mi je ciga objasnio da je to redovna pojava sa tim vozacem i kondukterom  :D (i naravno nahvalio svog konja)

brat bratu to si mogao i u srbiji da doživiš  ;D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kavez za svinje je super!  lol::  Vozio sam se i ja u ciganskim taljigama sa konjima, ako se dobro sećam negde u Banatu, kada sam u nedeljno popodne pokušavao stopom da se vratim iz Kikinde za NS... Mislim da je u Sahari autostop bolje išao nego po severnom Banatu.

aha

tek sada vidim tvoj post pa ovaj gore više nema smilsa, jbg kad nisam redovan na forumu  zvizhd

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja sam jednom prilikom stopirajuci iz Bg-a za Zvornik stopirao kombi ne znajuci da je to vozilo pogrebne opreme sa sve mrtvakom nazad. Muzika je izbijala prozore, a ja sam slucajno kroz pricu saznao da je pogrebna oprema jer je i kombi bio roze boje pa nisam znao a i samo na vozacevim vratima je pisalo pogrebna oprema. To se desilo na putu izmedju Sapca i Loznice ( sreca pa se nisam dugo vozio sa njim)  :shockkk:

Share this post


Link to post
Share on other sites

A kompletno najcudnije/najzanimljivije je bilo kada me je pokupio neki simpaticni ciga sa konjem i prikolicom...to je bilo na putu Bac-Mali Bac (isto sam isao na neko kampovanje u Vajsku)...

Na putu krene da nas obilazi autobus i nekoliko sekundi vozi uporedo sa nama, otvaraju se vrata i kondukter zadirkuje cigu - "ko je brzi?"

Krece sumanuto trkanje konja i autobusa, gde smo se odlicno drzali dobrih par kilometara...nakon toga mi je ciga objasnio da je to redovna pojava sa tim vozacem i kondukterom  :D (i naravno nahvalio svog konja)

brat bratu to si mogao i u srbiji da doživiš  ;D

Бач, Мали Бач и Вајска и јесу у Србији

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ostrvski sakupljači đubreta..  ::crazy: ::crazy:

Stopiramo momak i ja u 4 ujutru  gent:party: da bismo se vratili u grad u kome smo odseli na Tasosu, staje kamionet sa dva crnpurasta momka napred u kabini i otvorenom prikolicom nazad.. Pa dobro, šta sad.. Smeste oni nas na rub prikolice i krene crnpurasti momak br.1 da vozi kao ludak. Mi umiremo od smeha, sredili se za grad kao budale da bismo u se vraćali stopom, još usput shvatamo da se vozimo sa gomilom đubreta i nastavljamo da se kikoćemo..

Đubre je bilo najmanji problem.. Veći je nastao kada su skrenuli sa magistrale i takođe velikom brzinom nastavili da voze po nekom uskom sporednom putu.. Mi, znajući put između tih gradića i još bolje znajući da to nije taj put!! već počinjemo da se plašuckamo..  :death: Ubeđujem momka da im kucne na njihovo zadnje staklo, da im zapreti pogledom, ali oni odjednom staju i obojica izlaze iz kabine... Gotovo, spremna sam da ih tepam. Deru nam se nešto na grčkom, potapšu se međusobno i crnpurasti momak br.2 odlazi kući, sopstvenoj, ispostavilo se.. Br.1 nam rukama i nogama nekako objasni da je samo vratio kolegu kući i da će sad i nas da odveze, što je i učinio, ne menjajući nenormalan način vožnje.. Usledila je zahvalnica na ručnom i nožnom jeziku i ljubljenje betona kad smo sišli  :happyyy:

Mala napomena: pravu neprijatnost pri stopiranju nisam doživela ni u jednom gradu sveta, osim u svom. I nije bilo u pitanju nikakvo zaprežno vozilo, prikolica za svinje, niti bilo koji kotrljajući objekat sumnjivog porekla, već fensi novi auto nekog tipa u poslovnom autfitu. Pravila ne postoje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
... i vozio sam se u onom kavezu nazad za svinje  zvizhd

Dva druga stopirala ovde iz nekog sela za ZR i pokupio ih je lik (kolima),al su se vozili u gepeku sa tek zaklanom svinjom :)

Nije toliko cudno prevozno sredstvo,al putnici su bili malo ne-standardni...

Relazija ZR-NS.Staje mi autobus (strane tablice),ja ulazim,kad ono pun bus nekih klinaca (i 2 uciteljice i vozac).Isli su iz Arada za NS na neko takmicenje u glumi,sta vec,a vozac me je pokupio jer nije bio siguran za put za NS (i gde u NS-u treba da vozi),pa kao da pokupi nekog lokalca...Nekako smo se sporazumevali na engleskom,bio sam im atrakcija (oni 7-8 razred,mahom devojcice) :)

Reko,eto,i bus sa decijom ekskurzijom sam ustopirao...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ostrvski sakupljači đubreta..  ::crazy: ::crazy:

Stopiramo momak i ja u 4 ujutru  gent:party: da bismo se vratili u grad u kome smo odseli na Tasosu,

Uf ne spominji mi te skupljace smeca na Tasosu...svaku jutro u Potosu su me budili u 6  :psuje:....sva sam bila samlevena.  i posto nisam mogla vise da zaspim,uzmem prostirku i odem na  pristaniste da malo radim jogu. Tamo su mi se grcki ribari siti ismejali gledajuci kako radim vezbe. ::crazy: Kao: "Vid'budalu sta radi!"

A najbolje stopiranje je bilo na Tari: sneg do "brade" a meni naspelo da idem do manastira Raca...i pada i pada (ja bez auta), a ni jedan pametan covek naravno ne vozi...i naidje veliki cistac snega (VEL'KA GRTAL'CA)...i ja sa njima do Bajine Baste,greb,greb i "ocistih" celu deonicu. A od te raskrsnice do manastira  ima jos jedno 5km...ali sva sreca pa bio neki svetac pa isli ljudi,i ipak su me i povezli i vratili...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav forumu...

nakon sigurno više od 10 godina stopiranja, moja iskustva su sigurno jednako otkačena kao i raznih ljudi ovde. Ono što se desilo je da kada sam krenuo u vojsku u SO (da bih ostao tamo tri dana i vratio se kao pobednik) do kasarne je taksista hteo da uzme 500din, a ima možda 7km. Taj dan dolaze vojnici, pa dobro radi taxi. Ja došetam do kraja grada i ustopiram ovo sa filmića...

http://youtu.be/CRhBX_q4OhE

bilo je autobusa praznih, punih, zaprega...bajsova.

Share this post


Link to post
Share on other sites

za nas koji zivimo na selu traktori i zaprezna kola i nisu neki hit, to skoro svaki dan ustopiram neki traktor kad idem dograda ;)

meni je najinteresantnije bilo kad sam ustopirao negde oko hame mislim onaj otvoreni pikap, i vozio se iza sa jos dva lika, bije promaja, voze ko ludaci, al na 40 stepeni sjajno :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

U okolini gradica Goreme u Kapadokiji u septembru 2003. smo se nekoliko puta vozili drvenim kolima koja su vukli konji, vec nam se cinilo da drugog prevoza ni nema po dolinama oko Goremea.

Ove godine, negde u junu sam sa muzem i cerkom stopirala sa paze Ayangue ka Olonu (Ekvador) i stadose nam dva simpaticna momka u nekom kamionetu. Jedan iskoci, otvori nam vrata na zaadnjem delu kamiona i tek tada shvatismo da smo u vozilu koje prevozi opremu za pravljenje sladoleda, prava mala fabrika :D. I tako se ugurasmo izmedju praznih fiseka i sprave za "tocenje" sladoleda, jedini problem je bio obuzdati moje saputnike dane navale na sladoled nono

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najcudnije je bilo kad nas je drugaricu i mene povezao covek na jednom sedistu napred u onim kolima koja prevoze sanduke sa mrtvima  :roll: Zuvek cu se secati drugaricine face  :spot:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Novi sam ovde,ali vec uhodan kada su u pitanju stopiranja po Evropi.Naime,ovo NIJE moje iskustvo,ali je iskustvo prijatelja od 60 ak godina,koji je davnih 80 ih stopirao po Srbiji.To je tada bilo normalno,svi su stajali,vreme cekanja manje od 5 min.Tako da su mu stala kola,bilo ih je dvoje napred,jedan pozadi,rekli su mu da imaju smrtni slucaj i da zure.On je usao u kola i na prvoj krivini,taj sto je bio sa njim pozadi se naslonio na njega!!!!OVO JE ISTINA!!!TO JE BIO TAJ SMRTNI SLUCAJ,VOZILI SU GA U BOLNICU.zASTO SU GA STAVILI DA SEDI,I ZASTO SU MU STALI,PITAO SE POSLE,ALI MOZETE LI SE ZAMISLITI U TOJ SITUACIJI???

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja pedolino od budve do sv.marka :)(popularnih havaja)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posle ubistva Đinđića, je bila ona akcija "Sablja", autobusi nisu išli, sa Gazele do Surčina sam došao traktorom :D

Lik koji je vozio, nije imao kola a dolazio je po sina koji je takođe išao pešice ka kući. Potrpali smo se u prikolicu nas šestoro i tako do kuće. Ludo i nezaboravno :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

- čamac s lokalcima na Tajlandu, samo do drugog dijela otoka

- jedrilica do Australije do Afrike, 45 dana duuuuge plovidbe na 13 metara i u društvu 3 ljudi

- neko čudno prijevozno sredstvo na pruzi od Ollantaytamba to Aguas Calientea u Peruu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0