Sign in to follow this  
Followers 0

Kako reci putuju

3 posts in this topic

Kao i pesme, i reci putuju sa jednog kraja sveta na drugi, od jednog naroda do drugog.  Poznato je da smo mi dosta reci usvojili od Turaka, koji su te reci pokupili od Arapa, a Arapi od Persijanaca. Kazu da ih ima oko 3 000 u srpskom jeziku. Malo smo ih izmenili tu i tamo, ali koren reci je isti.

Ali, kao sto sam napisala u drugoj temi, svojevremeno mi je bilo pravo otkrovenje kada sam saznala da u hindi jeziku ima reci slovenskog porekla. Naime slucajno sam od drugarice, kojoj je hindi jezik maternji, saznala da se mrak na hindiju kaze tama, zena - jani (j se cita kao z, znaci - zani), meso -mas, hoces li da pijes - ke pijega? Rekla mi je da dosta tih reci vec spada u arhaizme, ali se jos uvek koriste posebno u ruralnim sredinama.

Masa reci reci je u hindi jezik dosla iz sanskrita, tu sam malo istrazivala, pa sam saznala da je u stvari sanskrit jezik taj koji obiluje slovenskim recima. Imam ih negde zapisane,  pa evo nekih primera:

din - dan

lumpati - lupati

ostja - usta

tadaa - tada

tama - tama

path - put

mas -meso

jna - zna (j se izgovara kao z)

agni - vatra

nist - nista

dam - dom

lalayati - lelujati, njihati se

sukha - susa

gori - gora

i td.

Otkud toliko slovenskih reci u sanskritu? Kazu da je sanskrit bio jezik arijevskih osvajaca, pa da li su ti Arijevci (Aryani) bilu u stvari Sloveni?

U svetom gradu Varanasiju sam videla povorku mladih devojaka, okicenih vencima cveca, isle su ulicama i pevale pesme. Pitala sam jednog  prolaznika za znacenje tog obreda, i rekao mi je da te devojke pevaju molitvu za dobru zetvu i kisu. Vuk Karadzic je pisao da je i u nasim krajevima bio obicaj da devojke okicene vencima pevaju molitvu za kisu, to su bile tzv. dodole. Zanimljivo!

Znate li za slicne primere?

Kako reci putuju od naroda do naroda?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa nisu to uopšte reči slovenskog porekla, nego su deo zajedničkog praindoevropskog (PIE) nasleđa.

Ne mora da znači da sve gorenavedene reči jesu takve, ali su reči koje su generalno najstabilnije upravo one koje označavaju bazične pojmove svakodnevne egzistencije.

Nabasao sam brzom pretragom na neki englesko-indoevropski rečnik, deluje dosta sklepano i neprofesionalno, ali kontam da su ga korektno nahranili sa poznatim rekonstruisanim pojmovima, evo nekoliko iz tvoje liste:

day - dan - djnos

ostja - usta - ōs

tadaa - tada - ṇdha

tama - tama - temesras

mas -meso - mēmsóm

jna - zna (j se izgovara kao z) - gnōskō (očitije je srodstvo sa grčkim korenom gnos-)

agni - vatra/oganj - ecnis

nist - nista - neqid

dam - dom - domos

sukha - susa - susdos

(Pri čemu sam, priznajem, i ja malo nabadao, ne može se uvek suditi o poreklu po prividnom obliku, a nisam ni proveravao da li su ti hindi prevodi tačni. Istorijska lingvistika je dozlaboga komplikovana rabota. )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mozda je trebalo da kazem reci koje najvise lice na slovenske, a ne reci slovenskog porekla, mea culpa. Ali gde je postojbina tog drevnog 'proto' indoevroskog jezika? Postoji tu vise teorija, a po kurganskoj hipotezi postojbina drevnih Indoevropljana je regija pontijskih stepa, sa sedistem oko reke Volge:

https://www.google.com/maps/place/Pontic+Steppe/@48.7515933,41.6132308,5z/data=!3m1!4b1!4m2!3m1!1s0x411c032fb5dae227:0xaaa14d4ef8af5c7.

Svakako je tu bilo raznih drevnih naroda, Avara, Sarmata, i drugih sa kojima su se Sloveni mesali, ali neki lingvisti smatraju da je to kolevka slovenskog jezika, koji je svakako pokupio dosta reci iz drugih drevnih jezika. Ali...recimo smatra se da su Sloveni iz persijskog jezika preuzeli reci Bog, mir, zemlja (na persijskom - Bogu, miru, zemik), ali kako mozemo da znamo ko je od koga pozajmio te reci? Zasto ne bi pozajmica isla u suprotnom smeru? :D

Sve u svemu, Hindi/Urdu-speaking ljudi i dan danas kazu za pice - piyo, Urdu/Pastuni cesto kazu nist- nista, a voda kazu kao i mi - voda. Bas tako. Po nekim teorijama voda je gemanskog porekla (wadj), po nekim persijskog (vodr), itd., ali ovi Pastuni ne kazu ni vodr, ni wadj, ni watar, nego voda.

Ja bih rekla - to mozda nije rec slovenskog porekla, ali je slovenska jer je prisutna u tom obilku, u skoro svim slovenskim jezicima.

Slazem se da je instorijska lingvistika zna da bude vrlo komplikovana.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0