U potrazi za slobodom

45 posts in this topic

Januar. Ženja, moja drugarica sa fakulteta, vratila se, posle dugog odsustva, iz Varšave u Minsk. Stojimo na terasi, pušimo. Ženja na nov način gleda na postsovjetski prostor – u našim prodavnicama prodavci ne pozdravljaju mušterije, a komunikacija sa bilo kojim službenikom u administraciji obojena je mogućnošću lakog izbijanja konflikta; i još mnogo toga. Poenta je da je ovde gotovo nemoguće osećati se prijatno. Mart. Minsk uveče. Kiril, Julija, Vlad i ja šetamo ka Trgu Nezavisnosti. Kiril je iz ranca izvadio knjigu, čita naglas poeziju (ne sećam se čiju tačno pesmu – ali dobru). Krajičkom oka registrujem poglede prolaznika, pune čuđenja (uznemirenosti?), čiji je duševni mir narušen našim nesvakidašnjim ponašanjem. April. Češka, grad Plzenj, osamnaest stepeni Celzijusa. Grupa mladih Čeha jurca po trgu na sankama, glasno se klizajući niz kaldrmu. Zabavno im je, to je – fun. Prolaznici odaju utisak da se i oni zabavljaju. Samo nemojte da pomislite da će tekst otići u smeru veličanja Zapada, gde je sve...

Pročitajte U potrazi za slobodom

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Belorusiji sam sreo veliki broj ljudi koji veruju u neke laži, koje smo mi u Srbiji davno razotkrili. Ja sam drugačije doživeo prelazak iz Poljske u Belorusiju. U Poljskoj sam zatekao radnje koje prodaju alkohol i rade 24 časa na svakom ćošku, kladionice, električne rulete i svu ostalu zabavu za sirotinju. Kao što u Americi u crnačkim kvartovima jedna za drugom se ređaju gun store i liquer store, tako u tranzicionoj Evropi jedna za drugom idu kockarnice i diskonti pića. Naravno sve to uz veliki broj prosjaka i beskućnika, koji su se od toliko mogućnosti koje pruža EU se odlučili da spavaju na železničkoj stanici i prose koji zlot za najjeftiniju vodku.

U Belorusiji sam se od Kaučsurfera naslušao priče o KGB-u, siromaštvu, priprostom Lukašenku, priče o nekim zastavama, grbovima, nekom beloruskom jeziku itd. Kažu kad bi skinuli Lukašenka živeli bi kao Nemci, putovali bi po svetu, došli bi strani investitori itd. Sve te šargarepe koje i nama obećavaju naši demokratski izabrani vlastodršci Pored svih tih svojih uverenja svi ljudi sa kojima sam pričao od reda rade u državnim institucijama ili fabrikama, neki imaju i vikendice, većina ima kola. Pre neku nedelju sam video slike sa Tajlanda, celo društvo otišlo tamo na svadbu dvoje prijatelja. To naravno ništa ne valja, ropstvo je davno ukinuto u Evropi a neki umišljeni buntovnici i dalje staju u red da budu robovi.

Ti isti su podržali klero-fašističku revoluciju u Ukrajini, popularni Majdan. Dok sam pratio događaje sa kijevskog trga na TV-u te presudne noći, nisam mogao da verujem da ceo "slobodan" svet staje iza gomile koja sa fašističkim znamenjima SS Galicija jedinice i banderaškim zastavama zasipa policiju koktelima i mecima, uz pojanje sveštenika sa bine. U pravom smislu reči bal vampira.

Na svu sreću ima ljudi koji se kako-tako bore protiv ovog anti-ruskog ludila koje polako zahvata istočno-evropske zemlje, koje ne vole kad ih neko tako naziva.

Edited by gosn.shofershajbna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je bilo neverovatno što sam morala da objašnjavam da su ovde ljudi koji su se školovali na račun državnog budžeta, posle svršteka studija 'slobodni', a vala im je i vremena trebalo dok su mi poverovali.


Kod njih postoji sistem koji se zove 'otrabotka' - ako si bio dobar na prijemnom i tokom studija, pa ti je država platila školovanje, ti svejedno moraš te pare nekako da vratiš i obavezi si da, posle diplomiranja, radiš otprilike polovinu školovanja (uglavnom dve godine, medicinari tri godine, itd). Pritom, može se desiti da završiš u nekoj zabiti u Belorusiji, gde god je u tom trenutku potreban taj kadar.

Iz naše perspektive, ima to i dobre strane - posle faksa dobijaš posao (koji je plaćen, mada manje nego plata posle 'otrabotke') i mogućnost da na tom radnom mestu ostaneš; ali s obzirom na inflaciju i opšte stanje u zemlji gomila njih želi da što pre pobegne odatle; i bukvalno su neslobodni da to učine.

Uopšteno, primetila da sam da nam se pojmovi o slobodi dosta razlikuju - neke stvari uopšte ne postoje u njihovoj percepciji, iako su i oni Evropljani, Sloveni, država relativno liči na Srbiji; kao što u tekstu piše - ima tu dosta i sovjetske zaostavštine, ali dobar deo je i posledica ekosistema koji je izgradio njihov predsednik, koji je na toj poziciji već 20 godina. 

Mnogo mi je simpatična ova ilustracija iz dela jedne ruske spisateljice, Viktorije Tokareve. U ovom odlomku su opisane osamdesete u Rusiji, ali za Belorusiju mi se na mahove činilo da se to kod njih uopšte nije promenilo:

- Ti kao da uopšte ne shvataš gde živiš? - sa zanimanjem reče Raskoljnjikov. 
Romanova zbunjeno prećuta. Pa šta da radi ako živi dobro? Radila je kako je htela. Nije izvršavala ničije socijalne naloge. Dečaci, devojčice, mačke i psi jedanko izgledaju u svakom sistemu. Ona ih je crtala. Za to su joj plaćali. To je bilom dovoljno za hranu. Pa čak i za suknju kod švercera. Volela je svoju kćer. I život. A to je večno, i od sistema ne zavisi. 
Ni na pamet joj nije padalo  da postoji i drugačiji život, da suknja može da se kupi ne kod švercerke, kakvu ti poture, već u radnji, kakvu sama odabereš. Da može da se živi ne u opštinskoj višespratnici, u kakvima na zapadu živi arapska sirotinja, već u sopstvenoj kući. I čak u dve. I da je tvoj talenat tvoja intelektualna svojina koju štiti zakon kao i svaku drugu svojinu. 



A nismo ni mi vamo mnogo napredni po tim pitanjima; dosta smo i mi nesvesni, mada smo, čini mi se, otvoreniji i, ako ništa drugo, barem smo 'drskiji' da se usudimo na bunt po nekim pitanjima.

Edited by Jovanka

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dve anegdote a propo teme.

Komsija spazi X-a kako nesto trazi ispred kuce. Pita ga sta je izgubio. Ovaj odgovara da je izgubio iglu pa da je trazi naokolo. Pita ga komsija gde je izgubio iglu. Ovaj odgovara da je izgubio u kuci.

Drugom prilikom prolazi komsija i vidi X-a sa gomilom ljutih papricica kako jednu po jednu mirise, gricka i place od ljutine. Pita ga komsija sta radi, X odgovara da trazi slatku papricicu i da se nada da konacno jedna od njih nece biti ljuta. Uskoro.

Pouke: cesto trazimo slobodu izvan, pa se ispostavi da smo u stvari trebali da je trazimo iznutra; vezani smo za svoje okove, i tesko ih napustamo, radije se drzimo okova i naizgled `sigurnog` okruzenja, nego da se prepustimo necemu novom i `nesigurnijem`.

Mracna strana socijalizacije, to jest ispiranje mozga. `Pozitivna` strana iz perspektive sistema je da je jedinka uoblicena tako da u istom moze da funkcionise kako je zamisljeno. Negativna strana je ukalupljivanje, ogranicenost i prosecnost.

Sloboda ima cenu. Cena su odgovornost i inicijativa. Mora se neprestano osvajati, nije nikada konacno stanje za obicnog coveka.

http://www.photobox.co.uk/my/photo/full?photo_id=20737184690

Pomucih se da nadjem ovaj video opet, stvarno je sjajna ilustracija:

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je bilo neverovatno što sam morala da objašnjavam da su ovde ljudi koji su se školovali na račun državnog budžeta, posle svršteka studija 'slobodni', a vala im je i vremena trebalo dok su mi poverovali.

Видиш, ово под хитно треба да се промени. Образовање лекара кошта Бога оца, он то лепо покупи од државе, кука како му је мала плата и онда се ухвати Норвешке.

Значи да држава заједничким новцем финансира појединца који после то знање, плаћено општим новцем, користи искључиво за личну добробит, наравно, осим ако не ради у болници и не лечи људе.

Гледе слободе, фокусирали сте се на то како "источњак" може да дође до слободе, да се пресели на запад.

Нико не спомиње примере кад запад дође негде и целим државама и народима донесе пакао, кад читаве народе спречава да се развијају... кад запад сам доведе у ситуацију да грађанима неке земље једини излаз постаје имиграција на запад. А не може цела Сирија да се пресели.

Запад је направио хаос у Либији, Сирији, Ираку. Запад је прикључио Еритреју Етиопији. Запад и Руси су средили Афганистан.

Запад донесе слободу појединцу који се докопа Плзена. Запад донесе Сиријцу да му је једина опција за иоле пристојан живот да се шверцује преко десет граница. Све за цену галона на пумпи ваљда.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Belorusija je mislim jedina zemlja koja je nastavila tu sovjetsku praksu. Inače u sovjetsko vreme su ti studenti koji su tako raspoređeni često i stanove dobijali, sve za te dve-tri godine.

Slažem se sa Reljom da ovaj sistem kakav vlada u Srbiji da ljudi studiraju besplatno i to znanje unovčavaju napolju ne valja. Iako i sam sistem te "otrabotke" neće naterati ljude da ostanu u zemlji. Za te dve godine oni će steći neophodno radno iskustvo i biće još bolje kotirani na međunarodnom tržištu rada.

Inače, kako više od 70% regrutera u CV-u prvo obrati pažnju na radno iskustvo, verujem da tih dve godine rada za manju platu, ti isti studenti jako dobro unovče ako se odluče da idu na zapad, samo ili nisu svesni toga ili ih je kao veliki broj ljudi sa ovih prostora zahvatio talas autošovinizma.

Naravno tu je onaj klasičan iracionalni strah istočnih evropljana od života u "nekakvoj zabiti", koji je posebno besmislen u Belorusiji, relativno maloj zemlji sa veoma efikasnim i tačnim železnicama. Jer svi smo mi šatro gradska deca, pazile nas guvernante i uspavljivale nas pesmama EKV-a.

Edited by gosn.shofershajbna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Libijci su danom upisa na fakultet dobijali platu kao zaposleni u toj struci.

No, to im nije bilo dovoljno, putuju na zapad, u slobodu.

Često smo svedoci da ne stižu.:(

A šta je sloboda? Pokažite mi nekog slobodnog?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Belorusija je mislim jedina zemlja koja je nastavila tu sovjetsku praksu. Inače u sovjetsko vreme su ti studenti koji su tako raspoređeni često i stanove dobijali, sve za te dve-tri godine.

Slažem se sa Reljom da ovaj sistem kakav vlada u Srbiji da ljudi studiraju besplatno i to znanje unovčavaju napolju ne valja. Iako i sam sistem te "otrabotke" neće naterati ljude da ostanu u zemlji. Za te dve godine oni će steći neophodno radno iskustvo i biće još bolje kotirani na međunarodnom tržištu rada.

Inače, kako više od 70% regrutera u CV-u prvo obrati pažnju na radno iskustvo, verujem da tih dve godine rada za manju platu, ti isti studenti jako dobro unovče ako se odluče da idu na zapad, samo ili nisu svesni toga ili ih je kao veliki broj ljudi sa ovih prostora zahvatio talas autošovinizma.

Naravno tu je onaj klasičan iracionalni strah istočnih evropljana od života u "nekakvoj zabiti", koji je posebno besmislen u Belorusiji, relativno maloj zemlji sa veoma efikasnim i tačnim železnicama. Jer svi smo mi šatro gradska deca, pazile nas guvernante i uspavljivale nas pesmama EKV-a.

Не треба тај систем да натера људе да остану у земљи, већ да обезбеди да држава добије бар нешто од школовања које плаћа. Јер објективно, ако ће тај доктор сутра да оде напоље, више користи држава има да купи десет крава и да неком у Сврљигу ко ће да остане на селу и тамо заснује породицу. 

Обично ти што највише добију од државе највише кукају на државу.

А за ЕКВ и гувернанте цоулд нот агрее море. За аутошовинизам не смем од Дује :)

И, клерофашизам у Украјини, ипак је то фраза, нема клер ништа с тим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Angazovanje SSSR-a i SAD u Afganistanu su kao nebo i zemlja. SSSR je zvanicno pozvan od strane tadasnje revolucionarne vlade Afganistana koja je nastala autohtonom revolucijom (nista kao sto radi CIA, treniranje i ubacivanje placenika). U to vreme na univerzitetima u Afganistanu vecina su bile zene, bilo je pozorista, zene nisu morale da se pokrivaju, vlada je bila sekularna, nauka je bila iznad praznoverja... A vojska SSSR-a je bila fokusirana na odbranu te vlade od Talibana. Cim se ona povukla, Talibani su uz ogromnu pomoc CIA-e satrli sve te promene, a nekadasnji predsednik vlade je svirepo pogubljen u njihovom stilu.

http://www.amnesty.org.uk/webfm_send/135

A kada je rec o studiranju, svi treba da studiraju besplatno svuda, kao sto je to u Norveskoj i sada u Nemackoj. Ma odakle da si, besplatno studiras. Medicinska nega, obrazovanje i osnovne ljudske potrebe u se, na se i poda se treba da budu dostupne svima kako bi svi ljudi imali ljudsko dostojanstvo i mogucnost za razvoj i svoj doprinos covecanstvu. 

Koliko je Ajnstajna i Tesli u svetskim slumovima to nikada necemo znati.

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Студирање кошта, а ако је земља сиромашна, ред је да јој неко ко добије бесплатне студије нешто и врати.

У неком идеалном свету наравно да би требало да буде бесплатно за све.

Гледе Афганистана, иде то од пре:

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Great_Game

А мислим да је прича слична као и другде, велике силе се туку за утицај у малим земљама. Ту спада и Балкан и Блиски Исток и... па, цео свет малтене. 

Теби сервирају рат, а кад побегнеш из своје земље у њихову, одушевиш се слободом и могућностима :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Studije na drzavnim univerzitetima nisu besplatne, vec se finansiraju iz budzeta. A budzet se puni iz raznoraznih poreza koje placamo. Ako nemamo pravo na medicinsku negu i besplatno skolovanje, na sta se onda trosi novac od poreza? 

Pri tome, studije u Srbiji na budzetu su daleko od besplatnog obrazovanja jer je danas ono ograniceno samo na najbolje studente. Na mom fakultetu  samo je prvih 15% bilo na budzetu i da bi odrzao taj status morao si da dajes uslov svake godine. Zadrzavanje takvog budzeta uz studentsku stipendiju koja pokriva troskove doma, markice za prevoz i menze je razlika izmedju mogucnosti za sve da studiraju i eliminisanje pristupa obrazovanju najsiromasnijim. A ovo drugo  je korak blize ka kastinskom sistemu po principu sin krojaca - krojac. 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

A nije bas ni da ne vracaju nista: http://www.slobodnaevropa.org/content/novac-dijaspore-krpi-rupe-u-kucnom-budzetu/26799181.html

Dvije i po milijarde evra - je procena sume novca koju su građani protekle godine dobili od svojih rođaka iz inostranstva.

"Srbija, upravo radi, ono što rade sve zemlje koje su jako siromašne resursima i kapitalom. Izvozi ljude. Dešava se to da kada izvozite ljude, faktički izvozite rad, a to je isto kao da ste izvezli kapital. On ima svoju oplodnju, vraća prinos. Ljudi, kada odu u drugu zemlju, na jedan čudan način vraćaju toj zemlji više nego što je ona uložila u njih. Zemlja kao što smo mi, koja nema nikakve komparativne prednosti, osim nešto u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji, suštinski nema alternativu. Nažalost", konstatuje Nikolić.

"Više uđe jedne godine od doznaka, nego što dođe za deset godina donacija od Evropske unije. IPA fondovi su iznosili 190 miliona evra u poslednjih 10 godina. To je znači manje, nego što jedne godine stigne od doznaka", kaže Nikolić.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Studije na drzavnim univerzitetima nisu besplatne, vec se finansiraju iz budzeta. A budzet se puni iz raznoraznih poreza koje placamo. Ako nemamo pravo na medicinsku negu i besplatno skolovanje, na sta se onda trosi novac od poreza? 

Pri tome, studije u Srbiji na budzetu su daleko od besplatnog obrazovanja jer je danas ono ograniceno samo na najbolje studente. Na mom fakultetu  samo je prvih 15% bilo na budzetu i da bi odrzao taj status morao si da dajes uslov svake godine. Zadrzavanje takvog budzeta uz studentsku stipendiju koja pokriva troskove doma, markice za prevoz i menze je razlika izmedju mogucnosti za sve da studiraju i eliminisanje pristupa obrazovanju najsiromasnijim. A ovo drugo  je korak blize ka kastinskom sistemu po principu sin krojaca - krojac. 

Нису бесплатне за државу, али јесу за појединце. Порез плаћамо сви а не добијемо сви школовање за доктора. Ево мени не мора школовање за доктора, нек ми држава плати обуку за Ц и Д категорију да се ухватим Алберте или курс вариоца, такво нешто, и ја сам држављанин који плаћа порез.

Пуно више треба да се обезбеди хоризонтално класно померање од бесплатног школовања за понекога. Треба за време студирања и леба да се једе. 

Не говорим о томе наравно. Говорим о томе да неко ко је добио ВИШЕ од државе него ДРУГИ, треба ВИШЕ и да врати. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

A nije bas ni da ne vracaju nista: http://www.slobodnaevropa.org/content/novac-dijaspore-krpi-rupe-u-kucnom-budzetu/26799181.html

Dvije i po milijarde evra - je procena sume novca koju su građani protekle godine dobili od svojih rođaka iz inostranstva.

"Srbija, upravo radi, ono što rade sve zemlje koje su jako siromašne resursima i kapitalom. Izvozi ljude. Dešava se to da kada izvozite ljude, faktički izvozite rad, a to je isto kao da ste izvezli kapital. On ima svoju oplodnju, vraća prinos. Ljudi, kada odu u drugu zemlju, na jedan čudan način vraćaju toj zemlji više nego što je ona uložila u njih. Zemlja kao što smo mi, koja nema nikakve komparativne prednosti, osim nešto u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji, suštinski nema alternativu. Nažalost", konstatuje Nikolić.

"Više uđe jedne godine od doznaka, nego što dođe za deset godina donacija od Evropske unije. IPA fondovi su iznosili 190 miliona evra u poslednjih 10 godina. To je znači manje, nego što jedne godine stigne od doznaka", kaže Nikolić.

Враћају својим рођацима и породици, не враћају мени. 

Као што рекох, ако је то државна политика, нек мени плате Ц и Д категорију. А не доктору масну специјализацију и за две године га нема, хоп, Словенија и Норвешка.

Те дознаке помажу неспособним властима широм света да купују социјални мир и да им становништво не гладује јер нису у стању да изграде функционалну привреду. 

Да не помињем да то траје једну генерацију максимално, и хоп. Да не помињем колики делови Србије су пустиње и колико становника Србија губи сваке године због такве генијалне политике. Чуј извоз људи... лудило...

А тек ово за "немање алтернативе" је за вешање и стрељање. Само да престане да увози оно што може да произведе и Србија би процветала за десет година.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sloboda,relativna stvar...Ovo sto danas imamo je lazna demokratija...Slazem se sa Reljom u vezi 90% stavova sto je napisao u ovoj temi...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нису бесплатне за државу, али јесу за појединце. Порез плаћамо сви а не добијемо сви школовање за доктора. Ево мени не мора школовање за доктора, нек ми држава плати обуку за Ц и Д категорију да се ухватим Алберте или курс вариоца, такво нешто, и ја сам држављанин који плаћа порез.

Пуно више треба да се обезбеди хоризонтално класно померање од бесплатног школовања за понекога. Треба за време студирања и леба да се једе. 

Не говорим о томе наравно. Говорим о томе да неко ко је добио ВИШЕ од државе него ДРУГИ, треба ВИШЕ и да врати. 

Ko ti je branio da upises Medicinski fakultet i postanes doktor?

Slazem se, i takvi kursevi bi trebalo da se pokrivaju iz budzeta.

Obrazovanje je najvazniji faktor drustvene pokretljivosti. Vec sam napisao iznad, studiranje na budzetu i stipendija koja pokriva dom, markicu i menzu. Sve je to preduslov. 

Niko nije dobio vise, ako je neko trajno bolestan pa koristi vise medicinskih usluga da li je to njegova krivica? Ili ako neko nije koristio mogucnost studiranja dok drugi jeste iako su obojica imali tu mogucnost?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Враћају својим рођацима и породици, не враћају мени. 

Као што рекох, ако је то државна политика, нек мени плате Ц и Д категорију. А не доктору масну специјализацију и за две године га нема, хоп, Словенија и Норвешка.

Те дознаке помажу неспособним властима широм света да купују социјални мир и да им становништво не гладује јер нису у стању да изграде функционалну привреду. 

Да не помињем да то траје једну генерацију максимално, и хоп. Да не помињем колики делови Србије су пустиње и колико становника Србија губи сваке године због такве генијалне политике. Чуј извоз људи... лудило...

А тек ово за "немање алтернативе" је за вешање и стрељање. Само да престане да увози оно што може да произведе и Србија би процветала за десет година.

Koliko bi tek bilo socijalnih slucajeva da ne vracaju porodici kao sto je vec opisano u tekstu. I koliki bi bio taj pritisak na budzet i socijalna davanja da nema tih doznaka? A kad doznake stignu taj novac se trosi i omogucuje drugima da zarade za svoju platu. Seljacima na pijaci, prodavcima u prodavnici, obucarima, mehanicarima...

Naravno da traje jednu generaciju, ti bi obavezao i decu dijaspore da vracaju `dug`?

To nije nikakva politika, to je posledica odsustva politike.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ko ti je branio da upises Medicinski fakultet i postanes doktor?

Slazem se, i takvi kursevi bi trebalo da se pokrivaju iz budzeta.

Obrazovanje je najvazniji faktor drustvene pokretljivosti. Vec sam napisao iznad, studiranje na budzetu i stipendija koja pokriva dom, markicu i menzu. Sve je to preduslov. 

Niko nije dobio vise, ako je neko trajno bolestan pa koristi vise medicinskih usluga da li je to njegova krivica? Ili ako neko nije koristio mogucnost studiranja dok drugi jeste iako su obojica imali tu mogucnost?

Ово звучи као онај виц кад Муји у хотелу наплаћују сауну, масажу, рум сервис, базен, тениски терен... и све остало што није користио али је имао на располагању :)

Оно што ја кажем је - да држава треба мало боље да распореди ресурсе који су заједнички. А они који су нешто добили треба нешто и да врате, и није исто кад си нешто добио и кад си теоретски могао и ниси.

Болест је ипак нешто друго.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko bi tek bilo socijalnih slucajeva da ne vracaju porodici kao sto je vec opisano u tekstu. I koliki bi bio taj pritisak na budzet i socijalna davanja da nema tih doznaka? A kad doznake stignu taj novac se trosi i omogucuje drugima da zarade za svoju platu. Seljacima na pijaci, prodavcima u prodavnici, obucarima, mehanicarima...

Naravno da traje jednu generaciju, ti bi obavezao i decu dijaspore da vracaju `dug`?

To nije nikakva politika, to je posledica odsustva politike.

Па то и кажем, да се тиме не купује социјални мир, власт би морала да се побрине да привреда функционише. Као у нпр. Шведској или Данској. И онда би плате запослених радника ишле сељацима на пијаци, продавцима, обућарима, механичарима... 

Наравно да траје једну генерацију, што показује да то можда и није најбоља инвестиција за једну земљу. Извоз људи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово звучи као онај виц кад Муји у хотелу наплаћују сауну, масажу, рум сервис, базен, тениски терен... и све остало што није користио али је имао на располагању :)

Оно што ја кажем је - да држава треба мало боље да распореди ресурсе који су заједнички. А они који су нешто добили треба нешто и да врате, и није исто кад си нешто добио и кад си теоретски могао и ниси.

Болест је ипак нешто друго.

Niko tebi ne naplacuje nista. Da li neko studirao ili ne placaces isti porez. A da bi mogao da kazes da je neko nesto dobio prvo ukini porez, ukini kriterijume za upis i kvalifikacioni ispit, e tek tada ako neko upise studije besplatno bezuslovno jer to zeli, onda mozes da kazes da je to dobio.

Pored toliko rasipanja poreza na bezvezne stvari treba stedeti na 15-20% studenata na budzetu.

I dobro recimo da si ih ogranicio da ne smeju da napuste zemlju X godina nakon diplomiranja. Sta ce da rade ako ne mogu da nadju posao, kao sto ih vise od pola ne mogu, a od tih sto mogu masa radi po trafikama i slicno? Je li to bolje nego da odu negde gde mogu da rade svoj posao i da salju devize? 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тврдиш да је исту корист од државе имао неко коме је држава платила студирање па богме и специјализацију и неко коме то држава није платила "јер су обоје имали исту шансу". 

То је исто као да кафеџија дође и наплати по 1000 динара теби који си појео Карађорђеву шницлу и лику који је попио киселу, јер хебига, обојица сте имали исту шансу да наручите :)

То што је неко прошао квалификациони испит и испунио критеријуме не значи да држава није платила његово школовање.

Ја тврдим да не треба расипати државне новце ни иначе, па ни на школовање кадрова за којима држава нема потребе, осим да их извози. 

Не треба да их ограничиш да не могу да напусте земљу, већ да морају одређен број година да раде у државној служби, сад дал за плату или умањену плату, како се већ израчуна.

Ако нема посла за њих, лепо укинеш њихово школовање о трошку државе и преусмериш новац у субвенције сточарске производње на Голији и довођење млада из Албаније како би они који желе да живе у Србији могли да се ожене. Пуно корисније за државу него да Норвешкој школујеш кадар.

Обезбедити неке студентске кредите за оне који хоће да се школују, а не на буџет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svi placaju porez, i svi imaju na raspolaganju odredjeni skup beneficija koji se iz tog poreza finansira. Socijalna pomoc, medicinske usluge, obrazovanje, povlastice za prevoz... Ne mozes koriscenje javnih usuga staviti na racun kao komercijalnu uslugu. 

Nisam bas siguran da je rasipanje kada se uzmu u obzir brojke priliva deviza iz inostranstva. Rasipanje je nesto bez ikakvog povracaja.

Dobro, inzenjer sumarstva je radio za umanjenu platu 5 godina u Srbiji, otisao u Kanadu, i onda iz Kanade salje devize kao pomoc rodbini. Kako je to drzava vise imala koristi od njega tokom tih 5 godina nego nakon njih? U Srbiji je placao porez koji je na tu njegovu crkavicu gotovo sigurno manji od deviza koje salje. Koristio je medicinsku negu, mozda dodatak na dete i ko zna jos koju beneficiju sto je sve trosak. Ako hoces da se drzavom gazduje kao da je komercijalno preduzece onda imas profit na izvozu strucne radne snage, dok ako ona radi u drzavnoj sluzbi za umanjenu platu najverovatnije nemas nikakav profit. 

Odlicno, mlade generacije, ili cete se baviti X profesijom koja nam treba ili izvolite biti stocari na Goliji, Imate dve opcije pa birajte.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мало се вртимо у круг са овим скупом бенефиција. Да, сви плаћамо порез (кад купиш јабуку платио си и 20% ПДВа на њу) али не добијамо сви исте бенефиције.

Не добијамо сви социјалну помоћ, не добијамо сви дечији додатак, не добијамо сви подстицаје за пољопривредну производњу, нисмо сви запослени у државној служби да сисамо плату из буџета, не добијамо сви бесплатно високо школовање. Не видим зашто је то тако тешко признати.

То што смо и ја и доктор имали теоретски исту шансу да добијемо бесплатно школовање за лекара не значи да смо обојица то и добили. Дакле, нисмо обојица добили исто од државе. По теби је битније то што смо имали исту шансу него ко је шта стварно добио. 

Државни новац се може распоређивати на разне начине, нигде не пише да држава мора да школује толико и толико лекара нпр о трошку буџета. Може те новце да утроши другачије, рецимо субвенционисани кредити за куповину стана. Е сад, кад добијеш тај кредит, ти га лепо враћаш, без обзира што је теоретски свако имао могућност да га добије. 

Држава одлучује шта ће даје џаба а шта не, исто тако као што тражи назад трошкове субвенционисања стамбеног кредита, може да тражи назад и трошкове студирања од некога ко ће то своје студирање да уновчава негде у иностранству. 

Моје је скромно мишљење да има то право, високо школовање није ништа богом дано. Наравно, овој држави су мало милијарде с обзиром колико краде и упропаштава (рецимо да говоримо о Србији, а иста прича је за цео Балкан), али с теоретске стране, не видим у томе ништа непоштено ни ненормално.

Ако је држава тих година имала потребу за инжињером шумарства у Бољевцу, добила га је јер га је и одшколовала. Не мора да школује новог, има човека који јој треба тамо где јој треба. А ако му је плата умањена, тиме плаћа школовање неком другом, као што је и он добио школовање. По мени, то је сасвим фер.

То што би требало пазити како се управља државним новцем не значи да се државом управља као комерцијалним предузећем. Туга ове земље је да јој људи и не требају, да јој се и највише исплати да их извезе за дознаке јер тако истерује једног потенцијалног бунтовника и храни једну породицу његовим дознакама. 

Нема ништа нелогично у томе да се образовни систем прилагоди потребама тржишта рада, напротив, то би требало да буде нормално. И да држава помаже људе који живе у тој држави а не оне којима треба субвенција за емигрирање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ukidanjem studiranja na budzetu potpuno eliminises i sada tesko ostvarivu mogucnost da osoba iz siromasnog sloja uspe da poboljsa znatno svoj polozaj. I sada je dosta tesko upisati se na budzet, dobiti dom, dobiti stipendiju. Narocito za one koji moraju da se staraju o clanovima porodice. 

Ako se troskovi studiranja svode na pozajmicu, to jest kredit sto ti predlazes onda siromasan sloj nece moci da dobije takav kredit jer nema garancije da ce da ga vrati. A ako nakon studiranja se ne nadje posao u struci kako ce se kredit vratiti?

I sada je nakon diplomiranja umetnost naci posao i pokriti osnove troskove. Uz jos vracanje kredita i ti koji nadju posao ce grcati. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не кажем да треба да се укине наравно, већ само да државна добра треба рационално да се користе, а не по систему "кога је допало, допало". 

Мада нисам сигуран да буџет осигурава сиромашнима студирање нити да баш њих допадне. 

Кредит може да се уреди свакојако, може и држава да га даје уз одређене услове, не мора да буде ни нешто висок, може да буде и нижа камата, мала рата, грејс период, условљено запослењем, опроштен у одређеном проценту под условом незапослености, попуст на децу, да се уреди овако или онако.

Ко је имао користи и државе, да држави нешто и врати, о томе говорим. Јер нисмо сви исто добили, а то није поштено :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now