Strana 1 od 2
 

 

 
datum: 28. april 2007.
putovali: Andrej i Ana
 

 

 

Pripreme:

Prvo sam nekoliko dana tražila budalu koja je spremna da mi se u doba automobila, hotela i svih ostalih pogodnosti priključi u avanturi. Posle nekoliko dana pronašla sam je u najbližem okruženju. Pokazalo se kao korisno pošto je i on bivši izviđač, znači donekle iskusan za takve akcije.

  

Cilj – Ledinačko jezero

Sredstvo – putnički voz i gradski prevoz

Smeštaj – planinarski dom „Penzioner“

Iskustvo – nekada davno bila izviđač

Entuzijazam – priličan

fruska gora

Sve je spremno: šatorsko krilo (tvrdim da nije baš neophodno jer mi je objašnjeno da ga nosimo u slučaju da nam zatreba „sklonište“?!!! Putujemo li mi to kroz vreme u praistoriju ili na obližnje brdo? ), mali kišobran (ćutim i ne produbljavam svadju), džemperi, hrana, Swiss-buvljak-knife, rezervne čarapice i malo prošvercovane šminke u skrivenom džepu na rancu (totalni promašaj).

Put:

Voz – 160 dinara u jednom pravcu. Stanje – ni malo bolje od pre 10 godina kada zam poslednji put putovala istim. Dapače...

Poslednji vagon, poslednji kupe dva slobodna mesta. Dobro je... U Novom Sadu najčešća autobuska linija je 4 i njena sestra 4a . Mi čekamo 76. Stiže tek za sat... Smor....težak mi je ranac. Možda ipak nije trebalo da vučemo vodu iz Beograda??!!! Karte u autobusu 60 dinara. Mesta koliko voliš pošto je početna stanica. Poslednja stanica, još nekoliko koraka i tu je planinarski dom.

Dom:

Spolja sjajan. Iznutra...Bože pomozi. Možda je ono moje ponosno „Vidi gde sam te dovela“ u momentu izgubilo svaki smisao. Dobra strana je to što niko te neći u domu ne spava sem nas. To je verovatno i objašnjenje svih loših strana. Domaćini, na svu sreću, divni i susretljivi ljudi. Cena prenoćišta 200 dinara po osobi.		 fruska gora planinarski dom

Prva šetnja:

Malo ispod doma, kroz šumu u kojoj su lepo obeležena srca u belim krugovima za 5 minuta stigosmo da prelepog vidikovca i malog jezera. Ne onog koje je naš cilj, ali nema veze. Lepo je. Peške niz strmu stazu kroz šumu obiđosmo Stare ili Nove (ko će ga znati) Ledince i otkrismo da sam zaboravila mapu u Beogradu. Šta će nam mapa, kad je cela šuma lepo obeležena, vadim se ja... Krizu prekida ruinirana crkva, koju obilazimo sa svih strana... Nećemo tu da jedemo, vraćamo se do vidikovca, istim putem uzbrdo, makar crkli...Umalo tako i ne bi, neki od nas odavno nisu ni potrčali... Nagrada je klopa na travi uz prijatno prisustvo tako druželjubivih, gladnih, brzih i upornih mrava i ležanje na gle čuda, ipak korisnom, šatorskom krilu pod prijatnim prolećnim suncem.

ledinacka kula