Kina je poslednjih decenija doživela ogroman ekonomski porast i postala druga po veličini svetska ekonomija. Zemlja koja je dugo bila zatvorena i izolovana otvorila se ka ostatku sveta, ali se pojavio problem komunikacije. Engleski je jezik biznisa, ali i jezik putovanja, nauke i prestižnih svetskih fakulteta. Domaćih nastavnika engleskog nema dovoljno za potrebe kineskog tržišta. Čak ni kada se tu dodaju nastavnici koji su došli iz anglofonih zemalja, i dalje ih nema dovoljno. Taj disbalans ponude i potražnje nastavnika engleskog u Kini otvara priliku i za one kojima engleski nije maternji jezik. Osim engleskog, u Kini postoji potražnja i za predavačima drugih predmeta, pri čemu se ta nastava odvija na engleskom. Zato je tema kojom ćemo se ovde prevashodno baviti predavanje engleskog i drugih predmeta u Kini.
VRSTE POSLOVA
Predavanje engleskog u Kini je najčešći posao, koji se najlakše nalazi i zahteva najmanje kvalifikacija. Pored toga, postoje i mogućnosti za predavanje predmetne nastave (standardni školski predmeti u srednjim i, ponekad, osnovnim školama – matematika, fizika, informatika, biologija, hemija itd), za trenere različitih vrsta sportova (fudbal, košarka, plivanje itd) i za nastavnike umetnosti (muzika, ples, crtanje, slikanje, vajanje).
KVALIFIKACIJE
Koji je nivo engleskog potreban da se bude nastavnik engleskog u Kini? Odgovor na to pitanje zavisi od vrste posla. Postoji nekoliko opcija:
Vrtić (kindergarten). Deca su veoma mala, uzrasta otprilike između 2 i 4 godine. Za vrtić nije potrebno dobro znati engleski, jer se predavanje svodi na pevanje pesmica, igre u kojima se uči par najosnovnijih reči, učenje slova, boja, brojeva, dana u nedelji itd. Za vrtiće je dovoljno da natucate engleski. Trening-centar. Uzrast dece 3-10 godina. Potrebno je da ste u stanju normalno da komunicirate na svakodnevnom nivou i da ne pravite previše gramatičkih grešaka. Privatni časovi. Zavisi od uzrasta i nivoa znanja učenika. Možete raditi sa veoma malom decom, sa kojima je isto kao u vrtiću. A možete i raditi sa tinejdžerima ili odraslima kojima predajete konverzaciju, poslovni engleski ili ih pripremate za međunarodne ispite tipa IELTS, TOEFL, GRE i slično. Internacionalne škole. Ovo je posebna vrsta privatnih škola u kojima se predmetna nastava odvija na engleskom. Nekada to važi za sve predmete, a nekada samo za jedan deo. To znači da možete predavati, recimo, matematiku, biologiju, hemiju, umetnost, informatiku, fiziku, fizičko vaspitanje i slično. Ovde je potrebno da govorite pristojan engleski, ali je fokus na predmetu koji predajete. Predavanje muzike, umetnosti, sporta itd. U obzir dolaze privatne škole, kao i redovne osnovne i srednje škole. Važi manje-više isto što i za internacionane škole, ali će naglasak biti na tome koliko ste dobri u crtanju, slikanju, muziciranju, i naravno radu sa decom. U Kini je sada veoma popularno da deca uče, na primer, crtanje na engleskom. Učite ih da crtaju i usput im sve vreme govorite na engleskom šta da rade. Isto važi i za treninge fudbala, košarke itd.
Lošije škole imaju niže standarde, ali su i plate značajno manje. Koliko god da vam je engleski loš, najverovatnije ćete uspeti negde da pronađete posao, ali u tom slučaju je plata manja. Vodite se ovim jednostavnim pravilom: što vam je bolji engleski, to ćete brže naći posao i biti bolje plaćeni.
MEĐUNARODNI SERTIFIKATI
Postoje dve osnovne vrste međunarodnih sertifikata za engleski.
Sertifikati koji garantuju da posedujete određen nivo znanja: FCE, CAE, TOEFL, IELTS i slično. Sertifikati koji garantuju da ste nastavnik engleskog. Ovo su TESOL (Teaching English to Speakers of Other Languages) sertifikati, koje dobijete kada završite određeni kurs za predavača. U takve sertifikate spadaju CELTA, TEFL i drugi.
Obratite pažnju na razliku između ova dva testa, koje ljudi često mešaju:
TOEFL - Test of English as a Foreign Language (test engleskog kao stranog jezika). Garantuje da posedujete određen nivo znanja engleskog.
TEFL - Teaching English as a Foreign Language (predavanje engleskog kao stranog jezika). Garantuje da ste prošli obuku za nastavnika engleskog.
Sertifikati koji garantuju da ste nastavnik svakako će vam dati veliku prednost u traženju posla, ali relativno malo ljudi ima takve sertifikate.
Sertifikati koji garantuju vaš nivo znanja daće vam izvesnu malu prednost u traženju posla, ali nisu neophodni. Većina predavača ih nema. Ono što će vam doneti posao nije sertifikat, nego znanje engleskog, naglasak, karakter, ponašanje i izgled.
DA LI JE TO ZA MENE?
Pitanje koje svako treba sebi da postavi. Treba imati u vidu da se ne radi samo o engleskom, ili matematici, ili muzici. Škola vas zapošljava dobrim delom i radi reklame: stranci podižu imidž škole. Kada roditelji učenika vide da se po školi mota nekakav stranac, u njihovim očima raste vrednost te škole. Zbog toga je dobro da budete nasmejani, prijatni i komunikativni, jer vi ste lice škole.
Rad sa decom je nekome lak, nekome robija. Setite se samo lica svojih nastavnika iz osnovnih i srednjih škola, koliko su mnogi od njih delovali umorno i izmučeno. U trening-centrima su grupe od po desetak dece, dok će u državnoj osnovnoj školi biti i do 45 po odeljenju. Negde ćete dobiti lokalnog pomoćnika koji će vam pomagati da kontrolišete decu, a negde ćete biti prepušteni sami sebi. Da biste bili nastavnik engleskog ili bilo čega drugog u Kini nije potrebno da volite decu, ali je potrebno da umete da komunicirate sa njima i da ih kontrolišete. Sve je to, naravno, nešto što se s vremenom može naučiti, ukoliko postoji odgovarajuća motivacija.
Ako vam je engleski i nešto slabiji ali ste veoma srdačni, komunikativni, puni energije, spremni da zabavljate decu i roditelje (koji će ponekad prisustvovati času kao posmatrači – da, to je u Kini normalno), lakše ćete naći posao od nekoga ko govori savršen engleski ali je namćor i mrgud, ili je nesiguran u sebe, ili je tih i povučen.
KAKO PRONAĆI POSAO U KINI
Posao nastavnika u Kini možete tražiti preko interneta, ili na licu mesta.
TRAŽENJE POSLA NA INTERNETU: Prednost traženja posla preko interneta je to što vam daje osećaj sigurnosti: odlazite u nešto unapred dogovoreno, gde vas čekaju ljudi koji će vam pomoći da pronađete stan, regulišete papire i slično. Traženje posla preko interneta ima dve mane: 1) agencija koja vam je pronašla posao može da vas prevari i uzme vam dobar deo zarade i 2) kada konačno dođete u Kinu može se ispostaviti da je situacija u stvarnosti sasvim drugačija od onoga što je dogovoreno, što se dešava češće nego što mislite. Posao na internetu možete potražiti preko nekih sajtova (dosta ljudi preporučuje echinacities.com) ili preko aplikacije Wechat (objašnjeno u nastavku).
TRAŽENJE POSLA NA LICU MESTA: Prednost traženja posla na licu mesta je to što odmah vidite i gde ćete raditi, i sa kim, i kako će to izgledati. Posao se uglavnom nalazi lakše i brže na licu mesta. Međutim, nije baš uobičajeno jednostavno obilaziti škole i vrtiće i nuditi svoje usluge. Zapravo i na licu mesta tražite posao preko interneta, preko aplikacije Wechat.
WECHAT I TRAŽENJE POSLA: Wechat je nešto kao kineski fejsbuk i instalira se na telefonu. Tamo postoje grupe za poslove, i u tim grupama agenti i škole redovno postavljaju oglase za poslove. Ne postoji pretraga za grupe, nego vas mora ubaciti neko ko je već u njima. Kada se javite na oglas tražiće vam da pošaljete CV. Nekada će tražiti i kratku glasovnu poruku ili video da čuju kakav vam je engleski. Nakon toga idete na intervju za posao i potom na demo-čas.
AGENTI: Agenata ima svakakvih. Neki će vam uzeti deo prve plate, neki vam neće uzeti ništa nego će im platiti škola jer su vas doveli, a retki će čak pokušati da vam uzmu nešto od svake plate. Ovo morate unapred precizirati sa agentom, pre nego što bilo šta započnete. Njima je svakako cilj da vas negde zaposle jer u protivnom neće dobiti ništa ni od koga. Agente možete sami pronaći na pomenutim Wechat grupama za traženje posla, ili vam ih može neko preporučiti i poslati vam njihove kontakte. Onda im se javite, kažete im ko ste, šta nudite i šta tražite, pa vas oni vode po školama koje su trenutno na raspolaganju. To je najčešći način za traženje posla u Kini.
CV za poslove u vrtićima, trening-centrima, part-tajm držanje privatnih časova i slično niko ne proverava i možete u njemu napisati šta hoćete, ali u granicama zdravog razuma. Ako napišete da imate pet godina iskustva u radu sa decom, pa se na demo-času ili nakon tri dana posla ispostavi da nemate pojma kako da izađete na kraj sa decom, biće očigledno da ste slagali. U svakom slučaju, očekuje se da imate izvesno relevantno radno iskustvo, pa je preporučljivo to i napisati. Samo nemojte preterivati.
FAKULTETSKA DIPLOMA je nešto što će vam često tražiti na uvid, čisto da se uvere da ste završili nekakav fakultet. Za predavanje engleskog nije bitno koji ste fakultet završili. To je pokušaj poslodavca da proveri da ste koliko-toliko obrazovani. Autentičnost diplome takođe niko ne proverava osim ako se ne radi o redovnom poslu sa radnom dozvolom, o čemu će biti reči kasnije.
INTERVJU je najobičniji razgovor sa poslodavcem. Agent vas odvede u školu i tamo vas predaje direktoru, menadžeru ili ko je već zadužen za zapošljavanje. Tu se dogovarate oko radnog vremena, plate, slobodnih dana, bezbednosti (ovo ćemo objasniti kasnije u tekstu), veličine grupe, uzrasta dece i slično.
DEMO-ČAS je pokazni čas, demonstracija, u kome treba da pokažete šta znate. Ako je u pitanju vrtić ili trening-centar, treba da pripremite 20 minuta časa koji ćete uraditi sa decom dok vas poslodavac posmatra. Na primer: jedna pesmica, pet novih reči, jedna igrica. Zanima ih kako se snalazite sa decom i kakve su vam metode nastave. Ako ste na početku časa uveli pet novih reči, pa ih onda proradili kroz igricu, na kraju ih morate ponoviti. Ako kažete neku novu reč, morate insistirati da je svako dete ponovi i ispraviti ga ako je izgovori pogrešno. I tako dalje. Sve to možete pronaći na youtube i naučiti kako se radi. Demo-časovi postoje i za predmetnu nastavu, gde recimo treba da ispredajete jednu lekciju iz hemije, matematike itd, kao i za časove umetnosti (crtanja, slikanja) gde nešto nacrtate pa onda učite dete kako da to nacrta i sve vreme mu govorite na engleskom.
Ako demo-čas prođe dobro, dobili ste posao. Ako ne, ponovo pratite Wechat grupe za poslove, i javljate se agentima.
LEGALNI I NELEGALNI POSLOVI
Zakon dopušta da u Kini jezik predaju samo oni kojima je taj jezik maternji. Dakle, svi kojima engleski nije maternji jezik ne mogu ga legalno predavati u Kini. Naravno, s obzirom da je tržište ogromno a potražnja dramatično veća od ponude, postoji više načina da se to zaobiđe.
Neke škole imaju veze u policiji i zato su manje-više bezbedne od provera. To je jedna od stvari koje treba da pitate na intervjuu za posao: koliko je bezbedno? Nažalost, niko ne garantuje da će odgovor koji dobijete biti istinit, pa je bolje da proverite sa drugim nastavnicima, na nekim od WeChat grupa koje služe za to.
Neke druge škole pristaće da vas legalno zaposle, kobajagi na nekom drugom radnom mestu. Na primer, ako ste završili neki inženjerski fakultet i imate (pravu) diplomu, možete se legalno zaposliti kao nastavnik matematike i dobiti radnu dozvolu za to. Neki će pristati da vas (samo na papiru) zaposle na poziciji menadžera ili nešto slično. Pritom ćete u stvarnosti predavati engleski.
Što se tiče predmetne nastave u internacionanim školama, tamo možete sasvim legalno predavati predmete za koje ste kvalifikovani. To su predmeti koji imaju veze sa onim što ste diplomirali. Na primer, ako ste diplomirali elektrotehniku, možete predavati matematiku i fiziku, i slično. Ako ste diplomirali nešto u vezi sa umetnošću, na primer grafički dizajn, možete se legalno zaposliti kao nastavnik likovnog. U tom slučaju imate pravi ugovor, vadite radnu dozvolu, legalno ste zaposleni i sasvim bezbedni.
BEZBEDNOST, ILEGALNI RAD, DEPORTACIJA
Nažalost, s obzirom da je zakon o stranim predavačima takav kakav jeste, i da je potražnja najveća upravo za nastavnicima engleskog za sve uzraste, mnogi stranci odlučuju da u Kini rade nelegalno. Kontrole nisu česte ali se dešavaju, i sastoje se od toga da imigraciona policija nenajavljeno upadne u školu i uhvati vas kako predajete engleski.
U slučaju da vas uhvate kako ilegalno predajete, odvešće vas u zatvor. Zatim sve zavisi od dobre volje (i potkupljivosti) policajaca, kao i od uticaja vlasnika škole, njegove povezanosti, i spremnosti da izdvoji određenu sumu novca da bi vas pustili. Ako škola nema ili ne želi da plati, ili su policajci nespremni za pregovore, čekaju vas u proseku dve nedelje zatvora (prilično lošeg, zajednička ćelija sa drugim zatvorenicima, loši higijenski uslovi), novčana kazna (kolika?), a potom deportacija i zabrana ulaska u Kinu na pet godina.
Ponovo napominjemo, oni sa boljim engleskim i komunikacijskim veštinama verovatno će naći posao u jačim (a samim tim i uticajnijim i bolje povezanim školama), pa će biti i bezbedniji. Ostali će morati da se oslone na svoju snalažljivost i srećnu zvezdu. Dešavalo se da se predavači kriju ispod stola, u toaletu, na terasi, čak i da iskaču kroz prozor kada u školu upadne nenajavljena policijska kontrola.
Ukoliko imate mogućnost da u Kini radite legalno, to vam toplo preporučujemo. Nažalost, situacija na Balkanu je takva kakva jeste, suma koju mesečno možete uštedeti ili poslati svojima kući nije zanemarljiva, i teško da bi se – sa moralne tačke gledišta – moglo nekome zameriti kakvu god odluku da donese.
Više informacija o različitim vrstama viza i načinima za duži ostanak u Kini možete pronaći u tekstu Vize i duži ostanak (link).
DOMAĆE AGENCIJE I PREVARE – OPREZ!
Postoje agencije na Balkanu – reklamiraju se po raznoraznim novinama i sajtovima – koje vam nude posao predavača engleskog u Kini. Dobar deo tih agencija su u suštini prevaranti, i zato treba biti oprezan. Prevara se sastoji u tome da vas negde prodaju za 1.500 evra mesečno, a vama kažu da su vas prodali za 500 evra mesečno ili nešto slično. Onda plata ide preko njih, pa vam je oni isplaćuju. Nekad se dogovore sa školom da pola vaše plate da vama a pola njima. To su ljudi koji koriste svoje prednosti – neki od njih su već duže u Kini, poneko je i savladao jezik, pa imaju dobru poziciju za tako nešto. Pored toga, koriste i vaš strah od nepoznatog.
Vaši zemljaci će vam nekada pomoći u dalekoj tuđini – to je tačno. Ali je isto tako tačno i da će vas vaši rođeni zemljaci često prevariti, iskoristivši vaše poverenje. Zato budite na oprezu.
Naravno, nisu sve domaće agencije prevarantske. Problem je u tome što to teško da možete znati unapred. Ako vam je engleski veoma loš, ako ste nesnalažljivi i uplašeni, ako mislite da ne možete bolje, možda bi trebalo da razmotrite i tu opciju.
Druga vrsta prevara od strane zemljaka i nezemljaka jeste da vam ponude neki međunarodni sertifikat za engleski, na primer TOEFL, za nekoliko stotina evra, nekada čak i za preko hiljadu evra. Onda to naprave u Photoshopu za 15 minuta i pošalju vam. Ne nasedajte na to. Ako želite da polažete za bilo koji međunarodni sertifikat, prvo se dobro raspitajte.
ZARADA I ŠTEDNJA
Plata u prosečnom vrtiću, trening-centru ili drugim vrstama škola u većim gradovima iznosi između 1.000 i 2.000 evra mesečno. Faktori koji utiču na visinu plate su vaše kvalifikacije, ali i to koliko je jaka škola.
U slučaju predmetne nastave u internacionalnim školama, plata je između 2.500 i 3.500 evra. Ovo se ne odnosi na engleski nego na druge predmete, koji se predaju na engleskom.
Neke škole, vrtići, trening-centri itd će vam pokriti i troškove stanovanja. Većina neće. Sve zavisi od toga šta se nudi i kako se dogovorite.
Privatni časovi plaćaju se između 25 i 50 evra po satu. Mnogi nastavnici dopunjuju zaradu tako što, pored redovnog posla, drže i privatne časove.
Troškovi života u velikom gradu iznose između 600 i 1.000 evra mesečno. Više o tome pročitajte u tekstu Troškovi života u Kini (link).
POČETNI TROŠKOVI: KOLIKO MI PARA TREBA ZA TAJ PODUHVAT?
Avionska karta u jednom pravcu od Balkana do Kine u proseku je oko 300 evra. Kada dođete morate biti negde smešteni dok ne pronađete posao, jer tek u zavisnosti od lokacije posla određujete lokaciju budućeg stana. Krevet u hostelu košta 4 do 5 evra za noć. Neko nađe posao za tri dana, a neko traži i po dve nedelje. Za sve to vreme trošite – na hostel, hranu, prevoz – a ništa ne zarađujete.
Kada pronađete stan/sobu, u Kini se obično plaća prvi mesec + depozit u visini od dve mesečne kirije. Ako ste našli sobu za 350 evra, to znači da u startu morate dati 1.050 evra na ruke. Depozit će vam biti vraćen na kraju, kada se budete iseljavali. Možete naći i stan/sobu gde će depozit biti samo jedna mesečna rata, ali to je nešto ređe.
Ako tražite stan preko agencije, njima dajete polovinu jedne mesečne kirije, ili celu jednu mesečnu kiriju. Ako tražite bez agencije a nemate Kineza da vam pomogne (čita oglase, telefonira, pregovara itd) imate prilično smanjen broj opcija, jer se faktički oslanjate samo na stanodavce koji znaju engleski, a takvi su jako retki.
Kada nađete posao, potrebno je da prođe određeno vreme do prve plate, u zavisnosti od toga kog dana u mesecu isplaćuju. Neki isplaćuju prvog, neki petog, neki čak petnaestog u mesecu. Ako ste tražili posao dve nedelje, pa onda još morate čekati ceo mesec da dobijete platu, to znači da oko 45 dana živite od ušteđevine.
Naravno, može se desiti da pronađete posao posle dva dana, da nađete povoljnu sobu jer neko baš sad traži cimera na Wechat grupama za traženje stanova, i da vaš poslodavac isplaćuje već desetak dana nakon što ste se zaposlili, pa da vas startni troškovi izađu mnogo jeftinije. Ali to nije nešto na šta bi trebalo računati.
Sve u svemu, dobro bi bilo da imate oko 2.000 evra u slamarici kada se upustite u ovaj poduhvat.
KOLIKO DUGO OSTATI U KINI KAO NASTAVNIK ENGLESKOG?
To zavisi od vaših želja, potreba i životnih ambicija, ali neka naša preporuka bila bi da ne dolazite na kraće od pola godine, i to kao apsolutni minimum. Potrošićete novac na avionsku kartu, na smeštaj, hranu i prevoz, uopšte na život do prve plate, i sve su šanse da ćete prva dva meseca rada u Kini samo nadoknađivati ono što ste uložili. Ako vam je cilj da nešto uštedite, pola godine je minimum.
Pored toga, poslodavci ne žele da zaposle nekoga ko će za par meseci otići. Uvek će vas pitati koliko nameravate da ostanete u Kini, i ono što žele da čuju je: što duže. Trebaće vam neko vreme da se naviknete na to radno mesto, na svoje kolege, da naučite kako ta škola radi, deca će vas upoznati i navići se na vas, i poslednje što poslodavac želi je da za par meseci ponovo traži nekog novog i sa njim prolazi isti proces. Ako lažete poslodavca, to vam se može osvetiti jer se plata gotovo nikad ne isplaćuje prvog. Ukratko, ako slažete da ostajete dugo pa posle iznenada odete, može vam se desiti da ostanete bez poslednje plate.
Ako tražite samo part-tajm poslove, a takvih ima i po redovnim školama, i po vrtićima, i u vidu privatnih časova, onda i nije toliko bitno koliko planirate da ostanete.
KAKO TRAŽITI STAN U KINI
AIRBNB – ponuda često nije velika, pa su i cene nešto više od proseka. Tamo se uglavnom oglašavaju stanodavci koji znaju engleski i upoznati su sa tim sajtom, a takvih baš i nema mnogo. Međutim, ponekad je moguće pronaći nešto dobro a povoljno, bilo sobu ili stan. Svakako prvo mesto gde bi trebalo pokušati ukoliko nemate lokalnu pomoć. AGENTI – najčešći (i najskuplji) način za traženje stana u Kini. Agencija za svoju uslugu uzima u proseku 50% jedne mesečne stanarine. Problem sa agencijama je u tome što često nemaju nikoga ko govori engleski. U velikim gradovima se još i nađe poneko, ali u manjim mestima teško. Za svaki veći grad postoji više WECHAT grupa za strance, u kojima se razmenjuju informacije na engleskom. Potrebno je da vas neko ubaci u tu grupu, gde potom možete pitati ostale članove da vam preporuče neke agente koji znaju engleski. Grupe za različite gradove na sajtu COUCHSURFING su mesto na kome možete zamoliti nekoga da vas ubaci u potrebne WECHAT grupe. OGLASI – za svaki grad obično postoji sajt na internetu gde se oglašavaju stanodavci. Nažalost, svi ti sajtovi su samo na kineskom, a znanje jezika vam je potrebno i da biste telefonirali stanodavcima i dogovorili se da odete i pogledate stan. Bez pomoći lokalca, ova opcija vam je nedostupna. Lokalce spremne da vam pomognu takođe možete potražiti na sajtu COUCHSURFING, po WECHAT grupama za druženje, ili na drugim društvenim mrežama.
Stanovi/sobe koje vidite na slikama u oglasima često neće imati mnogo veze sa stvarnom situacijom. Ovo se u Kini smatra legitimnom poslovnom strategijom. Može se dogoditi da dođete da vidite stan koji vam se dopao na slici, i tamo saznate da je taj stan upravo izdat, ali stanodavac (ili agencija) ima drugi stan u istoj zgradi koji možete videti. Taj drugi je skuplji i mnogo gori. Stan sa slike zapravo uopšte ne postoji, strategija je da vas namame lepom slikom pa vam pokažu ono što imaju. Nije uvek tako, ali se često dešava.
DEPOZIT, KIRIJA I OSTALO
U Kini je običaj da depozit za stan iznosi dve mesečne rate. U nekim slučajevima možete se dogovoriti i da to bude samo jedna mesečna rata. U slučaju da su dve, to znači da na samom početku morate platiti trostruku stanarinu: prvu mesečnu ratu, i još dvaput toliko za depozit. Depozit dobijate nazad kada se iselite iz stana, ako niste ništa oštetili i ako se ne iselite ranije nego što je naznačeno u ugovoru.
Kina je zemlja koja se naglo razvija, što se odražava i na troškove života. Razlike su dramatične u zavisnosti od toga u kom delu Kine živite. Život je skuplji duž obale nego u unutrašnjosti, i u većim gradovima nego u manjim. Ovde dajemo najosnovniji presek troškova.
TROŠKOVI ŽIVOTA U KINI: STAN
Stanarina jako zavisi od lokacije: obala ili unutrašnjost, metropola ili malo mesto, centar ili periferija. U obalskim metropolama (Peking, Šangaj, Šenžen itd), koje su najpopularnija mesta za život u Kini, soba u deljenom stanu u širem centru koštaće vas između 300 i 500 evra mesečno, troškovi uključeni. Za 500 evra možete dobiti sobu koja ima svoje privatno kupatilo.
Garsonjera u pomenutim metropolama, takođe širi centar, koštaće vas oko 600 evra.
U manjim gradovima, cene stanova su 50% niže. Pod manjim gradovima u Kini podrazumevamo mesta do dva-tri miliona stanovnika.
Struja, voda i gas nisu skupi jer ih država subvencioniše. Često postoji i nešto što se zove održavanje zgrade, i što varira u odnosu od toga koliko je zgrada stara, koliko je kvalitetna i slično. Za manji stan, oko 30-40 evra mesečno biće vam sasvim dovoljno za troškove, računajući i pristojan internet. Kada se dogovarate oko cene stana, raspitajte se da i su troškovi uključeni u cenu ili treba da ih plaćate dodatno.
TROŠKOVI ŽIVOTA U KINI: HRANA
Bez obzira u kom se mestu nalazite, u Kini prosečan ručak možete pojesti za između 2 i 10 evra. Za 2 evra dobijate rezance ili pirinač sa povrćem i nešto mesa odozgo, a ponekad je uključena i činijica supe. Jedan takav obrok je sasvim dovoljan kao ručak. Zapadnjačke opcije kao McDonalds ili KFC koštaće vas otprilike duplo toliko za istu količinu hrane. S obzirom da opcije za ručak za 2 evra nisu posebno raznovrsne, verovatnije je da ćete pre ili kasnije ipak preći na malo bolje restorane, gde će vas ručak koštati 4 do 5 evra.
Kafa u modernim kafićima, tipa Starbucks, košta 3 do 4 evra.
U zavisnosti od toga kakve su vam prehrambene navike i da li kuvate kod kuće, možete očekivati da ćete u Kini trošiti oko 5-10 evra dnevno za hranu.
TROŠKOVI ŽIVOTA U KINI: UKUPNO
Ako na sve ovo dodamo i neplanirane troškove – odlazak kod lekara, poseta zubaru, kupovina novih patika itd, možemo reći da je u velikom kineskom gradu za prosečan standard – bez rasipanja ali i bez odricanja – potrebno oko 800 evra mesečno, dok je u manjim mestima dovoljno oko 400 evra mesečno.
Ovo je procena ukoliko živite sami. U slučaju suživota, računajte bar 20% jeftinije.
Za upoređivanje cena za konkretne stavke po zemljama, preporučujemo sledeći sajt:
Zdravlje itd
Razlozi