slobodanfm55

Members
  • Content Count

    75
  • Joined

  • Last visited

About slobodanfm55

  • Rank
    putnik kratkoprugaš
  • Birthday 08/22/1955

Profile Information

  • Gender
    Not Telling

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Centralna Amerika - Nikaragva Miami - sreda, 10. feb 2016. Sinoc sam, letom iz Kankuna dosao u Majami na Floridi, gde sam, dolaskom u Severnu ameriku, zavrsio svoju avanturu u ovom delu sveta. Posto sam do Nikaragve prilicno kasnio, morao sam malo da ubrzam putovanje, tako da zbog nedostatka vremena i ocajnog interneta i kompjutera nisam stigao pre da se javim. Iz San Hozea, na sever sam krenuo rano ujutru, odlicnim busom po jos boljem Panamerikan auto putu. Granicu sa Nikaragvom, presao sam negde oko pola deset, gde se moja usteda na prevozu odmah istopila, posto sam morao da platim 29 dolara na ime izlazne takse iz Kosta Rike ( Prethodno, kartu za bus od 28, kupio sam na akciji za 14 dolara) Tu sam promenio 20 dolara, dobivsi za njih oko 55 kordoba. Od Penas Blankasa put, obalom, vodi pored velikog jezera Nikaragve, gde se u daljini vide dva vulkana na vodi. Oko podne sam se iskrcao u predivnoj Kordobi, gradu na jezeru u kome sam ostao par sati, da bi nakon toga sledecim busom nastavio do Managve, udaljene nekih sat vremena. Pre mraka, za 30 dolara, smestio sam se u centru ovog dvomilionskog grada u Hotel Xolotlan, na obali istoimenog jezera. Vreme do zalaska sunca peoveo sam u istrazivanju sumorne okoline i pretrpanih ulica, da bi se nesto posle osam navece sa gotovo pustih ulica povukao u sigurnost hotela, jer nisam primetio prisustvo policije. Sutradan ujutru, pre sest, bio sam na terminalu kako bih loakalnim busom otisao do malenog sarmantnog gradica Leona, udaljenog oko 70 km od prestonice. potom sam morao da se vratim u Mnagvu i odatle novim busom nastavim put ka Hondurasu. Granicu sa Hondurasom presao sam oko podne, plativsi 25 dolara izlazne globe. Prosavsi posle sat vremena voznje kroz Cholutecu, Panamrikanom sam nakon dva ipo sata dosao u Tegusialpu. Po smestaju u hotel El Triumfo za 26 dolara, po velikoj vrucini otisao sam do banke, opkoljene naoruzanim cuvarima. da posle detaljne provere i slozene procedure promenim nesto novca, uzevsi za 10 dolara 24 honduraskih lempira, sto mi je bilo dovoljno, obzirom na stvarno niske cene hrane. Empanada i cocakola , u centru uzavrelog prasnjavog grada mogu se dobiti za 20 lempira. Neverovatna gradska guzva, stari autobusi i kojakakva vozila sa gomilama besposlenih ljudi ne odaju optimizam i sigurnost, tako da nisam cekao vece, vec sam se povukao u sobu na odmor i pripreme za sutrasnji nastavak puta. U osam sati Tica busom za 24 dolara, nastavio sam put za El Salvador. Prilikom ulaska u zemlju, na granicnom prelazu, kada sam na pitanje brkatog policajca o motivu dolaska , odgovorio da je to turizam, nije mogao da se nacudi. On od prosle godine nije video turistu, ja sam mu prvi, cudi se sta cu tamo da gledam, pri cemu mi savetuje da se ulicama ne krecem bez pratnje njegovih kolega, posto je grad prilicno nebezbedan. Zahvalio sam se i ubrzo nastavio put. Oko 14 sati, iskrcao sam se i za 30 dolara smestio u hotel Villa Florencia u samom centru San Salvadora. Ovde je nac. valuta zamenjena dolarom, tako da to puno olaksava stvar oko placanja. Odmah sam krenuo u istrazivanje neobicne okoline. Na ulicama je neopisiva saobracajna guzva sa besomucnom jurnjavom starinskih vozila i jos stariji gradski autobusa. Vecina stanovnika ulicama hoda sa macetama, a i najmanja radnja cuva se oruzjem. Nac. banka pored koje sam prosao, vise podseca na neko utvrdjenje, sa tesko naoruzanim policajcima, nego na banku na koje sam do sada navikao. Za sve vreme sam bio predmet paznje i nekakvog dobacivanja, u smislu da se cuvam i ne udaljavam iz sigurne zone, u blizini trga i katedrale. Na dan Svetog Dominga, u nedelju, 7. feb. sledeceg jutra, oko 8 sati, sa bus kartom od 16 dolara nastavio sam putovanje, uputivsi se za Gvatemala city u Gvatemali. Na neobicni granicni prelaz, koji se nalazi na jednom gradskom kruznom toku stigao sam oko deset sati. Plativsi izlaznu taksu 25 dolara, nastavio sam dalje kroz Gvatemalu i posle dva sata stigao u glavni grad. Bez duzeg zadrzavanja nastavio sam u 25 km udaljeni, bivsi glavni grad Antigvu. Nakon cega sam nastavio na zapad, i za sat vremena vec sam bio u Santiago Atitlanu, gradu na obali predivnog jezera Atitlan. Ovde, na jezeru sam prespavao i prilicno se odmorio od napornog putovanja autobusima po vec losijim putevima od svih dosadasnjih. Hrana i pice su veoma pristupacni, jedini problem je pronaci banku i zameniti dolare u lokalnu valutu kecal, gde se za dolar dobije nesto manje od osam kecala. Sutradan sam morao da se vratim u Gvatemala city kako bih uhvatio vecernji bus za Belize. U Belize citi stigao sam rano ujutru, Odmah sam kupio kartu za vecernji bus do Meksika. To me je stajalo 29 dolara. Do polaska autobusa u 21 h, slobodno vreme sam iskoristio istrazujuci okolinu, ali u blizini centra, posto mi je tako savetovano zbog ulicnih bandi, gde svaka ima svoj kraj koji brani od uljeza. Ovo je veoma mala i izrazito siromasna zemlja, gde nema posla, pa se mladi snalaze, najcesce trgujuci narkoticima i otimacinom, posebno u glavnom gradu na obali atlantika. Za cudo, ili srecu, niko me nije uznemiravao pa sam navece, snabdevsi se zalihama vode i hrane nastavio za Mexico. U Playu de Carmen stigao sam sutradan ujutru, 9. feb 2016 oko devet sati. Vreme do polaska na aerodrom iskoristio sam da obidjem vec odranije poznata mesta i uzivam u ljutoj meksickoj hrani. Ovde je sve bilo poznato i nepromenjeno od mog prethodnog dolaska pre tri godine, tako da nisam imao potrebe za nekim vecim zadrzavanjem. Oko 18 h otisao sam za Kankun i vec u 20 i 30 odleteo za Miami, gdfe se zavrsio najveci deo moga puta. Za to vreme, Posavsi iz Panceva i Beograda, od 5. januara, promenivsi deset aviona i isto toliko autobusa, prevalio sam oko 21.000 km ( Juzna amerika 5000 km, Centralna oko 3500 km) ocekuju me jos dva aviona i jedan bus od Miamia do Rima, Budimpeste i Beograda sa preko 9.000 km. Ovom prilikom nisam imao nameru, niti vremena da se bavim detaljima puta i opisima svakojakih, pa i neprijatnih dozivljaja , vec sam zeleo da pokazem, pre svega sebi, cime bih dao i drugima podsticaj, da je sve moguce, pa i prokrstariti ovim nesigurnim, nedovoljno ispitanim i opasnim putevima, kako su mi mnogi sa cudjenjem i nevericom skretali paznju , gotovo me odvracajuci od ove ideje. Pozdrav i poziv svim putnicima, sa planom za sledecu avanturu gde putevi vode u Pakistan, Kasmir i Ladak, centralnu i juznu Indiju, Butan i Kinu sa Tibetom . svih dosadasnjih.d grad na obali predivnog jezera Atitlan
  2. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    dolara.CA Sinoc sam se vratio sa ture po nac. parku Tartugero, koji se nalazi na krajnjem severoistoku zemlje na granici sa Nikaragvom. Ne bih puno opisivao jer je to jako tesko recima i za kratko vreme. To je zeleni raj na zemlji sa prdivnim plazama, mocvarama i dzunglom sa previse boja, zvukova i neverovatnim brojem raznolikih ptica cija se prodorna pesma razleze prostorom. Ovde sam dosao u solo aranzmanu, sto smatram daje i njbolje. Rano ujutru, vec oko sedam bio sa na bus terminalu miramar, gde sam se ukrcao na bus ka parku oko 90 km udaljenom parku, gde karta u oba smer staje 90 dolara. Ulaznica za park kostala me je jos 15 dolara. Park je ogroman i obilazak pored trekinga podrazumeva i duzu plovidbu mutnom rekom i kanalima gde glavnu manu u tropskoj vlaznoj vrelini predstavjaju dosadni komarci. Mada sam poneo zastitna sredstva i kreme nisu mi puno pomogli. Inace komarci su poceli sa napadima jos u Panami. Na povratku iz parka, negde oko 17 h prosetao sam prepunom Avenidom de centro, glavnom trgovackom ulicom La Mercadom. To je pesacka zona sa milionima pesaka, ulicnih zabavljaca, muzikanata i trgovaca robe sumnjhivog porekla, kafica, restorana i mnogobrojnih pekara sa odlicnim pecivom i kolacima. Cene hrane, pica i suvenira su znatno vece nego one kojima sam do tada baratao. Recimo taksi za relacije koje sam placao u Ekvadoru su ovde i do tri puta vise. Dobar rucak u Merkado centrale, gde se hrani obican svet, koji se sastoji od dobre supe, odlicnih fileta ribe, sa puno raznih priloga i salatom kosta oko set do sedam dolara, za sta se placa u Kolumbiji oko 3 - 4 dolara. Inace za 1 dolar se dobija oko 530 cost. colona. Posto je sada vec 22 h, nisam pre mogao da se dokopam kompa, idem da se pakujem i odmaram jer sutra u 6 i 30 nastavljam Tica bus kompanijom za Nikaragvu. Karta za 350 km voznje kosta me oko 14 dolara, a dolazak u Managvu planiran je za 15 casova, dovoljno da se pre sumraka smestim u hostel sa nesigurnih i opasnih gradskih ulica.
  3. Javi se kad budes dolazio u El Salvador, tu sam na raspolaganju. Sta god da treba. Pozdrav i srecan pur?

  4. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Panama city subota 30 jan 2016 Posto iz Kolumbije nije moguce, zbog Darienskog rascepa kopnenim putem preci u Panamu, iz Medelina letim za Panama Citi. Posto ovde nije moguce iz Kolumbije, i svake druge CLa zemlje preci u susednu ako nemate rezervisanu kartu za dalje, kupo sam i avio kartu iz Panama za Costariku, za 186 dolara. U Panami sam sleteo lou costerom na neku mali aerodrom sa lev obale kanala gde nas je ceka0 copor nezasitih taksista. Nekako sam se udruzio sa dva francuza pa smo za po osam dolara brzo dosli u stari grad Casco Vieho, gde sam se smestio u istoimenom hostelu za 12 dolara sa doruckom. Tamo sam nasao i jedan slovenacki bracni par. Sutradan sam u solo varijanti metro busom otisao na kanal u mesto Miraflores. Ulaz se placa 15 dolara a sa dva cileanca sam iznajmio taksi za istu sumu i otisao do kolona sa druge strane. Popodne sam iskoristio za setnju uredjenim setalistem od starog grada avenijom Balboa pored mora i niza visokih oblakodera kao u njhujorku do centra sitija. Panama city je ogroman grad i nisam mnogo gubio vremena u njemu vec sam vreme provodio u starom delu nalik na Havanu. Sutradan sam rano ujutru metro busom otisao na aerodrom Tucumal, sto se ispostavilo kao greska. Trebalo je da letim sa sasvim drugog aerodroma Albruk,sto sam na svu srecu znao videvsi ga slucajno prethodnog dana, blizu Albruka.Nekim busom sam odmah krenuo na bus terminal u nazad u centar ali mi strasna guzva nije mnogo obecavala da cu stici na let. Slucajno , iz busa primetivsi stanicu metroa istrcao sam i brzo stigao u na verlik bus terminal u Albruku odakle me je taksi za 2 dolara dovezao tacno na moj let. Posle sat i nesto leta opet turbulentno spustio sam se u San Jose u Costarici, odakle sam busom za 4 dolara stigao u centar u hostel Costarica back pak gde sam se smestio za 16 dolara po noci. Sutra planiram odlazak u NP Tartugero, obilazak grada pa prekosutra ujutru odlazak busom u Nikaragvu. Ovde u CA je sve problematicno, promeniti novac prava je umetnost, neam mob. signala, internet je u autu, nema vibera, i sve je poslozno improvizacijama. Posebna paznja su jako izrazene prevare. Za ovu zemlju i grad vazi da su bezbedni, pa i jesu kad ima vise policajaca nego obicnih ljudi, tako da neznam sta me ceka da;je u ostalim zem;jama na putu do Mexica, ali viudecemo i to. pozdrav svima
  5. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Bogota - utorak 26 januar 2016.g. Sinoc sam iz Kartahene do Bogote opet stigao avionom, jer ovde sada kompanije imaqju neke akcije zbog cega se na ovaj nacin putuje elegantnije, brze i sto je najvaznije jeftinije. Najnovijim Boeingom 787 - 800 Drim linerom za 99000 pezosa ( oko 30 dolara) za sat i dvadeset minuta mirnog leta stigao sam sa 34 karipskih stepeni na 12 stepeni u glavni grad Kolumbije. Grad je ogroman, u njemu zivi oko 9 kmiliona stanovnika, gde su uprkos dobrih saobracajnica guzve nesnosne. Zbog toga i preterane zagadjenosti u gradu se primenjuje sistem par-nepar voznji. Smestio sam se u pristojnom hotelu Amber za 42000 pezosa. Hotel se nalazi u centralnoj gradskoj zoni na uglu 8 ulice i 18 carere. Ulice se prostiru pravcem sever-jug a Carere od istoka ka zapadu, takjo da je snalazenje u inace ovom ogromnom gradu veoma jednostavno. Uvece, posle 8 sati na ulicama nema nikoga i skoro sve je zatvoreno celicnim roletnama, ni nalik velegradu gradu iz dnevne vreve i opste uzurbanosti. Ovo je opasan i nesiguran kraj u kom se ne preporucuje izlazak bez neke preke potrebe, narocito ne sam. Sutradan ujutru, posle dorucka, krenuo sam u obilazak grada , od centralnih gradskih ulica i trgova, predsednicke palate, katedrale pa sve do starog gradskog boemskog kraja Kandelarije. Ulice su prepune ljudi , medju kojima je neskriveno prisustvo mnogobrojne policije sa psima i motorizovanim patrolama. Nedaleko od centra nalazi se zicara kojom sam se za 18000 pezosa ispeo na vrh brda Monserat, jednog od najpoznatijh gradskih vidikovaca odakle se pruza velicanstven i neazaboravan pogled na grad ispod, smesten u ogromnoj kotlini na 2.640 metara iznad mora. Popodne sam se sreo sa Milosem, nasim covekom koji sestu godinu zivi i radi u Bogoti kao profesor englwskog jezika. Potom sam sa nasao sa nasom Jovanom, koja je predavac na njihovom najprestiznijem Los Andes univerzitetu. Na predivnom rucku caskali smo o tome otkud i zasto ona ovde. Ispostavilo se da je to cista klasika, dolazak na usavrsavanje spanskog jezika, ljubav, pri cemu prolaze godine koje se ne primecuju, nostalgija i onda gotovo potpuno uklapanje sa ovom sredinom. Od Jovane sam cuo dosta korisnih informacija gde jos trebalo ici i koja mesta videti u ovoj zaista prelepoj i velikoj zemlji. To su obilasci plantaza kafe - Eje cafetero u regiji Armrnije, jezero - laguna Guatavita, karipska ostrva Santa Katalina i Providencia, ztim ostrva netaknute prirode golfo de morosillo, egzoticna sela Bojaca u kome i dan danas zive autenticni indijanci i obavezno obici i pogledati, mozda najlepsu crkvu na svetuy Da nuesta senora de las Lahas u provinciji Marinso. Bilo je reci i preporuka o lokalnim jelima i specijalitetima, od kojiuh treba probati bandeku paisa sa mesom, pasuljem i pirincem, Arozo coco - pirinac od kokosa, a narocito posebno jelo Lecone - peceno punjeno prase sa raznim vocem, povrcem i posebnim pikatnim dodacima. Sutra prepodne planiram odlazak vozom do Sipa kike i cuvenog muzeja soli, a kasnije bih obisao neke nase kafane, Dalmaciju u Las Makareni, zatim Once kince koju vec godinama drzi Aleksandar Nerandzic iz Panceva, kao i restoran Beograd kojui drzi nasa Katarina. U cetrvtak popodne letim za Medelin, gde ostajem dva do tri dana a potom odlazim u Panamu, gde sam pronasao neke nase ljude kod kojih cu biti gost, ma posle Costarika i dalje na sever. moj Pancevac Aleksandar
  6. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Cartagena - Kolumbija 24. januar 2016.g. Vec cetvrti dan nalazim se u najlepšem gradu , biseru Latinske amerike. Direktno sa plaze Tagange, tacno u podne ukrcao sam se u pregrejani autobus za Barankilu. Napustajuci karipsko zaledje Siera Nevade, dobrim putem vozim se skoro sat vremena uzanom kopnenom trakom. Iznenada ulazim u neobicno naselje smesteno sa obe strane puta. Ispred svake kuce sa improvizovanih tezgi nudi se voce i riba iz obliznjeg slama na vodi. U mocvari, se smestila zajednica najsiromasnijih ribara koja prezivljava u sklepanium barakama sred uzasne prljavstine i bede. Mislim da je od ovog strasniji samo slam na periferiji Najrobija. Pod tako mracnim utiskom, neraspoložen nisam primetio da prelazeci ogromnu Rio Magdalen, koja se tu posle 1.500 km polako uliva u karipsko more, ulazim u dvoipomilionski grad i rodno mesto Shakire - Barankilu. Samo jedno popodne proveo sam na ulicama uzavrele metropole sa nepreglednom rekom ljudi. Na Paseo Bolivar isped svake radnje su izbaceni zvucnici iz kojih tresti razlicita muzikka vise rasterujuci nego privlaceci kupce. Na trgu San Nikolas i obliznjoj pijaci se nezna da li ima vise izlozene robe, raznolikog voca, povrca i ribe ili kupaca. Svuda vlada nesnosni haos pa se posle par sati sklanjam u mirnije delove, odakle produzavam dalje, za Kartagenu. U hotzel Stil Kartagena smestio sam se oko 20 h, po ceni od 28 USD sa doruckom. Na kratko sam obisao svoj kraj koji se nalazi u blizini starog grada i popivsi par hladnih piva Columbija Club dorado vratio sam se kako bih sutradan krenuo u istrazivanja nevidjenih prizora. Ujutru sam najpre obisao prelepi stari grad kome nema ravnog na svetu, nesto kasnije sam obisao tvrdjavu iznad grada San Filipe i obliznji manastir Santa Kruz smesten na brdu iznad manga. Ovde nema nasilja, ali prevere su moguce u svakom trenutku i obliku. Taksista za voznju do manastira trazi 10.000 pezosa da bi za povratak odredio duplu tarifu. Naravno odbio sam i u sumrak krenuo poklumracnim ali zakrcenim ulicama sirotinjskog naselja, kroz koje me je, videvsi me, provela policija pod pratnjom do centa grada. Sutradan sam rano ujutru, krenuo nan cuvenu Playu blanko, udaljenu nekih tridesetak kilometara od centra Grand Boke, modernog dela Kartagene, prvo gradskim busom do sela Paso Cabako za 2000 pezosa. Dalje, put se moze nastaviti motorom za 20.000 ili taksijem za 40.000 pezosa do neugledne prasnjave doline uz joje se ulazi na cuvenu i prelepu karipsku plazu potpuno pretrpanu kupacima iz okolnih mesta. Plaža je duga par kilometara i nacickana je bukvalno stotinama restorana, prodavnica voca, hostela i kucica prekrivenih palminim liscem i suncobranima bet bez cega bi opstanak na vrelom suncu bio nemoguc. Cene su pristojne, sva pica su 2000, vocne salate 1.500 a riba ( red sneper i sl.) 18.000 pezosa. U sumrak sam se vratio busom do ulaza u naselje Manga, odakle sam morao da nastavim taksijem par kilometara, kao se ne bih izlagao opasnostima bez ,zastite policije koje nije bilo u blizini. Vece toga, kao i ostalih dana najradje sam provodio na ulicama starog grada i na Plazi, San Pedro, Proklamacion i Santo Domigo uz dobru kafu i hladno Kolumbija klub dorado pivo po cenama od 3000, odnosno 6.ooo pezosa. Isto to, kao i hrana ali van ove turisticke meke moze se naci po 2 do 3 puta nizim cenama. Internet je ovde jako slab i sa prekidima tako da moram da zavrsavam i spremam se za put u Bogotu i Medelin, posle cega napustam juznu i selim se za centralnu ameriku odlaskom u Panamu. pozdrav duplo manje novca.
  7. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Columbia - Santa Marta cetvrtak 21. januar 2016.g. Na povratku iz nac. parka Tayrona, evo me opet u ;Macondu; malom, jednostavnom isarmantnom kafeu uposlednjoj ulici Tagange, visenaliknekoj izlokanoj jaruzi, minijaturnog ribarskog sela uzalivu ispod Siera nevade del Santa Marta planina. Ovde je najbolje pivo, drustvo i atmosfera, bas kao izmarkesovog Maconda.. Najbolja riba i cafa nalazi se u cafeu Bonsai 50 m od mora. Pomenuto selo sastoji se od jedine asfaltirane ulice (ne racunajuci prilazni put) uz more, duge oko 500 m. Tu su poredjani svi objekti od nekog znacaja, kafei, restorani, prodanvice imalobrojni hoteli. U obliznji centar sela, sa skromnom crkvomna malenom trgu stize se prasnjavim putem za pet do sest minuta, tako da za obilazak celog mesta ne treba vise od pola sata. Ceo jucerasnji dan proveo sam u dzungli i plazama nacionalnog parka Tayrona. To je jedan od najlepsih i najvecih parkova Latinskeamerike. Prostire se na preko 20.000 hektara smestenih na obroncima planinskog venca Anda - Siera Nevada del Santa Marta, kojise iz oblaka, sa 5.800 m strmoglavljuju u karipsko more. Tokom setnje odoko 20 km kroz gustu kolumbijsku dzunglu moguce je videti raznolike majmune, mnogobrojne vrste neobicnih ptica i najlepse plaze tog dela karipskog mora. Pored Pischina (bazen plaze jer je od otvorenog mora i talasa stiti prirodna barijera podvodnih stena) tu su najlepsa Cabo San Huan plaza nakojoj sam se kupao i pomalo morbidna playa de muerte, plaza smrti, jer se na njoj udavilo vise od stotinu neopreznih kupaca koje su odnele neverovatno snazne morske struje. Ovaj park atraktivan i izuzetno popularan nac. park godisnje poseti ili u njemu kampuje preko pola miliona turista i to uglavnomiz Latinske amerike. Za razliku od Ekvadora i drgih LA zemalja u kojima se mogu videti povece grupe zapadnih i drugih bogatijih turista ovde to nije slucaj. Ovde mahom dolaze turisti iz dugih delova Kolumbije, Perua, Cilea iArgentine i Brazila, dok je za sve ostale namernike glavna barijera strah od nasilja i kriminala koji poticu iz bogatog istorijskog nasledja iz vremena vladavine ozloglasenih narko kartela. Iste veceri, prelaskompreko visokih brda, iz Tagange sam se spustio u Santa Martu, prelepi obliznji gradic od pedesetak hiljada stanovnika. Ovo je prvi grad koji su Spanci sagradili po svom dolasku u ove krajeve, poznat i po tome sto je ovde preminuo legendarni Simon Bolivar poreklom iz Karakasa. Staro gradsko jezgro je izuzetno ocuvano, pravi je raj za pesake. Predstavlja, sa mnostvom najneobicnijih kafea, restorana i dansing barova centar drustvenog i boemskog zivota Santa Marte. Po xceni od 10.000 pezosa, taksijem sam se prvo vratio u Macondo , Tegange, na Columbia gold klub pivo a zatim u hotel kako bih dopunio zalihe i sopstvene baterije za sutrasnji nastavak puta, odnosno povratak u Cartagenu.
  8. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Utorak 19. januar 2016.g. KOLUMBIJA Taganga Santa Marta U ponedeljak, pre zore i prvih petlova, minibusom sam krenuo iz Montanite za Gvajakil kako bih sukrcao na avion za Kolumbiju. Prvo sam, posle sat leta, veoma turbulentno sleteo ATR-o na mali aerodrom Esmeraldas na severnoj pacifickoj obali u Ekvadoru. Na pisti je vec cekao avion za nastavak puta. Nakon kratkih pasoskih formalnosti odmah sam nastavio putovanje solidnim Embrajerom 190 i posle nesto vise od sata mirnog leta prispeo sam u Kali u Kolumbiji. Cene avio karata su bile povoljne ( ukupno oko 200 USD za oba leta). Po prispecu u Kali smetio sam se u hostel La casa del Gato - kuci macaka, u solidnoj sobi za 14 dolara, koji se nalazi u veoma lepoj cetvrti - Granadi. Inace, maskota i zastitni znak grada je gato ili macak, To je treci grad po velicini u zemlji, poslle Bogote i Medelina. U njemu zivi oko dva i po miliona ljudi, svih izgleda i boja koze. Temperature su visoke,kako danju tako i nocu,sigurno preko 30 stepeni. Odmah po smestaju krenuo sam sestom avenijom ka obliznjem centru grada na glavni trg plazu Cai seste. Na ulicama je velika saobracajna guzva, a po trotoarima se krecu vojske pesaka, najvise, rekao bih dokolicara. Prolazimpored mnostva restorana, raznih radnji i na svakom uglu na improvizovane prodavnice hrane, voca i raznih napitaka. Posle silnog cekanja i peripetija u jednoj menjacnici sam promenio 50 eura dobivsi tom prilikom 156.000 columbijskih pezosa. To je bio mali sok i pocetna enigma za snalazenje sa tolikim kolicinama novca. Euro se toga dana menjao za 3.120 a dolar za 2.965 pezosa. Tako opskrbljen, krenuo sam na rucak i posetu obliznjem starom boemsko kvartu San Antoniju. Uz put primecujem veoma drasticne razlike u odnosu na Ekvador. Cini mi se da je prisustvo policije na gradskim ulicama znatno manje, higijena je znatno losija, ima puno smeca, prosjaka i beskucnika koji spokojno spavaju i na najprometnijim mestima u gradu. Takodje svi prozori kuca , kao i radnje su opremljeni gvozdenim resetkama, sto asocira na odsustvo sigurnosti. Ja licno nisam imao nikakvih problema sa blo kime i cime, dok sam se setkao centralnim gradfskim ulicama i po San Antoniju do kasnih vecernjih sati. Ali nisu svi delovi grada takvi. U pojedine delove grada ne treba zalaziti, pogotovu nnakon prvog mraka. San Antonijo je predivan kvart sa starim niskim zgradicama, mnostvom restorana i kafica prepunih mladog sveta iz celog sveta. Moram da napomenem da sam tamo odlicno rucao uz dva piva za 26.500 pezosa ili ti oko 8,5 eura. Vrativsi se u Granadu, svoj kraj, negde pre ponoci, video sam da je po atmosferi i ambijentu slican San Antoniju, pa sam tamo uz par piva proveo jos neko vremer pre odlaska na spavanje. Nazalost sutradan oko osam morao sam da napustim Kali i dalje nastavim put. Najpovoljnijom Lou kost kompanijom Viva Kolumbija za 86 dolara, odleteo sam na karipsku obalu za cuvenu i prelepu Kartagenu. Let je trajao nekih sat i dvadesetak minuta. U Kartageni se nisam duze zadrzavao, vec sam ubrzo autobusom nastavio put u 217 km udaljenu Tagangu Santa Maertu, preko Barankilje, Nakon tri ipo sata voznje rutom Del sol obalom karipskog mora stigao sam u neobican i predivan gradic u zalivu, podno visokih kolumbijskih planina. Ime grada znaci mesto ribara i tesko ga je opisati. Ima fantastican polozaj u omanjem dubojkom zalivu sa glavnim sadrzajima uz samu obalu. Tako sam se i smetio u solidan hotel uz more La Ballena azur za svega 28 dolara, sa namerom da ostanem nekoliko dana, pre odlaska za Barankilu i Cartagenu. A sada, moram da zavrsavam sa kuckanjem, posto par likova nestrpljivo ceka na svoj red za komp tako da mi je malo neprijatno, ali i drago jer odmah potom krecem u istrazivanje ovog malog raja sa predivnim plazama i zanimljivim ulicicama. pozdrav svima, javljam se prvom slobodnom prilikom. P
  9. slobodanfm55

    TRI AMERIKE - u jednom dahu (Juzna, Centralna i Severna Amerika)

    Ekvador - Montanita nedjelja 17. januar 2016. Sa visina od preko 4000 m kotrljao sam se minibusom citave noci vijugavom i raskvasenom panamerikanom E35 u dolinu prema pacifickoj obali.Inace, ovde su svi, pogoto glavni putevi u inzvanrednom stanju. Negde oko pola cetiri ujutru na ulasku u Rio Verde vozac je zakljucao sva vrata i pozatvarao sve prozore jer smo prolazili kroz opasnu zonu. Na srecu brzo smo projurili kroz noc i bezbedno nastavili put. Kroz najvecu luku i grad Ekvadora Guajanakil prosli smo negde pred svitanje, da bi se oko 8 sati, posle gotovo dvanetocasovne voznje konacno zaustavili u prelepom turistickom mestu na pacifickoj obali Montanjiti. Moj savet, onima koji budu rasopagali sa vise slobodnog vremena, da obavezno od Riobambe nastave panamerickim putem broj 35 do 284 km udaljenog gradica Cuenke a potom dodju preko guajakila na ekvadorsku rivijeru Montanita je malo mestasce smesteno na peskovitoj obali Tihog okeana. Tesne ulicice opkoljene su bezbrojnim restoranima, kaficima, diskotekama, radnjicama i hostelima namenjenim pretezno mladima, jer tu život pocinjje posle ponoci. Cene su prilicno visoke za nase prilike, pivo je 3 - 3,80 usd, kajgana od dva jaja 5 usd, riba u boljem restoranu je 10 usd, dok su najpristupacnije empanade po ceni od 1 usd. Inace, posto je ovde gorivo svega 25 centi, taksi i ostali prevozi su izuzetno jevtini. Okean je izuzetno nemiran i valovit ali je zato voda topla i previse. Ovde mi se zaista svidelo pa sam odsevsi u prelepoj hacijendi Las Brisas za 12 usd ostao četiri dana, pri cemu sam obisao obliznje mesto porto Lopez sa nac. parkom i playom los frajles ,pedesetak km udaljenim od Montanite. Na netu vidim da je kod vas 1 stepen i da pada sneg. Ovde je 10 h a temperatura je oko 34 stepena pa zato odoh na plazu kako bih se do veceras iskupao jer rano ujutru nastavljam put avionom iz Gvajakila za Esmeraldu u Kali u Kolumbiji. Pozdrav svima iz predivne, veoma uredjene, ciste i veoma bezbedne zemlje Ekvadora, fantasticne prirode, visokih vulkana, ljubaznih i gostoprimljivih ljudi . Sledece javljanje je iz Kolumbije, gde posle par dana boravka u Kaliju, nastavljam na suprotni kraj na karipskoj obali gde cu se zadrzarti nesto duže u Kartageni i Barankili. .
  10. slobodanfm55

    Venecuela

    imas konzulat venezuele u Beogradu kod zvezdinog stadiona. lako se deobija, bez vecih problema uz trosak od oko 40 eura. Potrazi na guglu ambasadu venezuele. ja sam bez dobio multi vizu na godinu dana pozdrav
  11. TRI AMERIKE - u jednom dahu Juzna, Centralna i Severna amerika Ovo je pokusaj da tokom 40 dana putovanja ovom rutom na neki nacin pomognem osnovnim informacijama i utiscima svim putnicima namernicima u ove krajeve kako bi se lakse snasli, posto ja vec nisam imao prilike da se drugacije pripremim. Ekvador, Kolumbija,Panama, Kostarika, Nikaragva, Honduras, Salvador, Gvatemala, Belize, Meksiko, USA - Florida Equador - Qito, Banos 12. januar 2016.g. Preko Budimpeste i Amsterdama, KLM-om, oko 16 h po lokalnom vremenu prispeo sam u glavni grad Ekvadora. Po smestaju u lux hostel La Rosario, za 16 dolara odmah sam krenuo u istrazivanje okoline. Hostel se nalazi na granici izmedju starog i novog dela grada u blizini trga San Francisko i prelepog parka Alameda na 2.980 mnv. Grad u oblacima, smesten je u dubokoj i uzanoj dolini, duzine oko 55 km i sirine svega 5 - 12 km. Prelep, pre svega cist i uredan stari deo grada, moguce je obici za relativno kratko vreme. Trg Indipedensia, plazu Santo Domingo, veliku katedralu i boemski kraj la Ronda obisao sam do kraja dana. Posle 19h taj deo grada opusti, radnje se zatvaraju pa se selim u moderni deo grada - u La mariskal, na trg Fosh udaljen dvadesetak minuta hoda od centralnog gradskog trga. To je veliki moderno uredjeni kvart sa puno zelenila i simpaticnih lokala gde sve odise sarmom i bezbriznoscu. Ovde se svako vece okupljaju mladi da bi uz latino zvuke i raznorazne zive svirke docekali jutro. U mnogobrojnim restoranima moguce je vecerati za 7 - 8 dolara, dok je za sva pica i pivo potrebno izvijiti do 2.5 USD. Ovde je u upotrebi americki dolar, posle kraha nacionalne valute - sukre. Ceo sutrasnji dan proveo sam u setnji gradom, najvise boraveci u muzejskom parku smestenom na centralnom delu sveta, u tacki kroz koju prolazi ekvator, po kome je ova zemlja ponela svoje ime. Sutradan ujutru, gondolom velike zicare, za 6 USD popeo sam se na 4100 m iznad grada kako bih posetio obliznji vulkan Pi chincha. Nakon sat vremena mukotrpnog pesacenja, u samom podnozju kupe napravio sam nekoliko snimaka i vratio se nazad sa visine od 4480 m, posto je dalji uspon ka samom vrhu kupe u trajanju od dva sata, za mene, bio nemoguca misija. inace Ekvador nazivaju avenijom vulkana, u kojoj se nalazi preko 80 vecinom snegom pokrivenih vulkanskih kupa. pored pomenutog najpoznatiji su Kotopaxi vulkan, vidljiv iz okoline grada i najvisi vulkan Chimborasu, udaljen nekih 60 km od Kita. Posle par dana, Iz Kita, sam se uputio na veliki bazar u 80 km udaljen grad Otavalu. Mesto je simpaticno i svake subote predstavlja nevidjenu trgovacku berzu i soping centar sa vise hiljada tezgi i prodavnica raznoraznih krpa i meni nepotrebnih drangulija. Sledeca stanica puta je odlazak preko sela Kajambe do vulkana Kilatoa, nekih 180 km udaljenih od Kita. Vrh kupe nalazi se na 4.750 m i obavijen je maglom i hladnocom. U krateru se nallazi predivno jezero povrsine 400 ha, dubine 250 m, skriveno od pogleda gustom neprozirnom maglom. Poceo sam da se spustam uzanom strmom stazom, da bi se posle par stotina metara nasao ispòd oblaka odakle se pruzao neverovatan prizor smaragdnog jezera na dnu ogromnog kratera. Nasavsi se na obali pokraj vode, nisam slutio kakav me pakao ocekuje na povratku korak po korak borio sam se sa uzasno strmim serpentinama i nedostatkom kiseonika, da bi posle sat ipo potpuno iscrpljen na vrhu nekakao dosao sebi. Nije mi bilo zao, dozivljaj je vredeo vise od svega. I navece istog dana evo me u Banosu, predivnog mesta 200 km juzno od Kita, smestenog u podnozju vulkana okruzenog visokim sumovitim planinama. Nalazi se na visini od 1800 m Ustvari, to je kao sto sama rec govori, banja. Jako sarmantan gradic sa prostranim trgom, katedralom, mocnim vodopadom u blizini i sa mnostvom toplih termalnih izvora i spa centara, restorana, kafica i radnji prepunih suvenira. Okolina je predivna, sa visokim brdima, dolinom ispresecanom rekama i dubokim kanjonima sa vulkanom Tungurua koji je 1999 godine svojim aktivnostima primorao sve mestane da potraze spas u evakuaciji. Ovde se nalazi preko 60 vodopada,( najveci i najimpozantniji je El Diablo) velicanstveni kanjon i planinske reke pogodne za rafting. Okolinu je najbolje obilaziti planinskim biciklima, za 10 dolara dnevnog najma. na taj nacin moguce je prilaziti najnepristupacnijim mestima, praviti fantasticne fotke, probati nebeske ljuljaske na vidikovcu Santa kruz bela vista, i leteti preko dubokog kanjona do vodopada San pedro po celicnoj sajli - zip line. Navece uzivanje u ovom mestu pocinje u vecernjim satima kada mnogobrojne barove i restorane, preplavi masa turista iz celog sveta sredjujuci nezaboravne dnevne utiske uz svakojaka pica po relativno pristupacnim cenama.. Odavde, iz samog centra Ekvadora, iz Banosa dalje, putovanje na jug nastavljam veceras, kotrljajuci se niz padine Anda do obala pacifika i prekrasnog gradica Montanjite. Pozdrav svima do sledeceg javljanja, kada mi to prilike dozvole jer je ovde internet u katastrofalnom stanju.
  12. slobodanfm55

    Nasi ljudi u Centralnoj Americi

    Zdravo Milomire Planiram da od 3 - 5 februara 2016 posetim El Salvador u proiputovanju juznom i Centralnom Amerikom. Voleo bih da se eventualno sretnemo i popricamo, svaki savet u vezi Salvadora i Centralne amerike bi mi koristio. Ako imas vremena javi se na moj I mail slobodanfm55@gmail.com ili viber 381 63 263 193 pozdrav
  13. slobodanfm55

    Venecuela

    Za Venezuelu treba viza. Ja sam je dobio na godinu dana, u ambasadi u Beogradu relativno lako. Ambasada je kod auto komande, iznad restorana Avala.
  14. slobodanfm55

    Venecuela

    Za Venezuelu, problem nisu avio karte, vec neverovatno nizak stepen bezbednosti, pogotovu u Karakasu, zbog cega sam na osnovu mnogobrojnih dobronamernih saveta odustao od puta, uprkos vizi od godinu dana. Inace najevtinija karta bila bi preko Madrida sa Er europom.
  15. slobodanfm55

    El Salvador

    Milomire, pozdrav. 4. januara 2016.g. krecem za Equador i Kolumbiju. Tamo ostajem manje od mesec dana, pa nastavljam za Panamu, Kostaruku. Planiram da vidim i Salvador par dana. Uglavnom prosao bih busom centralnu ameriku do Meksika, odakle bih otisao za Majami i 15. februara bih se vratio za Beograd. Svaki tvoj savet po pitanju putovanja autobusom i smestaja u hostelima bi mi dobro dosao, a mozda se tamo negde i sretnemo. pozdrav