{tab=ukratko}

Đavolja Varoš

Đavolja Varoš jedno je od najneobičnijih mesta u Srbiji. Nedaleko od Prolom Banje, na obroncima planine Radan, pruža se neverovatan prizor: dve prostrane doline ispunjene stotinama stubova od skamenjene zemlje, visine do 20 metara i prečnika do 3 metra.

đavolja varošGotovo svaki stub na vrhu ima andezitnu kapu u vidu širokog pločastog kamena. I same doline u kojima se ovi "đavoli", kako ih narod naziva, nalaze, nose vrlo sugestivna imena: Đavolja i Paklena dolina.

U blizini lokaliteta Đavolja Varoš se i dva visoko mineralna izvora, kao i ruševine stare crkve. Za ovaj kraj vezane su mnoge neobične i maštovite legende, ne samo zbog fantastičnog izgleda kamenih stubova, nego i zbog činjenice da proces formiranja Đavolje Varoši nije okončan: figure se sa vremenom ruše i ponovo izrastaju, baš kao da su pod uticajem neke nečastive sile.

{tab=istorija}

Istorija Đavolje Varoši

Đavolja varoš nastala je erozijom, tj spiranjem zemljišta koje se sastoji mahom od peska i šljunka. Voda se sliva niz padine jaruge preko prostranog platoa, i odnosi sa sobom zemljište - osim na mestima gde velike kamene gromade svojom težinom pritiskaju zemlju pod sobom, i sprečavaju da je voda odnese. Rezultat ovoga je mnoštvo stubova na čijim se vrhovima nalaze krupni kamenovi.

Proces formiranja Đavolje varoši i danas traje - erozija zemljišta se nastavlja, tako da se pojedini stubovi ruše ili menjaju oblike, formiraju se novi... upravo je ovo, zajedno sa pomalo zastrašujućim izgledom samih "Đavola", navelo narod da oko nastanka figura isprede brojne legende. Navodimo onu koja se nama lično najviše svidela.

djavolja varos

Krenuli jednom svatovi iz dva različita sela, a u isto vreme, da prose devojku iz trećeg sela, pa se nekako zgodilo da je u pitanju jedna ista devojka. Gleda Bog to od gore, i vidi, neće na dobro izaći... a svatovi idu jedni prema drugima, i sretnu se u jednoj dolini. Dok oni tako stoje jedni naspram drugih, spremni da se prihvate oružja, Bog, ne znajući kako da izbegne krvoprolioće, odluči da ih sve, privremeno, pretvori u kamen, dok ne nađe neko bolje rešenje. Međutim, u svojoj zauzetosti nebeskim stvarima, on potpuno zaboravi na njih - i zato stoje, tako skamenjeni, i dan danas.

I samo područje na kome se Đavolja Varoš nalazi, obavijeno je velom tajne: u pitanju je, kažu neki, zona zmajevih brazdi, ili, kako se još ova pojava naziva, zmajevih glava. To je zona izraženog elektromagnetnog delovanja i pojačane gravitacije. S druge strane, ne postoji nikakav dokaz koji bi potkrepio ovu priču.

{tab=kako stići?}

Kako stići do Đavolje Varoši?

Đavolja Varoš nalazi se na južnoj padini Radan planine, 30 km jugoistočno od Kuršumlije, između sela Zebice i Đake, na oko 660 - 700 mnv. Sam lokalitet udaljen je od Prolom Banje nekih 10 kilometara, što se može preći za 2.5 sata lagane šetnje.

Iz Beograda za Prolom Banju svakodnevno polazi više autobusa, a karta koja košta oko 10 evra je kompozitna karta - promenićete autobuse u Nišu i Kuršumliji, ali dotična karta vam važi sve vreme, do kraja puta.

Kada ste stigli u Prolom Banju, sa autobuske stanice ne idete uzbrdo ka hotelu, nego nizbrdo, par desetina metara, sve do kolskog puta koji ide uz potok. Posle 15ak minuta hoda proći ćete pored drvene crkve Lazarice, posle koje put savija u desno i kreće uzbrdo. Put sadrži mnoštvo serpentina i neko vreme nećete sresti nikoga niti ugledati bilo kakvu kuću. Put se završava u selu Prolom.

selo zebice

U selu dalje pitajte za Đavolju Varoš. Treba da se spustite stazicom do uskog potoka, i onda idete uzbrdo, uz potok, širokim šumskim putem, sve dok ne izađete na jednu malu livadu, na kojoj se put račva. Tu nastavite pravo, opet uzbrdo, prođete pored urušene kuće i izbijete na ogromne zelene livade. Sa leve strane puta pojaviće se nešto nalik na salaš - pored njega treba skrenuti nizbrdo, u šumu, ponovo širokim šumskim putem, i spustiti se njime sve do rečice. Onda idete niz rečicu, prilično dugo, kroz šumu, i ona će vas dovesti do same Đavolje Varoši.

Ukoliko volite avanturu, nemojte skrenuti nizbrdo pored salaša, nego produžite pravo još dva - tri kilometra, do malog sela od nekih desetak kuća, ograđenog drvenom tarabom, smeštenog na proplanku sa svih strana opkoljenom šumom. Prođite pored sela i uđite u šumu uskom stazom, koja posle par stotina metara dovodi do dva velika hrasta. Na jednom od njih urezano je, prilično nečitko, "Đ. varoš" - prođite između dva hrasta i posle par minuta hoda naći ćete se na ivici strme jaruge, a đavole ćete videti duboko ispod vas, u dolini. Spust niz ovu jarugu ne preporučujemo, iako smo dokazali da je moguć :)

Iz Prolom Banje imate nekoliko autobusa dnevno za Kuršumliju, a odatle je dobra veza za Niš i zatim za Beograd.

Za one koji imaju kola, postoji asfaltni put do mesta Rača a zatim se makadamom postepeno penje nekih desetak kilometara. U sred šume je omanji prostor koji služi kao parking u periodu kada je moguće prići kolima. Dalji put prema Đavoljoj Varoši vodi kroz šumu, i potrebno je još oko petnaestak minuta hoda.
{tab=šta videti?}

Šta videti u Đavoljoj Varoši?

U dve jaruge, nazvane "Đavolja" i "Paklena", nalaze se 202 kamene figure, od kojih najviše dostižu visinu od 20 metara, a imaju i do 2 metra u prečniku. Gotovo svaki od ovih stubova na vrhu ima andezitnu kapu, tj širok, pljosnat kamen, zbog čega figure podsećaju na neke čudne, ogromne ljude, ćutljive i nepomične.

Đavolima možete prići sasvim blizu, ali nemojte zamišljati da je između njih moguće šetati - osnove stubova su srasle, i potrebno je dosta pentranja da bi ste dospeli između dva stuba. Neki stubovi su niži, neki viši, poneki je usamljen, a često se nalaze u grupicama od po tri ili četiri, različite visine, tako da podsećaju na porodicu. Na par desetina metara od Varoši teče Đački potok, čija je bistra voda dobra za piće.

đavojla varoš

U blizini samog lokaliteta nalazi se i Crkvište, tj temelji davno razrušene crkve, o kojoj se ništa ne zna. Narod iz okoline i danas posećuje ovo mesto, a ulogu oltara ima stari hrast koji je izrastao među temeljima.

U Đavoljoj Varoši može se videti i jedna veoma retka hidrološka pojava - to su dva jako kisela, mineralizovana izvora. Prvi je visoko u brdu Đavolje jaruge, i u narodu je poznat po nazivu Đavolja voda. Ova voda je toliko kisela da možete popiti svega par gutljaja.

Prema analizi Srpskog hemijskog društva iz Beograda (1976.g.) to je ekstremno kisela voda, pH faktor je 1,5 , visoke mineralizacije (1,5 g/l) i tvrdoće (21,05 d). Svaki litar vode sadrži 1,5 g metala i to: aluminijuma 880mg/l, gvožda 487,5 mg/l, bakra 27 mg/l, kao i balneološki vredne elemente - rubidijum 150 mg/l, mangan 90 mg/l, litijum 15 mg/l. Sadržaj sumpora je cak 2630 mg/l.

šuma kod đavolje varoši

Drugi izvor se nalazi nizvodno od prvog
, i koncentracija minerala u njemu je slabija. Voda iz ovih izvora može se videti u okolini gde formira potočiće ili lokve, koje su tamno zelene boje, a na površini se presijavaju boje koje podsećaju na površinu naftne mrlje.

U blizini varoši nalaze se sela Zebice i Đake (đake na turskom znači krv, verovatno jer je u ovom selu tokom vekova proliveno mnogo krvi) koja predstavljaju veoma mala, izuzetno živopisna planinska sela, prilično izolovana od ostatka sveta.

{/tabs}