Eriksimah

Pošto sam čitajući ove redove našao mnoštvo korisnih saveta za kupovinu ranca, reših da podelim svoje iskustvo. Za potrebe mog putovanja sam pazario model McKinley Kenai 45+10 RC. Pokazalo se da je u trenutku kada sam ja kupovao, ovaj ranac neka sredina između cene i kvaliteta - svaki malo kvalitetniji kao npr Deuter, nije mogao da se nađe ispod 10000din, za željenu zapreminu. Ovaj McKinley sam pronašao u Intersportu, u Merkatoru na NBg, bio je na akciji, cena je bila 7500din bez popusta, i oko 5500din sa popustom. Ipak su pare igrale ključnu ulogu u izboru... Sam ranac je sa svojih 45+10 litara, po mom mišljenju idealne veličine za put od 3 nedelje, sa čestim menjanjem mesta boravka. Kada sam ga napunio, težio je nekih 16kg; od toga, da odmah napomenem, 2/3 zapremine su mi zauzele stvari, i oko 1/3 hrana - konzerve, gotova jela. Stvari sam imao savršeno dovoljno, iskoristio sam sve što sam poneo zaključno sa poslednjim danom,a da sam uvek bio u čistom i da ništa nisam morao da perem. Bez teških hranljivih materija, koje su mi zauzele oko 5kg, cela stvar bi bila još znatno udobnija i sa većim mogućnostima. Ranac ima sopstvenu kabanicu, dosta džepova sa strana, otvara se veoma praktično, udoban je u upotrebi. Naravno, šetati sa 16kg na leđima je neprijatno, i nije preoručljivo na duže staze, koliko god ranac to amortizovao. Kada sam potrošio hranu, stvari su se znatno popravile, a šetnja nije više bila opterećenje. Ono što sam primetio kod stranih putnika jeste da je upadljivo najveći broj onih koje sam sretao, koristio Quechua opremu, kao i nezaobilazni Deuter.

U pravu si, moja greška, mislio sam na Thalys kada sam to napisao, toliko je koštao kada je meni bio jedna od mogućnosti.

Sajt koji sam ja koristio za planiranje prevoza je DB Bahn - http://www.bahn.de/p/view/index.shtml , i izuzetno sam zadovoljan. Vrlo je jednostavan za korišćenje, pregledan i jasan, a poseduje red vožnje za celu Evropu. Dodatno, u zavisnosti od tipa voza, napisano je da li je rezervacija obavezna ili ne. Drugi veoma koristan sajt je zvanični Interrejlov - http://www.interrail.eu/ . Uz ova dva sajta, saznao sam sve što mi je bilo neophodno za ugodna 22 dana na evropskim železnicama. Moje Interrail iskustvo govori sledeće: platio sam rezervacije samo za jedan noćni voz (jer su obavezne za sve putnike, bilo je oko 18eur), dok sam najviše i jedino koristio IC, ICE i regionalne vozove - bilo je potrebno samo uskočiti u vagon, pokazati Interrail kartu kondukteru i to je sve. Nikakva rezervacija za ove vozove nije neophodna; kao što je kolega u prethodnom postu napisao, ni za domaće ni za međunarodne linije! Takođe, rezervisanje je obavezno za TGV i Thalys (oko 40eur najmanje, proveriti na njihovim sajtovima), i to blagovremeno, jer je moja praksa pokazala da su često neke linije bile potpuno prodate.

Kada sletiš u Moskvu na Šeremetjevo, potrebno je pre pasoške kontrole popuniti migracione listiće - napišeš ko si i gde ideš na jednom malom obrascu u par primeraka, ništa nemoguće. Na ruskom, po mogućstvu. Nisu me zadržavali, pitao me je možda gde idem i zašto, potom mi je Rujka okinuo pečat i to je bilo sve. Sve je jasno obeleženo (engleskim i ruskim jezikom) tako da pri snalaženju neće biti problema. Verovatno dolećeš na terminal F, a polećeš ka konačnom ruskom odredištu sa terminala D - opet, pratiš uputstva i ne brineš. Na domaćim letovima radi usluga čekiranja karte putem automata, kojih ima dovoljno i svuda i jednostavni su za upotrebu. A i oko njih su obletale mlade službenice, spremne na svaku pomoć... Ako letiš Aeroflotom, u Moskvi ćeš verovatno preuzeti svoj prtljag i ponovo ga predavati za sledeći let. Ja sam činio tako, iako sam imao vezan let od Beograda do Nižnjeg Novgoroda. Kada sam leteo tamo u avgustu ove godine, nisam imao iskustva sa skidanjem cipela ili sličnom kontrolom. To je ogroman aerodrom, posebno sa novoizgrađenim terminalima, možeš i da šetaš u slobodnom vremenu i uživaš u modernoj arhitekturi.