Rumunija [dodati postovi iz druge teme]

79 posts in this topic

Да, логично је, али ме чудило да баш нисам набасао скоро ни на једну Миц или Мицу, али ваљда су они ван главних путева.

А гробља су посебна прича, историја на изволте, до (земаљског) краја испричане приче, уметност, мементо мори... има ту нечег... :)

Рецимо, приметио сам у јужној Румунији (да проберим на гуглу, мислим да је то Олтенија), да, у Олтенији, на неким кућама имају нешто као надгробне споменике, натпис, слика, име, година рођења, смрти... и неки моји сапутници су се непрестано, непрекидно и изузетно срчано згражавали тиме. Као, морбидно је, одвратно је, овакво је онакво је. Наравно, пре свега ме одушевило поштовање туђих обичаја и културе, тако својствено нашим људима, а онда и то тотално западњачко инсистирање на игнорисању смрти као животне чињенице. Мислим, нисам ни ја за египатски фазон, али толико бежање од те смрти која је, ако ћемо право, неизбежна и свуда око нас, мислим да је то холивудска тековина, да су стари народи, Румуни, Власи, Дачани, Словени, Срби... имали пуно нормалнији став према истој и према поштовању предака, према ружноћи и старости, ми се данас правимо да је живот Ева Лонгорија у најбољим годинама. Или то или зомбији и секси вампири, трећег нема.

Џаба ја њих подсећах да ми Срби једемо на гробљима за задушнице, да праве гозбе правимо, оне верују у Мандинга кога је смислила Америка... 

Edited by Relja

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prošle gdine u julu smo momak i ja proveli dve nedelje u Rumuniji. Obišli smo Temišvar, dosta Transilvanije, Bukurešt, Konstancu, Vama Vehe, Tulču i po malo svega između. Putovali smo uglavnom stopom ili najjeftinijim vozovima. Naši utisci su generalno veoma pozitivni, mada verovatno zato što smo dobili ono što smo i očekivali.

Temišvar, Bukurešt i Konstanca nisu na mene ostavili neki poseban utisak- lepi su, centri su lepo uređeni, fontane, parkovi, šetališta, poznata arhitektura, malo dalje od centra komunističke zgrade i sivilo. Ništa što neko ko je iz komšiluka ne bi očekivao. Transilvanija je već druga priča, bajkovita i prepuna istorijskog šarenila. Sinaia i nezaobilazni Peleš, Sibu, Sigišoara gde smo srećom došli baš u vreme srednjovekovnog festivala koji se odvija u starom gradu, Brašov i zamak Bran, pentranje po Karpatima u Bušteniju... Veoma lepa iskustva. Međutim, zemlja je velika i razlike među regionima su vidljive, nekad i drastične. Na silazu sa Karpata prema jugu smo viđali sela koja nemaju ni jedan asfaltiran put, sklepane drvene crkve, trošne kuće i čitava naselja koja su potpuno napuštena. Druga su delovala kao da su ostala u 19. veku.

Iz razgovora sa ljudima smo zaključili da su im standard i prosečna plata gotovo isti kao u Srbiji, sa izuzetkom alkohola, duvana i goriva koji su drastično skuplji. Po mentalitetu su nam slični mada mi se čini da su donekle opušteniji i  pristupačniji.
Kultura stopiranja me je potpuno oduševila. Stopiraju svi, mladi, stari, majke sa decom, popovi, ma svi živi! Nepisano pravilo je da se vozaču da neki sitni iznos za vožnju mada nama kao turistima niko nije tražio. Deni, koji nas je vozio čitavih 200 km od Bukurešta do Konstance (iako mu nije bilo usput), nam je objasnio da je taj "nacionalni sport" uzeo maha za vreme Čaušeskua kada je javni prevoz bio praktično nepostojeći pa su se ljudi snalazili kako su znali i umeli.
Vozovi su ok, idu često i na vreme, cene su pristupačne i većina zemlje je dobro pokrivena prugom.

Primorje me nije oduševilo, mada može da se nađe za svakog po nešto.Mi smo tri dana kampovali u malom mestu na granici sa Bugarskom koje se zove Vama Veke (ili Vama Vehe, kako god) koje je poznato po gomili hipika, nudista, lakim drogama i svemu "što vole mladi". Čak neki ljudi tvrde da je tu bilo gnezdo revolucionara za vreme Čaušeskua :) Na stranu sve to, nas je privukla ideja o opuštenom kampovanju na pet koraka od mora i opuštena atmosfera, mada smo više videli porodice sa decom i po kojeg nudistu, nego oblake opojnog dima i ostalo što su nam napričali. Sve u svemu, što se primorja tiče moja preporuka je zaobići gradove i posvetiti vreme obilasku Istrije, antičke luke na pola puta između Konstance i Tulče (mi nažalost nismo stigli tamo) i obavezno uzeti turu kroz deltu Dunava iz Tulče koja košta oko 30e po osobi i traje ceo dan, sa prenoćištem u Sulini.

takođe me je oduševilo koliko su Rumuni opušteni po pitanju kampovanja. Ako lepo zamolite čuvara parka, nekog lokalca ili šumara pustiće vas da kampujete gotovo bilo gde. Naravno trudili smo se da budemo neprimetni i odlazili smo sa prvim svetlom. U Tulči smo, recimo, kampovali na samom jezercetu kod ostrva, čak nas je čuvar parka obilazio da proveri treba li nam šta :D

Sve što sam napisala je samo deo iskustva i naravno, površnog i kratkog boravka, ali Rumuniju svakako preporučujem kao destinaciju jer ima svašta da se vidi, pogotovo onima koji su ljubitelji prirode.

 

Edited by Bibby

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je neko bio u Praid-u (rudnik soli)?

dobro bi mi dosla bilo kakva info...iz BG-a vozim...put...kuda voziti...kakav je...iskustva posetilaca bi mi bila zlata vredna :king:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ima i Sannicolau mic ( Sannikolau mik ) u Aradskoj zupaniji.

 

On 3/10/2015 at 11:46 AM, Relja said:

Ја сам јуче био на гробљу у Накову, занимљив амбијент... преслатка полицајка ради на прелазу ка Румунији убр... 

А луда су и та села кад од Арада не кренеш према Темишвару већ према Санниколау Маре :smile:

Увек заборавим шта је Маре на румунском, море и још нешто, дал велико дал црно... али свако друго место је Маре ово или оно :smile:

Sannicolau Mare =Велики Семиклуш . Некада српско село.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now