1.

Sedim pored vrata
praveći mokasine
i ne mislim ni na šta,
sunce je do pola utonulo
na kraju ravnice.

Govorim jezeru.
Govorim svima u jezeru.
Ja nisam ljudsko biće.

 Shaman2 by Vera SalnitskayaFotografija: Vera Salnitskaya

2.

Ja sam jastreb Pis'vis'na,
ja sam ja.
Mislio sam da sam ja
ali sam samo glava.
Ja sam glava koja plače u pustinji.

 Shaman3 by Vera SalnitskayaFotografija: Vera Salnitskaya

3.

Zmijo na steni, opružena na suncu,
uvuci se u svoju rupu
i reci kiši da se pojavi:
srce mi se suši u utrobi.

Gavrane na grani suvog drveta,
odleti do majke sunca,
Starog-Pauka-na-nebu
i reci joj da mi se srce
polako ledi među rebrima. [1]

Prevod: Zoran Petković.
Za Klub putnika priredila Marija Bralović.
[1] Antologija prvobitne poezije, Prosveta, 1988. str. 137, 138, 139.