uros.krcadinac

I Veruju  vo jedinu i vo jed i vo inu ravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu,  tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu,  i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu  a slepački joj se molim dok mi na usni rđa i rže i miriše  blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše  i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile,  pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova,  i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile,  a ona rominja i tinja i survava se sa krova  sva toržestvena i roždestvena od lepote i rugla i kao srce mokra i kao srce okrugla. Jao ravnico, zlosutnico! Zlatna sačmo u sisi! Jao svevišnja moja iz birtija i crkava! Ti, dušo, što isplažena i bosonoga visiš i pozlaćena i plaćena, i detinjasta i lukava, i kao nebo niska, i kao nebo ogromna. II Volim je od štala do oltarskih dveri i od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i... Pročitajte Vojvodina

Nisi na soj  Ljeh kampanaš i kambasaš simo pa tamo  A jiste svitice nosiš pol leta  Kramaš i konatiš  Ki zna kamo sad kaniš  Hodi hodi lipo te prosin  Poseljutare  Selo i jido  Kafe  Divan i sido  Šinčiva priraslico Se odzvanja kako biješ i baljuzgaš Hlandraš i landraš Okolo po tujimi kućami Pritrepaš va ljuške armare Nazireš se va crikvi Kuliko ki armozine dava Ki piva a ki otpiva Kako klječi I ča spovida A na sprogodu gljedaš ćaro Za kogun ki kako I kuliko nariče I ki j' kako obuven A kako j' obučen Po kućah dižeš lopare Aš moraš znat ča se kuha Ča će bit za večeru Ča za malu južinu A za obed da ni ne divanimo Nosi mi se spred očij Si čula kofo Zmesta mi se nosi z očij I ne zihajaj više preda me Dobro dobro ovo zapameti — V Riki, 10. 2. 1991. Napisano na čakavskom narječju Zlobina. Potepuh =... Pročitajte Potepuh

Pre oko godinu dana izašao je naš “Bantustan”. Trenutno je u prodaji treće izdanje. Dosad je otišlo preko 2300 knjiga, širom našeg regiona, Evrope i sveta. Obišli smo puno gradova, i malih i velikih: Beograd, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Rijeku, Banjaluku, Pančevo, Osijek, Vršac, Istočno Sarajevo, Varaždin, Petnicu, Čakovec, Kragujevac, Konjic, Mostar, Trebinje, Sinj, Makarsku, Pirot, Opatiju, Babušnicu, Pazin, Dimitrovgrad, Pulu i Čačak. Sada se upućujemo na sever Bačke: 15. 6. Subotica: Sreda, 19:30, Omladinski klub Skladište, Fondacija Danilo Kiš. 17. 6. Sombor: Petak, 19:00, Trg Cara Lazara 3, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki. 18. 6. Bački Monoštor: Subota, 16:30, Sala Eko centra. Na promocijama će govoriti koautor knjige, Uroš Krčadinac. Dođite da se družimo. :) Pročitajte Bantustan na severu Bačke

Dragi svi, bliži se godišnjica izdanja našeg “Bantustana”. Trenutno je u prodaji treće izdanje. Dosad je otišlo oko 2300 knjiga, širom našeg regiona, Evrope i sveta. Obišli smo puno gradova, i malih i velikih: Beograd, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Rijeku, Banjaluku, Pančevo, Osijek, Vršac, Istočno Sarajevo, Varaždin, Petnicu, Čakovec, Kragujevac, Konjic, Mostar, Trebinje, Sinj, Makarsku, Opatiju, Pazin, Pulu i Čačak. Sledećeg vikenda upućujemo se u jugoistočnu Srbiju: 6. 5. Pirot: Petak, 17:00, Narodna biblioteka Pirot. 6. 5. Babušnica: Petak, 20:00, Dom kulture Babušnica. 7. 5. Dimitrovgrad: Subota, 19:00, Narodna biblioteka Dimitrovgrad. Na promocijama će govoriti koautor knjige, Uroš Krčadinac. Pričaćemo o odnosu između putovanja, pisanja i crtanja, o budućem engleskom izdanju, o uticaju interneta na knjigu, o malim sramotama s puta koje nisu u ušle u knjigu. Zahvaljujemo se našim prijateljima i članovima, Nemanji Živkoviću i Jovani Georgijevskoj, kao i... Pročitajte Bantustan: Pirotska turneja

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1380764 "U susretu s Trećim svijetom nemoguće je – ukoliko se želi biti pošten – zanemariti činjenicu vlastite životne i klasne privilegiranosti. Ja iz svoje udobnosti dolazim u njihov svijet, koji je za njih zadana činjenica, a za mene je taj susret slobodna odluka, zato da bih o njemu pisao. Na jednom afričkom putovanju – koje, nažalost, nije ušlo u knjigu, a radi se o susretu s Malijcima i Senegalcima koji pješke prelaze preko Sahare da bi se dokopali Evrope, crni od krpelja i pijući vlastitu pišaćku, ili umiru od raka zato što na smetlištima ručno vade koltan iz milijuna mobitela, otrovnog otpada jednostavno izvezenog u Afriku – neprestano sam s drugovima raspravljao koliko smo mi odgovorni za bijedu koju vidimo. Kao minimum angažmana stoga nastojim da moje pisanje bude obilježeno pokušajem solidariziranja, uz bolnu svijest da je taj minimum impotentan i nedovoljan." "Općenito je u društvima kasnog kapitalizma teško pridobiti bilo koga za bilo što: prevladavaju ideologija individualizma i ograničenosti na privatnu sferu. Takozvana nacionalna sloboda i nacionalna država kao takva su vrlo problematične kao ostvarenje kraja povijesti." "Cijelo vrijeme smo izloženi liberalnim ideološkim varkama u sklopu kojih se neizostavno osuđuje reaktivno nasilje potlačenih, a prešujućuje strukturno, pa i sasvim otvoreno, doslovno nasilje hegemonskih sila." "Moguće je u okviru tih općih mjesta osmisliti nove načine borbe, ali zašto bi to bio zadatak putopisa?" "Ako ljevica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u što se onda uklapa i mržnja prema izbjeglicama." "Ako već spominjemo 'globalizovanu patnju', u raspravama o izbjeglicama obično se prešućuje ključan moment: Zapad je odigrao važnu ulogu u uništenju Libije, u sirijskom ratu, u Avganistanu, Daeš je posljedica uništenja iračke države, da ne govorimo o eksploataciji afričkih društava, ali se ponaša kao da su te izbjeglice prirodna nepogoda, a ne dijelom i posljedica zapadnih intervencija. Ukoliko se to prešućuje i ostanemo na ispraznom moraliziranju, falsificiramo stvarnost." "Zašto se tako postavljaju? Pa kako da se drugačije postave? Naša su društva od Vardara do Triglava utemeljena na isključenju etnički drugačijih – koje je u prvom desetljeću 'demokracije' poprimalo otvorenu formu genocida i progona. Ako smo četvrt stoljeća brainwashani mržnjom prema minimalno drugačijim susjedima, kako očekivati toleranciju prema ljudima s drugog kontinenta?" "VREME: Tu dolazimo do centralne niti vaših reportaža. Kažete da nalazite Jugoslaviju od Sahare do Gaze, nailazite na ljude koji su studirali u Beogradu, Kragujevcu i Zagrebu i raspituju se kako je Lepa Brena. Jedan Palestinac za Jugoslaviju kaže: 'Zemlja koja je volela nas i mi smo voleli nju.' Zanimljivo kako je državni projekat koji je u svojim bivšim republikama potpuno prokazan, negde u dalekom svetu i dalje tvrda valuta."

U petak, 1. aprila, u 17 časova u Centru urbane kulture u Beogradu (Dečanska 14) učestvovaćemo na Fijuk sajmu malih izdavača. "Bantustan" će moći da se kupi po regularnoj ceni (600 dinara). Ukoliko kupite 4 knjige (2400 dinara), petu dobijate besplatno. Vidimo se! Pročitajte Klub putnika na Fijuk sajmu malih izdavača

Evo jedne čudne slučajnosti, koja će verujem biti draga čitaocima "Bantustana". Prošle godine u Sarajevu upoznao sam Šandora iz Pešte, s kojim sam započeo saradnju oko vizuelizacije otvorenih javnih podataka. Šandor je kupio dve knjige: jednu za sebe, zbog crteža i mapa; drugu za prijateljicu, suprugu svog venčanog kuma i najboljeg prijatelja, koja je poreklom iz malog sela na Čepelskom ostrvu. To selo je danas jedino mesto u Mađarskoj sa srpskom većinom, gde se još uvek neguje neobičan lokalni dijalekt našeg jezika, neka vrsta srpskohrvatskobunjevačkomađarskog jezičkog gulaša. U jednoj od tamošnjih polica sada se nalazi i "Bantustan". Znate li kako se zove to selo? Lovra. Kao jedan od glavnih likova iz knjige – Lovre – Korčulanac s kojim sam putovao kroz Keniju, Ugandu i Ruandu! Je li moj did moga sebe tražit? Matera i tetak odrasli na golon stinju. Mizerja! Grđa no ovdi. Kačamak i suha plava riba. Mora je radit, žgobavit se da ne skapaju od gladi. A mi, usrid sranja odrasli, a razmaženi... Tako... Pročitajte Bantustan: Priča o Lovri

Pozivamo vas na predstavljanje "Bantustana" u Čačku, u sredu, 23.marta, u 19.30, u Klubu Doma kulture Čačak. Predavanje će održati koautor "Bantustana", Uroš Krčadinac. "Bantustan" je putnički zapis od Balkana do juga Afrike. Istovremeno je i udžbenik za samostalna putovanja, intimna ispovest, ilustrovani atlas, zbirka čudnih sudbina, popis malih tajni i sramota. Uzbudljivo i autentično svedočanstvo o savremenom svetu. Batustan čine priče i crteži, intervjui i mape, pesme i dokumenti. Pročitajte "Bantustan" u Čačku

Povodom druženja u beogradskom SKC-u (25. 1. 2016. u 18 časova), rešio sam da napišem par reči o mapi s naslovnice “Bantustana”. Krugovi i linije nisu tu kao ukras, već predstavljaju vizuelizaciju podataka o knjizi. Evo kako sam podatke mapirao na grafiku: – Svaki krug predstavlja jedno poglavlje “Bantustana”. Krugovi su smešteni preko mape Afrike, tamo gde se poglavlja odvijaju. – Veličina kruga proporcionalna je dužini poglavlja. Prva poglavlja su uvodna, kraća, dok je najduže poglavlje iz Najrobija. – Boja kruga mapira se na tip poglavlja. Narandžasti krugovi odgovaraju poglavljima koja se dešavaju u gradu (Kairo, Kartum, Najrobi, Kigali, Dar es Salam i Lusaka), dok su bež krugovi tu za divljinu i poglavlja koja protiču na putu. – Trouglovi predstavljaju gradove važne za knjigu. – Jarki žuti trouglovi su gradovi u kojima smo bili i u kojima se priče dešavaju. Prugušeniji, narandžasti trouglovi važni su za radnju i pominju ih likovi iz knjige, ali u njima nismo bili (npr. Rim,... Pročitajte Bantustan: Šta predstavlja mapa s korica?

Prenosimo vam intervju koji je Uroš letos dao za magazin Before After. Razgovor je vodila Staša Bajac. Pročitajte Bantustan: Kako sebe izreći drugome

https://www.youtube.com/watch?v=sKq_3JS6HVs

Svako poglavlje Bantustana prati ilustrovana mapa, koja omogućava alternativni način čitanja. Ove mape su simbolički lavirinti, kolaži rebusa i referenci, slagalice skrivenih značenja koje služe kao dopuna tekstu – ukoliko ste spremni da se upustite u avanturu njenog tumačenja i slaganja. Povodom izlaska trećeg izdanja, priredili smo vam detaljno objašnjenje mape 13. poglavlja. Ova ilustracija u osnovi je mapa jugozapadne Tanzanije. Tu je jezero Tanganjika, po kome je Tanzanija dobila ime (Tan-ganjika i Zan-zibar), jezero Rukua, grad Mbeja, selo Sumbavanga. Tu je i kopnena granica sa Zambijom i vodena, jezerska, granica s Kongom. Mapa prati putovanje Lazara i Marka. Njihova ruta prikazana je masnocrnom linijom a njihove priče brojem i inicijalom (1M je prva priča u poglavlju, koju pripoveda Marko). Rastavši se s Urošem u Keniji, Marko i Lazar putuju iz Dara u Mbeju, zatim odlaze na obalu Tanganjike, da bi na kraju poglavlja završili na granici sa Zambijom, udarivši u nju kao u... Pročitajte Bantustan: Šta krije mapa Tanzanije?