draganaK

Češka balansira izmedju Nemačke (kojoj ide čak trećina izvoza) i Rusije. Na vreme su započeli tranziciju devedesetih privatizacijom svega državnog. Zbog te pozicije su se upravo i profilirali kao outsourcing opcija za strane kompanije koje ne bi baš da idu u Indiju nego da imaju visokokvalifikovani a jeftin kadar u Evropi. Takođe velika je imigracija, Srbi su istorijska manjina a veliki udeo imigranata su Vijetnamci (zaostavština socijalističkih ugovora) i Ukrajinci. Ono što je šansa naših ljudi tamo je što Česi ne znaju baš jezike - slično kao i Mađari, nemaju interes a i sve im je sinhronizovano pa nema gde da nauče kako treba. Većini ne pada na pamet kao zemlja verovatno jer je u Istočnom bloku. Ima svojih prednosti i mana, zavisi od prioriteta. Meni lično je kao što je Slovenija Bosancima, ne naročito daleko od Srbije a sa dovoljno opcija za život. Naročito za svetske putnike izazovna zbog low cost letova i blizine Minhenskog aerodroma

Ako je jedini razlog odlaska iz zemlje potaga za nekom uredjenijom zemljom, a klima nije problem, možete uzeti Češku kao opciju. Postoji dosta outsourcing kompanija koje traže razne jezike a bez znanja češkog, kultura je drugačija ali opet dovoljno slična da se integrišete. Moguće je osnovati svoju firmu sa relativno malim iznosom. Dobra zemlja za početak emigracije.

Pre svega Česima je ravnodušnost u mentalitetu. Za njihov ateizam sam uspela da nadjem samo jedan odgovor - ima nešto u tome što nikad nisu ni ratovali. Poljaci imaju daleko jači nacionalni identitet možda i jer su se za svoju državu borili a Crkva je to ispratila dok je Česima i ta jedina bitka 1620 izgubljena prema legendi jer hteli da popiju pivo da im zalihe ne propadnu pa su prepadnuti na spavanju. Takođe vrlo su pragmatičan narod, pa zato i ne čudi što sad bez problema naplaćuju porez Crkvi i efikasno se bore protiv vraćanja imovine istoj.

U Pragu je zapravo metod da napišu dobar kurs velikim slovima a malim dole piše da je to VIP kurs za iznose veće od 1000 evra. Drugo što rade u restoranima je da traže vrlo direktno i bezobrazno napojnicu kao i naplaćivanje hleba i escajga.

Razmišljala sam dosta o ovoj temi nakon što sam se nebrojeno puta susrela sa mišljenjima 'šta si pobogu radila tamo'. Polazim od toga da u putovanjima uvek pokušavam da upijem deo svakodnevnice prosečnog čoveka pa su mi stoga neke od najuzbudljivijih avantura bile - obilazak 'levog' sela u kršu Hercegovine, gledanje u stado ovaca koja juriša na mene, razgovor sa meštanima, isprobavanje najbolje rakije i teletine Sa druge strane videh i delove Pariza gde Turci bacaju vodu za autom za sreću, afričke žene koje nose bebe u korpama ko da su u svojoj postojbini... Mislim da je to naš neki mentalitet da od besparice hoćemo prvo da vidimo one poznate destinacije.