Haralampije

Members
  • Content Count

    648
  • Joined

  • Last visited

    Never

About Haralampije

  • Rank
    putnik dugoprugaš

Profile Information

  • Gender
    Not Telling

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Haralampije

    Avganistanski gušteri u tegli

    Nedavno mi se obratila Mreža analitičara Avganistana iz Kabula (Afghanistan Analysts Network ili AAN). Povod je bila vest, da je češki zoolog Danijel Jablonski u beogradskom Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ pregledao jednu zaboravljenu zbirku gmizavaca i vodozemaca iz Avganistana. A koja je u mraku čamila decenijama. Iznenadio se kad je u njoj našao stručnoj javnosti nepoznate primerke koji i danas predstavljaju značajan doprinos nauci, kao što je na primer najseverniji nalaz žutotrbog skinka (Eurylepis taeniolata). Kako sam kaže, Avganistan je centar raznovrsnosti nekih grupa vodozemaca i gmizavaca. I odmah je, maja 2019, zajedno sa trojicom srpskih autora, zbirku objavio u jednom naučnom časopisu. Budući da nijedan od pisaca tog naučnog rada nije nikad bio u Avganistanu, čak ni Jablonski koji je specijalista za vodozemce i gmizavce srednje Azije, analitičarka AAN-a Jelena Bjelica potražila je onog koji jeste bio tamo 1972. i koji jeste nalovio te nesrećne beštije. I strpao ih u... Pročitajte Avganistanski gušteri u tegli
  2. Haralampije

    Tutnjava, o! Poljska B

    Druga nagrada na konkursu Spasimo putopis 2020. — P. je počeo da nam objašnjava. Vozili smo se u njegovom, skoro kupljenom, polovnom, olovno-sivom pasatu, gepeka naguaranisanog praznim limenkama. Putovali na 40 stepeni, do njegove kuće u šumi, na granici sa Litvanijom. Preko Suvalkija, prema Sejniju. Kupaćemo se u potoku koji je manje-više granica. Od pozadi ka napred, sardinasto, znojavih guzica, na sedištima opšivenim nečime što je ličilo na pliš, F, ja, N, P. i A, dugogodišnja mu devojka. Tako slepljeni, tutnjali smo, ali julska sparina jurila je za nama, slepljivala i omazivala, da ne zafali, stvarala preduslove za onu tako bitnu fazu prijateljstva za koju pravi čas nije definisan, niti joj ima opipljivih granica – fazu otelesnjavanja nazora o drugom. Pogledam, dakle, u znojavo stišnjene prijateljske dojke, gde je kinetička nepredvidivost znoja uspela da se artikuliše u glavnom toku međusisnog tesnaca. Pogledam tamo, i time kroz jednu vrlo uproštenu praksu, otelesnim nazor. Ne sagledaju se, dakle,... Pročitajte Tutnjava, o! Poljska B
  3. Haralampije

    Vanzemaljci

    Prva nagrada na konkursu Spasimo putopis 2020. — Nasledili smo nešto što nikada nije ni postojalo. Šta čovek da radi sa tako nečim? Neko je jednom rekao da je kamionisanje mnogo pišanja, mnogo jaja i uglova. Posle Eu Klera, kraj granice sa Minesotom... “Ako ti se kenja, ti slobodno kenjaj. Samo nemoj da te vide da pišaš!” Kamion stoji kraj puta duž krivine udesno – stoji tako da prikolica zaklanja kabinu. Dobacuje sa vozačevog mesta: “Ne sme da se piša na putu, samo da se kenja e!", kaže: "Dobiješ kaznu – nema zajebancije, čučni kenjaj slobodno, samo pazi kako se napinješ e!” Pišao sam sa stepenika držeći se za dršku i... sneg je pao, izgleda. Ili smo samo otišli predaleko na sever. Zovu je “severnom zemljom”, “zemljom vikinga”, tako je zovu, iz ovog ili onog razloga, pretpostavljam. Kao što to obično biva u ovoj zemlji... Pao je sneg. Pada sneg, a mi smo sve vreme jurcali dole po jugu gde je Bojan širio ruke, pokazivao je na procvetale šume i vikao: “Pogle' bre ovde već proleće počelo, jebem ti... Pročitajte Vanzemaljci
  4. Haralampije

    Rezultati konkursa 2020.

    Konkurs "Spasimo putopis 2020" drugi je po redu regionalni nagradni konkurs u organizaciji Kluba putnika. Kao i prošle godine, veoma smo zadovoljni odzivom i kvalitetom pristiglih radova. (Za slučaj da ste propustili, prošlogodišnje nagrađene priče možete pogledati ovde, a neke od njih uvrštene su i u putopisnu zbirku Divlji gradovi).  Sa uživanjem smo pročitali priče koje ste nam poslali ove godine. Uzete sve zajedno, te stotine priča slikaju zanimljivu, uzbudljivu sliku našeg kulturnog prostora, vremena u kome živimo i naše prisutnosti u tom vremenu, mentaliteta, životnog iskustva i pogleda na svet. Intimne ispovesti, priče iz vojske, romanse, naučne ekspedicije, traženje sebe, žestoke avanture, sećanja iz detinjstva, hodočašća ili imigrantski blues - sve to zajedno tvori jedan fantastičan mozaik ispričanog, ali pre svega proživljenog, života. Ako ste seli i pokušali da neko svoje važno iskustvo oblikujete, sačuvate i ponovo doživite kroz pisanje - već ste uradili nešto lepo i značajno. Nagrađene... Pročitajte Rezultati konkursa 2020.
  5. Regionalni nagradni konkurs "Spasimo putopis" pokrenuli smo prošle godine. Bili smo prijatno iznenađeni odzivom, kvalitetom, i raznovrsnošću pristiglih radova. Neke od tih priča ušle su u našu štampanu zbirku Divlji gradovi, objavljenu u oktobru 2019. Sada raspisujemo putopisni konkurs za 2020. godinu. Ideja, ciljevi i propozicije isti su kao prošle godine, pa prošlogodišnji tekst u nastavku prenosimo uz minimalne izmene. Nagrađene priče iz 2019, kao i neke od pohvaljenih, možete pronaći ovde. IDEJA Kada je Marko Polo u 13. veku opisao Peking, njegova čitalačka publika uglavnom nije imala načina da tamo ode. Zato su njegovi putopisi imali smisao i funkciju. Danas u Peking možete otići na mnogo načina - avionom ili vozom, sami ili u društvu, samostalno ili preko agencije. Na internetu možete pronaći bezbroj fotki Zabranjenog grada. Ili Sahare, ili Ognjene zemlje, ili polarne svetlosti. U visokoj rezoluciji, iz svih uglova, snimljenih pomoću dronova i druge napredne opreme. Satelitske mape, milijarde... Pročitajte Regionalni nagradni konkurs: Spasimo putopis 2020.
  6. Haralampije

    Prvi put

    Pohvala žirija na konkursu Spasimo putopis 2019. KADA? Kad sam jednom bio mali, moj najbolji drug je bio jedan Kosta. On poslušan – strelac, ja neposlušan – jarac. Imao sam utisak da je rođen u debelom hladu i da je tu, pod krošnjom, mirno provodio ovaj život, bez nerviranja, naglih pokreta i zainteresovanosti za fudbal. Sve polako, bez žurbe i na vreme, stvari u njegovom životu su se tiho događale kako treba, kao kad nakon preskočenog kozlića ulegneš na mekanu strunjaču. Kosta je bio na svom mestu, a ja sam bio van sebe, kao u nevreme, uvek tražio što ne postoji, kao zimo-grožđivi ljudi: to su oni kojima se u sred zime jede grožđe, ili lubenico-prolećni: oni koji u maju znaju reći: „Joj da mi je sada jedna kriška!“ – pa se oblizuju,.. Postoje i recimo, slanino-letnji; oni, ili možda – naravno svi mi, koji u julu prekoravamo sebe: „Što nisam sačuvao/la kaiš one domaće slanine, ala bi mi hladna legla uz paradajz!“ Da ne spominjem one jagodo-jesenje ljude, već mi kreće voda na usta... U suštini, Kosta je... Pročitajte Prvi put
  7. Haralampije

    Putopis glumice

    Spasimo putopis 2019 - pohvala žirija. PRIČA 1 Sjedim u kombiju u kojem se nalazi još sedam ljudi. Polusneno sjedenje. Zvukovi, smijeh. Kupovina muzičkog CD-a u vremenu kada je kupovanje muzičkih CD-ova davno prošlo. Na Balkanu i dalje postoje kućice kraj puta gdje su izloženi izlizani CD-ovi. Pronašli smo dvije prihvatljive kompilacije. Ne sviđa mi se ni jedna pjesma. Mnogo je razrušenih kuća uz put. Smisao za humor inače dragih i voljenih kolega mi nije zanimljiv. Svakako sam čudna. Bar mi čitav život svi to govore. Možda sam i snob. Razgovori su trivijalni, komentari puni dvosmislenosti, a muškarci ne gledaju žene u oči. Inovatian komentar dočekujem s radošću dočeka sunčanog dana na godišnjem odmoru gdje konstantno pada kiša. Već par mjeseci mijenjam vođenje pisanog dnevnika za crtanje. Crtam događaje, slike iz života koje su časak divljenja, brzo se zaborave i jedino se vraćaju kroz podsvijest, u snovima. Razrušene kuće su uz put. Ostaci života. Čudno je na Balkanu prolaziti kroz mjesta gdje su... Pročitajte Putopis glumice
  8. Haralampije

    Vuk koji je voleo vozove

    Pohvala žirija na konkursu Spasimo putopis 2019. Studiram i živim u Nišu, a rodom sam iz Zaječara. Tamo retko idem, delom zato što su odatle otišli ljudi, delom zato što je vrlo naporno preći tih stotinu kilometara. Naročito mi je ranije bilo teško uputiti se na to putešestvije, dok sam još išao vozom. Tri i po sata kuvanja u vagonu, a i to pod uslovom da voz ne kasni ili se ne pokvari na pola puta. U poslednjih mesec dana vozovi su tri puta iskliznuli sa pruge između Niša i Zaječara. To se svaki put desilo na deonici puta kod Jasenovika. Uzroci ovih nezgoda nisu neprilagođena brzina niti posebno zahtevne krivine, već užasno stanje pruge. Zbog toga, vozovi su na tom delu puta mileli brzinom od 10 (slovima: deset) kilometara na sat. Sada više ne mogu da postignu ni te brzine, pošto je ceo pravac zatvoren za saobraćaj do završetka rekonstrukcije pruge. Sećam se da su, baš kući u Zaječaru, pre deset-petnaest godina Rumuni kopali po ulicama kako bi nam bile uvedene digitalne telefonske centrale. Znam da im... Pročitajte Vuk koji je voleo vozove
  9. Haralampije

    Razglednice iz Splita

    Spasimo putopis 2019. - posebna pohvala žirija. RAZGLEDNICA 1 Shvatila sam. Došla sam u Split da bih se lečila od mojih bolesti zavisnosti. Prva među njima je društvenost. Ovde sam da bih videla da li umem da provodim vreme sama, i ako ne umem, da naučim. Juče sam šetkala sama glavnim putem Marjana, predivnog zaštićenog poluostrva-brdašume, i toliko mi je bilo lepo da sam se drznula da šetam putićem kroz gustu šumu. Iznenadila sam sama sebe, i osećala se hrabro. Doduše, kada sam shvatila da me može ujesti zmija, pohitala sam da sustignem nekog čoveka koji je hodao dalje od mene. Sve mi je postalo smisleno – ustajaću rano, ići ću na trčanje Marjanom, voziću bajs po njemu! Moram naći novi smeštaj blizu Marjana jer to je prava stvar u Splitu! Preporodiću se! Ponosna, ispričavši vlasniku hostela i njegovoj majci šta sam radila, oni mi rekoše da je pre par godina neki lik usred Marjana nožem izbo meksičku turistkinju. Ona se tako šetkala kao ja, divila se krasoti i tišini, i paf, dođe Rexi i zakolje... Pročitajte Razglednice iz Splita
  10. Haralampije

    U posjetu bolivijskom zatvoru

    Spasimo putopis 2019 - posebna pohvala žirija. Uh jebote, ne mogu više!!! Povratit ću srce i pluća, mozak će mi na uši iscuriti – vikao je potpisnik ovih redaka dok se penjao uz nenormalno strmu ulicu glavnoga grada Bolivije, prema zatvoru. La Paz, najviši glavni grad na svijetu (3.650m) u kojemu sve reprezentacije svih sportova svijeta redovito gube od domaćina (znate ono – visina, nedostatak kisika… ako ne znate, guglajte). U La Pazu se nalazi jedan od najzloglasnijih i najbizarnijih zatvora u cijeloj Južnoj Americi, a možda i svijetu – zatvor San Pedro. Poznat je postao nakon što je Rusty Young, pisac vrlo poznate knjige „Marching Powder“ koja je, iz meni nepoznatih razloga, ostala neprevedena na naš jezik, opisao život u tom zatvoru. Standardna isfurana priča – neki Englez odlučio je prokrijumčariti kokain iz Južne Amerike, uhvaćen je i strpan u San Pedro. Rusty Young je lunjao po Boliviji i čuo za engleskog dilera koji je organizirao ilegalne posjete zatvoru svakome tko je voljan to platiti i... Pročitajte U posjetu bolivijskom zatvoru
  11. Haralampije

    Divlji gradovi u Beogradu

    U nedelju 17. novembra u 18.00 h predstavićemo vam našu knjigu "Divlji gradovi" u kafe-knjižari Meduza u Beogradu. Adresa je Gospodar Jevremova br. 6, a razgovor će trajati otprilike sat vremena. Razgovaraćemo o motivaciji za nastanak "Divljih gradova", procesu stvaranja knjige, kao i pozadini nekih od priča koje čine ovu zbirku.  Veče će voditi Ivana Peško, a govoriće Nikola Kuprešanin, jedan od autora "Divljih gradova", i Uroš Krčadinac, jedan od osnivača Kluba putnika i koautor knjige "Bantustan". Iskoristite ovu priliku da saznate nešto o našoj najnovijoj knjizi, ali i procesu pisanja, izrade i samostalnog izdavanja knjiga — nečemu čime se Klub putnika bavi već deset godina, od izlaska naše prve knjige, "Neutabanim stazama".  Ovim ujedno otvaramo novi ciklus književnih razgovora koje organizuje Beogradska literarna nedelja.  Ako dolazite, možete kliknuti na event na fejsbuku, kako bismo znali koliko ljudi da očekujemo. Vidimo se u nedelju! Pročitajte Divlji gradovi u Beogradu : nedelja 17.11.
  12. Šta krije naličje gradova? Iza geometrije fasada prostiru se lavirinti divljine. Šta vreba iza fasada prolaznika, iza miliona lica u mimohodu? Svaki korak docrtava sliku, svaki je dodir stapanje slojeva, proboj granica, eksplozija značenja. Svaki je grad beskrajna biblioteka priča, nevidljivih i neispričanih. Hodamo i otkrivamo priče, stvaramo ih doživljavanjem, u večitoj potrazi za onom tankom crvenom niti koja ih – koja nas – sve povezuje. Divlji gradovi su treća knjiga Kluba putnika. Prethodile su joj Neutabanim stazama (2009) i Bantustan (2015). Ova knjiga zajednički je projekat Kluba putnika i izdavačke kuće Imprimatur. Divlji gradovi imaju 234 stranice, sedam autora, jedanaest priča i isto toliko mapa. Divlji gradovi vode vas od narkofantastike do emigrantskih borbi za opstanak, od kontemplativnih tišina do ratnih eksplozija, od ledenih vrhova Aljaske, preko razrušenih kvartova Bliskog istoka, do novorođenih azijskih megalopolisa. Ušli smo u gradove i pustili ih da nam pričaju... Pročitajte Divlji gradovi: nova knjiga Kluba putnika!
  13. Haralampije

    Kalmička zajednica u Beogradu

    Opis života društvene grupe koja se raspala pre više desetleća i zatim se skoro bez tragova zagubila povezan je, bez sumnje, sa posebno vrućim problemima metodološke i metodičke prirode. Moguća je, naime, samo delimična rekonstrukcija, koja je utoliko teža zbog skromnih ili čak nepostojećih primarnih izvora (informatora, arhivskih dokumenata, podataka u štampi) i koja se oslanja pre svega na usmena predanja po sećanju spoljnih posmatrača (1). Subjektivnost takvih interptetacija moguće je samo delimično ispraviti korišćenjem uporedne literature koja se u našem primeru odnosi na kulturu Kalmika u carskoj Rusiji, Sovjetskom Savezu i emigraciji. Uporedna literatura nam u osnovnim crtama takođe pomaže da premostimo praznine u osnovnoj mreži informacija. Za etnološku struku beogradska kolonija Kalmika, zapadnomongolskog naroda sa područjeg donjeg toka Volge, zanimljiva je kao primer male zajednice u kosmopolitskom velegradu, kao doprinos etnološkom izgledu Beograda i, konačno, kao fragment istorije Kalmika u... Pročitajte Kalmička zajednica u Beogradu
  14. Haralampije

    Wae Rebo, selo u oblacima

    Promatrala sam maglu kako se razvlači preko drveća i ispijala kavu uzgojenu u vrtovima Manggarai zajednice. Jutra su u planinama svježa, a selo Wae Rebo smješteno je u kotlini – zbog čega do izražaja dolazi igra svjetla, ali i miris tropske kišne šume. Sedam kuća okruženo je sa sedam planina, a članovi zajednice vjeruju da, uz njih, ovdje žive još i duhovi njihovih predaka. Primili smo kršćanstvo, no uz to smo i animisti. Vjerujemo da sve oko nas ima dušu – i stablo i životinja i izvor rijeke. Vjerujemo u duhove naših predaka, a prema prirodi se odnosimo s poštovanjem. Marcelinus je jedan od rijetkih koji se može sporazumjeti na engleskom jeziku. Legenda kaže da je u davna vremena, njegov predak Empo Maro, napustio indonezijski otok Sumatru i zajedno s obitelji doplovio do Floresa. Tu je podignuo nekoliko sela, među kojima i Wae Rebo ili Selo u oblacima, do kojega je moguće doći samo pješice (tri sata penjala sam se na 1782 m, a zatim sam se spustila na 1117 m). Selo je dio veličanstvene tropske šume... Pročitajte Wae Rebo, selo u oblacima
  15. Haralampije

    Sirija, zvijer u ljepotici

    Brkati granični službenik u kožnjaku lagano ispija jutarnju kavu ispod ogromne Bashar Al Assadove slike na libanonsko-sirijskom prijelazu Masnaa. Pomalo sumnjičav predajem putovnicu i zgužvani komad papira koji predstavlja sirijsku vizu. Dobio sam ju preko whatsappa tek večer prije polaska, od Sawsan, koja navodno radi kao lokalni vodič, i čiji sam kontakt dobio od jednog putnika u Siriju. Upućuju me na drugi šalter za plaćanje ulazne takse, i to je to. Tri mjeseca pregovora oko vize za dvadeset minuta na granici. Upadam u grupu sa još 5 Europljana koje sam upravo upoznao, i čini se da smo jedini stranci koji taj dan idu prema sat vremena udaljenom Damasku. U hotelu Crystal Palace  dočekuje me Sawsan, koja će bit će moj „vodič“ u idućim danima. Zbog zadnjeg slučaja kad je Nijemac po imenu Felix uhićen jer je išao u zabranjenu zonu, Ministarstvo turizma Sirije odlučilo je da svi stranci tijekom svog boravka u Siriji moraju imati pratnju. Naviknutom na solo putovanja, teško mi pada činjenica da se neću... Pročitajte Sirija, zvijer u ljepotici