Haralampije

Members
  • Content count

    585
  • Joined

  • Last visited

    Never

About Haralampije

  • Rank
    putnik dugoprugaš

Profile Information

  • Gender
    Not Telling
  1. Simbol 9. marta 1991. Dragana Milojević-Srdić, krhka žena sa podignuta tri prsta, koja prkosi policijskom šmrku, umrla je 8. septembra 2010, a sahranjena 12. u Beogradu u svojoj šezdesetoj godini. Dragana Milojević-Srdić, nije stala pod taj mlaz zbog pobunjeničkog impulsa mladosti, niti iz opozicionarske borbe za vlast, već je sa svojih tadašnjih 40 godina ta majka dvoje dece tamo možda bila zbog egzistencijalne strepnje jače od neposrednog straha. Kad su je iduće godine izveli na tribinu da govori povodom godišnjice demonstracija, delovala je raspuklo. Pre dve godine u jednom listu prilično nezadovoljna evocirala je uspomene na svoje učešće u svim opozicionim demonstracijama 1990-ih, u Vidovdanskom saboru 1992, šetnjama koalicije «Zajedno» 1996-7... Žalila se: «Danas, gledam skupštinu. Na vlasti su i DS i SPS i SPO. Svi, svi, svi. A ja sam, sanjajući drugačiju Srbiju, ostala slika na bedžu.» Zbog slike koja je obilazila svet uznemiravali su je, zvali telefonom, psovali, kinjili na poslu. Od... Pročitajte Vodilja strepnja
  2. U Bačkoj, na obali Dunava, nalazi se selo Deronje. Deo stanovnika su Srbi, ostali Cigani. Nema nijedne porodice Cigana u Deronjama čiji bar jedan član nije u nekom ciganskom orkestru. Tako su dva čuvena virtouza, violinista Toša i kontrabasista Đoka, iz Deronja. Đoka je u Deronjama imao tako malu kuću da se i sada pitam kako je mogao da u toj kućici smesti i svoj kontrabas… Đoka je tragično umro pre desetak godina. Legao pijan na železničke šine, zajedno sa svojim kontrabasom. Voz je prošao i smrskao i Đoku i njegov kontrabas. -- Aleksandar Petrović, "Sve moje ljubavi - slepi periskopi", Prometej, 2010. Pročitajte Đoka iz Deronja
  3. Za sve članove ekipe snimanje je veoma naporno. U blatu do koljena radi se i danju i noću. Scene teške, a režiser zahtijeva potpunu autentičnost. U jednoj sceni trebalo je da Bekim išamara Oliveru Vučo. Učinio je to bez imalo nježnosti. Olivera je nakon toga mjesec dana oblozima hladila svoj natečeni obraz, a onda su scenu nastavili. Bekim Fehmiu kaže: - Za to je potrebna hrabrost. Oduševila je svojom profesionalnošću cijelu ekipu. Ni riječju nije prigovorila. Dvije najteže scene u filmu bile su svakako one u kojima se Bekim i Bata tuku s isukanim noževima u rukama. Prvi put su to izveli u gomili perja, s pravim noževima, a drugi put pod konjskim kopitima. Samo zahvaljujući sreći, nije došlo do težih ozljeda. -- D. Živanović, “Arena”, Zagreb, 1967. Pročitajte Bez imalo nježnosti
  4. Govori: Arif Heralić Onda sam se razbolio... '57. godine sam se razbolio, otišao sam u Sarajevo u bolnicu, čitam u "Oslobođenju" da će Željezara Zenica bit... na novcu... njen najbolji radnik.  - Ma naćeš ti njega, druže, kod kuće je, idi ti gore, idi, on ne radi, on pije. Kaže, da nemam zakonskog prava, ja kao građanin Federativne Socijalističke Republike Jugoslavije, na novcu, a moj je lik ukrađen, moje je lice ukrađeno, moj je obraz i moje lice ukrađeno. Niko nema većeg prava nego ja. On mi je rekao da nemam pravo da naplatim, šta ja znam, da nisam slikan nego da sam ja crtan. Ja sam otišao u centralu Narodne Banke FNRJ-a, oni su rekli da imam pravo. Ja sam se vratio u Zavod za izgradu novčanica, po drugi put. Onda su oni potpisali da meni dadnu neku izvesnu svotu novca, s tim što novinari mi došli kući i kazali da su mi poslali oni ovde 250.000, a dočim ja nisam dobio ni dvadset i pet para. Popijem svaki dan... barem pola litra... a nekad bude i litar, i... možda i dva litra rakije,  al... Pročitajte Sin ove zemlje
  5. Na Staru godinu 1993. u redakciju Feral Tribune-a dolaze dva vojna policajca s nalogom da Viktora Ivančića, glavnog urednika Ferala, odvedu u vojarnu Dračevac. To je bilo samo nekoliko dana poslije izlaska Ferala s onom antologijskom naslovnicom na kojoj su Tuđman i Milošević zajedno u krevetu. Ivančić odlazi u drugu sobu da spakira stvari i, uvjeren da ta regrutacija može vrlo pogubno završiti po njega, bježi kroz drugi ulaz, sjeda u automobil i vozi u Zagreb, kod Slavka Goldsteina da ga moli za pomoć. Slavko odlazi kod ministra obrane Gojka Šuška, čeka satima, ovaj ga ne želi primiti, na kraju ga prima Šuškov zamjenik Goran Dodig i dogovara sa Slavkom sastanak s Ivančićem; i Ivančić i Slavko inzistiraju da to ne bude u MORH-u nego u Novom Liberu. Tokom razgovora Dodig kaže Ivančiću: "Ajde, glavno da je glava na ramenu." Na to Ivančić skače i viče: "Dakle mislili ste me likvidirat!?" Slavko smiruje Ivančića: "Viktore, molim vas, pričekajte vani" i dogovara s Dodigom garancije da se Ivančiću neće ništa... Pročitajte Glava na ramenu
  6. "Ovih smo dana imali u Mostaru zanimljivog ustašu, ženu-muškarca, Zejnu-Ragiba Čelebića. Zejna-Ragib Čelebić iz Bijele kod Nevesinja, surađivala je cijelo vrijeme među ustašama. Zejna Čelebić je kći pokojnog Džulbega. Ona sada živi kao muškarac. Kada su joj bile tri godine, obukli su joj muško odijelo, dali ime Ragib i od tada se ona ponaša kao pravi muškarac. U kući je ona jedini "muški" domaćin, jer nema više muškaraca. Fizionomija njena već se izmijenila, a lice joj dobilo grube crte muškarca tridesetih godina, tako da na prvi pogled niko ne bi mogao ni pomisliti da pred njim stoji jedna žena. Neki poznanici Ragibovi - moramo ju i mi tako nazvati - upozorili su me na okolnosti, da je ona neposredno nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske aktivno surađivala u ustaškom pokretu. Tu me stvar zanimala, te sam našao ustašu Zejnu-Ragiba i stupio s njim u razgovor. Čudna je to pojava. Pravi pravcati muškarac! U razgovoru upotrebljava za sebe uvijek muški rod. Tek u njezinim... Pročitajte Domaćin u kući
  7. Govori: Ivan Manić Bilo je neko veliko preduzeće... Nešto tu, tipa Hercegovina Impex, Import, nešto, neka najveća firma za trgovinu u Mostaru. I sad, na ovoj strani... su im, ono, skladišta i zgrade... bili. I sad, mi ih oteramo odatle. I sad tamo ima robe kol'ko 'oćeš. Onda su već Crnogorci dolazili kamionima, ubacivali prehranu, ovo-ono. Međutim ja se vrtim tamo, onda pokupim iz onih kancelarija, u kojima nema nikog... Poslažem ovako jedno dvadesetak onih tipkajućih mašina i uzmem sebi najlepšu. Nju sam doneo iz Mostara, to mi je bila uspomena. Međutim, kroz sve one hale, ona skladišta, uđem u jedno, i shvatim da sam ušao u svoj dečački san. U svoj dečački san. Odjedanput stane vreme. Sve sve, razumeš? Stane... Stanu i prostor i vreme. Sve stane. I ja uđem u svoj dečački san, ko da on sanja, sad. U takav san uđem. Jer u toj hali, onako, recimo površine kao... dve, možda čak tri Hale Kej, puno - znaš čega? Igračaka. Ja, Šolaja i Đerikarac smo se pola dana igrali. Mi smo odložili puške, samo smo... Pročitajte Sve igračke su tvoje
  8. Detaljan prikaz troškova, statistika posećenosti, kako smo odabrali mesto, šta smo naučili na svojim greškama i ostali podaci o putničkoj kući u Granadi 2013. Pročitajte ceo tekst
  9. Dnevnik 1941.

    Strip po dnevniku nepoznate devojčice, pisanom 1941. Dnevnik je pronađen na pančevačkom buvljaku. Strip je crtan za magazin RishaProject. Autor: Vuk Palibrk Pročitajte ceo tekst
  10. Više ljudi nam je reklo, tokom ovih proteklih nedelja otkako je Putnička kuća završena, da nismo dovoljno pisali na sajtu. Ulenjili smo se, sunce je bilo prejako, grad i okolina zanimljivi, a more, jednostavno, previše blizu. Pročitajte ceo tekst
  11. Putnička kuća u Španiji: 180 ljudi

    Još malo i navršava se drugi, istovremeno i poslednji mesec Putničke kuće u Granadi, na jugu Iberijskog poluostrva. Pročitajte par reči o tome ko nam je sve bio i kako je to izgledalo, bacite pogled na fotke, prisetite se kako ste se super proveli ili se iznervirajte što niste došli. Pročitajte ceo tekst
  12. Granada: Prve tri nedelje

    Navršilo se prvih dvadesetak dana Putničke kuće u Granadi. Pročitajte kratak izveštaj o dosadašnjim aktivnostima i zbivanjima, i ne zamerite što smo se malo ulenjili sa pisanjem. To je zbog sijeste. Pročitajte ceo tekst
  13. Pronašli smo stan! Nalazi se u starom delu Granade, 200 m vazdušnom linijom od Alhambre. Stan ima 110 kvadratnih metara, veliku dnevnu i tri spavaće sobe, kompletnu kuhinju i ponešto od nameštaja. Putnička kuća je ove godine znatno udobnija nego prethodne. Pročitajte ceo tekst
  14. Aljaska: u potrazi za knjigom

    Ono što čoveku prvo zapadne za oko na Aljasci svakako je njena veličina. Po površini, to je najveća američka država. Planine su velike, ljudi su veliki, imaju duge brade i voze velika kola, ili češće - kamione. More se prostire u nedogled, a s vremena na vreme pojavi se pokoji kit. Žene su lepe, plave, i rade u kafićima gde naplaćuju kafu po paprenoj ceni. Autor: Stanimir Perišić (behemot) Pročitajte ceo tekst
  15. Horgoška noć

    Na moje iznenađenje, kola staju na desetak metara od mene i gase farove. Prva pomisao, rođena iz neosnovanog optimizma, jeste da su to raskalašane, mlade devojke na putu za Beograd. Međutim, plavo-bela boja vozila i rotaciona svetla ukazuju da bi to mogla da bude domaća policija, podjednako raskalašana, ali manje dobrodošla. Autor: Filip Nikolić (fikonja) Pročitajte ceo tekst