marica

Upravo 🤗 Ja volim te napuštene objekte dok su u toj svojoj alternativnoj fazi. Mislim, meni je ok i kad se džentrifikuju, samo mi žao te autentičnosti i pristupačnosti. Na žalost džentrifikacija, tj. ceo taj hipsteraj previše sve komercijalizuje i sve poskupi 5 puta. Istera lokalce i sve lokalno - moderni ekspati, digitalni nomadi i sl. (mislim, ja sam jedna od njih) kolonizovasmo ponovo ceo svet. Sve postade isto… Ja lično, zapravo cenim lokalnu autentičnost, ali shvatam da sam (u nekom širem kontekstu) deo tog problema i ozbiljna nevolja po lokalce. 🥺

Samo da se nadovežem na ovo sa sedištima i Scootom. Zaista su malo komotnija nego evropski low-cost. Nisam se vozila na tom konkretnom letu, ali ovde po regionu ih često koristim. Mada i dalje je to low-cost, a daleko je Atina od Singapura....

To su dve odvojene stvari. Ja sam to radila za neke Ruse. Prvo sam radila klasičnu prijavu stranaca (za beli karton), preko eUprave. To je kratak boravak. Pošto sami vuku te podatke o vlasništvu stana, oni već znaju da sam vlasnik pa se ništa ne prilaže samo sam popunila podatke. Obrazac je potpuno isti kao onaj koji se popunjava u stanici milicije peške. Samo u stanici traže ugovor da pokažeš, na uvid. Posle kad su aplicirali za D, tj. dug boravak (valjda je D, neka viza sa kojom su legalno radili u Srbiji), davala sam tu izjavu/saglasnost (ovo što si citirao sa sajta). Njima je inače Yandex sređivao te vize, čak su i tu izjavu oni pripremili, ja sam je samo potpisala. Nije moralo ništa ni da se overava. A izjava je bila tipa, ja ta i ta, lk br, adresa izjavljujem da on i ona žive na mojoj adresi. Mogu da potražim taj dokument ako ti znači. Ali, bukvalno ovo što piše gore.

Ja sam sad za vikend bila s nekim Evropljanima u Indoneziji, i 2 para (iz Francuske i Austrije) su letela preko Dubaija kažu da je OK sve prošlo. Ja se ne usuđujem i dalje. Letim u petak za Španiju preko Pekinga 😁 Mislim, to je preko Rusije... Mnogo bozbednije (nije!) 🫣

Za ovo prijavljivanje za beli karton, ja nisam sigurna da može neko sem vlasnika stana (ili neko ko ima ovlašćenje vlasnika) da prijavljuje nekog na adresu. Npr. na eUpravi imaš prijava stranaca i možeš da izabereš sa menija samo stanove čiji si vlasnik (valjda iz katastra vuku te podatke), nema opcije da ti upisuješ adrese. Dakle, čak i ako je on (tvoj drug) prijavljen na adresi, vlasnik stana mora i to drugo lice (stranca) da prijavi, tj. da mu izvadi beli karton.

Da da, ta mesta dok su u tom polu-napuštenom, polu-ne-zna-se-kakav-im-je-status stanju su prave male socijalno-kulturno-umetničke oaze velikih gradova. Na žalost, posle nekog vremena dođe investitor i onda retko šta bude bolje nego što je bilo. Mada ima i takvih slučajeva.

To pričaš o porezu na imovinu? Umanjenje je 50% na tvoj deo u stanu. Sem ako ne poseduješ 10.000 kvadrata u centru Beograda, teško da je to ”daleko veće”. Ali da, svesna sam toga i svesno ulazim u taj rizik. Jer po kom god osnovu da me kazne za to i obračunaju zatezne kamate i dalje je to manje od povratne karte za Singapur. Svi benefiti koje lična karta donosi su vredni tog rizika.

Na svašta čovek naleti dokono guglajući. https://www.erih.net Ako vas zanimaju fabrike, rudnici, muzeji o istim, njihove lokacije, itd. možda vam ovo bude zanimljivo. Meni je više bilo zanimljivo s aspekta bacanja/pranja (zavisi iz kog se ugla gleda) para evropskih poreskih obveznika/evropskih biznismena.... Al ajd ne vrti se svet oko mene.

Sad, čitajući sve ovo dolazim do zaključka da sve moje zavrzlame proističu iz toga što imam još uvek posla sa Srbijom (zbog posedovanja nekretnina) te mi često trebaju neke usluge eUprave a to može samo uz sertifikat. Trenutno mi baguje ConsentID i dosta stvari mi remeti. S druge strane, nadležni konzulat je u drugoj zemlji, nemamo ga u Singapuru. Ne znam kako bi vađenje pasoša sad funkcionisalo? Kad sam ga vadila poslednji put 2019. Džakarta nije ni izdavala nove pasoše. Sad mi je jasnije zašto me je onomad službenica ubeđivala da se ne odričem boravišta/lk. Baš bi mi se komplikovao život bez lk. nekako bez nje si praktično kao strano lice u Srbiji, sve bi moralo preko konzulata. Što opet nije toliki problem da su nam konzularne usluge digitalizovane ili ako živiš u gradu gde je konzulat, ali kad je isti u drugoj državi to apsolutno nema nikakvog smisla.

Hvala na ovom postu! Ja sam imala slično iskustvo sa srpskim službenicima u Srbiji, kada sam vadila pasoš poslednji put (a uz to i lk) i pitala kako pobogu mogu da koristim singapursko prebivalište da ubrzam proces dobijanja lk (sa srpskim prebivalištem), kad sam zakonski u obavezi da se odjavim jer 20 godina ne živim u Srbiji. Pri tome, nisam ni znala za obavezu odjavljivanja dok se nije digla halabuka oko poreza za frilensere. Službenica je baš bila odsečna oko toga da to ni slučajno ne radim jer ti zakoni i pravila nisu usaglašeni, mada mi nije dala nikakve konkretne primere. A razgovarala sam o ovome i sa zaposlenima u našim konzulatima u Seulu i Džakarti. Svi su me ubeđivali da to ne radim. Mislim da sam se pomirila sa tim tek kada mi je drug Nemac objasnio da se ni on nije odjavio iz Nemačke iz istih birokratskih zavrzlama. Kao, kad je Nemcima to ok, možda je i ok na kraju 🤭 Tako da, hvala na ovom konkretnom primeru potencijalne glavobolje.

Zanimljivo mi je ovo za Almati, nisam ga tako zamišljala. Svi Kazasi u Mongoliji su me ubeđivali da bi morala otići u Kazakstan, jer je lep i zelen za razliku od zapada Mongolije. Hvala za link, mene primarno upravo to privlači kod bivših sovjetskih republika. Mada, sledeći na putnoj listi mi je Uzbekistan zbog kombinacije sovjetskih murala i islamske umetnosti. Ali definitivno me Centralna Azija okupira više od bilo čega trenutno. Ne znam da li je to zaista nešto novijeg datuma, ali stekla sam utisak istražujući Uzbekistan da su relativno skorije krenuli da promovišu, restauriraju i cene tu sovjetsku zaostavštinu. Ne znam, jel su te zemlje prolazile kroz fazu sve sovjetsko, komunističko itd. je bljak, pa su sad shvatile da ima turista za to ili prosto sad ima više para? Moram da priznam da se tek sad polako upoznajem sa tim kako sve te zemlje doživljavaju post SSSR vreme. Ovo sam ja očekivala zbog svih postova koje sam pred put pročitala, ali viđala sam po ulicama samo pijane tinejdžeru u ranojutarnje sate koji se vraćaju iz provoda. Pri tome, ništa više ih nije bilo nego u Beogradu npr.

Hahahah Sad si me podsetio na lika kojeg smo videli u Terežu kako ide kolima i skuplja goveda po livadi. AUTOmatizacija je dobila sasvim novo značenje

Da, ni ja ne volim da me vode… Ali u poslednje vreme sam više puta napravila kompromis. Svaki put zato što bih da u 2 nedelje odmora ili manje da iskusim nešto što ne može da stane u 2 nedelje odmora. Ako želiš da iskusiš istinski nomadski život, moraš da radiš stvari kao nomad, a to podrazumeva određeni doživljaj vremena i prostora koji je suprotan onom u kojem ja živim i u kojem želim da ostanem da živim . Uostalom kao što je Snežana biciklarila po Gobiju. Ona je to radila samostalno. Kad imaš vremena da se štošta videti i naći samostalno i dalje. Ali vreme, VREME… Lepo kažu ljudi, ne može i jare i pare. Zaboravih da napišem, pred put sam baš imala neke zablude o nomadskom životu lokalaca. Zamišljala sam da ih većina živi u gerovima cele godine i da gerove seljakaju na mnogo dalje razdaljine. Sve porodice sa kojima sam pričala zapravo žive drugačije. Uglavnom su leti na tim ispašama, zimi su zapravo u selima/gradovima, a stoka im je u ambarima. Čak i ako su u geru cele godine, zimsko i letnje mesto im je blizu. A čak su i deca tih staraca što su u gerovima stalno, na fakultetima i školama po gradu. I kao i svuda nije da su ludi da se vraćaju životu roditelja. I verujem da se ova transformacija ubrzala u poslednjih 20tak godina. Daj im još 10-20 godina i njihova već pusta ruralna sredina će da nestane. Svi će živeti u apartmanima i s nostalgijom pričati o nomadskom životu.

The blue sky hotel, to je baš kod glavnog trga. Ne bih preporučila. Inače, ja sam to bukirala, kao da se naspavam i naodmaram pred let u SG. Kao i obično, u takvim hotelčinama, ventilacija je prebučna i naspavala se def nisam. Ja sam to bukirala na dan kad smo u hotel ušli, jer ponuda nije više bila neka na AirBnBu i Booking-u oko te lokacije. Nisam do zadnjeg momenta znala koliko ćemo ostati u Terež NPu. Sva sreća pa imam neke silne popuste, inače bi bilo totalno bacanje para. Ali, sećam se da sam gledala mesec-dva pred put i da je zapravo ponuda na AirBnBu bila baš dobra. Tako da proveri apartmane, deluju OK i cene su skroz bile korektne.

Da, zapad je kamena pustara sa zelenim oazama duž reka i oko jezera. Predeo je vrlo egzotičan, ali surov, siv i suv. Mongolija se ubrzano razvija. Ja sam pred put čitala blogove ljudi koji su tamo živeli pre manje od 10 god i na osnovu toga stekla sliku koja nije imala mnogo veze sa sadašnjom stvarnošću. Vlasnik B&B u Hovdu, koji nam je pomogao oko organizacije mi je rekao da je on došao pre 10tak godina i tada nije mogao ništa da iznajmi za stanovanje u Hovdu. Danas zgrade niču na sve strane. U UB-u da ne pričamo. Mogu samo da zamislim kako je Mongolija izgledala kad si je ti posetio. To je sad več 20god. Terež isto, to je sad bukvalno Zlatibor. Lokalci i dalje uglavnom misle da ti za sve treba vodič koji će da ti kuva, prevodi, pokazuje okolo itd. To pokazuje i aplikacija za vizu u kojoj te i dalje uredno pitaju za pozivno pismo od agencije. U konzulatu u Singapuru, rekoše mi da to ostavim prazno, ali eto u formularu i dalje toga ima. Što je za centralni deo sa sada dostupnim informacijama daleko od istine, tj. Niti je divlje preterano, niti ti trebaju agencije. Te s toga, da, kao i za sve ostalo, uz konja će ti dati i vodiča. S tim da imaj u vidu, taj vodič zna i vodiće te u krugu od najviše par stotina kilometara. Ako i toliko. Moja drugarica je bila u u nekom NPu 4-5 dana sa vodičem, bez prevodioca i pojma nije imala ni kad će i šta će jesti, ni gde će spavati, ni šta tačno radi, ni gde tačno ide. Njoj se to činilo kao sjajna avantura, mene iskreno užasava. Te je meni bilo bitno da uvek imam prevodioca. Konji se ne dohranjuju leti, pasu gde stignu. To jest, gde staneš. Vodu piju opet gde stignu, kao uostalom i ljudi. Tekuće vode su i dalje zaprepašćujuće čiste. Te praktikalije oko opreme i generalno jahanja se relativno brzo savladaju. Kad ide vodič sa tobom, oni to sve obavljaju umesto tebe. Svaki konj ima drugačiju narav i postoji neko vreme privikavanja. Prvi konj kojeg sam ja jahala je bio baš divlji i svojeglav. Trebalo mi je 2-3 dana da ga ”ukrotim”. S poslednjim sam praktično od prvog trenutka galopirala i manevrisala bez problema. Ali isto tako, prvom konju se izvukao ekser iz potkovice i sav se raskrvario. Ja sigurno ne bih sama znala šta da radim sa njim i kako to da rešim. Definitivno je previše tu stvari koje bi potencijalno mogle da budu problem. Cena zavisi kako to organizuješ. Ako odeš u neki ger i s njima direktno ugovaraš njihove konje to je naravno najjeftinije. Ja sam uvek nalazila posrednika/prevodioca koji je za mene ugovarao stvari. A oni se onda naravno u sve ugrade i to na kraju uopšte nije realna cena. Generalno sam imala utisak da sve previše plaćam. Jer htela, ne htela oni mi na kraju uvek ponude više nego što sam ja htela/zamislila, što i više košta. Često mi je na kraju, tako bilo lakše, ali je sve to imalo cenu. Npr. ja sam htela da mi lik nađe konje za Terež, a to se pretvorilo u dva danja jahanja, s kampovanje, prevodiocem, kuvaricom, celom logistikom oko toga da nama sve to bude udobno i ne razmišljamo ni o čemu. Tako da mislim da ti moje iskustvo s cenama tu malo može pomoći . :)