Haralampije

Pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Nakon što je (pre nekoliko meseci) kalendar otkucao dan koji na mojoj vozačkoj dozvoli za kamion označava expiration date, svoju profesiju vozača kamiona sam zamenio uzbudljivom karijerom Uber vozača u Čikagu. I od tog dana, svako (radno) jutro počinje istom rutinom ali sve nakon te rutine je uvek i iznova različito. Alarm na telefonu zvoni svaki dan u isto vreme, 5am. U mraku se šunjam po stanu da je ne probudim, ona radi od 9, nekada i od 10. Zatvaram vrata od spavaće sobe, uključujem bokal da zagrejem vodu, palim ringlu. Dok se sve

Čokto (Choctaw), pleme američkih Indijanaca, prikupilo je novac za pomoć narodu Irske tokom Velike krompirove gladi, koja je trajala od 1845. do 1849. godine. U svojoj poseti Njujorku 1989, Don Malen (Don Mullan), tadašnji direktor udruženja Akcija iz Irske (AFrI), organizacije boraca za ljudska prava sa sedištem u Dablinu, obratio se članovima Udruženja za političko obrazovanje Amerikanaca irskog porekla, predstavivši im projekat pod nazivom “Velika glad”. Projekat je započeo 1988. godine, kada je rukovodstvo AFrI-ja odlučilo da se posveti problemu istorijskog zanemarivanja Velike gladi u Ir

Dvadeset četvrtog maja 2020. godine, u regiji Pilibara, jednoj od postojbina Aboridžina u Australiji, detonirana je ogromna količina eksploziva. Pilibara je poznata po svojim drevnim stenovitim pejzažima crvene boje. Ta boja potiče od oksidisanih čestica gvožđa, rude kojom je ova regija izuzetno bogata. U toj velikoj eksploziji razorena je čitava klisura Jukan, a zajedno sa njom i brojne pećine koje su se u njoj nalazile. To nisu bile bilo kakve pećine. Pomenuta klisura i pećine bile su stanište aboridžinskih naroda, tačnije  naroda Puutu kunti kurrama i Pinkura. Kao i u slučaju mnoštva

Pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Sjedili smo u bifeu na jednom od najegzotičnijih mjesta na planeti. Dolina Danum je zaštićeno područje u istočnoj Maleziji, republika Sabah na otoku Borneo. Prašuma koja nije nikada vidjela motornu pilu a kamoli teške građevinske mašine. Ljudski utjecaj na okoliš je minimalan i vlada se u suradnji s fondacijama trudi to očuvati maksimalno a ipak zaraditi od ludih, uglavnom kineskih i bijelih turista, koji žele vidjeti i iskusiti svijet divljine. Došli smo za vrijeme kišne sezone, tako da nas nije bilo puno u restoranu na izvrsnoj večer

Tanker „Iž“ bija je moj prvi brod na koji san se ukrca ki asistent stroja (21.387 t nosivosti, u sastavu flote „Jugotanker“ - JTP Zadar od 1960. do 1982. godine). Svaku sekundu provedenu na brodu „Iž“ pamtim. On mi je bija ki član obitelji. Kada je odvezen u rezališta, činilo mi se da mi je niko umra. Je li zato, što mi je to bija prvi brod ili što san na njemu proveja dugo vrimena. Ukrca san se na njega u Francuskoj, u luci Le Havre. Odma po dolasku mora san sa starijim asistentom ući u još vrući resiver; lipile su mi se cipele za pod, a kosa bi mi kvrcnula ako bi dirnija svod; teško se

Bjung-Čul Han profesor je filozofije i kulturnih studija na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Ovo je odlomak iz njegove knjige Šanzaj: dekonstrukcija na kineskom iz 2017. godine.  – Godine 1956, u muzeju azijske umetnosti Cernuschi u Parizu, održana je izložba kineskih umetničkih slika. Ubrzo se ispostavilo da su te slike bile falsifikati. Situaciju dodatno komplikuje to što falsifikator nije bio niko drugi do najpoznatiji kineski umetnik 20. veka, Čang Daj-Šen, čija su dela istovremeno bila izložena i u Muzeju moderne umetnosti. Često je nazivan kineskim pikasom. Njegov susret sa Pikas

Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Čist jutarnji zrak i povjetarac s East Rivera. Odbljesci oktobarskog sunca igraju po prozorima stambenih kolosa koji neprestano bruje. Klima-uređaji se nikad ne gase, samo slabije rade kad su stanari na poslu. Dan bi mogao biti lijep. U tom kraju niču nove građevine na sve strane. Dizalice zuje, kamioni za miješanje betona brekću. Bauštelci, muškarci i žene, iz Južne Amerike veru se po skelama i galame. Jedan gromoglasno kihne, a stara gospođa, krepkog koraka, sa stilom odjevena, s kojom se mimoilazim, podigne pogled prema njim

Augusta 1911, jedan čovjek pojavio se iz divljine sjeverne Kalifornije. Imao je pedeset godina, bio obučen u odjeću koju je sam napravio, i nije govorio nijedan poznati jezik. Ne znajući što da učine, ljudi na ranču pozvali su šerifa, koji je došao i stavio mu lisice. Nepoznati je to prihvatio bez opiranja.  Iši je rođen oko 1861, u vremenu kada su Yahi bili pod stalnim napadom doseljenika koji su nastojali zauzeti njihovu zemlju tokom zlatne groznice u Kaliforniji. Yahi, nekada snažna i mnogobrojna zajednica, sistematski su istrebljeni kroz masakre, bolesti i prisilna raseljavanja, kroz

Ples duhova bio je duhovni pokret među starosedeocima severnoameričkog kontinenta. Započeo je u narodu Pajute, oko 1869. godine, nakon što je jedan član veća staraca, Vodzivob, doživeo niz vizija. U njima je video obnovu Zemlje, i pretke koji se vraćaju da pomognu Pajutama. Vodzivob je prvo video dolazak velike kataklizme koja uništava Evropljane ali pošteđuje Indijance, ali je u kasnijim vizijama video smrt svih ljudskih bića na planeti, posle čega bi usledio čudesni povratak onih koji se nisu odrekli vere svojih predaka, i koji su praktikovali jednu vrstu plesa inspirisanog ovim vizijama. Vo

Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Sejšeli Sleteli su u raj! Je li moguće da je plaćaju za ovaj posao?! Dođe joj da se prodere: „Ljudi! Ja bih i za džabe delila tacne! Samo da putujem!“ Obično se zadržavaju samo 24 sata, te sumanuto jure kroz gradove, ali sada će uživati četiri dana!!!   Iznajmljuju kola i urlaju uglas sa pevačem Coldplay-a: „Para-para-paradise, para-para-paradise, para-para-paradise!...“ Plan je da tokom prvog dana obiđu ostrvo, sutradan je snorkeling, a za kraj: relaksacija na hotelskoj plaži. Upozorili su ih da mutno nebo ne sme d

Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Mart 2018. Autobuska stanica je mirisala na neokupane ljude. Bila je skoro ponoć kada sam sišao sa autobusa na stanici „Viktorija“, i u čekaonici u me dočekale velike šarene hrpe na podu. Kada su hrpe počele da se pomeraju i tiho razgovaraju, shvatio sam da su to ljudska bića, u prljavim vrećama za spavanje, ušuškani među kesama i sa štrikanim kapama na glavama. Kod staklenih vrata čekaonice čekala me je A. „Dobro došao u London,“ nasmešila se i poljubila me. „Ovo mi ne deluje kao bezbedno mesto da me sama dočekuješ.“ Ona odma

Putujući novinari imaju običaj da jedni drugima kažu: „Ostaneš li u nekoj zemlji šest nedelja, laka ćeš duha o njoj napisati knjigu. Ostaneš li šest meseci, s teškom ćeš mukom završiti par članaka. Ostaneš li šest godina, zaćutaćeš...“ Ali ako to pravilo i važi, neizbežni su izuzeci, i tako sam ja, kada sam prvi put, sa severa, dolazeći iz užarene turkmenistanske ravnice, stigla na Hindukuš i prešla njegove istorijske i grandiozne prevoje, bila u iskušenju da napišem himnu i ništa drugo. Himnu njegovom imenu, jer imena su više od geografskih naziva, imena su zvuk i boja, san i sećanje, imena s

Negde početkom 1903, nepoznati brod pojavio se kod obale Japana. Ribari su mislili da je to jedan od njihovih, pa su odveslali do predmeta koji je plutao na talasima, kako bi ga dovukli do obale. Ali nije bio njihov. Plovilo je izgledalo kao kazan, kotao za pirinač, ili mahuna: dno mu je bilo od nekog teškog metala, a gornji deo od nečega nalik na ružino drvo, lakirano, sa inkrustacijama od komadića stakla. Na plaži, meštani su se divili naprednoj izradi, i virili kroz mutne prozorčiće. Primetili su da se unutra nešto meškolji. Iznenada, jedna ploča na objektu se otvorila, i iz njega je izašlo

Posle upoznavanja velikih problema kineske današnjice, na pozadini gromadne jučerašnjice, pod osvetljenjem složene sutrašnjice – putnik spontano poželi, i neophodno mu je, da zaroni u svakodnevicu ove zemlje. Kako u jednom, sasvim običnom danu, živi jedna obična kineska porodica? U ogromnom Šangaju, na severnoj periferiji, nalazi se „radničko selo“ od 50.000 žitelja. U „radničkom selu“ stoji sasvim jednostavna, siva, dvospratna, ne baš nova kuća – na mestu gde su pre oslobođenja bili japanski bunkeri i retke kolibe. U toj kući žive Ku Hen Cai i Vu Čing Ti. Njih dvoje, između 10 miliona Šang

Treća nagrada na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Bilo je jutro, rano i zagasito, oteklo od vlage koju je magla nosila kao kakvu prozirnu košulju, daleko bistrini koju obično donese ljetno jutro, jedno od onih kad omaglica ne dopušta ni sjećanje na to što je fatamorgana. Stajale smo u tišini tog mjesta jedna do druge, nateklih obraza i jalovih misli, prije nego ću sjesti na travu i otamo podignuti palac pa ga odmah sklopiti u šaku, na seoskom putu na izlazu iz sela San Marcos Sierras gdje je sve osim tišine bila rijetkost. Dva su puta koja vode do tog mjesta, jedan je cesta 38, d