Haralampije

Svi putevi su otvoreni knjiga je putopisa švajcarske putnice Anemari Švarcenbah (Annemarie Schwarzenbach), o njenom putovanju kroz Iran i Afganistan, koje se dogodilo 1939. godine. Knjiga je kod nas objavljena 2017. u prevodu Sanje Nedeljković i izdanju Službenog glasnika. Uz dozvolu izdavača, ovde prenosimo predgovor (autor: Rože Pere) koji nam dozvoljava da zavirimo iza kulisa ovog jedinstvenog putovanja, a planiramo i objavu nekoliko kratkih odlomaka iz knjige. — „Neka vam bude nekorisno, ovo putovanje. Nekorisno i ključno." -Fabio Pusterla "Onda je 31. decembra [1938.] Ela Majar došla [

Hju Masekela (Hugh Masekela, 1939-2018) bio je južnoafrički muzičar, kompozitor i pevač često nazivan "ocem afričkog džeza". Njegova pesma Stimela govori o vozu za prevoz rudara i uglja: engleska reč steamer označava lokomotivu ili brod sa pogonom na vodenu paru, što je u jeziku južnoafričkog naroda Zulu postalo isitimela, a potom poprimilo različite varijante u različitim jezicima i narečjima jezičke porodice nguni. Prevod pesme možete pročitati ispod videa. Stimela There is a train that comes from Namibia and Malawi there is a train that comes from Zambia and Zimbabwe,

Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2023. — Po odlascima na more može se rekonstruisati razvoj, uspon i posrnuće države.      Te 1972. putovali smo vozom: otac, starija sestra, stariji brat i ja. Sjećam se da su zakašnjenja vozova objavljivana u minutama, nikada u satima, mada su vozovi, nerijetko, u polasku kasnili i po 140 minuta. Otac je rekao da kada stignemo u Vinkovce, na konju smo, jer se iz Vinkovaca vozom može stići do bilo koje tačke na planeti. Sve do odredišta smo, iz petnih žila, pjevali Dok palme njišu grane i Nemoj, draga, plakati, aktueln

Kada nam je Ljubomir poslao rukopis svog putopisnog romana, uz stidljivo pitanje da li bi Klub putnika bio zainteresovan, odgovorili smo mu ono što odgovaramo svima: izdavaštvo je ozbiljan i skup posao, a naši su kapaciteti praktično nikakvi. Finansije da i ne spominjemo. Za skoro dve decenije izdali smo samo tri knjige, i to u vreme kada je udruženje bilo daleko veće i aktivnije. Nema potrebe ni da čitamo rukopis. Jednostavno nije moguće. Možda je Režija, tajanstvena sila koja u Ljubomirovoj knjizi upravlja ljudskim životima, uredila da baš u to vreme počne pandemija. U nekom trenutku karant

Zaputite li se od Pirota ka severoistoku, neće vam dugo trebati da primetite vijugave obrise Zavojskog jezera. Ako ste uz to voljni i da se verete po Staroj planini, okolni vidikovci pružiće još bolji pogled na njegovu zelenkastoplavu površinu okruženu šumom. Mnoštvo čamaca, simpatični splavovi i po koja kućica na obali otkriće vam da se radi o sve primamljivijem izletištu, ali sva je prilika da nećete čuti priču o nastanku ovog još uvek mladog jezera. U pitanju je prava filmska drama koja se odigrala pre 60 godina u selu Zavoj, čije ime danas nosi jezero koje ga je progutalo. Zavojsko jeze

"Nisam istoričar; ja sam umetnik", rekao je o sebi belgijski fotograf Jan Kempenaers u vezi sa svojom serijom fotografija objavljenom 2010. godine. Zbirka fotografija, koja je rezultat trogodišnjeg rada, prikazuje apstraktne građevine sa prostora bivše Jugoslavije, naslovljene jednostavno kao "Spomenik #1", "Spomenik #2", "Spomenik #3"... Kempenaers je postao zainteresovan za "neimenovane" spomenike još devedesetih, nakon što ih je otkrio na mapama u jednoj biblioteci u Jugoslaviji. Nakon daljeg istraživanja, odlučio je da upravo njima posveti svoj doktorski rad. Za Wired, fotograf govori o

Znate li zašto se u Japanu smatra neumesnim darovanje cveta kamelije onima koji se oporavljaju od bolesti? Kako su krabe postale samuraji? Šta, prema legendi, treba uraditi ako naletite na antropomorfnog čoveka-kornjaču? Odgovor na poslednje pitanje je poklanjanje prepoznatljivog alkoholnog pića (drugim nazivom obeleženim i kao sake ili nihonshu) stvorenju, dok se ostali odgovori kriju u narednim redovima. „Simbolika je jezik misterija“ Kao što je zapazio i Menli Palmer Hol, simbolika je jezik misterija. Svuda je oko nas, a ujedno i prevazilazi ograničenja svakidašnjeg jezika. U tom duhu, Ja

Treća nagrada na konkursu "Spasimo putopis" 2023. — 1. Osećam umor dok ulazimo u voz na glavnoj stanici u Budimpešti. Sunčevi zraci prolaze kroz stare zaprljane prozore. Mutni čovek prodaje forinte po duplo jačem kursu dva metra od menjačnice. Golubovi jedu ostatak girosa sa poda. Badnji dan je. Đorđe I ja se vraćamo kući. On nosi kopiju ruske šubare koju prodaju po trgovima gradova koji su bili pod gvozdenom zavesom. Nervira me. On, njegova šubara i još nešto što ne mogu da objasnim. Možda i mogu ali se ne usuđujem. Ipak je on moj najbolji drug, ne želim da ga izgubim. Pojma nema da sa

Klub putnika je neprofitna, volonterska zajednica putnika, istraživača i stvaralaca zasnovana na idejama istraživanja i povezivanja sveta, slobodnog kretanja, stvaranja i deljenja vrednosti. Želeli bismo da proširimo krug članova koji aktivno učestvuju u radu udruženja.  Trenutno nam je najpotrebnija pomoć oko pronalaženja i stvaranja sadržaja za sajt. Ovo je idealno za one koji vole da otkrivaju, priređuju ili prevode zanimljive, informativne ili neobične stvari na internetu i van njega, ali i da ih sami stvaraju. Ako niste upoznati sa vrstama sadržaja koje objavljujemo, najbolje počnit

Iz Užica pođoh za Beograd 16. maja (1892), a iz Beograda krenuh 20. maja u Peštu, a iz Pešte za Fijumu u 2,25 časova. (Do Pešte košta druga klasa 15,30 kruna a od Pešte do Rijeke 14 kruna.) Do Pešte je putovanje veoma monotono, dosadna ravnica i baruštine, a već od Pešte bilo je romantičnije, plodna polja i šumoviti brežuljci davali su oku lep pogled. Pada u oči da je bagrem jedini predstavnik šumskog drveća. Vreme je bilo divno, nekoliko puta je padala kiša i ogrejavalo sunce a to je za putovanje bilo vrlo prijatno jer vrućina nije ni najmanje dosađivala. U Zagreb smo stigli u 11 časova noć

Druga nagrada na konkursu "Spasimo putopis" 2023. — Munich-LH1737 – Expected – 17:55, čitam s info-ekrana na beogradskom aerodromu. Još nisam pravo ni krenula, a već kasnim 35 minuta u polasku. Vučem se po aerodromu kao mrtva krpa, sjedim vani dok mi košava raznosi ostatke šećera od kave i leprša mojim loše spakovanim stvarima. Još uvijek mi ne dopire do mozga da će mi trebati puno putničke sreće kako bi na svoje odredište zaista i stigla. Idem iz Beograda za Palestinu. Konačno. Drugačija kultura, drugačiji sukob. Što dalje od europske smorenosti i usisavajućeg cinizma, holivudskih ant

Prva nagrada na konkursu "Spasimo putopis" 2023. — sve što si video na balkanu behu samo privid-lađe na mrkoj pučini prapočetka balkanski putopis, miodrag pavlović kacanska kapetanija             evo ti, zamisli sad da svaka od ovih glavica predstavlja jedno doba i njegova sećanja, kaže deda nabijajući i poslednju glavicu kupusa u kacu. e tako, izvadi kisele ruke iz kace i otrese ih sa strane. a ovaj kamen, e to ti je zaborav, i njime uzmeš lepo, evo ovako, i sve to lepo pritisneš odozgo, jer inače ne bi stalo ni ovo malo što smo

Konkurs "Spasimo putopis 2023" peti je po redu regionalni nagradni konkurs u organizaciji Kluba putnika. Kao i prethodnih godina, veoma smo zadovoljni odzivom, kao i kvalitetom pristiglih priča. Ako ste propustili, bacite pogled na najbolje priče iz 2019, 2020, 2021. i 2022. Neke od njih našle su svoje mesto u našoj knjizi Divlji gradovi.  Nagrađeni radovi za 2023: 1. nagrada: Kacanska plovidba, Aleksa Nikolić 2. nagrada: Neprirodan krajolik, Lela Vujanić 3. nagrada: Voz, Luka Birtašević Posebna pohvala žirija – uža selekcija: Morske Struje, Ilijaz Dudić Negde na sre

Pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2022. — Moj tata je do početka rata vozio isključivo dijanu (Citroen Dyane). Ne jednu nego više njih, ali morala je biti dijana. Tih slabašnih dvadesetak konjskih snaga, sa malim gepekom jedva dovoljnim za cigare, kafu, selotejp i špagu, uspješno nas je dovodilo do kampova u Grčkoj, Makedoniji, do vrhova Zelengore... Vjerovatno se pitate kakav je to gepek u koji su jedva stajale cigare i kafa, ali vjerujem da svi koji su poznavali mog tatu nemaju nedoumice. Bez svega je mogao, ali bez cigara i kafe nikako. Špaga i selotejp su mu bili nešto ka

Drevni egipatski bog Međed jedno je od marginalnih božanstava staroegipatskog panteona. Pominje se u egipatskoj Knjizi mrtvih (originalni naziv: Knjiga o prelasku iz tame u svetlost), kolekciji molitvi koje pomažu duši da bezbedno stigne u zagrobni život zazivajući imena božanstava koja će je štititi na putu. Egipatska Knjiga mrtvih zapravo nije knjiga: svaki budući pokojnik mogao je od sveštenika naručiti da sastave posebnu verziju koja bi njemu odgovarala, sam birajući molitve, koje će biti položene sa njim u grob. Ova kolekcija tekstova, nastalih u rasponu od preko hiljadu godina, danas je