shonerius

Meni može samo palačinka...

Odradio, dugo nisam stopirao, ali će ti nadamse, koristiti...

Ne znam da li je spomenuto... Niški ćevap kod Nišlije, iza Palilulske pijace - 230 din Po mom skromnom mišljenju, jedno od najboljih mesta u gradu (Beograd) što se tiče roštilja,,,,

Da, teško će proći bez roditeljske saglasnosti... Sad je bar lako(i relativno jeftino) održavati ljubav na daljinu. Davnih godina sam bio zaljubljen u curu iz Švajcarske, da vam ne pričam koliki su na bili računi za telefon i kako sam prošao zbog njih. Pored svega, ljubav je ostala neuzvraćena...

Jednom sam preko pet sati pokušavao da izađem iz Beograda, išao sam prema jugu Srbije. Hladno vreme, oktobar, novembar, već pada mrak, zaledio sam se... Očekivao sam da ću uveliko biti u toplini doma svog.. U nekom trenutku me poveze kamiondžija, a kako je tek te vožnja prošla, posle 5 sati smrzavanja, saznaćete jednom kada i od toga napravim priču...

Moj stari nik je bio shonery, ali zaboravih šifru i stari mejl, pa sam sada nova ličnost.. Uvek sam anjao da me povezu neke dve ribetine i da se sve završi kao u švedskom akcionom. Čovek mor abiti pažljiv sa svojim željama. Imao sam nekih 19 godina, staje autić sa dve zgodne devojke i meni se već smeši brk. Nismo prešli ni dva kilometra, a njima pukne guma. Šta ću, kao džentlmen, ponudim se da im zamenim točak. A ono, zapekli šrafovi, jedva sam skinuo točak, duša mi bila u nosu(a uvek sam bio krhke građe). Bio sam prljav od glave od pete. Vozio se njima još 10 km i svako na svoju stranu, daleko im lep akuća...

Nemam avanture sa dugačkih linija, ali jednom mi se desilo da me tip poveze sa naplatne rampe Bubanj potok i da stigne u Jagodinu za pola sata. U životu se nisam vozio tako brzo...

Nisam stopirao godinama unazad, ali prvi put je bio negde početkom srednje škole. Bile su to kratke destinacije (10-15km), ali tad sam se navukao. Narednih 10-ak godina, stop mi je bio glavni način prevoza...