Pošto je sve očitija materijalna razlika između "istoka" i "zapada", a nama prodaju fore kako ćemo jednog dana živjeti bolje ako pristanemo na uvjete koji nam oni nameću...za isto vrijeme rad u inozemstvu postaje jedini mogući način kako prehraniti obitelj, obećavaju nam med i mlijeko a kad dođemo tamo dobijemo rupu za žohare koju moramo platiti 150 eura, ako smo jako gladni hranimo se na parizeru i suhomesnatim proizvodima - inaće gladujemo. Spavamo na trošnim krevetima koji škripe, u sobama po 6, 7 ljudi, gdje je zimska temperatura oko 0 a ljetna 48'C 

Ako mi ne vjerujete, pogledajte novi film o radnicima koji odlaze u Sloveniju na rad. Često su to ljudi s ovih prostora koji se nalaze između rasističko-balkanskih političara svih boja s jedne strane i kapitala s druge koji sve više gazi ionako jadna radnička prava. I to sve u Sloveniji - zemlji koju nam predstavljaju kao svetionik demokracije.

link na film Gradimo ropstvo

http://tvslo.si/predvajaj/gradimo-suzenjstvo/ava2.72429061/

Hmm ovo možda i nije najbolji forum za ovakvu vrstu diskusije, ali ajde da iznesem svoje mišljenje pa posle ako se nekome ne svidi nek brišu...

Ja sam u Sloveniji skoro 3 godine kao programer, što jeste udobniji i bolje plaćeni posao od gradbeništva, ali sem ako se ne varam, potreba za fizikalce uvek postoji i ako neko želi da radi kao fizikalac, on neće imati problema da nađe posao. Možda taj drugi posao opet neće biti Bog zna šta, ali eto, nije da moraju strahovati da će umreti od gladi ako dobiju otkaz. Istina je da će ti ljudi verovatno izgubiti vizu i moraće da se vrate u Bosnu, ali opet, i u Bosni se može naći posao.

Ako rade za istu firmu 2 godine onda imigranti u Sloveniji na svoj zahtev dobijaju ličnu radnu dozvolu, i posle toga mogu da se zaposle bez potrebe da im firma uloži zahtev za vizu. To znači da, ako posle 2 godine šef hoće da ti smanji platu, ili da ti preti, ti slobodno i bez straha da će te oterati kući, možeš da daš otkaz, i tražiti drugi posao. Ovde u dokumentarcu je bilo zanimljivo da su spomenuti ljudi koji 15 godina žive u Sloveniji a ne govore slovenački, jer nemaju vremena da se integrišu. 15 > 2. Mogu slobodno da daju otkaz i da nađu bolji posao.

Istina je da se velika većina radnika plaši da se pobuni protiv svog šefa, jer misli da nema alternativu, pa zato samo trpi. Na kraju to ispadne takva muka da ne preostane ništa osim ili da nastavi da trpi, ili da da otkaz. Da je to radio postepeno, možda svakih 6 meseci tražio povišicu, pa čak i ako ga odbiju bi zadržao dovoljno samopouzdanja da u pravom trenutku kaže "dosta je"... a ne da trpi u barakama 15 godina.

Radnici nisu primorani da žive u tim barakama. Oni mogu slobodno da nađu svoj stan, da se dogovore sa cimerima i plaćaju bolje za manje para. Ali kako se radnici plaše da to urade jer šta će onda reći šef, oni to ne urade... pa ih onda sramota da dovedu devojku da vidi kako žive. Treba samo da pokažu malo samoinicijative i pre će biti bolje nego gore (jer gore teško može da bude). Ali umesto toga lakše je da žale da se o njima niko ne brine...

Mislim žao mi je tih ljudi, i činjenica da oni tako žive je sramota za Sloveniju, ali to nikako nije ropstvo. Sami su odlučuli da žive u takvim okolnostima, i mogu da prekinu u svakom trenutku i odu da traže svoju sreću na nekom drugom kraju.

Ja imam dva drugara nkoja rade u Sloveniji. Jedan zivi u stanu sa jos jednim likom, radi u Sezani u nekoj piceriji i manje vise je zadovoljan. Ima malo manju platu nego sto je mislio da ce imati ali i ona varira u odnosu na to kakav je promet u piceriji. Kaze da mu je sef ok lik.

Drugar broj 2 je radio u Celju i uvodio centralno grejanje u novogradnju. Ziveo je u nekom smestaju slicnom kao ovaj koji si opisao sa jos milion radnika. Nije se zalio na smestaj, ni na platu, ali kaze da je tamo veoma ocigledno da je gradjanin drugog reda. Sefovi su ga dosta cimali, a kaze da ni kolege koje su mahom iz Srbije i Bosne nisu nista bolji. Kaze da policija upada na gradilista da trazi ilegalne emigrante, pa uvek moras nositi papire sa sobom, kako na poslu tako i na ulici, posto kaze da cim te onako osacuju i vide da nisi Slovenac (primer ako ides peske na posao) odma te startuju i traze papire. Njemu su jednom naplatili kaznu zato sto je isao preko nekog travnjaka umesto da ga obidje stazom, kad sam rekao to nekim Slovencima koje poznajem oni su rekli da je to nemoguce i da oni stalno prave razne precice i nikad ih niko za to nije kaznio. Na kraju je otpusten zato sto je gadjao sefa farbom, posto mu je ovaj nesto gadno nasrao i taj dan je morao da se vrati u Srbiju (tad su nam trebale vize). Sad kaze da je lakse kad ne trebaju viza i mozda se vrati.

To sto ljudi ne znaju slovenacki ima veze sa tim sto tamo svi sa kojima rade pricaju na srpskom, posto su uglavnom iz Bosne ili Srbije. Pa cak i sami Slovenci cesto znaju srpski. Recimo ovaj prvi drugar je tamo 2 godine, radi sa Srbima, ima devojku Slovenku sa kojom prica srpski tako da nije ni imao prilike da nauci.

Sve u svemu meni je ta Slovenija jedna mnogo umisljena zemlja, misle da ako su u EU da su nesto bolji od nas, uvode neka glupa pravila, to se vidi na samoj granici, svi koji su od ukidanja viza vraceni sa granice vraceni su sa slovenacke, a ne sa

madjarske, rumunske, bugarske... Al' dobro nicija ne gori do zore.

P.s. Kad kazem ovo za Sloveniju mislim iskljucivo na drzavu i cike u plavom ne na Slovence koji su mahom  ok ljudi. Da ne bude zabune.

Slažem se to za policiju, i nas su par puta tako zaustavljali na ulici iz čista mira pa provera pasoša, vize itd. Kad sam pričao kolegama oni su isto rekli da me mogu prepoznati da sam stranac jer idem peške na posao. Zato sad vozim bicikl

Srećom uvek nosim pasoš sa sobom, jer kazna je 300 evra ako te uhvate bez njega...

Pogledao sam kompletan dokumentarac i prilicno je tuzna prica mahom bosanaca koji rade na gradjevini. Ja imam dosta rodbine koja je poreklom iz Bosne a zivi u Mariboru i okolini i prica prve generacije je slicna prici sa ovog snimka. I za vreme stare Jugoslavije su slicno prolazili nije se mnogo promenilo. E sad ta generacija mojih rodjaka (oni sad mahom imaju oko 60+ godina i to su dedina braca) se stvarno napatila ali su nekako uspeli da se integrisu u drustvo. Dok recimo njihova deca (moje tekte i ujaci) su super integrisani, mnogi od njih su rodjeni u Bosni ali odrasli u Sloveniji i kazu da nemaju bas nikakvih problema sto su srbi. Mnogi su i u mesanim brakovima i svi hvale Sloveniju. Poenta je koliko sam ja skontao da ti prihvatis Sloveniju pa ce i ona tebe ali uvek moras da se boris i nemozes da cekas da ti neko drugi nesto uradi.

Zao mi je jako ovih ljudi iz dokumentarca, verujem da su sve to dobri ljudi u dusi ali da su morali malo vise da misle na sebe i da budu manje naivni.

Hmm ovo možda i nije najbolji forum za ovakvu vrstu diskusije, ali ajde da iznesem svoje mišljenje pa posle ako se nekome ne svidi nek brišu...

Ne vidim problem da se raspravlja o problemima

Zato sam otvorio novu temu.

Ja sam u Sloveniji skoro 3 godine kao programer, što jeste udobniji i bolje plaćeni posao od gradbeništva, ali sem ako se ne varam, potreba za fizikalce uvek postoji i ako neko želi da radi kao fizikalac, on neće imati problema da nađe posao. Možda taj drugi posao opet neće biti Bog zna šta, ali eto, nije da moraju strahovati da će umreti od gladi ako dobiju otkaz. Istina je da će ti ljudi verovatno izgubiti vizu i moraće da se vrate u Bosnu, ali opet, i u Bosni se može naći posao.

Mislim da je vrlo očito da ti ljudi svjesno ostavljaju svoje porodice, prijatelje i život u svom kraju kako bi zaradili plaću jer u svom kraju to ne mogu. Jednostavno ili nema posla ili nema para. Taj drugi posao često ne postoji jer su oni kvalificirani baš za taj posao na građevini i često je to jedino što znaju raditi. Da ne spominjem koliko je teško naći posao u četrdesetoj. Tako da se nebi složio da nemaju strah od gladi i da se u Bosni može naći posao. Mislim da ih baš to tjera "van" - ako me razumiješ.

Ako rade za istu firmu 2 godine onda imigranti u Sloveniji na svoj zahtev dobijaju ličnu radnu dozvolu, i posle toga mogu da se zaposle bez potrebe da im firma uloži zahtev za vizu. To znači da, ako posle 2 godine šef hoće da ti smanji platu, ili da ti preti, ti slobodno i bez straha da će te oterati kući, možeš da daš otkaz, i tražiti drugi posao. Ovde u dokumentarcu je bilo zanimljivo da su spomenuti ljudi koji 15 godina žive u Sloveniji a ne govore slovenački, jer nemaju vremena da se integrišu. 15 > 2. Mogu slobodno da daju otkaz i da nađu bolji posao.

Kao što rekoh, i kao što vidiš iz filma - to često nije tako. Jako se jasno očituju klasni i 'balkansko-rasistički' aspekti njihove eksploatacije, kao i posljedice režima viza-ugovora kojim se sve vise uređuju radne migracije i produciraju 'nevidljivi radnici' svijeta, odnosno vrsi prekarizacija rada i produciraju radnici koji žive na rubu egzistencije i koji su isključeni iz svih sfera društvenog života. To najbolje možeš viditi kada pogledaš jedan povijesni trenutak od nekih 15 - 20 godina i usporediš s ovim sada.

Istina je da se velika većina radnika plaši da se pobuni protiv svog šefa, jer misli da nema alternativu, pa zato samo trpi. Na kraju to ispadne takva muka da ne preostane ništa osim ili da nastavi da trpi, ili da da otkaz. Da je to radio postepeno, možda svakih 6 meseci tražio povišicu, pa čak i ako ga odbiju bi zadržao dovoljno samopouzdanja da u pravom trenutku kaže "dosta je"... a ne da trpi u barakama 15 godina.

S ovim bi se mogao složiti.

Radnici nisu primorani da žive u tim barakama. Oni mogu slobodno da nađu svoj stan, da se dogovore sa cimerima i plaćaju bolje za manje para. Ali kako se radnici plaše da to urade jer šta će onda reći šef, oni to ne urade... pa ih onda sramota da dovedu devojku da vidi kako žive. Treba samo da pokažu malo samoinicijative i pre će biti bolje nego gore (jer gore teško može da bude). Ali umesto toga lakše je da žale da se o njima niko ne brine...

Jesu - primorani su, jer kao što vidiš te barake su i dalje jeftinije od redovnog smještaja. U filmu se spominje i da im šef sređuje smještaj što bliže gradilištu kako bi cijena prijevoza bila što jeftinija, tj kako bi taj isti šef na njima više zaradio. Prijevoz im nije plaćen nego organiziraju nekakve kombije koji ih kupe s tih mjesta. Zamisli kad bi svaki radnik živio na drugom mjestu. Tada bi bilo nemoguće organizirati prijevoz kombijem s jednog mjesta nego bi šef bio prisiljen plaćati prijevoz - što bi mu otežalo poslovanje. Da ne govorim da dosta slovenaca nebi ni primilo "strance" s ovih prostora kao postanare. No to je sad drugi problem.

Mislim žao mi je tih ljudi, i činjenica da oni tako žive je sramota za Sloveniju, ali to nikako nije ropstvo. Sami su odlučuli da žive u takvim okolnostima, i mogu da prekinu u svakom trenutku i odu da traže svoju sreću na nekom drugom kraju.

Nebi se složio ni s tim da to nije ropstvo. Kao ni da su imali neki veliki izbor, kao što sam to gore već objasnio.

Ne znam, moje iskustvo ovde govori drugačije, mada ne sumnjam da ima slučajeva gde ljudi jesu primorani da žive u tim barakama. Po mom iskustvu radnici jesu na početku živeli u nekoj kući, njih 12 zajedno, a onda su se neki snašli i otišli u svoje stanove, našli cimere itd. Naravno neki su do kraja ostali u tom zajedničkom stanovanju. Oni su se isto tako svaki dan vozili na posao nešto manje od sat vremena, konkretno moj cimer bi se svako jutro u 6 probudio, u 6:10 bi ga zvali na mobilni da siđe, došli po njega autom. To je tako bilo npr. u Decembru 2008 kada je bila najveća kriza (a i firma im je nedugo zatim propala, ali to je druga priča). Poenta je da su radnici smeli da se isele iz zajedničkog stana, da firma jeste dolazila da ih pokupi po različitim lokacijama i da nisu imali problema zbog toga. Jedino što su morali da urade je da pitaju za svoja prava.

Naravno, možda se ja varam i ovo je više izuzetak nego pravilo.

Ljudi od 40 i više godina koji odlaze da rade u inostranstvo da prehrane svoje porodice svakako jesu najteži slučaj, i njih razumem ako nemaju druge opcije. Oni i jesu najviše protiv bilo kakvih promena ili pobuna. Mislim da je svako ko je govorio u ovom dokumentarcu bio ispod 30, verovatno su zato i dali otkaz i promenili firmu/otišli kući.

Što se tiče Slovenaca koji nas ne bi primili kao podstanare, pa da, siguran sam da je bilo i takvih, ja sam se dosta namučio da nađem neki stan kad sam se preselio u Ljubljanu, ali osim jednog slučaja kada se neka bakica počela čudno ponašati kad sam joj rekao da sam iz Srbije, nisam primetio da me je neko drugi odbio zbog toga što sam stranac. Često to i nema veze sa nacionalizmom, nego im je bolje ako ne prijave da imaju podstanara pa ne plaćaju porez. To sa Slovencima mogu da urade, ali stranac mora da ima prijavljeno začasno boravište, tako da se porez ne može izbeći...