agencija za vize easytovisa.com

Sign in to follow this  
Followers 0

Ekspedicija

13 posts in this topic

Pozdrav društvo. Nisam baš potpuno nova ovdje, nekad sam pisala pod drugim nickom, ali to je bilo prije desetak godina i ne pamtim ni password niti nick. Putovala sam u Afriku i Aziju pa sam ovdje pisala neke informacije.  Uvijek sam na daleka i egzotična putovanja išla preko agencije, jer smatram da je tako jednostavnije. No..mišljena se mijenjaju i ja sam zeljna avantura...

Naime, imam ideju da odem na daleko putovanje sa nekom ekspedicijom i da nas bude grupa, a da taj put bude kako se dogovorimo gdje ali u ljetnom periodu. Mene zanima najvise Laos, Vijetnam i Kambodza zbog onih zanimljivih hramova i i budizma. Zanimaju me takodjer i vaša mišljenja. Mislim da je ovo destinacija jako atraktivna, naročito za evropljanje. Može i Afrika doći u obzir :)

Ako ne uspijem da oformim ekspediciju ima li neko rješenje tipa volontiranja da odem i predajem negdje u školi (profesor sam e sad ne moram pisati čega), čula sam da mogu predavat i kao profesor engl.jezika (iako nisam jezičar). 

Evo dvije moje ideje koje bih htjela realizirati od 1.7. pa do naprimjer 31.7. Čak imam i treću ideju : Imam želju da napravim neke zanimljive putopise i dokumentarce o životu negdje daleko odavde dok budem bila tamo. Nemam pojma koliko je to izvodljivo, ali čak i ako odem posredstvom agencije (ako ne uspijem ništa od navdenog) onda bih pokušala da snimim neki zanimljivi dokumentarac. Znam da je to sve peglanje, potrebno je imat dobru kameru, pa montirat pa ovo pa ono hiljadu peripetija, ali meni ništa ne bi bilo teško. Potrebni su mi savjeti i preporuke i vaša mišljenja,jer možda je neko odradio ekepdiciju. ili bio volonter ili odradio neku putopisnu reportažu?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je mala sansa da online nadjes ljude koji hoce da idu bas tamo gde ti hoces i kada hoces i da imate ista interesovanja u smislu obilazaka, smestaja, hrane i slicno. Zasto su ti jedine dve opcije agencija ili "ekspedicija", zasto ne bi isla sama, to ti je prava avantura.

Laos, Vijetnam i Kambodza su veoma posecene destinacije gde je turisticka infrastruktura uhodana, imas gomilu informacija i saveta online. Zemlje su sigurne, nema nikakvog animoziteta prema strancima tako da nemas cega da se plasis. 

E sad ove druge dve stvari koje si pomenula, volontiranje i dokumentarac, obe su danas veoma lako izvodljive, ali po meni problem ti je prilicno kratko vreme koje planiras da izdvojis. Za samo mesec dana imaces taman toliko vremena da u svakoj od ovih zemalja obidjes samo najpoznatije atrakcije bez bilo kakvih dodatnih aktivnosti. Volontiranje treba shvatiti ozbiljno i za to treba izdvojiti vreme i biti posvecen tome. Neozbiljno je da turisti "volontiraju" u nekim seoskim skolama samo nekoliko dana. Time se ne cini usluga deci, da se predavaci smenjuju kao na klackalici i obicno su ovo neke mini-prevare koje se nude turistima gde se od njih trazi da plate da bi se igrali volontiranja, nije pravo volontiranje u pitanju. Mislim da pravog volontiranja nema bez minimum makar mesec dana na jednom mestu, a idealno 2-3 meseca.

Snimanje dokumentarca danas je takodje nikad lakse, treba ti samo solidna kamera koja vise nije toliko skupa, laptop i programi za obradu videa i zvuka. Opet ista stvar kao sa volontiranjem, ti ako to budes radila uzgred to ne moze biti kvalitetno, za ozbiljan dokumentarac su potrebni meseci rada i to da se 100% fokusiras samo na to. A ako hoces da putujes i snimas nesto amaterski moze i to onako za svoju dusu, pa i moze da se okaci na Youtube, ali daleko je to od pojma "dokumentarac".

Da sam na tvom mestu planirao bih solo putovanje bez ikakvih dodatnih aktivnosti.

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala, bas si fino ovo napisao. 

Što se tiče putovanja, imam iskustva sa agencijama na tako dalje destinacije-to sam već pomenula u ranijem postu, a za traženje društva pa vidi. Možda se to iz mog posta može prepoznati da sam u "traženju" neke grupe ajmo reć, ali svakako da bi i to samo traženje trebalo da bude ozbiljnije i da je dovoljna čak i jedna osoba koja mi odgovora da odemo skupa na tako dalek put. Naravno da je mnogo važno da li se "poklapam" sa tom osobom. Kad su pitali najpoznatijeg kuvara na svijetu koje mu je bilo najbolje jelo, on je odgovorio da to zavisi sa kim jedeš, tako da i najbolja putovanja zavise sa kim putuješ-to je mnogo bitno.

Mogla bih se onda za 1 mjesec fokusirat samo na 1 državu ovo Laos, Vijetnam i Kambodza sam navela kao primjer...

Gledala sam karte iz Zagreba,Beograda i Sarajeva za Indiju, Nepal, Sejšele, Šri Lanku oko 400 eura. E sad kad sve izračunaš uz to što se tiče taksi koliko bi to novca bilo otprilike? 

Hvala puno. Voljela bih da se i drugi uključe u diskusiju .

:)

Edited by Ekspedicija

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nezahvalno je procenjivati troskove za druge jer svi imamo drugacije standarde. Recimo da solidan hotel mozes naci za oko 12 eura nocenje, obroke po pristupacnim restoranima ili na ulici za oko 1-2 eura. Transport po gradu preko aplikacija kao sto je Grab (azijska verzija Ubera) oko 1-2 eura. Medjugradski saobracaj je skuplji, neke duze ture mini-kombijem od grada do grada ili autobusom bi bile oko 25 eura, naravno zavisi od destinacije i daljine, ali orijentaciono. Vize za ove zemlje bi bile oko 20-ak eura. Sve ti je ovo samo orijentaciono.

Ako nadjes nekoga online onda ti je to malo macka u dzaku jer ne znas da li se poklapas pre putovanja, pa tek onda vidis, a tada je vec kasno. Morala bi prvo da provedes neko vreme sa tom osobom da dodjes do nekog zakljucka sto je malo komplikovano, ali ko zna, mozda nadjes to sto trazis. Srecno.

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala noskich. Nisam ni pomislila za procjenu tudjih troskova, ali prvenstveno gledam da bude sto jeftinije, dakle uopste mi nije vazno da je nesto de lux. Naravno da bih našla slicnu osobu jer vec imam iskustva u tome. Ovdje na forumu sam nasla jednu djevojsku sa kojom sam frend i dan danas, ali smo se upoznale prije putovanja i odmah shvatile da je to to. 

Očekujem da i drugi prodiskutuju.Volim optimistične i one koji će mi dati potpunu podrsku, jer nista nije nemoguce. Hvala ❤️

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako na sajtovima za trazenje karata vidis cijenu od, lupam, 400-500 EUR to je najcesce konacna cijena. Neki jos naplacuju i 10-ak EUR ako placas odredjenom karticom ali to je to otprilike. Famozne aerodromske takse na kojima agencije deru su uracunate u prikazanu cijenu.

Nisam najbolje shvatio tu ideju o dokumentarcu, putopisnoj reportazi, kako god. Cemu to? Internet je preplavljen takvim stvarima, pun ih je Youtube i 99% tog sadrzaja je uzasno dosadno i pogleda ga par stotina ljudi u vrh glave. 
Ako mislis da odradis nesto skroz drugacije i zanimljivo, onda ok, ili ako te bas briga da li ce i koliko biti gledano. 

Mislim da treba malo konkretnije da vidis sta tacno hoces i da ces tako lakse naci saputnika. 
U svakom slucaju ovo treba prebaciti na "Prijatelji za put".
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, ThirstyTraveler said:

Ako na sajtovima za trazenje karata vidis cijenu od, lupam, 400-500 EUR to je najcesce konacna cijena. Neki jos naplacuju i 10-ak EUR ako placas odredjenom karticom ali to je to otprilike. Famozne aerodromske takse na kojima agencije deru su uracunate u prikazanu cijenu.

Nisam najbolje shvatio tu ideju o dokumentarcu, putopisnoj reportazi, kako god. Cemu to? Internet je preplavljen takvim stvarima, pun ih je Youtube i 99% tog sadrzaja je uzasno dosadno i pogleda ga par stotina ljudi u vrh glave. 
Ako mislis da odradis nesto skroz drugacije i zanimljivo, onda ok, ili ako te bas briga da li ce i koliko biti gledano. 

Mislim da treba malo konkretnije da vidis sta tacno hoces i da ces tako lakse naci saputnika. 
U svakom slucaju ovo treba prebaciti na "Prijatelji za put".


 

Ovo vezano za dokumentarac bilo bi to nešto drugačije, zanimljivije. Zato bih voljela upoznati upravo takve da možemo realizirat ideju.

Prije 2g sam oformila jedan tim nazvan EKSPEDICIJA 2018. Tim je bio iz svih krajeva Jugoslavije : od Slovenije do Makedonije. Ideja je bila da krenemo iz jedne tačke na sjeveru nekadašnje Juge, a to bi bilo otprilike Osijek...a onda sa ruksacima i šatorima da se pješaka uputimo kroz BiH. Spavali bi ili u domovima ili u šatorima ovisilo bi od uslova i vremena, ali svakako da je spavanje bilo zamisljeno po šumama i šatorima. Na ruti koju smo zabilježili trebalo je da se penjemo na planine (vrhove) i da sa svakog vrha šaljemo neki izvještaj i fotku ekspedicije sa zastavama naših država nekom portalu koji bi htio da objavljuje (a već sam znala gdje bismo slali). To bi bila zanimljiva putopisna reprtaža  sa puno truda i naravno zahtjevala bi slogu. Prvenstveno to. Grupa je trebala da ide pješke do Jadranskog mora gdje bi se završavalo putovanje. Na samoj realizaciji putovanja mnogi članovi su odustajali tako da na kraju na žalost nije ostao niko. Uslov je bio da imaju slobodno sedmi mjesec.

Ako smatraš da je moja ideja koju sam ti napisala zanimljiva, onda bi mogao i da pretpostaviš da bi i ova ideja mogla biti zanimljiva a vezano za snimanje reportaža. :)

 

P.S. Kako se edituje naslov, jer sad vidim da sam napravila grešku kad sam pisala, trebalo bi da pise Ekspedicija, nekako mi je ispalo to K.

Edited by Ekspedicija

Share this post


Link to post
Share on other sites

Konačno, zanimljiva tema na forumu :) 

Svojevremeno sam se dosta bavio sličnim razmišljanjima, pa sam ponešto i napisao i snimio. Nemam neko veliko iskustvo u tome ali probaću da doprinesem.

Ako želiš da praviš dokumentarac, ili neku ozbiljniju reportažu, ili bilo šta slično, treba ti priča. Mislim da, u današnje vreme, random odlazak u neku zemlju radi putopisanja/snimanja nema velike šanse da iznedri nešto smisleno. U tim zemljama ćeš videti da ljudi žive isto kao kod nas, i osim banalne egzotizacije - kod nas je crkva, kod njih je hram, kod nas se vozi desnom stranom, kod njih levom, kod nas se žene šminkaju ovako, kod njih onako - nećeš naći ništa. Ako iz sume svih amaterskih dokumentaraca koji se vrte po netu izbacimo orijentalizam, ne ostaje manje-više ništa. Mislim na ovu definiciju orijentalizma:

"Orientalism," as defined by Edward Said, is the Western attitude that views Eastern societies as exotic, primitive, and inferior. Basically, an Orientalist mindset centers the Western (European/American) world and views the Eastern world as "the Other."

Ovde u Kini, na primer, imaš gomilu zapadnih blogera koji ovde žive, i onda snimaju kratke youtube priloge kojima Zapadu objašnjavaju Kinu. U suštini svi vrte iste stereotipe, i ne propuste da pomenu kako Kinezi jedu pse (iako većina Kineza nikada nije probala pseće meso, niti namerava). Ja još nisam našao nijednog blogera koji pravi nešto drugačije od tog izlizanog kolonijalnog mantranja mi-oni gde se sličnosti zanemaruju a razlike preuveličavaju, pa se onda na te preuveličane razlike primenjuje srednjoškolska (ili kafanska) sociologija, politikologija itd. Ovi su ovakvi, e da vam ja kažem zašto je to tako, to je jer su oni vekovima živeli tako-i-tako... 

Toga, kao što je napisao noskich, na netu imaš na bacanje, i mislim da nema smisla dodavati na tu gomilu, pre svega zato što ti stvaranje toga neće doneti nikakvu satisfakciju. Ako izbacimo sve slične egzotizacije, šta ostaje? Priča. Ali nije velika šansa da će random odlazak iznedriti priču koja je zanimljiva i vredna beleženja i deljenja sa publikom. Za tako nešto moraš negde provesti baš mnogo vremena, ili uraditi onako kako obično rade ljudi koji snimaju dokumentarce: unapred iskopati priču na netu, naći na fejsu ljude koji imaju veze sa tom pričom, dogovoriti se sa njima, i tek kada si uradila sav taj domaći zadatak, otići tamo, istražiti na terenu i snimiti. Zato bih ti predložio da kreneš od samog projekta, onoga što bi tamo radila (a taj projekat određuješ na osnovu sopstvenih interesovanja, fascinacija, opsesija). Kada to definišeš, izbor destinacije postaće sam po sebi jasan.

Druga bitna stvar koju sam naučio jeste da moraš ići sama. Odnosno, moraš biti rešena da ideš sama, pa ako se neko pridruži, super, ako ne, ti svakako ideš. Inače su dobre šanse da od toga neće biti ništa. Naravno, dešavaju se u životu i situacije kada se sasvim slučajno okupi dobra ekipa, kao i situacije kada se isto tako slučajno nagazi na zanimljive priče koje onda poželiš da podeliš. Ali to je više izuzetak nego pravilo. Fantastično je kad se desi, ali ne bih na to baš računao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Super hvala na učestvovanju u temi administratore :)

Dao si mi fine savjete. Poenta je u tome da se naprave neobčne putopisne reportaže da bi to bilo nekome interesantno. Istina je da je odradjeno mnogo putopisa ali svaki je opet razlicit kao i ljudi. Npr.poznati putopisac Slobodan Mičić ima more reportaza koje su u njegovom stilu-staromodnom, ali meni su opet lijepe bile na neki nacin jer to je on- zato su mu i reportaze bile takve. Hocu reci ljudi su razliciti i imaju razilicite ukuse, nekome to sto on radi je super, nekome nije itd.

Na jedno takvo putovanje, naprimjer, preko planina koje sam zamislila 2018.g. svakako da bi bilo interesantno. Jos na kraju da zavrsimo na moru Crne Gore-wau jos interesantnije. Kazem ti uspjela sam da okupim ekipu a za takvo nesto ne treba puno novca, minimum minimuma, no ljudi su na kraju odustali jer nisu mogli imat slobodno u tom periodu. Ideja je fantasticna i to mi je svako rekao. Zasto se ne bi snimio putopis tog tipa? Okvirno govorim. Tu bi bilo raznih priča.

Pa sjetimo se putopisa Zuke Dzumhura kad onako polupijan prica pred kamerama (hahhahahah koji kralj) kako je pusio hašiš u Afganistanu ...pa one njegove reportaze iz pustinje kad ga neko zove na telefon (onaj fiksni jer nije bilo mobitela) on se javi da kaze da ga nema... pa zapjeva u pozadini Šaban Šaulic "Uvenuce narcis beliii". Sve je to radio na duhovit način, narodnjacki da ga svako razumije. I dan danas kad gledam te putopise smijem se i interesantno mi je, mada bi neko rekao da je to prevazidjeno i da treba nesto novo.

Dakle, ne moraju to biti reportaze putopisi na ekranu, moze to biti i pisana rijec, ali je vazno od svega d abude interesantno, a do sad sva moja putovanja za mene bila su interesantna. Mozda ja to tako dozivljavam staznam...

Dopunite moju ideju, otvorena sam za sve savjete. 

Hvala administratoru jos jednom ❤️

Edited by Ekspedicija

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 hours ago, Lazar said:

Za tako nešto moraš negde provesti baš mnogo vremena, ili uraditi onako kako obično rade ljudi koji snimaju dokumentarce: unapred iskopati priču na netu, naći na fejsu ljude koji imaju veze sa tom pričom, dogovoriti se sa njima, i tek kada si uradila sav taj domaći zadatak, otići tamo, istražiti na terenu i snimiti. Zato bih ti predložio da kreneš od samog projekta, onoga što bi tamo radila (a taj projekat određuješ na osnovu sopstvenih interesovanja, fascinacija, opsesija). Kada to definišeš, izbor destinacije postaće sam po sebi jasan.

Profesionalni dokumetarac je ozbiljan posao, citav projekat koji po pravilu kosta. Treba platiti prevodioce, vodice, vozace, kamermana, nekada i obezbedjenje ako se ide u malo nezgodnije regione. Ako se prica unapred iskopa onda je verovatno da ju je neko vec obradio, pa ti sad obradjujes po drugi put. To nije uopste neobicno i ima dosta dokumentaraca koji obradjuju istu temu iz drugog ugla. Ko hoce nesto bas originalno onda mora ili da provede dosta vremena na nekoj lokaciji pa da mu se prica ukaze, ili da mu neko drugi ko je upoznat sa situacijom sugerise tu originalnu ideju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eto, možda se tu krije rešenje. Zuko Džumhur je pravio stvari u svom duhovito-boemskom stilu, a Slobodan Mićić u svom (ne znam kakvom, nisam gledao). Možda najpre valja razmisliti o tome koji bi stil tebi odgovarao, pa onda na osnovu toga razmišljati o potencijalnim temama i destinacijama. 

Pritom, ne zaboravimo koliko je Slobi Mićiću bilo dobro.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ha ha ha, nisam znala za ovu pjesmu, kul je :D 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja izgubila novi password novog nicka, a pornasla stari pass, starog nicka. Ja sam Ekspedicija! Javljam se na temu da vidim ima li nesto novo, ali nema za sad niko se nije javljao. Ako ovaj corona virus nastavi ovako tesko da cu ja i do Hrvatske ha ha ha.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0