Sign in to follow this  
Followers 0

Galapagos

17 posts in this topic

Galapagos

Najbolje sam ostavila za kraj.

Arhipelag se sastoji iz 21 ostrva od kojih je samo tri moguće posetiti u sopstvenoj režiji. Od pre par godina čak i za posetu ova tri zahtevaju da imate sav smeštaj bukiran unapred. Što i nije neki problem jer niti je bolji izbor, niti su hoteli jeftiniji ako ih bukirate na licu mesta. 

Ta tri ostrva su: San Kristobal, Santa Kruz i Izabela.

Jedino do Izabele nama letova sa aerodroma u Kitu. Letovi za San Kristobal sleću u Gvajakili te se čeka neko vreme na aerodromu. Doduše nismo izlazili iz aviona dok se deo putnika iskrcavao i novi se ukrcavali.

Brzi brodovi povezuju Santa Kruz - Izabelu i Santa Kruz - San Kristobal. Obe vožnje traju oko 2 sata i postoje dva polaska dnevno. Ujutru oko 7h i drugi oko 14h. Postoje i avio linije između ostrva.

Na sva tri ostrva slobodno kretanje je prilično ograničeno. Za posetu većeg dela ostrva potrebno je pridružiti se nekoj od organizovanih tura koje možete bukirati direktno na ostrvu. One koštaju oko 100evra po osobi i na njima ste veći deo dana. Mi nismo bukirali ni jednu od njih, te nemam preporuka i saveta oko istih. Jednostavno, životinjski svet koji možete da gledate prilikom šetnji je toliko bogat, da nismo imali potrebu da plaćamo ture da bi išli u "lov" na dodatne životinjske vrste. Ali da bi se videle neke od životinja (neke vrste guštera i ptica), neophodno je bukirati turu.

Mi smo na svakom od ostrva bili po četiri dana i nije nam bilo dosadno, niti smo imali potrebu za tim dodatnim turama. 

Na svakom od ostrva smo upoznali strance koji rade po hotelima za smeštaj i dva obroka dnevno, te tako na ostrvima ostaju duže na vrlo malom budžetu. 

Sem obilaska samih životinja na ostrvu, Galapagos je jedna od najpoznatijih svetskih ronilačkih destinacija. Podvodni svet je najipresivniji oko Vulf i Darvin ostrva, te kako su oni udaljeni od ovih naseljenih za njih treba bukirati ceo paket od nekoliko dana na specijalizovanim brodovima za ronioce. Takođe, zbog jakih struja, preporučuju da na njih ne idu ronioci sa manje od 100 zarona. Taj deo smo takođe preskočili jer ja patim od morske bolesti i višednevni boravak na brodu nije opcija za mane.

Ronjenje je moguće i oko svakog od ova tri ostrva, samo je daleko manje impresivno nego gore-pomenuto.

Za šetačke staze po ostrvima, plaže i slično koristili smo maps.me. Savršene su za navigaciju po ostrvima.

A sad malo više o svakom ostrvu...

Santa Kruz

Ovo je najrazvijenije ostrvo. Na njemu živi najviše ljudi. Sa njega kreću kruzerske ture oko Galapagosa kao i ronilački brodovi. U njemu se nalazi i glavni istraživački centar. Zbog urbanizacije je i najmanje impresivan. Mislim da smo mi napravili grešku jer smo njega ostavili za kraj. Od njega je definitivno treba krenuti.

S obzirom da nas je mnoštvo ljudi uglavnom smaralo nakon pustoši na druga dva ostrva i iz želje da obilazimo samo ono što se može obići na nogama ili u sklopu jednog dana sa iznajmljenim vozačem, čini mi se da smo nekako najviše stvari i propustili na ovom ostrvu. Zato evo samo par njih..

- Darvinov centar je zanimljiv start. U sklopu njega nalazi se muzej sa svim statističkim podacima i informacijama o životinjama koji bi vas mogli interesovati. Nalazi se nedaleko od pristaništa za ove male brodove koji spajaju ostrva. Uz put ćete proći i kraj par manjih kamenitih plaža na kojima ćete videti mnoštvo morskih iguani. 

- Zaliv kornjača (Tortuga Bay) je verovatno najbliža plaža gradu na kojoj se možete okupati ili snorkilovati. Plaža je duga i peščana i na njoj ćete u bilo koje doba godine videti mnoštvo morskih iguana i raznovrsnih ptica. Na kraju plaže nalazi se zaliv u kojem se zapravo možete kupati. Sama plaža je često, zbog nemirnog mora neprikladna za kupanje. Do zaliva se stiže peške iz grada, staza je popločana i vodi kroz zeleniš koji je na Galapagosu vrlo specifičan: kaktusi i šiblje. :) No i dalje vrlo impresivno i neobično, ali nedovoljno visoko da vas zaštiti od sunca.

- Camino a las grietas - prirodni bazeni za plivanje. Da bi se došlo do njih, treba sesti u taksi brodić koji prevozi prko zaliva. Vožnja je kratka. U blizini se nalazi Playa de los Alemanes na kojoj je moguće bućnuti se ili gledati morske iguane. Staza vodi opet kroz tipično rastinje, ali i preko solane koja deluje pomalo vanzemaljski. U "bazene" se ulazi sa drvene platforme. Voda je besprekorno čista, prozirna i ledena. Ovo mesto je poznato kao snorkling destinacija, ali ja nisam baš videla mnogo ribe.

- Jedan dan smo bukirali privatni prevoz da nas voza do par znamenitosti. Ugašene vuklanske kupole. Nisu bile preterano impresivne. Staze su kratke i sem jednog vidikovca sa kojeg se pružao pogled na krater malo šta mi je bilo imprasivno. U sklopu te vožnje smo obišli i El Chato rezervat džinovskih kornjača. To su zaista bile najveće kornjače koje smo videli na Galapagosu. Kornjače su prilično plašljive i povučene, ali ih nesmetano možete posmatrati sa par metara udaljenosti.

Svako ostrvo je specifično po određenoj vrsti životinja koju ćete videti. Na Santa Kruzu morske iguane su bile brojne, i kornjače ubedljivo najveće. No u poređenju sa druga dva ostrva sve to deluje mnogo manje impresivno. Naravno, tu je i mnoštvo drugih životinja. Ptice su impresivne na svakom od ostrva. Ovde mislim više na životinje koje ćete sretati u ogromnom broju i neposrednoj blizini.

Izabela

Daleko najnerazvijenije ostrvo na Galapagosu. Što vas limitira u pogledu smeštaja i ishrane, ali zato ćete često biti nagrađeni osećajem da ste na pustom ostrvu. Od luke do kraja grada vodi glavna ulica, sa par restorana, po kojom agencijom i malim hotelima. Iza tog reda kuća je duga peščana plaža koja se pruža i mnogo dalje kada se grad završi. Ta razdaljina od luke do kraja grada je svega nekih 2-3 km. 

- Upravo na toj plaži, srešćemo i najveće primerke morskih iguana, po kojima ćemo definitivno pamtiti ovo ostrvo. Količina ptica i njihova raznovrsnost je takođe impresivna. Iguane su najimpresivnije i najmanje uplašene upravo na Izabeli. Nisu se sklanjale od nas, niti su uopšte za nas marile. 

- Na kraju te plaže počinje pešačka staza koja spaja nekoliko manjih plaži, vidikovaca i vodi kroz impresivno rastinje. Sam reljef je fascinantan koliko i životinjski svet. Na tim stazama smo sretali jedine slobodne kornjače na Galapagosu. Većina njih je izuzetno stidljiva i najveći deo njih ćete videti po rezervatima za kornjače. Vrlo je teško naleteti na slobodne kornjače u prirodi. Ova staza se završava Zidom plača, koji su gradili zatvorenici. Na ovom ostrvu je nekada postojao zatvor.

- Na kraju sela, nalazi se i staza koja spaja nekoliko laguna. Prijatno je uređena, sa visećim mostovima. Lagune privlače perjane životinje te je ptica bilo u izobilju. Na naše iznenađenje bilo je čak i flamingosa. Na kraju te staze nalazi se jedan od rezervata sa kornjačama. U njima se mogu videti i kornjače koje su spašavali nakon eksplozije vulkana. One imaju deformisane, spljoštene oklope, gotovo da izgledaju kao posebna vrsta. 

Kornjače su praktično nesposobne da prežive same na Galapagosu. Zbog životinja koje je čovek doneo sa sobom i koje im praktično pojedu sva jaja pre nego što stignu da se izlegu. Iz tog razloga većina njih početak svog života provede u ovim rezervatima.

San Kristobal

Moje omiljeno ostrvo. Omiljeno iz prostog razloga što je prepuno morskih lavova. I oni su bukvalno svuda. Šetaju se po pristaništu i oko njega. Ima ih na svim plažama. Nisu stidljivi, niti bojažljivi i često će s vama plivati u vodi.

- Na severu delu grada počinje staza koja spaja nekoliko zanimljivim plaža za plivanje i snorkil. Spajaju ih prirodne staze, mestimično popločane, koje opet vode kroz fascinantno rastinje. Svaka od plaža je prepuna morskih lavova i svako malo će neki proći pored vas ako sednete na pesak da odmorite. Na svakoj od plaža se može kupati, ali je voda bila ledena u decembru, te smo mi to radili retko. Staza se završava plažom Baquerizo koja je i najveća i najimpresivnija od svih. U vodi su pored morskih lavova plivale naokolo i iguane i kornjače. Mislim da nikada ranije nisam videla toliko životinja u plićaku. Naspram svega nas šestoro ljudi. Bilo mi je žao što nismo poneli opremu za snorkilovanje. Mada meni je svakako voda bila previše hladna. Pored ove plaže impozantan je i Tiheretas zaliv kojem se prilazi stepeništem i u vodu ulazi sa platforme jer nema plaže nego odsečenih stena. Kažu da je jedno od najlepših mesta za snorkil, ali kao što rekoh ja jedva da sam skupila hrabrost da provedem i 2min u vodi, te sam i taj deo propustila.

- Za obilazak juga ostrva i par znamenitosti usput iznajmili smo privatni prevoz. Ovaj obilazak uključio je posetu rezervatu kornjača. Možda najimpresivniji od svih koje smo videli. Ima pregršt informacija i tako je uređen da je izuzetno edukativan. Pojedini primerci kornjača su zaista ogromni. Plaža Chino bila je najudaljenije mesto. Lepa peščana plaža i još impozantnije vulkanske stene. Na plaži nezainteresovani morski lavovi, a na stenama ogromne krabe. Previše hladna za kupanje, još je taj dan bio dodatno vetrovit i prohladan. Na kraju jezero El Junco koje je ispunilo krater ugašenog vulkana. Predivna šetnja po obodu kratera, relativno kratka.

----------------

Mi smo na Galapagos otišli praktično neplanirano, u novembru. Smoreni severom Kolumbije, odlučili smo da skratimo našu posetu istoj, te smo tako dobili neplanirane 2 nedelje pre nego što se zaputimo u Patagoniju. Pre toga nikada nisam razmišljala o poseti Galapagosu jer sam mislila da je moguće obići ostrva samo s kruzerima. Te smo sve ovo planirali navrat nanos u 3 dana i iskreno ne treba vam ni toliko vremena. Sve informacije su dostupne u bilo kom hotelu/hostelu gde odsednete. Ljudi su neverovatno prijatni, uslužni i znaju sve o svojim ostrvima. Svaki vlasnik ovih malih, privatnih hotela je prakrično turistički vodič. 

O životinjskom i biljnom svetu smo učili dok smo bili tamo i obilazili ostrva. U svim ovim centrima i na svakom koraku naćićete neverovatan broj informacija. 

Nama je Galapagos ostao u predivnom sećanju do te mere da već razmišljamo da ga ponovo posetimo u skorije vreme. Jedina stvar koju ćemo izmeniti je redosled posete ostrvima. Sledećeg puta biće to Santa Kruz - Izabela - San Kristobal.

--------------

Poučena komentarom ThirstyTraveler-a o cenama na Palau, shvatila sam da je suludo komentarisati cene smeštaja, hrane, itd. Šta je skupo, jeftino, pristojno i nepristojno za smeštaj i hranu u mnogome zavisi od vaših navika, očekivanja, standarda kada su ovakve stvari u pitanju. Prema tome, ostavljam vas Bookingu, cene na njemu su realne.

Poetičnije priče o ovom putovanju, sa mnoštvom slika možete naći na mom blogu:

https://marica.org/?cat=34

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odlicno je ovo, hvala.
Ja sam prosle godine planirao putovanje na Galapagos ali su mi karte otkazane (error fare bio) tako da je i dalje #1 na spisku zelja.

Niste ronili?

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, ThirstyTraveler said:

 

Niste ronili?

Jesmo jedan dan (dva zarona) na San Kristobalu. Mesto se zove Kiker stena. Bilo je dosta kornjači i možda 1-2 ajkule. Sami zaroni nisu ostavilo neki utisak na mene. Predpostavljam da možda nismo bili u sezoni. Ali je iskustvo bilo fenomenalno.

Super  je vodič bio. Baš nam je dosta pričao o podvodnom svetu. Mislim da mi od onih obuka za ronjenje ni jedan vodič nije tako detaljno, pre zarona pričao o podvodnom svetu i njegovim znamenitostima.

Lik je generalno odličan vodič. Pauzu između zarona smo pravili na obali i tu nam je dosta pričao o životinjskim vrstama, načinu na koji uopšte funkcionišu svi ti centri po Galapagosu. 

Posle nas je lik u čijem smo hotelu ostali na Santa Kruzu ubeđivao da idemo negde sa njegovim ortacima (on je radio u nekom dive centru ranije) jer je ronjenje tamo bolje nego na San Kristobalu. No nama se nešto nije dalo, tako da ne  znam da li je zaista bolje. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

Javicu ja kad vidim da li je to istina ili propaganda :) 
Mi smo planirali 15-ak zarona ukljucujuci jedan koji je navodno bas zeznut i treba da se ima minimum 50 zarona da bi vas uopste primili.
Veliku razliku prave vodici. Meni je na Madagaskaru recimo bilo bas bezveze jer smo isli sa nekim tunjavim Francuzima koji su bili skroz nedruzeljubivi dok je npr Cabo Verde skroz suprotna prica iako je sam podvodni svijet manje zanimljiv.

P.S.
Nadam se da nisi negativno shvatila moj komentar o cijenama na Palauu. Meni je od vise desetina zemalja u kojima sam bio tamo ubjedljivo najgori odnos cijena/kvalitet kad je smjestaj u pitanju. Jedno jutro nismo imali pametnijeg posla pa smo obisli citav Koror i ono je skandal kakve sve rupe izdaju za 100-150+ dolara.

Edited by ThirstyTraveler

Share this post


Link to post
Share on other sites

@marica nisi bila na ostrvima francuske polinezije?

posle tvojih opisa, pozelo sam da odem na galapagos....verovala ili ne, bio sam 4 ili 5 puta u ekvadoru, i nikad ne odoh na ostrva....sve sam nekako mislio da je izvikano, ma ne znam ni sam, nesto me odbijalo....a secam se da su mi u agencijama gde sam gukirao jungle trekkinge stalno cimali za galapagos :)

@ThirstyTraveler nisam znao da si bio na madagaskaru..jesi pisao negde o tome? mnogo me zanima to ostrvo, u planu mi je ;)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da nisam, nema nesto previse ni da se pise.
Klasicno dosadno ljetovanje (ciljano je tako), lezanje na plazi po citav dan, malo kajak, snorkling i 10-ak zarona. 
Na "glavnom" ostrvu nisam ni bio nego samo Nosy Be (2 dana) i Nosy Komba (7 dana).

Galapagos je sve samo ne izvikan, ako mene pitas. Gledao sam neki podvodni dokumentarac prije par godina i odlijepio skroz, bas je ludilo cega sve ima. Narocito ako si u lovi pa mozes da platis liveaboard koji ide do Darvinovog ostrva. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 hours ago, ThirstyTraveler said:

Javicu ja kad vidim da li je to istina ili propaganda :) 
Mi smo planirali 15-ak zarona ukljucujuci jedan koji je navodno bas zeznut i treba da se ima minimum 50 zarona da bi vas uopste primili.
Veliku razliku prave vodici. Meni je na Madagaskaru recimo bilo bas bezveze jer smo isli sa nekim tunjavim Francuzima koji su bili skroz nedruzeljubivi dok je npr Cabo Verde skroz suprotna prica iako je sam podvodni svijet manje zanimljiv.

Inače to su najhladnije vode u kojima sam ronila. Toliko je hladno da smo nosili po dva odela: dugačko 5mm i preko njega kratko od 3mm. I pod vodom je bilo super. Prvi put da mi nije uopšte bilo hladno u toku zarona, ali zato kad izađeš napolje... katastrofa. :)

Ali strava ako budeš išao, taman da znam za sledeći put. Verovatno bi mi celo iskustvo samo gledanja životinja bilo manje fascinatno, pa je super da imam ronjenje kao dodatnu aktivnost. 

 

8 hours ago, ThirstyTraveler said:

P.S.
Nadam se da nisi negativno shvatila moj komentar o cijenama na Palauu. Meni je od vise desetina zemalja u kojima sam bio tamo ubjedljivo najgori odnos cijena/kvalitet kad je smjestaj u pitanju. Jedno jutro nismo imali pametnijeg posla pa smo obisli citav Koror i ono je skandal kakve sve rupe izdaju za 100-150+ dolara.

Nikako. Iskustva su različita, i poenta je deliti ih. :)

S druge strane, ja nemam tačne podatke o tim cenama niti se sećam koji je tačno hotel u pitanju.

Ja imam generalno pravilo: ako je oko 50evra cena, soba velika, krevet dovoljno dugačak i udoban, a sve besprekorno čisto to je pristojna cena. E sad meni je ostalo u sećanju da je cena OK, što bi značilo da je trebalo da zadovolji te uslove, ali... Možda smo mi tu cenu dobili jer smo bukirali ceo paket sa ronjenjem, a onda često imaš popust na hotel. Ili je možda meni sve to delovalo povoljno zbog toga što smo posle prve noći prešli u hotel koji smo plaćali u stotinama evra za noć. Ne znam.

Zato sam negde došla do zaključka, da je bolje da ne dajem informacije kojih se ne sećam tačno, sem ako neko baš ne pita za cenu ili preporuku za hotel, pa onda mogu da proveravam da li ih ima na Bookingu. Ako uopšte uspem da nađem.

7 hours ago, bam-bam said:

@marica nisi bila na ostrvima francuske polinezije?

Kupila karte za septembar. Videćemo hoće li nas korona pustiti. Ako ne, čekaćemo jun 2021. Idemo zbog plivanja s kitovima, a za njih je sezona jun-septembar.

7 hours ago, bam-bam said:

posle tvojih opisa, pozelo sam da odem na galapagos....verovala ili ne, bio sam 4 ili 5 puta u ekvadoru, i nikad ne odoh na ostrva....sve sam nekako mislio da je izvikano, ma ne znam ni sam, nesto me odbijalo....a secam se da su mi u agencijama gde sam gukirao jungle trekkinge stalno cimali za galapagos :)

 

Kao što već reče ThirstyTraveler sve samo ne izvikan. Ali te potpuno razumem, jer sam ja pre tog puta razmišljala slično. Ja sam mislila da je to zabava za bogate Amere na kruzerima. Kao što rekoh, bukvalno sam nedelju dana pre odlaska googlala može li se tu nešto samoorganizovati. I bila jako prijatno iznenađena da može. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
15 minutes ago, marica said:

Inače to su najhladnije vode u kojima sam ronila. Toliko je hladno da smo nosili po dva odela: dugačko 5mm i preko njega kratko od 3mm. I pod vodom je bilo super. Prvi put da mi nije uopšte bilo hladno u toku zarona, ali zato kad izađeš napolje... katastrofa. :)

Evo, ovo me je bas zaintrigiralo iz strucnog ugla, pa sam malo istrazio. Mislio sam (i vec hteo da napisem) da si samo ubola period La Niñe, kad je u toj oblasti Pacifika hladnija voda, ali nije samo do toga. "Krivac" za tu hladnu vodu je Humboltova struja, koja polazi sa juga Cilea (skoro pa Antarktika) i nosi hladnu vodu ka Ekvatoru, duz zapadne obale Juzne Amerike, a potom skrece ka otvorenom okeanu i ide sve do Galapagosa. Njeno postojanje je razlog takvog morskog biodoverziteta tamo, jer nosi puno hranljivih materija u povrsinskom sloju. Otud i morski lavovi i pingvini na Ekvatoru. U godinama kad je El Niño, povrsinsko strujanje u ekvatorijalnom Pacifiku je u suprotnom smeru (od zapada ka istoku), potiskuje Humboltovu struju i generalno, dovodi topliju povrsinsku vodu do zapadne obale Juzne Amerike. To automatski znaci mnogo manje hrane oko Galapagosa, izumiranje mnogih zivotinja i samim tim, manje mogucnosti da se vidi bogat morski svet.

Dakle, za buduce putnike na Galapagos, pre nego sto kupite karte, pogledajte u trenutnu situaciju da nije mozda El Niño godina, a ako jeste, planirajte posetu za neki drugi put. Osim ako ne zelite samo da vam bude toplo dok ronite :biggrin:   

Share this post


Link to post
Share on other sites
18 minutes ago, Dragance said:

Dakle, za buduce putnike na Galapagos, pre nego sto kupite karte, pogledajte u trenutnu situaciju da nije mozda El Niño godina, a ako jeste, planirajte posetu za neki drugi put. Osim ako ne zelite samo da vam bude toplo dok ronite :biggrin:   

lol::lol::lol::lol::lol::

Savet koji bi čovek trebalo uvek da primenjuje! :clap:

Share this post


Link to post
Share on other sites
58 minutes ago, Dragance said:

Evo, ovo me je bas zaintrigiralo iz strucnog ugla, pa sam malo istrazio. Mislio sam (i vec hteo da napisem) da si samo ubola period La Niñe, kad je u toj oblasti Pacifika hladnija voda, ali nije samo do toga. "Krivac" za tu hladnu vodu je Humboltova struja, koja polazi sa juga Cilea (skoro pa Antarktika) i nosi hladnu vodu ka Ekvatoru, duz zapadne obale Juzne Amerike, a potom skrece ka otvorenom okeanu i ide sve do Galapagosa. Njeno postojanje je razlog takvog morskog biodoverziteta tamo, jer nosi puno hranljivih materija u povrsinskom sloju. Otud i morski lavovi i pingvini na Ekvatoru. U godinama kad je El Niño, povrsinsko strujanje u ekvatorijalnom Pacifiku je u suprotnom smeru (od zapada ka istoku), potiskuje Humboltovu struju i generalno, dovodi topliju povrsinsku vodu do zapadne obale Juzne Amerike. To automatski znaci mnogo manje hrane oko Galapagosa, izumiranje mnogih zivotinja i samim tim, manje mogucnosti da se vidi bogat morski svet.

Sad si ti mene podstakao da malo progooglam o ovome.

I nađoh ovaj sajt https://origin.cpc.ncep.noaa.gov/products/analysis_monitoring/ensostuff/ONI_v5.php

Ne znam koliko dobro tumačim ovu tabelu, možda bi mogao pomoći.

Ako dobro razumem, u drugoj polovini novembra 2017. (vreme kad smo tamo bili) zaista je bilo hladnije nego uobičajeno. Kad se na to doda da je Humboltova struja najintenzivnija od jula do novembra, totalno ima smisla da smo mi uboli baš hladan period.

Ali u februaru 2020. je bilo "normalno" hladno sudeći po tabeli, jel?

Pitam za taj period, jer mi je drugarica (iskusni ronilac) rekla da se nasmrzavala pre dva meseca roneći oko Vulf i Darvin ostrva. Sudeći na osnovu toga čini se da je i "slabija" Humboltova struja dovoljna da ti se dupe smrzne na Galapagosu. A kao što se da videti iz priloženog, mene kao ronioca više brine ta činjenica nego raznolikost podvodnog sveta. 🤣

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@ThirstyTraveler cek bre, isao si cak na madagaskar, zemlju sa najvecim biodiverzitetom na planeti, samo da bi se izlezavao na plazi i u hotelu? ih breee...razocarao si me traveleru :)

pa bas nista nisi video, doziveo, bar neka ekskurzija , neki grad? nemoguce, napisi bre nesto hahah

@marica sto se tice ronjenja, verovatno je jedan od najboljih atol rangiroa, tako su mi rekli ovi iz diving centara, i sam sam isao na 2 zarona....na tim prolazima u unutrasnji bazen prstena su izuzetno jake struje, i tu prolazi milion zivih stvorenja svakodnevno, jer jedino tuda i mogu da udju u prsten :)......svakako bih savetovao obaveznu posetu bar jednom od velikih atola ( ne samo onih koji se nalaze oko ostrva, nego bas atola koji nemaju ostrvo u sredini)...fakarava je prelep, kao sto sam vec i pisao...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited)

12 hours ago, marica said:

Sad si ti mene podstakao da malo progooglam o ovome.

I nađoh ovaj sajt https://origin.cpc.ncep.noaa.gov/products/analysis_monitoring/ensostuff/ONI_v5.php

Ne znam koliko dobro tumačim ovu tabelu, možda bi mogao pomoći.

Ako dobro razumem, u drugoj polovini novembra 2017. (vreme kad smo tamo bili) zaista je bilo hladnije nego uobičajeno. Kad se na to doda da je Humboltova struja najintenzivnija od jula do novembra, totalno ima smisla da smo mi uboli baš hladan period.

Ali u februaru 2020. je bilo "normalno" hladno sudeći po tabeli, jel?

Pitam za taj period, jer mi je drugarica (iskusni ronilac) rekla da se nasmrzavala pre dva meseca roneći oko Vulf i Darvin ostrva. Sudeći na osnovu toga čini se da je i "slabija" Humboltova struja dovoljna da ti se dupe smrzne na Galapagosu. A kao što se da videti iz priloženog, mene kao ronioca više brine ta činjenica nego raznolikost podvodnog sveta. 🤣

Taj indeks Niño 3.4 na toj stranici zapravo predstavlja najcesce korisceni indeks da se odredi da li su uslovi za El Niño ili La Niñu. Najgrublje receno, uobicajena situacija je kad u ekvatorskom pojasu oko Indonezije imas toplo more, a na zapadnoj obali Juzne Amerike hladno. Kad je u centralnom i istocnom Pacifiku okean hladniji nego uobicajeno, to je El Niña, kad je topliji, to je El Niño. Ima jako puno nacina kako se to odredjuje, svako to malo drugacije tumaci, ali, to je neka sustina. Konkretno, taj indeks koji si navela predstavlja anomaliju temperature koja se odnosi na region 3.4, (5N-5S, 120-170W), a on ne obuhvata Galapagos, recimo (koji je na oko 90W). On predstavlja indikator da se ide ka El Niño ili La Niña uslovima, ako je anomalija 3-mesecne temperature iznad/ispod 0.5 stepeni. Tendencija je da se takvi uslovi prosire ka istocnom Pacifiku, gde je i Galapagos, ali ne mora nuzno i da znaci. Recimo, postoji i tzv El Niño Modoki, kad se centralni Pacifik zagreje vise nego inace, ali ne i istocni. Kad je anomalija blago iznad/ispod 0.5 stepeni, to su jako slabi El Niño/La Niña, sto je recimo bio slucaj kad si ti bila (slaba El Niña), dok je tvoja drugarica bila u nekim neutralnim uslovima, blizim El Niñu). Ali, te anomalije su jako slabe, ono sto se smatra za istorijske El Niño uslove, to su oni iz 1997 i 2015, koji su i najcesce istrazivani u strucnoj literaturi.

Sad kad me je vec dovoljno zaintrigirala tema, mogu jos malo da prosirim vaznim detaljima, pa na kraju krajeva i sebe da korigujem. Galapagos duguje svoju jednistvenost zapravo veoma specificnim uslovima strujanja, gde se pored pomenute Humboltove hladne struje (sa jugoistoka) jos ukrstaju i Panamska topla (sa severoistoka), Juzno-ekvatorska topla (sa istoka) i Cromwell-ova (sa zapada, na vecoj dubini). E, ta poslednja je mozda najodgovornija za smrzavanje guzice, jer se upravo ona podize na povrsinu kod Galapagosa ("upwelling") i donosi hladnu vodu sa nutrijentima na povrsinu. A ona je, sudeci po pisanju ljudi koji zive tamo, vrlo nepredvidiva u smislu gde se tacno podize, pa iz dana u dan, na istom mestu za zaron, razlika u temperaturi moze da bude drasticna. Svakako, u El Niño uslovima, ona se ne podize na gore oko Galapagosa, dok, se Humboltova jos i sezonski menja, pa njen uticaj na temperaturu mora moze jos koliko-toliko da se predvidi. Lep graficki prikaz ovih struja se moze naci na ovom linku, figura 7.5: https://www.researchgate.net/figure/Pacific-oceanic-currents-bringing-cold-Cromwell-and-Humboldt-currents-and-warm-water_fig4_320692292

Dakle, da rezimiram, ko hoce da poveca sanse da izbegne jako hladnu vodu za ronjenje, treba da gleda na period godine povoljan sto se tice Humboltove struje (decembar-maj, najtoplije valjda u februaru i martu) i El Niño period. Posledicno, verovatno ce imati manje sanse da vidi ludilo od morskog zivota, ali to vec ne znam u kolikoj meri. 

Malo drugaciji pogled na situaciju i savete u vezi sa morskim strujama, mozete videti recimo ovde: https://galapagosinsiders.com/travel-blog/sea-currents-in-galapagos/

Za neku prognozu ENSO-a (El Niño-Southern Oscillation), mozda najbolje baciti oko na kratak tekst ovde: https://www.climate.gov/enso

Eto sa kolikim predznanjem covek mora da se uputi na Galapagoslol::

Edited by Dragance

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dragance svaka cast na entuzijazmu :D
Ipak, bar po onome sto sam ja procitao na ronilackim forumima, nisu toliko drasticne razlike kad je zivotinjski svijet u pitanju. Naravno kao i svugdje ima boljih i losijih perioda za ronjenje ali nije da El Ninjo rastjera sve. 
Ja mislim da je moje nesudjeno putovanje bilo nekad u oktobru-novembru i da je za taj period bila prica da nije ni previse hladno a ima svega :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
44 minutes ago, ThirstyTraveler said:

Naravno kao i svugdje ima boljih i losijih perioda za ronjenje ali nije da El Ninjo rastjera sve. 

Tako nekako i ja rezonujem, ali to je samo moje misljenje, bazirano na nula iskustva u ronjenju :)

 

45 minutes ago, ThirstyTraveler said:

Ja mislim da je moje nesudjeno putovanje bilo nekad u oktobru-novembru i da je za taj period bila prica da nije ni previse hladno a ima svega :)

Ja procit'o da ima snega, puk'o sam:happyyy:

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Dragance svaka čast. :clap:

Kao čas zanimljive geografije. Od sad ću verovatno detaljnije obraćati pažnju i na podvodni geografski svet. :smile:

@bam-bam hvala puno na preporukama!

Još nisam krenula u detaljno planiranje, ali imaću ovo na umu kad do toga dođe. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
10 hours ago, marica said:

@Dragance svaka čast. :clap:

Kao čas zanimljive geografije. Od sad ću verovatno detaljnije obraćati pažnju i na podvodni geografski svet. :smile:

Blagodarim:biggrin:

Zapravo, ja se bavim meteorologijom, sto je fizika atmosfere i klimatologijom, gde su ukljucene i druge komponente - okean, biosfera, ledeni omotac... Ali, ljudi se sa tim susrecu kroz casove geografije u osnovnoj i srednjoj skoli, pa ne zameram:) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0