Lazar

Going to Europe this summer? Prepare for a long queueAs the continent completes its rollout of a new biometric entry system for non-EU residents, many destinations are bracing for long airport queues. Here's how to avoid the worst of it.

Pokvaren ekran još ajd nekako, ali tih 12 sati sedenja u mraku mi je baš teško palo, posebno jer je bio dan i nije mi se spavalo. Mislim da postoji razlog što avion ima prozore. Obično nemam problem sa klaustofobijom ali ovaj put mi je baš smetalo.

Misliš kao kad neko pogleda film Karate kid, upiše se na karate, suprotstavi se bully-ju u školi i dobije batine? Šalu na stranu, razumem šta te trigeruje. Ali mislim da je dosad većina ljudi naučila da ne veruje onome što vidi na internetu. Ako nije, naučiće, i platiće tu školu - kao što se svaka škola plaća. Mislim da većina nas sa ovog foruma ne prati travel influensere, ali lično nemam ništa protiv. Live and let live. Ako bismo krenuli da pišemo o svemu što smatramo da je glupo, ne bi nam bio dovoljan ostatak života da sve napišemo :/

Došao letom Air Serbia Šangaj-Beograd. Let je bio na vreme i sve je bilo okej. Osim što je bilo nekih čudnih momenata. Naterali su sve putnike da spuste one roletnice na prozorima i nisu nikome dopuštali da ih podigne tokom celog puta, iako je let bio u 9:45 ujutru. Nekoliko ljudi se žalilo ali im je rečeno da "ljudi spavaju" i zato ne smeju da se podižu roletne. I svetla su bila ugašena sve vreme (osim za vreme obroka). Meni je bilo malo klaustrofobično da presedim 12 sati u mraku, na letu koji nije noćni let. Većina ljudi nije spavala, nego su sedeli u mraku. Hrana loša. Čim smo poleteli dali su nam ručak, prilično mali. Za preostalih 11 sati dobili smo jedan sendvič. Srećom predvideo sam to pa sam poneo svoju hranu. Entertainment sistem nije radio na velikom broju sedišta. Ne mogu reći da li je bilo 30% ili 50% ili koliko, ali primetio sam da na mnogim sedištima ne radi. Ni na mom nije radio, ni onima levo i desno od mene, a kad sam prošetao video sam da i mnogim drugima ne radi. Srećom i za to sam se pripremio, imao sam par filmova na laptopu. Inače bih verovatno poludeo sedeći 12 sati u mraku. Većina putnika su bili Kinezi, radnička klasa, pretpostavljam radnici u fabrikama i na infrastrukturnim projektima u Srbiji. Mislim da je mnogima bilo prvi put u avionu, pa se niko nije žalio ni na šta. Stjuardese su bile okej, ali nisam video da su se ijednom nasmejale. Delovale su kao da nisu baš srećne što moraju da rade taj posao, dakle standardan srpski nivo usluge sa nadrndanom facom. U svakom slučaju, puno znači moći sleteti u Beograd, da ne moraš da se njakaš sa Budimpeštom i čekaš 4 ili 5 sati na kombi prevoznike, kao što sam par puta radio. Ali mislim da bih radije išao sa nekim drugim pa presedao u Dubaiju ili Abu Dabiju (što trenutno, naravno, nije moguće) nego ponovo išao direktnim letom sa Air Srbijom.

Možeš to posmatrati kao da gledaš film ili američko rvanje. Znaš da je režirano, znaš da je gluma, ali ipak gledaš jer je zabavno, zanimljivo, ili jednostavno da ubiješ vreme dok stojiš u busu i ideš na posao. A onda se završi, staviš telefon u džep i nastaviš sa svojim životom.

Da, onlajn. Ne traže nikakve karte ni ništa, samo platiš i stigne ti na mejl. Čuo sam ako se uzima na licu mesta da se nekad jako dugo čeka u redu na aerodromu, a nema potrebe.

Posle mesec dana Šri Lanke, evo svežih iskustava za one koji planiraju da putuju tamo. Smeštaj. Ima mnogo opcija na bookingu i airbnb, cene su generalno okej, mada jako variraju od mesta do mesta. Okej dvokrevetna soba sa kupatilom u proseku izađe oko 25-35 evra. Često bude dosta jeftinije ako ne bukirate preko interneta, nego dođete negde pa onda na licu mesta prošetate i pitate. Transport. Vozovi su jako jeftini, tipa 1 do 2 evra za sto kilometara, ali se tih sto kilometara prelazi tri sata. Karta se kupuje na stanici pred sam polazak, ne prodaju unapred. Postoje i neki brži vozovi, ja sam išao samo ovim sporima, od Kolomba zapadnom obalom do najjužnije tačke. Voz često prolazi baš pored mora, lep je pogled i generalno je okej atmosfera. Onaj čuveni planinski voz na relaciji Ella - Nuwara Eliya je izuzetak, on je koštao 30 evra i u njemu su bili samo turisti. Što se privatnog prevoza tiče, ima mnogo taksi kompanija, što je sasvim okej za neke relacije, tipa tridesetak evra za 200 kilometara, od vrata do vrata. Tih 200 kilometara su često neki prilično loši putevi kroz visoke planine, kanjone itd. pa vožnja traje dosta duže nego što biste očekivali. Aplikacija "PickMe" služi kao Uber, posebno u većim mestima, i cene su niže nego kad zaustavite tuk-tuk na ulici. A zgodno je i što piše cena, dok sa vozačem tuk-tuka ili taksija uvek mora da se cenjka. Prevoz od/do aerodroma takođe nalazite preko PickMe, ubedljivo najpovoljnije. Hrana. Hrana koju jedu lokalci u malim uličnim restoranima je jako jeftina (tipa 2-3 evra) i prilično nekvalitetna. Kao i u većini siromašnih zemalja, uglavnom skrob (testenine ili pirinač) sa začinima. Restorani za turiste nude nešto bolju hranu, ali pet puta skuplju. Najbolji odnos cene i kvaliteta imaju indijski restorani. Klima. U januaru i februaru, kada sam ja bio, mnogo prijatnija nego recimo na Tajlandu. U sobi retko da sam uključivao klimu. Samim tim je mnogo prijatniji boravak na plaži, šetnje, planinarenje itd. U planinama (Nuwara Eliya i okolina) je čak i prilično hladno, uveče treba grejalica. Kiša je pala svega dva-tri puta za mesec dana. Plaže. Generalno dobre kada se ode dalje od Kolomba i drugih većih gradova. Ja sam iskopao na redditu da je voda najčistija na samom jugu ostrva, pa sam išao u mesto Dikwella. Voda je zaista bila kristalno čista, plaže su isto veoma čiste, nema gužve i prijatna je atmosfera. Jedina mana su talasi, koji su veliki i, kako mi je rečeno, prisutni manje-više uvek. Ima plaža na kojima se koralni greben ili stene nalaze par stotina metara od obale, pa se talasi razbiju tamo i onda je u zalivu voda relativno mirna. Takođe ima i boljih i gorih dana. Što se ronjenja tiče (mislim na ono besplatno, samo sa maskom i koliko možete da otplivate), zavisi od plaže. Negde je samo pesak i dole nema ništa, a negde je kamenje i zanimljivo je za ronjenje, tu su kornjače itd. Tajland ili Indonezija su bolji ako hoćete onaj filmski doživljaj tropskog ostrva, belog peska, mirne vode itd. Saobraćaj. Katastrofa i večiti kolaps na ulazu u svaki veći grad. Bukvalno se poslednjih 10 kilometara vozi sat vremena. Nisam uspeo da shvatim da li su jako dobri ili jako loši vozači. Više puta mi se desilo da vozač krene da pretiče u krivini, vidi da neko nailazi, onda i on i onaj što mu dolazi u susret moraju da zakoče. Ali to izgleda nikoga ne uznemirava, jednostavno zakoči, vrati se u svoju traku i gotovo, probao je, nije uspeo, nikom ništa, srećom bar ne voze brzo (jer zbog stalnog kolapsa i nije moguće). Putevi su prilično loši, auto-putevi postoje samo na nekim kratkim deonicama, zemlja ima istu površinu kao Srbija ali 3x više stanovnika. Prelazak ulice nije prijatno iskustvo i zaista sam se osećao nebezbedno, u par navrata sam pomislio da će me neko pregaziti. Moglo bi se uporediti sa Teheranom ali mislim da je Šri Lanka još gora. Isto važi i za zagađenje, u većim gradovima je baš primetno. Autobusi kao da idu na sirovu naftu, iz auspuha stalno izlazi crni oblak. Mnoga mesta nemaju odvoz smeća, pa ljudi sami spaljuju svoje smeće u dvorištima. Ljudi. Ljubazni i generalno okej. Očekivao sam da će biti više nametljivosti i smaranja na ulici, ali zapravo svi gledaju svoja posla i niko te ne dira. Većina govori kakav-takav engleski, koji je jezik za sporazumevanje između dve najveće etničke grupe. Obrazovani ljudi govore tečno, manje obrazovani natucaju ali se snalaze za osnovne stvari, sasvim neobrazovani znaju par reči. To znatno olakšava putovanje. Osim vozača tuk-tuka, što je očekivano, nisam primetio da neko pokušava da me prevari ili da nešto zaceni. Gostoljubivi su i spremni da pomognu. Nisam se ni u jednom trenutku osetio nebezbedno (osim dok sam prelazio ulicu). Pušenje. Oni koji me znaju, znaju koliko mrzim pušenje, pa zato posebna stavka. Cigarete su na Šri Lanki retkost, mislim da sam za mesec dana svega par puta video da neko puši na ulici, i to onako poluskriveno u nekom ćošku. Mada nije izričito zabranjeno na javnim mestima, generalno je socijalno neprihvatljivo i smatra se za nešto odvratno. Cigarete su skupe, i uvek dolaze sa jezivim fotografijama na kutiji. Kampanje protiv pušenja su redovno na TV-u, a uključene su i u školski program. Pored toga, mnogi istaknuti budistički sveštenici otvoreno kritikuju pušenje kao naviku kojom čovek šteti sebi i drugima. Šta raditi. Nisam se bavio jahanjem slonova i sličnim glupostima, pa taj deo priče ne znam. Tematski, moje putovanje se sastojalo od plaža, planina i gradova. Za plaže sam već napisao. Planine su super, ima mnogo mogućnosti za planinarenje, nije sparno (kao npr. na severu Tajlanda) i ima svašta da se vidi (ogromni vodopadi, pećine, stari hramovi, sveprisutni majmuni, ptice, varani itd). Za nacionalne parkove, ulaznice za turiste su oko 10-15x više nego za lokalce, a kako sam na google reviews video uglavnom hejt komentare (ljudi plate 40 evra ulaznicu, i onda shvate da je priroda potpuno ista kao na planini pored, koja je besplatna) išao sam samo u besplatnu prirodu. Što se gradova tiče, Kolombo mi se nije svideo, jako natrpano i haotično, nema ništa posebno zanimljivo osim ako ja nekako nisam propustio najbolji deo. Kandy je, naprotiv, jako lep grad, okružen planinama, sa starom arhitekturom i jezerom u sredini, koji definitivno vredi posetiti. Negombo je takođe zanimljiv (većinski hrišćanski grad sa crkvama na svakom koraku), i Nuwara Eliya (visoke planine, plantaže čaja itd). Internet. Meni bitna stavka, jer radim onlajn. Uzeo sam sim karticu na aerodromu, 50 GB, mesec dana, kompanija Dialog, mislim da je koštala desetak evra, ne sećam se tačno. Pokrivenost je bila odlična i nisam imao problema. Pored toga, wifi je generalno bio svuda okej. Sve u svemu, opšti utisak je pozitivan. U poređenju sa Tajlandom (na kome sam bio dvaput, a relativno je blizu, pa ima smisla porediti), Šri Lanka mi se više dopala. Pre svega zbog klime, zatim jer se nisam morao gnjaviti sa vizom, ali i zato što sam zbog jezika mogao da razgovaram sa ljudima (na Tajlandu mislim da nikad nisam seo i pošteno se ispričao sa nekim lokalcem, a na Šri Lanki jesam više puta). Takođe mi se dopalo i to što nema prostitucije (onih matorih belaca sa lokalnim tinejdžerkama), nema ogromnih žurki za strance, droge (i likova koje ona privlači), glasne muzike itd, sve u svemu lokalni život nije podređen turizmu, a samim tim je i iskustvo prijatnije i generalno autentičnije.

Sećam se da jedno duže vreme nije bilo interneta, mnogo se ljudi žalilo...

Izgleda da putovanja u Meksiko trenutno nisu dobra ideja, koliko vidim počeo je rat kartela, gomila letova je otkazana.

Studenti koji zarađuju min. 800 evra mesečno, tu se verovatno misli na one studente iz Ćacilenda 😆

Bilo je ok na aerodromu. U onom delu kod gejta je bilo malo hladnije, ali nije strašno.

Avio most je uvek ladan, srećom to je kratko. Kad sam putovao prošlog januara ceo je aerodrom bio bez grejanja, nije bilo prijatno. Ali evo Draganče kaže da je sad ok, pretpostavljam da je to bilo nešto privremeno.

Ne razumeš ti moju opsesiju minimalističkim pakovanjem 😅

Nije to problem, nego putujem sa rancem od 30 litara, pa moram pola ranca rezervisati za jaknu. Koja mi neće ni trebati osim to malo na aerodromu.

Zimi obično putujem u toplije krajeve, pa ostavim zimsku jaknu kod kuće, jer mi to posle bude polovina ranca. Prošle godine sam se smrzao na aerodromu Beograd, mislio sam da ću se razboleti (iako sam bio toplo obučen, samo bez jakne). A evo sad čitam ovu vest od pre nedelju dana: Na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", sudeći po objavama i fotografijama na društvenim mrežama, danas je grejanje bilo "jednocifreno", dok je spoljna temperatura bila ispod nule. Na fotografijama koje su objavljene na društvenoj mreži „Iks“ vidi se da termometar u jednom delu aerodromske zgrade, a C izlazima, pokazuje temperaturu tri do šest stepeni. Kako je navedeno u komentaru uz ovu objavu, u zgradi aerodroma zaposleni u avio kompaniji Er Srbija nudili su tople čajeve putnicima koji čekaju let, kako bi se zagrejali. Da li se još neko suočio sa ovim problemom, i kako ste ga rešili? Postoji li neko mesto na aerodromu Beograd gde ima grejanja? Da li kafići imaju svoje grejanje?

Kažu direktan voz Beograd-Budimpešta od 20. februara, vreme putovanja 2 sata 40 minuta. Beograd-Beč bez presedanja, 6 sati. Nemam pojma da li je istina ili izmišljaju (što me ne bi začudilo), ali eto, bilo bi lepo: https://www.youtube.com/watch?v=CU_DP68EMqg

Uh, baš loše. Koliko sam skontao iz komentara, neki putnici su prebačeni na letove Turkish Airlinesa. Ali ne znam da li je tačno.

https://www.theguardian.com/us-news/2025/dec/19/trump-suspends-us-green-card-lottery-dv1-visa-program Trump suspends US green card lottery in wake of Brown University and MIT shootings Homeland security secretary Kristi Noem pauses high-profile visa program, saying shooting suspect Claudio Neves Valente gained green card in 2017

Hvala. Da li se karta može kupiti onlajn, i gde? I drugo, koji je red vožnje tog voza, kada polazi iz Petrovaradina i stiže u Budimpeštu? Šteta što ne ide vikendom :/

Da li se za Budimpeštu kupuju tri karte odvojeno, u mom slučaju Petrovaradin-Subotica, Subotica-Segedin i Segedin-Budimpešta? Da li se ova poslednja kupuje u Segedinu? Ima li mogućnost da se kupi unapred jedna karta za sve to? Za Petrovaradin-Subotica ima recimo ovo, odgovarao bi mi ovaj 546: 646 11:41 12:40 546 12:34 13:19 548 14:34 15:19 650 15:41 16:40 550 16:34 17:19 552 18:34 19:19 Za Subotica-Segedin bi mi odgovarao ovaj 7305: 7301 06:01 07:22 7303 07:37 08:57 7305 13:37 14:57 7307 16:37 17:57 7309 19:37 20:57 Za Segedin-Budimpešta ne znam gde da gledam, pretpostavljam na nekom sajtu Železnica Mađarske. Još jedno pitanje: Ovaj stiže u Suboticu u 13:19, a iz Subotice ima za Segedin u 13:37. Da li taj drugi čeka ovaj prvi, ili se može desiti da ovaj za Suboticu zakasni? Ima samo 18 minuta između, treba preći iz voza u voz za to vreme; ako ovaj prvi zakasni, lako se može desiti da drugi pobegne, a onda treba čekati tri sata.

Mislim da je pre par meseci isto bila krađa kablova na toj pruzi, samo neka druga deonica.

2 presedanja 😐

Ima smisla. Ja se svaki put natežem sa lenjivcima u Atini, šaljem dodatne dokumente, pišem mejlove da ih podsetim, gledam kako mi se let približava a i dalje nemam vizu. Ima smisla platiti više radi uštede na vremenu i živcima. Jedino što ga baš preteraše sa cenom, 8.500 dinara.

Beograd-Barselona, direktan let, povratna 50 evra decembar, 65 januar i februar. Wizz.

Nađeš nekoga ko je već leteo na Tajland, pa ima kartu negde u mejlu. Onda tu kartu, koja je obično pdf, otvoriš u nekom pdf editoru i promeniš ime i datume.