Da nastavim...

Palau

Arhipelag sa preko 500 ostrva poznat kao ronilačka destinacija. Ako se ne varam, još uvek su najmlađa država na svetu. Bili su pod upravom Amerike. Američki dolar je i dalje zvanična valuta, a američki vojnici iz obližnjih vojnih baza i dalje redovno svraćaju na Palau na odmor. Ima ih podosta na glavnom ostrvu i svuda su znaci sa natpisima da američki vojnici imaju popust, na sve i svašta. 

Glavni grad je Ngerulmud, ali je sve smešteno u Kororu ili oko njega. Većina smeštaja su mali privatni hoteli ili hosteli u sred grada. Kao svi gradovi po pacifičkim državama, ni Koror nije vredan gledanja. Glavna ulica oko koje su načičkani glavni objekti i onda gomila sokaka sa kućama, neimpresivne arhitekture. Hosteli i hoteli u gradu imaju pristojne cene, sobe su prostrane i uredne, čiste, iako izgledaju dosta svedeno i neimpresivno. 

Stanovnici ostrva su iznenađujuće nezainteresovani za turiste, u poređenju sa većinom pacifičkih ostrva. Niti smo im interesantni, niti ima uličnih prodavaca koji bi vas zaustavljali da nešto prodaju. Lokalci su uglavnom bili zaposleni po supermarketima i kao ronilački vodiči. Po hotelima su uglavnom zaposleni Filipinci. Dok ronilačke centre uglavnom drže belci (ko god da su, svi mi izgledaju isto :))) ). Na kraju gotovo nikakav kontakt nismo imali s lokalcima, sem par podvodnih vodiča.

Većina tih vodiča je imala zube u očajnom stanju i nezdravo tamno crvene boje. Kako su mi objasnili to im je od "vrećica sa duvanom" koje žvaću. Te "vrećice" prave tako što betal list (betal je vrsta biljke iz iste porodice kao biber) premažu slojem kreča, stave semenke areka palme i duvan i sve to zaviju u oblik koji podseća na "vrećicu". I to tako žvaću po ceo dan. Te vrećice zbog svog sastava imaju blago narkotičko dejstvo.   

Ono što može biti iznenađenje je da nema plaže na koju bi čovek mogao otići da se okupa iz Korora. Što nije problem ako je neko došao da roni jer po tome je ova država i poznata. Ali ako niste ronilac, ili vas uhvati nevreme kao nas, te ostanete prikovani za Koron, to postaje problem. Svega par hotela ima plažu i cene su im previsoke. A čak ni njihove plaže nisu ko zna kako velike. To glavno ostrvo i nema preteran broj peskovitih plaža. I ono malo što ima je pod zaštitom je države. Najveći deo vodenih površina je pod zaštitom, oko 80%.

Naš prvobitan plan je bio da samo deo odmora provedemo intenzivno roneći. Da veći deo provedemo kampujući na ostrvima i vozeći kajake među njima. Kao što rekoh Palau ima na stotine ostrva i na mnogim od njih je dozvoljeno kampovanje. Dogovorite se sa nekom od ronilačkih agencija da vas prebaci na ostrvce, sa sve kamperskom opremom, zalihama vode i kajacima ako želite. Sve to možete da iznajmite tamo. Ne morate ništa da nosite sa sobom. I onda imate svu slobodu sveta. Mi smo kampersku opremu vukli sa sobom. Doduše, s obzirom da za naše kuvalo treba mala plinska boca, svakako bi morali da iznajmljujemo bar nešto za kuvanje jer tih boca nema na Palau. Vrlo je popularno i to kajakarenje među ostrvima. Ali na žalost u vreme naše posete Palau je uhvatilo nevreme te je nekih 10tak dana obustavljen sav vodeni saobraćaj, te smo tako propustili priliku da robinzo-krusujemo po ostrvima.

To nas je nateralo i da neplanirano potrošimo brdo para jer smo se preselili u jedan od hotela sa plažom. Te smo od gotovo nikakvih troškova za kampovanje završili sa najskupljim letovanjem ikad. I to je upravo glavni problem. Da nismo to uradili, proveli bi najbizernijih 10 dana u gradu, bez plaže i mora, iako smo se nalazili u jednoj od država sa najlepšim plažama na svetu. 

Pet dana, koliko su dozvoljavali brodovima da isplovljavaju smo proveli roneći. Podvodni svet je predivan. Nikada nismo videli toliko bogat životinjski svet. Nikada pre toga mi se manta nije zabila praktično u lice, a ajkule smo mogli maziti. No, u isto vreme čovek se oseća kao na pokretnoj traci sa usidrenim brodovima naokolo, dok svi uredno čekaju u redu za zaron. Taj mi se deo uopšte nije dopao. Nisam bila svesna koliko je Palau popularan pre nego što smo došli. Malo, nakon naše posete, Palau je ograničio broj letova u želji da smanji broj turista. Možda je situacija sada bolja.

Između zarona smo odlazili da pravimo pauzu na ta ostrva na kojima je dozvoljeno kampovanje. I tek tad uvideli koliko smo propustili zbog lošeg vremena. Predivna zelena ostrva, sa peskovitim plažama. Pesak divan, sitan, s razglednice. Takvo i more. Po plićaku plivaju bebe ajkule. Kampovanje u kombinaciji sa vožnjom kajaka je definitivno najbolji način da se obiđu ostrvca i uživa u prirodnim leporama Palaua.

Na jednom od ostrva postoji i jezero sa meduzama. No, mi smo dovoljno nesrećni bili na tom putu da je čak i broj meduza drastično opao godinu-dve pre naše posete te su zabranili plivanje i posetu jezeru. Od prošle godine je ponovo otvoreno. Do njega se može stići s kajakom sa jednog od okolnih ostrva, ili organizovanom turom. 

Za posetu ostrvima, ronjenje i posetu jezeru sa meduzama treba platiti 100 dolara za 10 dana. Celokupan odmor na Palau je prilično iscrpljujući za novačanik.

Quote

Having voted against joining the Federated States of Micronesia in 1979, the islands gained full sovereignty in 1994 under a Compact of Free Association with the United States.

Kako god okrenes ne moze da bude najmladja drzava.

Ne bih se slozio da su pristojne cijene hotela, kad sam ja bio najjeftinija soba u nekom motelu u Kororu je bila oko 80$ a i motel i soba su realno sranje.  
Van glavnog ostrva jeste jeftinije. Obavezno bih preporucio odlazak na Kayangel i ostanak nekoliko dana na ostrvu na kom zivi svega par stotina ljudi. To je i prilika da se druzite sa lokalcima, ko voli, posto drugih ljudi nema.

I ja sam uspio da odem kad su zatvorili Jellyfish Lake ali procitao sam da sad ponovo radi iako nema toliko meduza kao ranije. 
Jos jedna dobra vijest je da su nesto zakuvali sa Kinom i Tajvanom (Palau je jedna od malobrojnih zemalja koje priznaju Tajvan, imaju i ambasadu itd, ovi su naravno dosta ulozili u lokalnu infrastrukturu zauzvrat) pa se dosta smanjio broj turista na ostrvu jer je jedna od ove 2 zemlje ukinula letove. Ne znam da li je to jos na snazi. Kad sam ja bio bar 90% turista su bili iz Kine, Koreje, Japana i Tajvana. Njima je Palau na 4-5h sati avionom.