marica

Members
  • Content Count

    80
  • Joined

  • Last visited

1 Follower

About marica

  • Rank
    putnik kratkoprugaš

Profile Information

  • Gender
    Not Telling
  • Location
    Singapore

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Ne znam da li imaš neka ograničenja sa Au pair -om, tipa ne smeš da tražiš posao? Ako ne, onda ne vidim razlog da ne odeš. :) Ja sam u Nemačkoj došla na osnovu spajanja porodice, i posle nekih mesec dana sam našla posao i firma mi je sredila radnu dozvolu u roku od 2 nedelje. Doduše, to je bilo 2008. I ja odavno ne živim u Nemačkoj, tako da verujem da su se stvari u međuvremenu izmenile. Ali, svi ti imigracioni zakoni imaju puno klauzula, izuzetaka, preporuka... I zavisi u kojoj si zemlji konzulat može da se ponaša drugačije. Npr. u vreme kada smo se mi selili za Nemačku, mi smo imali boravišne papire za Češku i živeli smo u Češkoj. Te smo za nemačke boravišne išli u nemački konzulat u Pragu. Moj muž je već imao obezbeđen posao i radnu dozvolu za Nemačku i na osnovu toga je dobio boravišnu, a ja na osnovu spajanja porodice. Papire su nam sredili odmah, u isto vreme. Bukvalno je sve bilo gotovo za par dana i na osnovu samo tog njegovog ugovora za posao smo oboje dobili boravišne dozvole. Kad smo stigli u Nemačku, ja sam išla s advokaticom (koju je ta firma plaćala) do tog njihovog imigracionog ureda po dozvole. Sećam se da je advokatica imala papire za još neke Srbe što su počinjali da rade u isto vreme i njihove žene nisu mogle odmah da dođu. Ta advokatica mi je objasnila da za spajanje porodice, bračni par mora da ima položen kurs nemačkog i da onaj ko je već u Nemačkoj mora da ima već obezbeđen smeštaj (stan koji rentira, hotel, i sl.). Ali nemačka vlada preporučuje, da ako onaj ko radi ima određeni nivo primanja, obavlja deficitarne poslove i onaj ko dolazi na osnovu spajanja porodice ima fakultetsku diplomu, onda se oboma može izdati boravišna istovremeno. Srpski konzulat očigledno nije primenjivao te preporuke. Te su tako ti Srbi, koji su dolazili iz Srbije direktno, imali mnogo teže uslove od nas iako smo bili u identičnoj situaciji. S te strane, verujem da će ti svakako biti mnogo lakše ako možeš bar deo da obaviš direktno u Nemačkoj. Upoznaš ljude, odeš na intervju, i sl. A ako se čeka godinu dana, taman će ti brže proći vreme ako si u Nemačkoj. :)
  2. marica

    Letenje sa zapaljenjem srednjeg uha

    Moj muž bar dvaput godišnje leti s upalom uveta. Još je živ i zdrav, a i dobro čuje.
  3. Jedini legalni način je da te neka firma zaposli i obezbedi ti radnu dozvolu. Probaj da nađeš posao u nekoj većoj firmi dok si tamo, kad već možeš da priuštiš da odeš na intervju. Onda oni mogu da ti srede dozvolu.
  4. marica

    Putovanje u juznu Ameriku

    Ako ne traži ta država, neće tražiti ni avio kompanija. Avio kompanije su pooštrile provere jer one sada snose troškove deportovanja. Tako su bar meni objasnili. Mi smo krajem 2017 (novembar i decembar) putovali po J. Americi. Imali smo karte Beograd - Bogota i Santjago - Beograd. Dakle ulaznu kartu u Kolumbiju i izlaznu iz Čilea. Pošto smo put planirali od danas za sutra, lokalne avionske karte smo kupovali dok smo bili tamo, ali smo od početka imali tu za Santjago - Beograd. Na aerodromu u Beogradu nas niko ništa nije pitao. Doduše, let je bio za Kolumbiju, ne Čile. Na prvoj avio relaciji Bogota - Kito su nam baš pravili problem, jer nismo imali kartu iz Ekvadora. Čak su i neke supervizore i konzulat zvali. Posle se taj supervizor izvinjavao zbog nekompetentnosti svojih zaposlenih, jer smo imali tu kartu iz Santjaga za Beograd. I iz Kita za Santjago su pitali za povratne karte takođe. Ali, pošto smo imali bukiran let do Beograda, to je bilo OK. Dakle, na svim aerodromima su nas pitali za povratne karte, sem beogradskog. Možda zato što imamo srpske pasoše? Predpostavljaju valjda da ćemo doći "kući".... Nekad. Pošto mi živimo u Singapuru, i često putujemo po regionu, ovde nam uvek traže povratne karte ili singapursku boravišnu dozvolu, sem kad letimo za Beograd. Opet, verovatno jer imamo srpski pasoš. Mada, prošle godine su nam tražili prvi put i iz Beograda, za Singapur. Ne mogu da kažem sa sigurnošću, jer nismo konkretno leteli iz Beograda za Santjago, ali iz mog generalnog iskustva sa avio kompanijama, meni se čini da su veće šanse da ti traže tu povratnu kartu nego da te puste bez nje.
  5. marica

    Putovanje u juznu Ameriku

    Maipo kanjon. Ima nekoliko mesta gde možeš lako kolima da priđeš vidikovcima i sl. Ima predivnih pešačkih staza, ali ti reče da to ne dolazi u obzir zbog deteta. Na putu do Valparaisa/Vinje del Mara put prolazi kraj nekoliko vinarija, možeš svratiti u neku od njih. Isto važi za ceo region oko Maipo. Što se tiče auta/vozila, savetujem ti da pročitaš ovaj post: https://www.tripadvisor.com.sg/ShowTopic-g303681-i11183-k9389312-Self_Driving_around_San_Pedro_de_Atacama-San_Pedro_de_Atacama_Antofagasta_Region.html biće ti od koristi. Pogledaj i ovu mapu http://www.ladatco.com/ATA-MAP%20.htm Buenos Ajres je velik i impresivan toliko da je meni ovih 2-3 noćenja već premalo, čak i bez Montevidea. Ali generalno nije problem logistički. Moj savet ti je možda da zaobiđeš Bariloče, i da se spustiš malo južnije do Valdes Peninsula ako su ti fokus životinje. To je pored Magelanovog moreuza najbolje mesto u Argentini za gledanje divljih životinja. Bariloče je opet super jer je baš lepo turističko mesto sa predivnim jezerima i brdima. Ima puno uređenih staza oko jezera. A za između, ne znam... mi smo uvek išli direktnim autobusima, bez stajanja između navedenih delova. Pored Punta Arenasas ima ostrvo Magdalena i na njemu je ogromna kolonija magelanovih pingvina. Tura traje par sati, poslepodne. Možeš je bukirati u bilo kojoj agenciji u gradu. Ima i tura za kitove, ali mi smo je preskočili. Za samu rutu već nemam pojma. Što se tiče preambicioznosti, zavisi od putnika. Tehnički, ovo je sve izvodljivo. Ja lično ne bih vozala taj krug Santjago - Buenos Ajres - Bariloče - Santjago. Radije bih letela od Santjaga do Buenos Ajresa. Videla BA, Montevideo, spustila se kolima do Valdes Peninsule i nazad do BA. U potpunosti preskočila Bariloče i umesto toga ostala duže na jugu oko Puenta Arenasa, pa možda otišla kolima do nekog od nacionalnih parkova severno od Punta Arenasa. Možda do glečera Moreno skroz.
  6. marica

    Tajland-Malezija-Indonezija

    Ne znam kad je bam-bam poslednji put bio na Gili ostrvima i na kojima je bio. Ali ta ostrva su se pretvorila u deponije. Nisam bila konkretno na Gili Meno, bila sam na Gili T i Gili Air i smeće bukvalno leži svuda po ostrvu. Gili Air smo bili april prošle godine jer su me ubeđivali da je u boljem stanju od Gili T. Međutim i to je bila noćna mora. 2 mini deponije otvorene, smeće svuda razbacano, u plićaku svuda građevinskog šuta, nekih betonskih ploča, gvožđa. Voda prljava, brodovi staju na svakoj plaži, gde im se svidi. Meni se plakalo kad sam videla u kakvom su stanju ta dva ostrva. Stvarno sumnjam da je Meno u boljem stanju. Googlaj malo o smrću na Giliima. Mi smo na Gili ostrva išli sa Lomboka i van samog grada i gužve oko aerodroma, put je uglavnom bio prazan. Na Baliju je zato uvek pakao od gužve. Ako nameravaš voziti po njemu, Lombok će ti bili pesma.😌 Za Bali Lombok cene proveri direktno na netu, to je realna cena koju ćeš dobiti i na terenu. Ja bih ti predložila da zapravo prvo proputuješ Indoneziju, iskusiš to ludilo, pretrpanost i gužvu a onda odeš u Maleziju da se odmoriš kao čovek pred polazak kući 😃 Nisam sigurna da sam dobro shvatila, ali ako ne ostaješ na Tajlandu, zašto letiš preko Bangkoka? Karte su obično jeftinije za KL iz Beograda i Zagreba.
  7. marica

    Putovanje u Nemačku

    Možeš jer tvoj pasoš ne može da služi svojoj nameni više. Tj. sputava te da odeš u Nemačku, zbog uslova koje nameće Nemačka. Treba samo da objasniš svoj problem kad budeš tražila novi pasoš. Ako te uopšte budu pitali. http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/gradjani/dokumenta/putne isprave/biometrijski pasos/!ut/p/z1/fU1NT4NAEP0rGMPRzECU4JH0QKIlGjmIeyFTuuIAnd3uThv999LEi4nx9r4fGOjACJ15JGUntKz8zRT9031TZDXmj-UtZlgVVV3iXZljm0EbQ__S9tdbUoEHMP-n17k8NJtmBONJP25Y3h10_qRiE44-0NlCt2N3sBp4ijMnnqKLlx5Px6OpwAxO1H7qpbVbeOiHr8DLClL0brAqlOIYaD-RcIp7N58OVpSTH211f72l-Mebn-vX52119Q2u9fck/
  8. marica

    Putovanje u Nemačku

    Biće ti problem. Pasoš mora da ti važi 3meseca duže od dana povratka. http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama/100-spisak-zemalja-za-putovanje-u-inostranstvo/10602-nemacka-konz?lang=lat
  9. marica

    Preporuke za putopise?

    @noskich onda si imigrant. Ja sam one koji putuju podelila na turiste i putnike samo na osnovu dužine puta. I opet samo da bih naglasila da putnik može duže negde ostati i na osnovu toga steći kompleksniju sliku sredine u kojoj živi. Imigrant samim tim dobija još kompleksniju sliku te iste sredine. Što si i sam primetio kasnije u svom komentaru. Upravo taj tekst o gubitnicima ne bi mogao biti napisan da on ne živi u Kini. Ja ne mislim da je jedini način da putuješ duže taj da komercijalizuješ putovanje, ali pošto su tema putopisi o tome sam pričala u tom kontekstu. Absolutno se slažem da putnike koji ne pišu o putovanjima, ne znam zato što nisu u javnosti. Htedoh da naglasim da ih nisam ni slučajno, nekim drugim putem srela. Možda je ispalo nespretno kako sam napisala. A što se tiče prodaje snova... Nekako mi se čini da si negativan u tom komentaru, da na neki način osuđuješ komercijalizaciju putovanja kroz pisanje i izdavanje knjiga, tj. osuđuješ pisce. Ja mislim ustvari da je jako logično ako si pisac i putuješ, da pišeš o svojim putovanjima i da te knjige prodaješ. Kao što mi je logično da fotograf koji putuje prodaje svoje fotke s putovanja... itd. Na kupcu je da odluči hoće li i sa kim će sanjati daleke krajeve. Kroz svoj orginalni komentar sam htela samo da naglasim da ako ćeš da finansiraš putovanje knjigama onda moraš puno knjiga da napišeš. A veći deo vremena na putu nije vredan pomena, pa ti putopisci primenjuju razne metode da animiraju čitaoce, jedna od tih je da prave priču od površnih stvari i time banalizuju neke druge stvari. Npr. ja sam čitala Tužne trope baš davno, ali se i dalje sećam kako je Stros doživljavao neke stvari. Dok sam u isto vreme pročitala pet-šest Brajsonovih knjiga i ne sećam se ničega vezanog za zemlje u kojima je bio. Sećam se samo da sam se na momente baš glasno smejala. Brajson živi od putopisnih knjiga i napisao ih je milion, Stros nije živeo od toga i ja ne znam da li je napisao još koju putopisnu knjigu sem Tužnih tropa. A opet, kao putopisac Brajson očigledno meni ne vredi ništa, tj. ne očekujem njega i njegove knjige na listi putopisa koje treba da pročitam. Kao komičar očigledno već može da prođe.
  10. marica

    Preporuke za putopise?

    Da, zanimljiva je i ta naša konzumacija sadržaja. Ja sam tu ostala u prošlosti. Nikada nisam uspela da se nađem na društvenim mrežama. Čini me aksioznom to mnoštvo informacija i osećam konstantno da mi neko vrišti u lice. A imam utisak i da izvlači iz mene najgore. Zato upšte nisam primetila taj aspekt koji pominješ. A ustvari je jako zanimljivo to što veliš. I tera me da priznam sebi da ja praktično obitavam još uvek u 2005. Ja blogujem isto kao što sam to radila pre 10 godina. I čitam blogove i sajtove. Lepo mi tu. Znam ljude. Doduše, polako odumiru. Ponekad mi se čini da ću ih sve nadživeti... Šta nema na blogu ili sajtu, ja tražim u knjizi ili stripu. Ja sam žena iz pra-interneta. 👇 Ovo bi zaista bilo zanimljivo videti...
  11. marica

    Preporuke za putopise?

    Problemi sa putopisima su usko povezani sa sve rastućim problemima putovanja generalno. Za početak, sve nas koji putujemo na par nedelja godišnje zvaću turistima, iako se možda ne ponašamo kao turisti u klasičnom smislu (ne bukiramo turističke aranžmane i ne idemo na Bali jer se tamo prave najbolji selfiji). Mi smo ti koji imamo neke ustaljene živote, sa ustaljenim rasporedima ali nalazimo zadovoljstvo u tome da svoje slobodno vreme i pare trošimo na putovanja. Putnikom ću nazivati onog koji putuje godinama, ili neki duži vremenski period. Tj. onog ko nema posao, kuću, porodicu, kojoj se sa puta vraća, niti vremenski period kada mora prestati tu svoju putujuću rabotu. Malo je putnika koji ne žive od putovanja danas. Ustvari, ja ne znam ni jednog. A živeti od putovanja znači pisati puuuuno knjiga o istim, imati svoj FB, Instagram, YouTube kanal i ostala sredstva masovne i brze komunikacije, u kojoj se taj sadržaj još brže konzumira i zaboravlja. Oba "pisca" na neki način banalizuju stvari, turista time što pokušava da shvati, doživi, iskusi previše u kratkom vremenu. On često primećuje stereotipna ponašanja među ljudima koje posećuje, ne uspeva da sagleda mesto i ljude van tog momenta u kojem se našao. I putnik koji je to komercijalizovao. Pre ili kasnije ponestaće mu istinskog materijala, pa će krenuti da od mrava pravi slona. Kao čitaoci takvih dela, mi postajemo kritični onoliko koliko sami imamo iskustva u putovanju/životu među drugačijim kulturama. Što imamo više životnog iskustva, emigrantskog staža, proputovanih zemalja iza sebe, teže nas je zadovoljiti. A svi mi imamo neke svoje unutrašnje duhove, strahove, tripove koji nas teraju da različito reagujemo na različite stvari. Primetila sam da su ljudi na ovom forumu npr. jako osetljivi na isticanje stereotipa i političke nekorektnosti, iako ja lično u tome vidim samo dobru podlogu za zajebanciju. Dok sam s druge strane ja lično preosetljiva na hvalospeve o Zapadnoj Evropi ili Anglo-Saksonskim zemljama/bivšim kolonijama, do te mere da se vređam kad im neko i najmanji kompliment uruči. I sve je to OK, dok god razumemo odakle nam te preterane reakcije i dok pokušavamo da ih unormalimo. Mislim da treba da se kao čitaoci suošimo s tim da je internet postao drugi TV, da su informacije komercijalizovane i često upravo ono što nas ne interesuje i što nam ne treba. Da su pojedini sajtovi i blogovi kao TV kanali ili emisije, čak i ako nam se sviđaju biće više epizoda koje će nas ostaviti ravnodušnim, nego nas oduševiti. Ja lično, s ovim i dalje imam ogroman problem. Posebno kad treba da se "pripremim" za neki put. Te količine sranja, iznova prepisanih stvari za videti, turističkih tura umesto pravih putnih izveštaja... S toga možda bi pravednije bilo tražiti preporuku za priču, post, umesto ceo sajt ili blog. A da se dotaknem i Lazarovog komentara stida zbog nečega davno napisanog i uopšte blokade u pisanju, tj. nalaženju smisla u pisanju. Mislim da je to tvoj neki lični problem sa prihvatanjem odrastanja i sazrevanja. Da si u periodu kada znaš da ono što sad vidiš i osećaš neće biti isto za 5 ili 10 godina. Da to nije neka univerzalna istina ili vrednost. Mislim da podcenjuješ vrednost samog iskustva i doživljaja. Odnosno, da ih iz nekog razloga manje ceniš. Ja upravo u tome vidim najveću vrednost bloga. Ti postovi oslikavaju jednu kompletnu osobu. Posebno kada neko godinama piše. Možeš tačno da vidiš kako se ta osoba razvija i raste. Da shvatiš pisca i na osnovu toga uvidiš koji je deo njegovog pisanja realnost, a koji je njegova interpretacija realnosti. Realnost je precenjena reč, jer sve ti to gledaš očima neke svoje realnosti, ali predpostavimo da te ta i interesuje, jer je ona absolutna besmislena. I dalje se slažem naravno, da je malo onih koji su vredni da ih pratimo godinama. Ali mi se zbog tvog komentara učinilo da je tvoj problem malo izvan kvalitetnog pisanja. Možda grešim? 🤔 Totalno odoh u neku pedesetu stranu, udaljiše me prethodni komentari... A preporuka i dalje nemam 😅
  12. marica

    Putovanje u juznu Ameriku

    Pre 13 godina su nam trebale vize i za Brazil, ali su Brazilci dozvoljavali obilazak vodopada bez vize, ukoliko se stiže kopnenim putem iz Argentine. To isto važi za Paragvaj sad. Nije to ilegalni prelazak, samo su pravila oko granice (legalno) drugačije. Sa wikitravel-a, doduše ne vidim link do nekog zvaničnog sajta. https://wikitravel.org/en/Ciudad_del_Este
  13. Arhivski snimci iz 1920. Prvih pet minuta snimci iz Srbije, ostatak Poljska.
  14. marica

    Putovanje u juznu Ameriku

    Ne znam koliko je relevantno, ja sam te vodopade obilazila pre 13 godina 😀 Mi smo vodopade posećivali sa argentinske strane (ostali smo nekoliko dana tamo). Bili smo na brazilskoj strani samo jedan dan. I postojalo je nešto kao noćna tura, sa argentinske strane. To se dodatno plaćalo i bilo je moguće ići samo u sklopu organizovane ture. Sećam se da je ta noćna poseta obuhvatala i Devil's Throat (tu se završavala), a fokus je bio uglavnom na observaciji životinja koje su aktivne noću. Što je bilo prilično bezuspešno, jer je grupa preglasna (životinje se razbeže), a bio je i pun mesec pa su manje aktivne. Ali bar je Đavolje grlo bilo baš impresivno na toj mesečini. Inače, na argentinskoj strani imaš mnogo bolji prilaz vodopadu. Staze vode ispod, iznad, pored vode. Ponesi kabanicu, ili kupi jednu u parku. Voda pljušti na sve strane. Na brazilskoj imaš zato lepši pogled sa daljine, kao na razglednicama. Totalno je drugačiji doživljaj. Na argentinskoj strani ima baš puno koata na stazi, za brazilsku se nešto ne sećam. Sećam da da su mene oduševili ogromni leptiri i ptice, mnogo više nego koati. 🙂
  15. marica

    Savet

    Kazna za prekoračenje ostanka na Filipinima je novčana i visina iste zavisi od dužine prekoračenja. Pet godina ćete koštati nekoliko hiljada evra. Ako ne možeš da platiš, šalju te u zatvor. Baš su striktni oko ovoga. Moj drug je platio dva meseca prekoračenja, ne sećam se tačno koliko, davno je bilo. Na ovom sajtu ima nekih konkretnijih brojki oko kazne, možda ti bude od pomoći http://www.in-philippines.com/how-much-are-the-penalties-for-overstaying-as-a-tourist-in-the-philippines/ Obrati se svojoj ambasadi za pomoć. Ne znam koliko su voljni da ti pomognu. U principu oni mogu da traže izuzeće kazne, u zamenu da te Filipini stave na crnu listu. U tom slučaju ne bi morao da platiš ništa, sem ako ne odlučiš da odeš ponovo na Filipine. Ne znam kako bi ti prošlo to sa novim pasošom da se praviš blesav da si ušao u skorije vreme. Danas su svi prelazi digitalizovani, ne bi me čudilo da zapravo čuvaju i proveravaju ove podatke.