marica

Members
  • Content Count

    156
  • Joined

  • Last visited

1 Follower

About marica

  • Rank
    putnik srednjeprugaš

Profile Information

  • Gender
    Not Telling
  • Location
    Singapore

Recent Profile Visitors

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    Ova portugalska D7 zvuči previše dobro da bi bila istinita Ali šta god googlala o njoj, ona postaje još bolja. "....and also entitles the holder to the main benefits of Portugal residency, namely: - Permanent free entry and circulation in the Schengen Space, comprising 26 European countries. - Freedom to live in Portugal and, if so wished, to have a professional activity in this country. - Option to become a non-habitual resident of Portugal for tax purposes (little or no tax for 10 years on most foreign-source income, applicable to pension income, dividends, interests, royalties and real estate income foreigned sourced). - Access to other Portugal residents’ rights, such as education, recognition of diplomas and qualifications, healthcare, social security, trade union protection, the law and the courts of law." Ukratko, daje ti sve i ne brani ti ništa. Još samo da odem u Portugal, u najgorim vremenskim uslovima i ne poželim da se ubijem od iznenadnog napada depresije i mogu da se selim
  2. marica

    Sajt sa istorijskim mapama

    https://www.oldmapsonline.org/ Za izabranu zemlju sajt će vam izlistati sve stare mape tog podneblja koje ima u bazi.
  3. marica

    Filmovi i serije

    Fantastičan indijski film. Hip hop/reperi u Mumbaiju. Odavno nisam odgledala nešto što me je na toliko nivoa oduševilo, a uz to je i zabavan film.
  4. marica

    Planeta Japan(aca)

    Neka je sa srećom! I da rasprodaš bar 3 izdanja do kraja godine.
  5. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    Aj da malo konstruktivno ukažemo i na negativne aspekte života u zemljama Jugoistočne Azije. Pošto smo do sada, u ovih 20 strana videli pregršt onih o trulom zapadu. Koji btw. jeste truo i treba na to ukazivati. Ali to ne znači da ne treba ukazivati na trulež drugih zemalja. Buka Nivo buke je mnogo viši nego od onog na koji je prosečan Balkanac navikao. On je nesnošljivo visok bez obzira da li živite u Hanoiju, Kuala Lumpuru, Bangkoku ili Singapuru. Dok ovo pišem (u Singapuru), uši mi para buka aviona koji mi trenutno preleće preko zgrade. Tu je takođe buka od automobila i motora, konstantnog trubljenja i sl. Ovo je nešto niže u Singapuru nego ostalim zemljama JA jer nema toliko motora po ulicama, i br. automobila je ograničen. Većina ljudi se vozi gradskim prevozom. No, i dalje je izuzetno bučno. Npr. buka aviona ako živite bilo gde oko centralnog dela grada. Buka ne dolazi od komercijalnih letova, nego vojnih i privatnih, jer je jedan od uslužnih aerodroma za ove avione u centralnom delu ostrva. Buka od ljudskog bivstvovanja. Jednostavno, cela JA je prenaseljena, svi smo jedni drugima na glavi, konstantno se čuje neki žamor, muzika, cika. Buka od građevinskih radova. Svuda se nešto gradi, radi, ruši i pravi novo. Itd.... Vazdušna zagađenost U većini JA zagađenost vazduha je iznad zdravstveno prihvatljivog. Čisto plavo nebo je retkost u bilo kojoj od JA metropola. Ono je uglavnom sivo. Ta zagađenost je uglavnom posledica delovanja samih stanovnika te zemlje. No čak i Singapur, koji ne proizvodi toliku zagašenost pati od ovog fenomena u zavisnosti od toga u kom pravcu vetrovi duvaju sa Sumatre u vreme kada tamo pale šume. Da bi se čovek zaštitio od te zagađenosti, koja izaziva ozbiljne disajne smetnje i razne alergije, može ili da ostane u kući ili da nosi masku N95. Mislim da zbog korone svi znamo taj nelagodni osećaj da nam je lice stalno prekriveno. E pa, u mnogim JA metropolama to je svakodnevni život. Zamislite ga na momenat. Mirisi. Svuda i vrlo intenzivni. Jedan deo dolazi od otvorenih, uličnih "kuhinja". O njihovoj prijatnosti se može raspravljati. Mojoj drugarici od njih curi voda na usta, mom mužu se povraća. Dakle, oni mogu biti stvar ukusa. Ali mirisi koji dolaze od truleži organskog (i neorganskog) smeća; od toga se svima povraća. Oni su izuzetno intezivni jer je JA topla i vlažna, i ovde sve lako i brzo truli. Pa sad zamislite smeće po ulicama u siromašnijim zemljama JA... Zagađenost voda Na instagramu plaže JA uglavnom deluju idilično. U stvarnosti, one uglavnom izgledaju kao mini deponije. U zavisnosti od vremenskih prilika, smeće koje stigne sa mora/okeana se komotno može meriti u tonama. Trenutna situacija u Singapuru, na istočnoj obali je neprepoznatljiva. Iako se smeće skuplja svaki dan i plaža čisti bez prestanka, ako uhvatite pravi momenat (pre nego što prođu đubretarski kamioni) možete videti neverovatan broj džakova pretrpanih smećem. E pa sad, ako je tako u Singapuru, gde đubretari neumorno rade, plaža duga svega 25km, a kazne za bacanje smeća po javnim površinama do 50.000 SGD onda zamislite kako je u nekoj provinciji u siromašnijim i manje organizovanim zemljama JA. O rekama da ne pričam. U zemljama JA, one često podsećaju na otpadne vode, a ne nešto iz čega se dobija pijaća voda. Klima Klima je topla i vlažna. Cele godine. Nekada sa manje ili više kiše. Nekome ovo može biti izuzetno neprijatno. Ali opet, i ovo je stvar ukusa. Meni se lično sviđa. Ova klima pogoduje i raznoraznim insektima, gmizavcima, puzavicama, itd. Pa ko je osetljiv na bubašvabe.... Staću ovde za sada. Mada, ima toga još. Možda će čovek na trulom zapadu umreti usled preskupog zdravstvenog osiguranja, ali će mu i doktor verovatno manje trebati usled manje izloženosti zagađenju na dnevnom nivou. Par zanimljivih videa na temu zagađenja. Ovog puta iz Vijetnama, jer je on nekako najviše hvaljen kao destinacija za emigrirati. YT ih je prepun za svaku zemlju JA, tako da guglajte za druge zemlje.
  6. marica

    Muzika širom sveta: Šta slušate ovih dana

    Zanimljiva ova tema. Nisam je ranije provalila. U ovoj Qizil Gülüm, muški glas mi zvuči kao neki melos sa Bliskog Istoka, a ženki pre vuče na kinesku tradicionalnu muziku. Zanimljiv spoj. A evo i nečeg na šta sam skoro nabasala ako nekog interesuju paganski zvuci i egzotični muzički instrumenti. Heilung is an experimental folk music band made up of members from Denmark, Norway, and Germany. Their music is based on texts and runic inscriptions from Germanic peoples of the Bronze Age, Iron Age, and Viking Age. Heilung describe their music as "amplified history from early medieval northern Europe". Their music is usually about Norse deities, jǫtnar, and valkyries. "Heilung" is a German word meaning "healing" in English. (izvor Wikipedia - https://en.wikipedia.org/wiki/Heilung )
  7. Zakon o ličnoj karti tvrdi suprotno: http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/44be710d-545a-449e-9d8c-37a834c8aafe/Zakon+o+licnoj+karti-lat.pdf?MOD=AJPERES&CVID=mtrttTC Jedini uslov za posedovanje lične karte je da si državljanin Republike Srbije. Njeno posedovanje nema veze ni sa prebivalištem, ni sa boravištem. To što je na stranici MUP-a objavljeni zakon ispisan latinicom, sa po kojim ćeriličnim "nj" ga, predpostavljam, ne čini manje relevantnim. Izvaditi pasoš u konzulatu, ako živiš u Singapuru je ogroman problem, jer se j*** Republici Srbiji za emigrante i najbliži konzulat koji izdaje biometrijske pasoše dovoljno daleko da ti je lakše da to obaviš kad svratiš u domovinu. P.S. Zakon je odgovorio i na moja pitanja oko adrese, da sam se odjavila iz Srbije tj. prijavila negde drugde to bi samo bio dodatni podatak u LK.
  8. Lična karta i prebivalište nisu tako jednoznačno povezani. Državljanin Srbije može da ima ličnu kartu Srbije čak i ako mu stalno prebivalište nije u Srbiji. Npr. ako državljanin Srbije vadi pasoš u Srbiji, uslov za njega je lična karta. Dakle moraš imati LK da bi ti izdali pasoš u Srbiji. U konzulatima ovo nije uslov. Kada sam vadila pasoš pre 5-6 godina u palilulskom MUP-u, naterali su me da izvadim prvo LK. Na moj komentar da nemam prebivalište u Srbiji, rekli su mi da mogu da upišu poslednju zvaničnu adresu iz prethodne LK (adresu mojih roditelja), bilo koju drugu adresu ako vlasnik nekretnine na toj adresi dođe sa ugovorom o posedovanju te nekretnine ili na adresu nekretnine koju ja posedujem, ako postoji takva. U tom slučaju takođe treba priložiti ugovor. Ako nijedno nije moguće, oni ili sud (ne znam tačno) izdaje neka specijalna rešenja i na osnovu toga mi izdaju LK. U isto vreme, svoje prebivalište u stranoj zemlji sam koristila za ubrzavanje celog procesa. Dakle, oni su bili svesni da ja ne živim u Srbiji. Kroz istu ovu zajebanciju sam prolazila prošle godine u MUP-u Stari Grad. S druge strane, zakon je jasan, prebivalište duže od 90 dana u inostranstvu se mora prijaviti. Dakle, ne možeš da imaš prebivalište u Srbiji i nekoj drugoj zemlji u isto vreme. To je zvanično protiv zakonito. Jasno mi je stavljeno do znanja u MUP-u da LK nema veze s tim da li živim u Srbiji ili ne. Tako da meni i dalje nije jasno šta se dešava sa adresom u LK u slučaju da se odjavim iz Srbije. Da li se ona menja? Ja se nikada nisam odjavljivala iz Srbije. Niti je nekome u MUP-u palo na pamet da mi to predloži kad sam prilagala singapursku boravišnu, tako da taj deo ne znam. Moja adresa u srpskoj LK je i dalje adresa iz Srbije. Gomila propisa je loše definisana i izjednačava državljanstvo i prebivalište, te su tumačenja različita. Ja sam htela to da sredim kada sam kupovala nekretnine u Srbiji, ali sam dobijala toliko oprečna mišljenja, u različitim institucijama da sam zarad očuvanja mentalnog zdravlja u borbi sa srpskom birokratijom i šalterskim, uglavnom polupismenim, radnicima odlučila da i dalje ne registrujem zvanično svoju emigraciju. Tako da moj savet ti je, ako ikakve poslove imaš sa Srbijom ignoriši svoju građansku dužnost da se odričeš prebivališta tamo. Pošto se država nije potrudila da opismeni svoje službenike i usaglasi propise, onda i ne zaslužuje građansku poslušnost.
  9. marica

    AIRBNB iskustva

    Samo da potvrdim da je AirBnB izuzetno spor od kada su pootpuštali silne zaposlene. Na mejlove mi odgovaraju sa 2-3 nedelje zakašnjenja. I da, oni bi trebali da reše finansijsku zavrzlamu, tj. da ti vrate pare. Ja nisam bila u toj situaciji kao ti, ali me sad izuzetno zanima kako je do toga uopšte moglo doći. Tehnički, mislim da je nemoguće da AirBnB napravi dve rezervacije za iste datume. Možda host koristi i druge sajtove za booking pa nije sinhronizovao kalendare kako treba. Jel si ti kontaktirala hosta pre puta, bar da potvrdiš vreme dolaska?
  10. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    Hvala na objašnjenju. Sad i prvo pisanje ima mnogo više smisla. Ja sam sklona da Australiju, Singapur, Nemačku, šta god... vidim kao podneblje sa svim ljudima i njihovim osobenostima koji su na tom podneblju obitavali od postanka do danas. Tj. pričam o podneblju u granicama određene države, a ne o samoj državi kada je "kultura" u pitanju. Tu sam očigledno kontradiktorna jer "kulturni šok" ima mnogo više veze sa onim što ti zoveš konstruktivni etnicitet. Izmešala sam babe i žabe očigledno.
  11. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    👆upravo to! Termin "kulturnog šoka" na koji se odnosilo moje pisanje gore je vezano za faze kroz koje prolazi svaki imigrant kada se nastani u novoj sredini. I one ne moraju imati mnogo veze sa reči "šok" koju imamo na umu u svakodnevnom govoru. Po toj imigrantskoj terminologiji, svaki imigrant prolazi kroz nekoliko izraženih faza. Prve tri su ključne: 1. Faza u kojoj preovladavaju pozitivni utisci o novoj sredini u kojoj smo se našli. Uglavnom se manifestuje ushićenjem, pozitivnim osećanjima, preuveličavanjem sredine u koju smo došli. Naš mozak filtrira nadražaje spolja tako da zanemaruje negativna iskustva, i vidi i procesuira samo pozitivna. Tipičan primer ove faze u Singapuru: "Strava što su letovi svuda naokolo jeftini, a te zemlje 5 puta jeftinije!", "Vidi bazen! Mogu svaki dan da se kupam", "Sunce svaki dan, mogu da se sunčam!", "Što je dobar ovaj chicken rice!", "Kako su uslužni i fini ovi ljudi!", "A tek što su lepi!", "Nema birokratije. Sve završavaš online na klik.", "Sve je tako čisto i sređeno." 2. Faza u kojoj preovladavaju negativni utisci o novoj sredini u kojoj smo se našli. Manifestuje se konstantnim nezadovoljstvom, koje može voditi i u depresiju, konstantnim hejtovanjem sredine u kojoj živimo. Naš mozak u ovoj fazi uglavnom primećuje stvari, prilike i ljude koji hrane tu mržnju. Tipičan primer ove faze u Singapuru: "Jebeš svaki vikend na Tajlandu, umoran sam od toga. Bolje da odem na dve nedelje u Australiju/NZ/Pacigik", "Nikada nemam vremena za bazen! A i ovi stanovi koja krš gradnja! 2.000 eura ne znači da sa stanom ne dolaze bubašvabe.", "Prokleto sunce! Ne mogu ni da prošetam.", "Piletina s pilavom! Zašto parče sira košta 10SGD?", "Ovi Singapurci su tako površni, nije ni čudo kad nemaju nikakvu kulturu. Sve što ih interesuje su šoping molovi.", "A jesi li primetio i kako su im noge deformisane? Žene im izgledaju kao tinejdžeri! Što ovako blentavo trče?", "Kamere su svuda. Šta je sa zaštitom privatnosti?", "Svuda kazne i propisi!" 3. Faza u kojoj konačno nivelišemo ova osećanja i u stanju smo da realno sagledamo sredinu u kojoj živimo. I dalje mogu preovladavati zadovoljstvo ili nezadovoljstvo tom sredinom, ali smo u stanju da ta osećanja racionalizujemo. Tipičan primer ove faze u Singapuru: "OK, primanja su dovoljno velika da mogu gde hoću na odmor.", "OK, vikendom mogu da se opružim u bazenu preko dana, a uveče idem u maratonske šetnje.", "OK Nije loša ova piletina s pirinčem, a i šta očekujem od ljudi osetljivih na laktozu. Treba da budem srećan što uopšte mogu da kupim sir. Nije to ni toliko skupo. Uostalom procentualno, u odnosu na primanja, taj sir me manje košta u Singapuru nego bilo gde drugde.", "OK, neki ljudi su površni, neki su zanimljivi i inspirativni. Zapravo sam izloženiji mnogo više različitih kultura, nego ranije.", "Ljudi su u proseku isti kao i svuda.", "A koje to tačno podatke oni imaju o meni, datum rođenja, poreklo, bračno stanje? Jel ima zemlje koja nema te podatke o imigrantu?", "Da ne primenjuju propise, da kazne nisu tolike, ne bi ni bio takav red. Zamisli da ti neko jede durijan u metrou." Ovaj termin zapravo dešiniše i "specijalnu" fazu koju Dragance ovde lepo sumira: Dužina ovih faza i njihov intenzitet zavisi od milion faktora. Neki su već spominjani ranije. Kod mene je na primer 1. faza bila jako izražena kada smo živeli u Češkoj, 2. u Nemačkoj, a u Singapuru su obe bile gotovo neprimetne. Njihov intenzitet utiče na to kako ćemo i koliko ćemo se asimilovati u novu sredinu. Najveći broj ljudi nije u stanju da pređe u 3. fazu i često se ili kao nazadovoljan emigrant vraća kući, ili ostaje frustriran u novoj zemlji zbog dece, para, penzije... ili ode u neku drugu zemlju. Gotovo ništa ne prihvata od načina života u novoj zemlji i gaji izrazitu odbojnost prema svemu u toj zemlji. Najmanji broj ljudi ostaje dugo u 1. fazi, praktično preskače 2.fazu tj. ona nije intenzivna i uspešno se asimilira, prihvati novu sredinu i u njoj ostaje srećan i zadovoljan. Ni ne razmišlja o staroj domovini. Ogroman broj dođe do 3. faze, nauči da živi tu gde je, prihvati neke stvari iz nove sredine, a neke ne, ne čezne za kućom, niti nekom drugom zemljom, ali nije lud ni za onom u kojoj trenutno živi.
  12. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    Ovde si smućkao stvari na vrlo čudan način. Malo sam zbunjena. Ne vidim šta je zaključak. Ali dotako si se par stvari, koje me često zbunjuju, a koje recimo čujem od 90% Evropljana koji žive u Singapuru. nema lokalne kulture - Šta to znači? Šta je kultura? Jel kultura samo nošnja? Muzika? Jela? Koliko stara kultura treba da bude da bi je bilo? Kako ona treba da se prezentuje, manifestuje? U konkretnom, australijskom primeru, zar nema i tamo dovoljno starih kultura? Npr. aboridžinske kulture? Složila bih se s @Lazar -om po pitanju doživljaja tog šareniša: i tu se ne moze govoriti o lokalnoj kulturi u istom nivou kao sto je nemacka - Opet, zašto? Šta to ima Nemačka što nema USA? Vezu sa rimskim carstvom? Šta je s Indijancima? Da preformulišem kulturno pitanje: Da li nemanje kulture ima veze sa nemanjem evropske kulture? Da li je svaki evropski imigrant kulturni kolonizator koji očekuje svuda Evropu? Imigraciona politika ovde je po principu ako imas novaca ili potencijala da zaradjujes onda si dobrodosao. - A gde je drugačija? Zar ima i jedna zemlja u kojoj je imigrant koji više troši nego što privređuje dobrodošao? Gde? Odmah ću da se selim u tu zemlju.
  13. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    I mi koristimo te kalkulatore kad planiramo seobe. Doduše, ovaj nisam koristila do sad. Takođe, uvek uzmem taj faktor "životnog stila", tako što vidim koliko sam off u trenutnoj domovini od proseka, pa toliko dodam u procentima za željenu destinaciju. I to uglavnom radi. Nije me mrzelo da skinem izveštaj banke za jul i uporedim odakle tačno proističe tolika razlika. Na moje zaprepašćenje najviše je omanuo u Food at Home delu. Čitavih 50%. Dakle kalkulator misli da dvoje ljudi pojede i popije kod kuće 800 SGD, dok moj račun kaže da nama treba duplo više. Predpostavljam da razlika mahom dolazi od toga da on ne računa da neko u Singapuru jede trešnje svaki dan, krka francuske, talijanske i engleske sireve i preferira biftek u tanjiru. A živela sam i u zabludi da trošimo manje para po restoranima nego što je slučaj, nisam dobro podesila ni taj deo u kalkulatoru. Sa pravim podešavanjima, izračunao je sumu prilično blisku realnosti. Takođe sam tek sad primetila da mu je i računica za stanove pogrešna. Ove cene za stanove sa 3 spavaće sobe je zapravo cena za stanove sa 2 spavaće sobe. Opseg u prvoj tabeli, gde je pregled cena, je zaprepašćujuće realan, ali za sobu manje. A rekla bih i da je izvučeni prosek primereniji za starije kondominijume. Što je i realno, jer je njih više. Svesna sam kolike smo trošadžije! Da je samo jedno razlika verovatno ne bi bila tolika. OK, to nije definicija kulturnog šoka, ali razumem šta hoćeš da kažeš.
  14. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    Probala sam Cost of Living Estimator i totalno je off; ukupno je izračunao da su mi troškovi 30% manji od realnih troškova koje mi imamo u Singapuru. Baš mi je velika razlika. 🤔 Jel probao još neko? Hm, ne znam da li se kulturni šok može zaista izbeći. On može biti blaži ili agresivniji, te faze mogu različito trajati, ali da ga nema... to baš i ne deluje realno. Sigurna sam da si morao biti šokiran brojem prosjaka na ulicama velikih gradova Australije ili položajem Aboridžina, ako ničim drugim. Primera radi, način na koji ti na ovoj temi pišeš o Vijetnamu i Australiji izgleda, meni sa strane, kao da si sa Vijetnamom u prvoj fazi (Honeymoon), a s Australijom još uvek u drugoj (Negotiation). Ne znači da jesi, ali kad pišeš o Vijetnamu naglašavaš samo pozitivne aspekte, a o Australiji samo negativne, što je tipično za ove dve faze kulturnog šoka. Naravno, ovo naglašavanje se može meni samo pričinjavati, jer je moj doživljaj Jugoistočne Azije i života u njoj drugačiji. Možda ja selektivno čitam tvoje redove. Ne bih se složila da preseljenje u zapadnu zemlju izaziva manji šok. Meni je imigracija u Nemačku bila najveći kulturni šok. Mislim da je odlučujući faktor kod kulturnog šoka koliko si zapravo izložen lokalnoj kulturi, birokratiji, načinu života. I koliko je to drugačije od onoga na šta si navikao u svojoj zemlji. U Nemačkoj, moraš da živiš kao Nemac, u Jugoistočnoj i Istočnoj Aziji sve i da hoćeš ne možeš da živiš kao lokalac. Sam model i imigraciona politika su drugačiije postavljene i definisane u ovim delovima sveta.
  15. marica

    Da li je bolje emigrirati?

    Moj komentar se nije odnosio na uspešnost borbe protiv korone, nego nerealnost ovog videa. 🙂 Sve deluje pod konac i po pravilima, ali ljudi se ne ponašaju tako nigde. Zato sam pominjala Singapur. Sigurna sam da su kazne u Singapuru rigoroznije nego na Tajlandu i lakše je održavati red po šoping molovima nego otvorenim marketima (Singapur je pun ovih prvih, dok je u Bankoku zapravo više ovih drugih), pa ipak ljudi narušavaju konstantno pravila i upustva. Ovaj video je kao da gledaš...Šta znam?... Vučića koji priča o prosparitetu Srbiji na RTS-u ili Pinku.... 😉