Sign in to follow this  
Followers 0

Značaj našeg jezika

58 posts in this topic

Čekaj malo, ova se tema bavi jezikom, zato o njemu pričamo. :)

Истина, нисам могао да одолим да не проширим мало :)

 

Što se tiče komunikacije lišene govora tela, slažem se u potpunosti. Uostalom, verujem da bismo se ti i ja baš lepo ispričali u kafani i da bi bilo više stvari oko kojih se slažemo nego ovih drugih.

Врло могуће. Ствар је у томе да и уопште, а нарочито при оваквој форми комуникације ограничени сукоби, размене мишљења подстичу даље размишљање и учење новог, не само учеснике него и посматраче. Утолико пре уз инспиративног саговорника и разлике у ставовима и позицијама с којих се наступа. :D

 

Što se tiče verovanja, istorije i geografije, evo par primera koliko je to složeno i suštinski nesvodivo na nacije i etnokonfesionalne grupe: mentalitet Sarajeva i mentalitet uže Srbije daleko su sličniji među sobom nego što su slični mentalitet uže Srbije i mentalitet Vojvodine. S druge strane, mentalitet Vojvodine skoro je pa preslikan mentalitetu Slavonije, a od mentaliteta Mađarske deli ga samo jezik. Dalmatinci su daleko od Zagorja daleko više nego od Crne Gore. Istra je po svakom mentalitetskom kriterijumu bliža Italiji nego Hrvatskoj ili Sloveniji. Ono što mislimo da su nacije zapravo su politički instrumentalizovane etnokonfesionalne grupe: pravoslavna, katolička i muslimanska verska pripadnost pretvorena u politički identitet.

То може бити врло упрошћена веза менталитета и географије са примесама историје. Ако би тим путем наставио, ускоро би сви Словени испали један народ, а већ вековима нису. Јесте, вера, историја, географија и политички утицаји су их раздвојили и створили нови идентитет али то је историјска нужност и не може се занемарити као да је реч о фризури. Национални идентитет је дубоко укорењен и заснован на обичајима, култури, вери, историји, географији, митологији, геополитици, осећају за правду и најважније, осећају припадности. Може Србин из Призрена имати другачији темперамент од Србина из Инђије, али ако се сваки од њих осећа Србином, слави православни Васкрс, Светог Николу, сахрањује по српским обичајима, памти своје претке који су оставили кости у Плавој гробници и срце му заигра кад чује коло или Тамо далеко, макар живео 40 година у Аустралији и слушао ЕјСи/ДиСи приватно, ко си ти, или било ко други, да му објасниш да је у заблуди?

Било је много покушаја асимилације кроз историју, присилних и подстицаних бенефицијама, са мањим или већим успехом, а народ је опет задржао свој идентитет. Људи су се груписали ради лакшег живота и заштите и исто тако неки мењали припадност, али ретко ко и међу данашњим социолозима негира постојање националне припадности. То је више производ модерне пропаганде и нових идеологија као последица конфузије и живота у великим градовима, отуђености. Ево економске кризе и многи се опет присећају припадности свом народу широм света. У којим се још земљама овако нашироко преиспитује национална припадност као овде? Да ли напредни Скандинавци планирају да престану да буду Швеђани и Норвежани? И њихови су језици слични, истина не оволико.

Или тврдиш да смо сви Срби, само користиш еуфемизам "наши" исл.? :D

 

Međutim, bez obzira na sve razlike, i državne i povesne i mentalitetske -- a upravo sam pokazao da te razlike nemaju veze s nacijama, da one postoje u okviru svake nacije isto koliko i među nacijama -- svi se služimo istim jezikom. Ne moramo živeti u istoj državi (i ne živimo), ne moramo imati iste zakone (premda će nas naterati da ih imamo, jer smo se svojim nacionalizmima nesvesno samokolonizirali, no to je druga tema), ali možemo čitati sadržaj na ovom sajtu. Rusi, Turci i Nemci ne mogu. To je elementarna ekonomska i društvena logika. Zar je toliko teška da se shvati?

Логика је јасна и није спорна. Само би било лакше кад би изостала понека негирања и спиновања, историја је заједничка утолико што су се у кризним периодима углавном бирале супротне стране.

Постоји доста књига које темељно објашњавају твоје дилеме, само нису тренутно популарне.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Тачно, али језик је само један од фактора. Други су начин живота, обичаји, култура, веровања, историја, географија итд..

U mojim očima, problem je što insistiranje na ovakvom razmišljanju uvek odvodi u kontradikciju.

Na primer, po svim činiocima koje si naveo u drugoj rečenici, većina nas ovde u Novom Sadu sličnija je Osiječanima nego Vranjancima. I šta ćemo sad? Hoćemo li izdavati rečnik Novosadsko-Osiječkog jezika i kulture?

Osim toga, neki čistunac bi mogao da zameri i tebi što kažeš "faktor" kad imamo lepu staru reč "činilac", kao i Jerotiću što samovoljno prekraja pravopis, pa piše Ličnost umesto ličnost. Otkud njemu to pravo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na primer, po svim činiocima koje si naveo u drugoj rečenici, većina nas ovde u Novom Sadu sličnija je Osiječanima nego Vranjancima. I šta ćemo sad? Hoćemo li izdavati rečnik Novosadsko-Osiječkog jezika i kulture?

Новосађани, Осијечани и Врањанци нису народи ни нације :)

 

Osim toga, neki čistunac bi mogao da zameri i tebi što kažeš "faktor" kad imamo lepu staru reč "činilac", kao i Jerotiću što samovoljno prekraja pravopis, pa piše Ličnost umesto ličnost. Otkud njemu to pravo?

Истина, у праву си :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људи су се груписали ради лакшег живота и заштите и исто тако неки мењали припадност, али ретко ко и међу данашњим социолозима негира постојање националне припадности.

Nemam ja nameru da negiram nacije niti nacionalne varijante jezika, to sam već rekao u drugoj temi, samo želim da zadržim kritički otklon prema svim partikularnim istorijskim narativima i da stvari kojima se bavim ne budu ograničene nacionalnim granicama. Kao što rekoh, ja se u kulturnom smislu osećam i kao Srbin, ali to me ne sprečava da se osećam i kao razno šta drugo.

Što se tiče nacionalnih varijanti, neka se za srpski pravopis bori ko u njega veruje. Klub putnika nudi svoje sadržaje na raznim varijantama, instituti za srpski jezik nude neke druge sadržaje, instituti za bosanski jezik neke treće, i tako dalje. Neka ljudi biraju. Nema Klub, niti njegovi pojedinačni administratori i urednici, nikakvu moć da svoja viđenja nametne kao jedino ispravna. Sto hiljada naših mesečnih posetilaca jedino je jemstvo našeg uticaja. Neka i srpski pravopisari namaknu svojih sto hiljada prirodnih pratilaca koji će jezik koristiti po srpskom standardu. Lepe li sreće! Meni to uopće neće smetati, što više, biti ću sretan jer je netkome do ovoga jezika stalo, makar ga se dojmio na način drukčiji od moga.

Nego, možda je pametnije polemiku postaviti ovako: ko je dao pare za tu kampanju? Je l' su to javne pare, naše dakle, iz budžeta? Je l' sam i ja to platio? Ako jesam, želim da znam šta su očekivani ishodi kampanje i ko će snositi odgovornost ukoliko ih ne bude. I tu dolazimo do suštine: nikad više priče o nacionalnim interesima a nikad manje brige o javnim interesima. Niko se ovim našim sirotim jezikom ne bavi ozbiljno, ni hrvatski lingvisti, tek je u Hrvatskoj jezik instrumentalizovan. Zamazuju se oči ljudima i poziva na apstraktni patriotizam umesto da se čita, razmišlja, istražuje, piše, radi na jeziku, živi u jeziku, proizvode kvalitetni jezički proizvodi. Knjige, a ne zvona i praporci.

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ranoranioče, kao što znaš, (jer je trenutno tamo tvoja poslednja :) ) temu o Naciji i nacionalizmu smo dobrano pretresli, pa mislim da nema potrebe da se u ovoj ponavljamo. A i tamo smo se uglavnom složili da se ne slažemo, pa bože moj.

Meni uvodna poruka ove teme nije zasmetala jer je reč o kampanji protiv kvarenja srpskog jezika, nego jer je reč o kampanji protiv kvarenja jezika uopšte. Jezik nije biciklo da se pokvari. Jezik je savršeno prilagodljiv potrebama kojima služi, a kojekakve pravopiždžije i dušebrižnici zapravo tu, kao što citira Uroš, čuvaju sopstvene umišljene pozicije arbitara i samoproglašenih čuvara čistote. Jer su samo mediokriteti. Živimo u dobu u kojem vladaju mediokriteti, na pozicijama samoproglašenim i ničim zasluženim. Jer smo kao društvo elitu zatrli, prognali, i ponizili, da se slučajno ne uzvisi iznad žabokrečine. U tome je tragedija srpskog, hrvatskog, a i susednih naroda, kojim god jezikom govorili.

Share this post


Link to post
Share on other sites

pravopisari

Ne, nego: (Izvor: HJP)

pravopìždžija ž (m)

žarg. podr. dosadan pedant i mediokritet koji zamara pravopisnim i pseudopravopisnim pravilima

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево, кад је овако формулисано, са највећим делом последње Урошеве поруке могао бих се сагласити. :)

ПС. Само да ми не бришете више средњевековне историјске занимљивости... :D

Edited by раноранилац

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ranoranioče, kao što znaš, (jer je trenutno tamo tvoja poslednja :) ) temu o Naciji i nacionalizmu smo dobrano pretresli, pa mislim da nema potrebe da se u ovoj ponavljamo. A i tamo smo se uglavnom složili da se ne slažemo, pa bože moj.

Знам, знам и извињавам се за ширење теме  :bag: 

 

Meni uvodna poruka ove teme nije zasmetala jer je reč o kampanji protiv kvarenja srpskog jezika, nego jer je reč o kampanji protiv kvarenja jezika uopšte. Jezik nije biciklo da se pokvari. Jezik je savršeno prilagodljiv potrebama kojima služi, a kojekakve pravopiždžije i dušebrižnici zapravo tu, kao što citira Uroš, čuvaju sopstvene umišljene pozicije arbitara i samoproglašenih čuvara čistote. Jer su samo mediokriteti. Živimo u dobu u kojem vladaju mediokriteti, na pozicijama samoproglašenim i ničim zasluženim. Jer smo kao društvo elitu zatrli, prognali, i ponizili, da se slučajno ne uzvisi iznad žabokrečine. U tome je tragedija srpskog, hrvatskog, a i susednih naroda, kojim god jezikom govorili.

Већ рекох, критика је на месту. Изузев тог цитата који је замена теза и изразито пљувачки.

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://pescanik.net/od-danas-pisem-neznam/

"Standardni jezik, dakle, nije cilj kojem su građani dužni da streme zato što je on a priori bolji od onoga što već govore, već sredstvo koje je država dužna da osigura obrazovnim procesom. U tom smislu, o ispravljanju može biti reči samo u obrazovnom procesu i to uvek imajući u vidu cilj — osposobljavanje govornika za komunikaciju u javnom domenu."

"Razlika je ogromna: u kontekstu standardizacije govornik uvek ima pravo na svoj repertoar, kojeg je standardni jezik samo mali deo, dok pod normativnom politikom svaki govornik koji proizvodi prokužene oblike postaje loš negovatelj slabog i krhkog nam jezika, rečju – problem."

"Svako, naime, ko je prošao uvodni kurs lingvistike zna da ne postoji jezični fenomen koji je apsolutno pogrešan ili neprikladan. Svaka tendencija u jeziku prati neku vrstu sistema, te je sve u jeziku na nekom nivou pravilno. Stoga nijedan lingvista ne govori o „ispravnom” ili „pravilnom” u jeziku bez znakova navoda."

"Razlog iz kojeg su priče o raspadu i propadanju jezika toliko zanimljive nije misterija. Normativni sejači panike vrlo uspešno parazitiraju na tendenciji koja je davno uočena u sociolingvistici: ogromna većina govornika ne voli spontane inovacije u jeziku, naročito one koje nisu sami izmislili. Nikada nijedna govorna zajednica nije imala pozitivan stav o tome kako govore mlađe generacije. Svaka generacija, dakle, boluje od jezičkog atavizma i veruje da se jezik kvari pred njenim očima. To je, naravno, iluzija, koju će pre lingvista znati da objasne psiholozi i sociolozi. Normativizam je, međutim, uspeo da se osloni na tu tendenciju, da govornicima kaže da su odlično primetili da se jeziku vrlo loše piše, da treba spašavati šta se spasti može, te da oni znaju kako. Čuvanje od kvarenja je sveti gral normativizma, pa se tako i najinvazivniji projekti koji se svode na uvođenje novih reči (dakle, na suštu inovaciju) uvek legitimiziraju kao zaštita jezika od daljeg menjanja i približavanje onom stanju koje smo nekada davno imali: stanju potpuno čistog i samo našeg jezika."

"Od biranja ispravne verzije jezik ne postaje bolji, komunikacija ne postaje efikasnija, standard ne postaje pristupačniji, ali zato raste šansa da će neko biti nesaslušan, prezren i ismejan zbog načina na koji je nešto rekao."

"Dobili bismo tada jezičke priručnike koji bi sadržali potkrepljene savete i preporuke, a ne naredbe i vrednosne sudove, u školi bismo učili kako da efikasno i strukturirano pišemo i prezentujemo, a ne kako da izbegnemo minsko polje „nepravilnih” oblika. Javna diskusija se ne bi vodila o tome koliko ljudi kaže glumeti i kako da ih što pre bude nula, već o tome kako se građansko pravo na upoznatost sa standardom može unaprediti. Prirodno je onda da bi se standardizacija razlikovala od domena do domena, a i da ne bi bilo nikakvog razloga da ona ne poveže ceo naš četvoroimeni jezik ili bilo koje njegove delove."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Учитавања, замене теза... А и мало се понављамо...

На плакату пише:

"Негујмо српски језик

Ух, ЕУРОПА, ЕУРО...

ЕВРОПА је назив континента,

а ЕВРО је валута која је по њему добила име.

Дакле, на српском је правилно ЕВРО!"

 

Ништа више.

Акцијом се апелује, нигде се не тврди да је ико било шта дужан. О исправљању може бити речи увек. Ако аутор под образовним процесом подразумева само школовање, та тврдња је погрешна. Ако је подразумеван шири смисао, реченица је сувишна. Човек се образује током целог живота. Може се образовати чак и оваквом акцијом.

Затим, како се овом акцијом шири паника?!

 

http://sr.wikipedia.org/wiki/Паника

Паника

Из Википедије, слободне енциклопедије

Паника представља изненадан и јак страх јединке или цијеле групе, који најчешће настаје када је живот јединке или групе доведен у питање (на примјер при оружаној пљачки, падању авиона, пожару, итд).

...

Паника групе обично изазива хаотично понашање и губитак сваког облика самоконтроле. Праисторијски људи су вјешто користили панику животиња — оне би се у сусрету са ватром или прејаким звуком тако успаничиле да су неријетко у саме падале у провалије и тако гинуле.

...

Судске власти многих земаља свијета су ограничиле слободу говора у корист смањивања могућности жртава паничних реакција група људи. То обухвата узвикивање „Ватра!“ или „Пожар!“ у биоскопским и позоришним халама кад нигдје ништа не гори, или узвикивање порука мржње у ситуацијама када су присутне двије или више непријатељских група и постоји опасност од масовног сукоба (нпр. фудбалска утакмица, сусрет протестних група итд.). Многи криминалци су се на суђењима правдали осјећајем панике који их је наводно натјерао да почине одређена кривична дјела.

Једино што овде можда мало личи на панику су реакције налик цитираној.

Итд..

Интересантно је да су руководиоци КП(С) упутићивали сличне апеле члановима раније (нпр. овде- http://www.klubputnika.org/forum/topic/4005-kada-se-ne-piše-odvojeno-a-kad-spojeno/). Јесте ли и ви били "нормативни сејачи панике"?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam rekao moralna panika, Ranoranioče, a iz konteksta se vidi da je to mislio i Simonović. To ni izbliza nije isto što i "panika". Evo, ako razumeš srpskohrvatski:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Moralna_panika

Moralna panika je izraz za situaciju u kojoj se nekom društvu na temelju nekoliko izoliranih, preuveličanih ili na senzacionalističkih način protumačenih incidenata stvorilo ili nastoji stvoriti uvjerenje kako društvu, državi ili temeljima moralnog poretka prijeti smrtna opasnost, a koja se može otkloniti jedino radikalnim, i u pravilu represivnim mjerama.

(Usput, ovaj naš nesporazum[?] ilustruje moju poentu: daleko je važnije da se sagovornici umeju i precizno izraziti i imati dovoljno obrazovanje da razumeju onog drugog, tj. poznavati pojmove, nego dali znaju ili neznaju šta piše u t.116 p.4 Pravopisa, strana 232).

Evo, na primer, i jednog od dežurnih sejača iste (pošto sam spomenuo mediokritete, da napomenem da je Brborić etalon):
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:535760-Dr-Veljko-Brboric-Gaji-se-jezik-psovke

U Srbiji se generalno srozao odnos građana prema svim normama. Ljudi masovno prelaze ulicu van pešačkog prelaza i na crveno svetlo i to se ustalilo kao normalno i potpuno uobičajeno. Po istoj matrici, ustalilo se kao normalno da svi krše elementarne norme jezika.

Da spomenemo i Ivana Negrišorca (aka Dragana Stanića), predsednika (!) Matice srpske, doduše iz 2013, naglašavanje moje. Za čitanje celog intervjua treba imati jak stomak, te ga ne preporučujem na prazan želudac:
http://www.pecat.co.rs/2013/08/rat-za-srpski-jezik-i-pravopis/

Рат [!] за српски језик и правопис

Због тога, на све раније предузете мере морамо у овој области што пре додати не само изразе забринутости него и предлоге неопходних иновација и организованог рада у овој области. Досадашњи резултати не само што нису довољни него су у многим областима крајње поразни. Не будемо ли са новим снагама и осмишљеним деловањем нешто предузели, губићемо битку по битку све док овај нови Рат за српски језик и правопис не будемо коначно изгубили. У том невидљивом, али по резултатима евидентном рату, неопходно је да предузмемо одлучну и добро организовану контраофанзиву.

Prihvatimo, rasprave radi, da nepismenos' u SMS porukama, Fejsbuku i malim oglasima za bušenje bunareva, te na forumu KP(S) jeste problem. Ja ne vidim zašto jeste, al' dobro. Kako autori misle da će ovakvim kampanjama rešiti taj problem? Da li zaista misle da će to što su od države digli lovu i spičkali je na nekoliko spotova a ostatak stavili u džep rešiti problem? Umesto da nagađem odgovor, citiraću Hanlonovu oštricu:

Ne pripisuj zloj nameri ono što se jednostavnije da objasniti glupošću.

Da se razumemo: ja mislim da je lepo da su ljudi pismeni, bar na elementarnom nivou, i da znaju kad se ne piše zajedno a kad odvojeno, a ni osnovno znanje o malom i velikom slovu nije naodmet. No, bojim se da ako to znanje nisu izneli iz srednje škole, džaba ga je posle utuvljavati. Ali ne vidim u tome društveni, nego lični problem: ako sa 20+ godina ne znaš kako se piše ne, ispašćeš malo glup u društvu, a sledstveno ljudi neće baš ni zarezivati eventualnu poentu koju si imao. Kao da si obukao bele čarape na špicaste cipele, otprilike, i krenuo nešto da pričaš o modi.

Koren problema jeste što je nivo javne pismenosti ogledalo društva, i nikave kampanje to neće popraviti: ako imate obrazovane političare, novinare, i učesnike u medijima i javnosti, onda će i nivo pismenosti (kako god je definišemo) i javnog diskursa biti viši, i plebs će imati na koga da se ugleda. Kad društvena i politička elita postanu razni mediokriteti, megatrendovci i Palme, a najgledaniji programi Grand parade i Veliki bratovi, onda ni sto ovakvih kampanja neće podići nivo javne pismenosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako ćemo o javnoj pismenosti, hajde da vidimo šta je s polemičkom pismenošću: koliko odraslih građana Srbije (Bosne, Crne Gore, Makedonije, svejedno) ume da formira suvisao i logički dosledan argument? Koliko njih ume da vodi raspravu? Koliko njih ume da uoči logičke greške u tuđim iskazima? Koliko njih, makar i grešeći u pravopisu, ume da sroči najjednostavniji esej s tri argumenta i tri kontraargumenta? To je drastično važnija pismenost od normativno-pravopisne, jer je temelj kritičke misli bez koje nema kvalitetnog društva.

Ima tu još pismenosti kojima bi se trebalo pozabaviti. Primera radi:

- vizuelna pismenost (npr. ne pisati bolnička upozorenja comic sansom, ne mešati čistu-crvenu i čistu-žutu na natpisima firmi, itd):

- empirijska pismenost (npr. ne govoriti o nekom merljivom fenomenu bez podataka o njemu, od poplava do spoljnog duga);

- pismenost u čitanju i prikazivanju podataka (npr. kategoričke varijable prikazivati različitim bojama, a za ordinalnu skalu koristiti maksimalno dva tona, idealno jedan kome se menja samo intenzitet);

- politička pismenost (šta znači država, zakoni, parlament, liberalizam, socijalizam, autokratija, građanstvo, javnost, itd?);

- ekonomska pismenost (šta znači kapital, lokalno tržište, energetski sektor, inflacija, profit, itd?);

- elementarna naučna pismenost (antivakcinacijska kampanja je opasna, horoskop je budalaština, ono što je sijalo za vreme bombardovanja nije bio Avaks nego Mars, itd).

Svaka od ovih pismenosti zavređuje više pozornosti od normativno-pravopisne, no čak i da se za neku od njih napravi kampanja poput ove, takva kampanja ne bi postigla ništa. Obrazovanje je jedini način da se građani opismene.

Zato bih rekao da je svaka ovakva kampanja neka vrsta pranja para, i da je treba osuditi najpre zbog toga, pa tek onda ulaziti u sadržaj kampanje.

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam rekao moralna panika, Ranoranioče, a iz konteksta se vidi da je to mislio i Simonović. To ni izbliza nije isto što i "panika".

И морална паника је паника, иако то можда буквалним тумачењем дефиниција са Википедије неће свако закључити. У основи панике је интензиван страх, како панике уопште, тако и "моралне", "неморалне" итд.. Нојево јаје је- јаје. И гушчије. Осим ако је мућак, као што је проширено значење фразе "ширење моралне панике", генијалан изум у служби дискредитације дискусионог опонента, како би његова аргументација била одбачена на слепо, а он етикетиран као неподобан. Није баш паника, али употребом саме речи даје се на звучности, да се власи не досете, а много ефикасније од ад хоминем напада, вређања исл..

Википедија је понекад непрецизна, непотпуна итд., нарочито верзије на језицима које говори мањи број људи. Чланак на енглеском је знатно квалитетнији: https://en.wikipedia.org/wiki/Moral_panic

 

Da spomenemo i Ivana Negrišorca (aka Dragana Stanića), predsednika (!) Matice srpske, doduše iz 2013, naglašavanje moje.

Мени ово личи на метафору.

 

Prihvatimo, rasprave radi, da nepismenos' u SMS porukama, Fejsbuku i malim oglasima za bušenje bunareva, te na forumu KP(S) jeste problem. Ja ne vidim zašto jeste, al' dobro. Kako autori misle da će ovakvim kampanjama rešiti taj problem?

Не видим ни ја, али руководиоци КП(С) су "нормативни сејачи панике" :D Хајде њих да питамо? [Није лепо овако етикетирати, зар не?]

Помало изгледа да ти, Симоновић (па и Крчадинац) и многи други имате са покретачима акције лични проблем који је делом или потпуно произашао из професионалног неслагања. Ја коментаришем акцију и промовисање писмености, које је позитивно и за циљну групу акције, за разлику од подржавања неписмености и извртања да је у питању креативност. Јер:

 

Da se razumemo: ja mislim da je lepo da su ljudi pismeni, bar na elementarnom nivou, i da znaju kad se ne piše zajedno a kad odvojeno, a ni osnovno znanje o malom i velikom slovu nije naodmet

...

Ali ne vidim u tome društveni, nego lični problem: ako sa 20+ godina ne znaš kako se piše ne, ispašćeš malo glup u društvu, a sledstveno ljudi neće baš ni zarezivati eventualnu poentu koju si imao. Kao da si obukao bele čarape na špicaste cipele, otprilike, i krenuo nešto da pričaš o modi.

 

Подвлачење моје.

 

Ово је креативност:

http://blog.b92.net/text/24722/Ја-хач/

 

ako imate obrazovane političare, novinare, i učesnike u medijima i javnosti, onda će i nivo pismenosti (kako god je definišemo) i javnog diskursa biti viši, i plebs će imati na koga da se ugleda.

Апсолутно.

Edited by раноранилац

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Урош

И поред ситнијих примедби, тако аргументована критика и постављена питања могу дати знатно бољи резултат којим би сви учесници у јавној дискусији били задовољнији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako imaš neki konkretniji stav (a mislim da je moj jasan, pri čemu se i slažem s Uroševim u potpunosti), planiraš li ga izneti -- a uz njega i neki argument -- ili samo repliciraš 'nako?

Samo ću dodati da je poređenje Lazareve kratke pouke na forumu od pre sto godina (koju ja ne bih napravio, ali koju ume i on sam da brani) sa Negrišorčevim pozivom na sveti rat i Brborićevo poređenje pravopisnih sa saobraćajnim prekršajima u najmanju ruku neumesno. Isto tako, nebitno natezanje oko definicije reči 'panika' bi spalo u skretanje pažnje sa suštine debate (ako uopšte i vodimo debatu, u šta nisam siguran).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лазареву кратку поуку сам поредио са акцијом "Негујмо српски језик", конкретно плакатом десно:

 

kul-kesic_620x0.jpg

На паници сте константно инсистирали ви, ја само разјасних читаоцима о чему се ради :)

Што се става тиче, требало би да је био јасан. Може се и сажети- промовисање правописа је позитивно. Уосталом и противљење неком ставу је- став.

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уосталом и противљење неком ставу је- став.

Plonk.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Видим ставља се акценат на образовање - али образовање је очигледно заказало, и наставиће да заказује. 

Ја мислим да је нашем народу српском (и сличнима) потребно додатно образовање, и то у смислу некадашњих Просветитеља, који су учили да се сеје кромпир да се не умре од глади и сличним стварима, аналфабетских курсева после 2ср, као кад Милан Живадиновић учи фудбалере да користе дезодоранс, да не туку жене, да не буду алкохоличари... одједном је дошла та несретна демократија и људска права па се сматра да је сваки идиотизам уствари твоје право и да сви људи уствари знају све што треба да знају. А не знају. Вероватно нека Сорошевска завера против напретка.

Наравно, ни ово паничарење од стране професионалних чувара језика нема пуно смисла, ваљда дижу себи цијену.

А још мање смисла ми има "језичка демократија", може и може и море и мере... ништа није неправилно... опет та "демократија будалаштина"... књижевни језик има свој смисао, разлике су настале стицајем околности а не зато што су биле стварно потребне.

Ево рецимо мене занимају неке ствари за читање румунске, албанске, турске... ал ко ће научити све те језике... а да их је мање, и некако... још кад видим да УН има програме за очување језика са 24 говорника.... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја мислим да је нашем народу српском (и сличнима) потребно додатно образовање, и то у смислу некадашњих Просветитеља

Provalio si nas, Relja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Plonk.png

:laugh:

ОК ако овакве слике помажу да прихватиш да обарањем основних теза критика већим делом постаје неоснована. Ипак, имај на уму да понекад и ономатопеја може бити кориснија од сложене реченице, есеја или новине...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Provalio si nas, Relja.

Знао сам! А кога и шта?

Share this post


Link to post
Share on other sites

E, onda nas nisi provalio.

Можда нисам. А можда и јесам... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ал је овај Реља нешто самозатајан ових дана. И све неке поруке те "просветитељство", те "љубитељ картографије". Што бре лепо не кажеш: Уроше, брате, друже,  фале ми дискусије са тобом,  ајмо на неко виртуелно интелектуално обарање руку? итд. :)

А сада да допринесем теми. Већ годинама на РБГД1 иде емисија Српски на српском. Толико је добра, да верујем да ни Дуја не може да јој нађе замерку. :)Еве ви линк.  Уживајте.

А ево и једне, насумично изабране, емисије. Тек толико да заголица пажњу. Линк - мп3.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0