Nedavno smo prijatelji i ja pričali kako se u polemikama o srpskohrvatskom jeziku, o tome je li to jedan jezik, dva, četiri ili beskrajno jezika, gubi iz vida mogućnost da je na jednom fundamentalnijem nivou to zapravo nula jezika. Drugim rečima, gubi se iz vida pitanje čemu taj jezik služi. Onda sam naišao na intervju sa Borisom Budenom, koji o tome govori bolje nego što bih ja mogao:

Što danas znači govoriti hrvatski – u odnosu spram centara europske moći, odnosno diskursa prema kojem se taj jezik reproducira?

Pravo pitanje je kome taj jezik služi. Za što hrvatski jezik čovjeka osposobljava, za što ga ne osposobljava. U Hrvatskoj te perfektno znanje engleskog čini elitom ili, drugim riječima, umjeti ono što još spada pod obrazovni ideal, a to je superiorno vladati vlastitim nacionalnim jezikom, nešto je što te marginalizira. Elite se više ne legitimiraju svojom superiornom pozicijom unutar materinjeg jezika, nego upravo suprotno, činjenicom da raspolažu znanjem drugog jezika. One žive u situaciji diglosije, dvojezičnosti, dok mase žive u monolingvalnom univerzumu. Živimo u uvjerenju da postoji hrvatski jezik i hrvatsko društvo u kojem se govori taj jezik te da on unificira to društvo i garantira transparentnost unutar tog društva. Međutim vidimo da se to društvo dijeli na dvije razine i da monolingvalna razina ne komunicira s drugim iskustvom i da taj jezik više ne može polagati pravo na ono što izvorno ideološki garantira, a to je transparentnost komunikacije unutar jedne jezične zajednice. Dolazi do raspada te zajednice u jednom kulturno-lingvističkom smislu, koji ima svoje socijalne i političke konzekvence.

Događa se, kazali ste, revernakularizacija jezika?

Nastala situacija dovodi u pitanje generalnu ideju o ravnopravnosti jezika, dakle velika većina europskih jezika generalno se marginalizira i nema nikakvu funkciju komunikativnosti na europskoj razini. Univerzalno sredstvo komunikacije je engleski jezik. Njemački lingvist Jürgen Trabant tvrdi da to podsjeća na situaciju iz srednjeg vijeka, kada su elite govorile latinski, koji je bio jezik važnijih diskursa, jezik znanja, religije, vjere i politike, kao onaj na kojem su se donosile i objavljivale odluke. To je bio jezik moći u kojem se reproducirala historija onog vremena. Ispod tog jezika postojala je masa idioma, odnosno vernakulara koji nisu bili nacionalni jezici, nego su postojali veliki jezični kontinuiteti u kojima su, u nizu hibridnih formi, ljudi komunicirali. Taj jezik svakidašnje komunikacije nije bio sposoban za veće stvari, primjerice politiku, znanje itd. Sada se događa nešto slično: engleski jezik zauzima poziciju u znanju, kulturi, politici, ekonomiji i postaje univerzalno sredstvo komunikacije među članicama koje govore svoje nacionalne jezike, ali međusobno komuniciraju na engleskom. Zanimljivo je da Trabant u jezike koji postaju vernakulari, dakle jezici koji gube na svojoj važnosti i koji sve više služe sekundarnoj upotrebi, ubraja njemački i francuski. Ti jezici dakle gube bitku, pretvaraju se u vernakulare kao u srednjem vijeku, prepuštajući sve ono bitno engleskom jeziku. To je realna situaciju u Europi.

*

Pitanje za polemiku: Kakav je značaj današnje borbe za male jezike i, konkretno, za naš jezik?

Možemo li zamisliti svet stariji nekoliko decenija u kome će naši potomci moći da razmišljaju na hrvatskom ili srpskom jeziku – dakle, ne da kupuju krompir, muvaju se i ogovaraju susede, nego da zaista razmišljaju i bivaju celishodnim delom svetske kulture? Ili se ta mogućnost, ako je ikada i postojala, odavno izgubila? I ako je tako, zašto uopšte pisati na našem jeziku?

Edited September 27, 201410 yr by Uroš Krčadinac

Ukoliko pretpostavimo da oni koje Buden naziva masama neće nikada naučiti engleski dovoljno dobro da na njemu izraze umozritelne misli i vnutrene pojmove, onda bi uništenje manjih jezika imalo prilično katastrofalne posledice. (Trenutak u kom "mase" odlično vladaju engleskim deluje mi veoma daleko, ali ne nezamislivo).

Postavlja se pitanje da li američke mase koriste taj svoj privilegovani engleski jezik za razmišljanje i bivanje celishodnim delom svetske kulture, ili za ogovaranje suseda i kupovinu krompira. Naravno, Buden verovatno cilja na mogućnost pristupa svetskoj kulturi. Ali tu se onda postavlja pitanje postoji li svetska kultura kao takva.  

John Pilger u jednom svom dokumentarcu pominje kako su Palestinci, i uopšte Arapi, u svetskim medijima predstavljeni mnogo slabije od Izraelaca, i to ne samo zbog toga što ih Zapad ne voli, nego takođe i zato što nemaju odgovarajući kadar za reprezentaciju. Dok Izraelce u medijima predstavljaju ljudi školovani na Kembridžu i Oksfordu, Palestince predstavljaju uglavnom ljudi koji natucaju engleski i jedva uspevaju da kažu ono što hoće, a kamo li da mogu da polemišu sa nekim kome je engleski maternji. Tako se pomoću jezika vrši perfidna manipulacija javnim mnjenjem: Eto, ovi Izraelci su neki kulturni ljudi, govore kao engleska kraljica, a ovi Palestinci, sa druge strane, kao da su sad iz pećine izašli, jasno je ko je negativac.

Znam da ovo nije glavna tema, ali palo mi je na pamet kao još jedan način na koji savršeno vladanje engleskim jezikom predstavlja veoma konkretnu prednost na svetskoj političkoj sceni.

Пре пар месеци сам био код вулканизера који је међу најбољима у мом селу, јер обичан није знао како да ми закрпи гуму, и добрих 35 минута је човек док је радио причао о гумама, оваквим или онаквим, гумама прошлости, гумама будућности... то му занат, воли човек и томе придаје пажњу.

Тако изгледа и господин Буден, по њему се људи деле искључиво по језику. Па су ето ти који знају енглески једна каста... хау јес ноу.

Ми мало прецењујемо ту глобализацију јер смо сплетом околности у последње време постали сами себи небитни, па нам је ето жеља да што пре постанемо Граџани Света, и мислимо да то само што се није десило. Скоројевићи у државној служби већ убацују на табле нпр. државних органа и енглески језик, иако је то вероватно противзаконито, кад улазиш у општину Жагубица, имаш добродошлицу на енглеском, због силних туриста који надиру преко Црног Врха... или је Жагубица једна од ретких општина која НЕМА енглески део, сад не могу да се сетим.

Ова идеја о вишем и нижем језику постоји чини ми се и у антиутопијама, код Хакслија то није језик, већ интелигенција, Делта баш воли што је Делта, он не жели да се мучи и пуно размишља као Бета, али код Орвела се систематски прави нови језик на ком неће бити могуће причати а самим тим ни мислити нешто што Партија не жели. 

Да ли ће убудуће постојати енглески језик културне елите и народни језици сељачије довољни само за пијацу? Да ли ће баш све битно бити на енглеском? И ако хоће, кад ће? Да ли да се одмах прешалтамо или да ипак сачувамо мало познања својих језика, злу не требало? Зашто је све престало да буде на латинском? Зашто француски више није лингва франка? Има ли места билингуалности, можемо ли унутар познавалаца нашег језика наћи довољно занимљивих саговорника или занимљивих ствари да тај језик остане вредан знања?

Додуше, и данас ако желиш да сазнаш нешто о иностранству, енглески језик пуно помаже, можеш наћи пет књига о Етиопији на српском, од тога три лоша квазиромана Душана Микље, али на амазону или на нету уопште, на енглеском на тоне... наши научници су писали своја дела на француском, италијанском, енглеском... Иван Ђурић, Сима Ћирковић, Драгослав Срејовић... чињеница је да ако нешто хоћеш да понудиш свету, мораш прво да га преведеш на неки "свецки" језик... 

Гледе Израелаца и Палестинаца, овде имамо нешто слично са босанским нагласком. Две реченице речене босанским нагласком довољне су да се у очима саговорника у старту одбије једно 20 бодова АјКјуа, а од господина и Ви се постаје ти и "земо"... 

Ako se dobro sećam, na ovom predavanju kenijski pisac Ngugi Wa Thiong'o (uzgred budi rečeno, odličan pisac) govori o problemu engleskog jezika u bivšim britanskim kolonijama. Preskočite predgovornika, smara.

Kada pričamo o mogućnosti pristupa svetskoj kulturi mi zapravo pričamo o mogućnosti pristupa pozicijama kulturne moći i uticaja. Nekada su književnici i jezički radnici bili važan deo nacionalne elite jer su uspostavljali jezik nacije – koji je, pored svoje emancipatorske uloge, naravno, služio i kao jezik vladanja, jezik kojim je govorila vlast.

Danas se to menja. Ljudi koji se jezikom bave skrajnuti su ne samo zato što se mediji banalizuju radi pacifikacije i otupljivanja masa, nego i zato što ozbiljan, kreativan razvoj malih jezika više ne koristi nacionalnim, pa ni nacionalističkim elitama.

Kod nas je situacija dodatno pogoršana okolnošću da imamo taj višeimeni, nadnacionalni, regionalni jezik i kolektivne (ali pravno formalizovane) deluzije o izdvojenim nacionalnim jezicima. Takva situacija čoveka koji srpskohrvatski jezik voli i njime se bavi stavlja u osobito neugodnu situaciju: niti je koristan nacionalnim elitama (jer odbija da svoje jezikobavljenje stavi u nacionalni kontekst), niti se lako povezuje sa metropolama (jer je vezan za jezik provincije).

Šta mu preostaje?

Da polaže nade upravo u te mase – koje i dalje misle ovim jezikom, ili samo mislimo da misle – mase koje ničim nisu pokazale da su otporne na leve i desne, gornje i donje manipulacije – a koje su, ipak, jedino što ovom jeziku daje smisao.

 

Поруке у оквиру акције “Негујмо српски језик” налазе се на београдским билбордима и у телевизијским спотовима, а промовишу их позната глумачка, књижевна, музичка и новинарска лица

ЕВРОПА је назив континента, а евро је валута која је по њему добила име. Дакле, на српском је правилно евро, а не еуро!

Ово је једна од порука у оквиру нове београдске акције “Негујмо српски језик”, које су од јуче на београдским билбордима и у телевизијским спотовима, а промовишу их позната глумачка, књижевна, музичка и новинарска лица: Аница Добра, Аца Селтик, Тихомир Станић, Љубица Арсић, Драган Илић, Горан Гоцић, Живана Шапоња Илић, Зоран Кесић, Наташа Марковић, Марчело и Светислав Гонцић.

Акцију заштите српског језика, писма, опште језичке културе и писмености, организују и воде Секретаријат за културу, Филолошки факултет и Библиотека града.

- Брига о националном језику и матичном писму је озбиљан и одговоран друштвени задатак. Ако се осврнемо, видећемо да је било појединачне бриге и акција, али ако је судити по томе какав нам је данас језик, каква језичка култура, испада да нисмо били довољно вредни, одговорни, радни и сабрани - рекао је др Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета, приликом најаве почетка акције, у Римској дворани Библиотеке града.

У свакодневном обраћању другима, по Брборићевим речима, важно је шта кажемо, али исто тако необично је важно и како кажемо и како напишемо.

- Понекад ми се чини да многи од нас не воде рачуна о томе. Ова акција има обавезу да људима скрене пажњу да је лакше рећи правилно него неправилно, јер учињена грешка у језику учвршћује нечије незнање, и постаје мустра. Комуникације су данас убрзане, о СМС порукама и “Твитеру” не води се рачуна. Стандард ће бити да напишете поруку без интерпункције, да није важно велико слово, и удаљићемо се од норме - упозорио је Брборић.

Ова кампања и борба за квалитет српског језика ће се наставити и обогатити новим примерима језичких недоумица и поукама, а требало би да обухвати и школе.

- Језик је основни елемент бића једног народа. Живимо у времену у којем језик трпи, и мета је разних изазова и напада. Циљ нам је да упозоримо јавност на ситуацију у којој доминира дух времена који банализује језик - рекао је градски секретар за културу Владан Вукосављевић, од кога је и потекла идеја за овакву акцију.

О покушају да се интервенише у јавности и укаже на језичке неправилности, говорила је и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града:

- Акција би требало да продрма нашу средину и подсети нас да је језик основно питање идентитета и културе једне земље, и да њиме највише треба да се бавимо.

СРПСКЕ КРЕШТАЛИЦЕ
ОДГОВОРНОСТ медија је невероватно велика. У Србији има 1.391 медиј. Неки од њих су, када је у питању језик, такви да би боље било да их нема. О свакој српској крешталици написано је десетине, стотине и хиљаде прилога, информација, објављено фотографија, а о бројним установама од националног значаја нема информација. То помало значи да то и публика тражи, али одговорност медија је да мало мења мишљење публике - рекао је Брборић и додао да неки медији немају ни лекторе.

http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:542713-Pocela-akcija-Negujmo-srpski-jezik

Još jedna besmislena akcija usmerena protiv "kvarenja" jezika, već oprobanom neuspešnom metodom dizanja moralne panike i pozivanja na "tradiciju".

Ako žele da prošire opštu pismenost, prvi korak je da resurse učine dostupnim. Hint: u Srbiji ne postoji ništa slično www.pravopis.hr. www.srpskijezik.com je delo entuzijaste koji sad pristup naplaćuje 20€ godišnje. Kada smo sa www.srpskijezickiatelje.com pitali Maticu smemo li objaviti izvode iz pravopisa na sajtu, zapretili su nam tužbom. E to je sramota, a ne to što ljudi pišu malim slovima po Tviteru.

Где је овде "дизање моралне панике" и позивање на традицију? Остало је сасвим на месту.

Dizanje moralne panike:

Комуникације су данас убрзане, о

СМС порукама и “Твитеру” не води се

рачуна. Стандард ће бити да

напишете поруку без интерпункције,

да није важно велико слово, и

удаљићемо се од норме - упозорио је

Брборић.

Pozivanje na tradiciju:

Језик је основни елемент бића

једног народа. Живимо у времену у

којем језик трпи, и мета је разних

изазова и напада. Циљ нам је да

упозоримо јавност на ситуацију у

којој доминира дух времена који

банализује језик

подсети нас да је језик основно питање идентитета и

културе једне земље, и да њиме највише треба да се бавимо

Osim nedostatka identifikacije problema, ciljeva i strategije akcije, tj. opšte ispraznosti, sve ostalo je u redu.

Под "остало је сасвим на месту" мислио сам на остатак твоје поруке

Ово што си цитирао је изјава за новине, не и део акције, а и није свако констатовање реалности "дизање панике". Претеривање је називати то паником.

Još jedna besmislena akcija usmerena protiv "kvarenja" jezika, već oprobanom neuspešnom metodom dizanja moralne panike i pozivanja na "tradiciju".

Slažem se u potpunosti.

Uzgred, na srpskohrvatskom jeziku (kao kategoriji lingvističke nauke) pravilno je i Europa i Evropa. Koga je briga da li se koristi srpski ili hrvatski standard (koji su isključivo političke kategorije). Treba da čuvamo celokupno jezičko blago i višenacionalni kulturni prostor umesto što insistiramo na nacionalnim standardima. Ponavljam po ko zna koji put: bez tog 20-milionskog jezičkog prostora nema održivosti nijednog projekta vezanog za ovaj jezik, pa ni samog jezika.

Јерменија има 3 милиона становника. Јесу ли и они неодрживи или твоје правило важи само за ове просторе? Бугари? Грци?

Jermenski jezik je jednonacionalni. Ukoliko žele da se bore za svoj jezik, oni su prinuđeni, bolje reći osuđeni, da se oslone isključivo na prostor svoje države i nacije.

Mi, pak, sticajem raznoraznih istorijskih okolnosti, imamo višestandardan četvoronacionalan jezik, čiji su standardi zasnovani ne samo na istom jeziku, nego čak na istovetnom dijalektu – štokavskom. Slično važi za nemački u Nemačkoj i nemački u Austriji, za hindi i urdu, za katalonski i valensijanski, možda čak i za norveški i danski, možda i za bugarski i makedonski. 

U takvim slučajevima smatram da je afirmacija partikularnih standarda inferiorna u odnosu na razvoj većeg jezičkog prostora. Ako želim da, primera radi, blogujem, pišem, prevodim – radim bilo šta vezano za jezik – naravno da želim da to može da dopre do što većeg broja ljudi. U pitanju je vrlo zreo i stabilan interes, kako ekonomski tako i kulturni, pa ako želite i nacionalni – i srpski i hrvatski i bošnjački i crnogorski.

To naravno ne znači da srpski standard nema smisla, kao što ne znači ni da hrvatski i bosanski standardi nemaju smisla, to samo znači da njihova afirmacija nije od posebne koristi za Srbe, Hrvate, Bošnjake i Crnogorce. Primera radi, zašto su srpski lingvisti izmislili reč "psihološkinja" a bošnjački lingvisti "psihologinja" kada je već postojala hrvatska inačica "psihologica". Šta fali psihologici? Zar nije seksi? Samo ju je trebalo preuzeti.

Теоретски, љубав лепо звучи, малчице је друкчије у пракси. Да је тако, данас би се у Европи говорили старогрчки (и можда латински) и старословенски, плус помало угро-фински и још понеки мање познати језици. Како време одмиче, све се више чини да Клуб претендује да прерасте у политичку партију... Толико сте пропутовали, а као да појма немате шта о оваквим темама мисли значајна већина становника све 4 државе. Очигледно бисте то мењали.

ПС. Ако вам је заиста до размене мишљења а не декламовања саопштења, не претерујте са цензурисањем, отераћете и ово мало преосталих дискутаната. Или ми бар преко ПП јавите, да не губим време.

Edited April 12, 20159 yr by раноранилац

отераћете и ово мало преосталих дискутаната. Или ми бар преко ПП јавите, да не губим време.

'ajde lepo priznaj da misliš na sebe da budem iskren, bio sam na pauzi par dana i kada sam se vratio svaku temu na kojoj sam video da si pisao sam preskočio - jer troši moje vreme. Vaistinu troši 

Признајем А признајем и да си ти мој омиљени фан овде на форуму. И поштујем твој став иако често мислим другачије. И не прескачем теме на којима си писао.

И знам за форуме од по хиљаду, две регистрованих чланова, који постоје колико и овај, исто хоби у питању, где је активних учесника пуно више.

И знам за форуме од по хиљаду, две регистрованих чланова, који постоје колико и овај, исто хоби у питању, где је активних учесника пуно више.

Good for you

Теоретски, љубав лепо звучи, малчице је друкчије у пракси. Да је тако, данас би се у Европи говорили старогрчки (и можда латински) и старословенски, плус помало угро-фински и још понеки мање познати језици. Како време одмиче, све се више чини да Клуб претендује да прерасте у политичку партију... Толико сте пропутовали, а као да појма немате шта о оваквим темама мисли значајна већина становника све 4 државе. Очигледно бисте то мењали.

S obzirom da su mi pitanja jezika bliska, da ne kažem i da sam upućen, možda bih i razmenio koje mišljenje... Samo kad bih prvo razumeo šta si ti hteo da kažeš. Ovo gore nema ni glavu ni rep.

Поштовање за квалификације, али ово је ипак разговор на форуму а не академска расправа. Цитирано је одговор Урошу и врло мало се тиче језика. Жао ми је ако није довољно јасно.

Како време одмиче, све се више чини да Клуб претендује да прерасте у политичку партију... Толико сте пропутовали, а као да појма немате шта о оваквим темама мисли значајна већина становника све 4 државе. Очигледно бисте то мењали.

E, moj Ranoranioče... Ako bi proputovao vansrpskim krajevima bivše Jugoslavije i otvorio se za razgovore s različitim ljudima, kladim se da bi se začudio koliko je to što misliš da je značajna većina zapravo mnogo manje nego što ti se čini. Svi ti mali nacionalizmi, strahovi i mržnje samo su medijski inženjerinzi koji služe tome da se obični ljudi Balkana drže u strahu i pokornosti.

Ali to nije važno, neka i jesmo manjina. Pa mi iz Kluba putnika uvek smo bili manjina i avangarda! Šta to znači, nemamo pojma šta većina misli? Eno, većina misli da su samostalna putovanja opasna i besmislena, a mi smo i dalje okupili značajnu manjinu koja ne misli tako. To je suština našeg udruživanja: umesto da se konformiramo naciji i udružujemo se po većinskom raspoloženju, treba da se okupljamo po kriterujumu zajedničkih vrednosti, interesa i interesovanja. Treba da afirmišemo vrednosti koje tek treba da postanu većinske -- jer da već jesu većinske, čemu udruživanje, čemu napor.

Jezik je tek pogodno sredstvo: ako se razumemo, možemo nešto i razmenjivati. Rado bih ja ovo proširio i na Mađarsku, Albaniju, Bugarsku i Sloveniju, ali postoji jezička barijera.

Da ne želimo da menjamo svet, maklar malo, ne bismo ovo ni radili. Na Klub bismo trošili pola sata sedmično, zaposlili bismo se u nekoj multinacionalki, sakrili u privatnu opnu i radili za svoje bogaćenje. Svako javno delovanje -- svako blogovanje, pisanje na forumu, diskusija na ulici -- nužno je i političko. Nema u tome nikakve krivnje. I ti na ovom forumu deluješ politički. Svi smo mi i homo politicusi. I to što se ideološki ne slažemo sasvim je legitimno: neka cveta hiljadu postova.

Međutim, strančarenje i partijašenje nešto je sasvim drugo. To je na ovom forumu zabranjeno, bilo i ostaće.

Edited April 13, 20159 yr by Uroš Krčadinac

Nego, da se vratim na problem afirmacije nacionalnog strandarda. Po mom mišljenju, takva kampanja nije borba za bogatstvo jezika nego upravo suprotno: borba za okoštavanje jezika. Borba za betoniranje jezika u mrtvu statuu devetnaestovekovnog mita o duhu naroda.

Jezik je živa tvar, naravno da se menja s duhom vremena. Stare reči izumiru, nove se usvajaju, gubi se turski uticaj, raste engleski uticaj, slovenska osnova je tu pa je tu. Jezik se neće sačuvati nacionalističkim kampanjama, jezik se može sačuvati samo kvalitetnom produkcijom.

Evo jednog pasusa koji me je nasmejao:

"Insistiranje na pravopisu kao bitnom za jezik je klasična normativna politika koja se maskira kao nacionalna i patriotska ali je zapravo kontraproduktivna za vitalnost jezika a služi otprilike jedino održanju stečenih akademskih pozicija i društvenog kapitala “jer vi ste” univerzitetskih profesora, koji umeju pravopis, pa im je bitno da svi uvide važnost toga što umeju. Ono podcrtava klasne podele, poručujući ti da s manje vredan (od ovih ljudi na plakatima, lol jebote što su pristali na to) zato što ne znaš kako se nešto pravilno kaže ili piše – a za totalnu pobedu implicira da ti zaboga neneguješ što će reći uništavaš srpski jezik i time skrnaviš samu bit srpstva jebem li ti neđeljicu izdajničku čitalačku ne pismenu."

E, moj Ranoranioče... Ako bi proputovao vansrpskim krajevima bivše Jugoslavije i otvorio se za razgovore s različitim ljudima, kladim se da bi se začudio koliko je to što misliš da je značajna većina zapravo mnogo manje nego što ti se čini. Svi ti mali nacionalizmi, strahovi i mržnje samo su medijski inženjerinzi koji služe tome da se obični ljudi Balkana drže u strahu i pokornosti.

Историја двадесетог века је сасвим довољна за мало сумње. Да поновим: "Теоретски, љубав лепо звучи, малчице је друкчије у пракси". Плус узми у обзир да на ваша окупљања долазе људи какве си описао у другом пасусу, по критеријуму заједничких интереса и интересовања, дакле нерепрезентативан узорак.

 

Jezik je tek pogodno sredstvo: ako se razumemo, možemo nešto i razmenjivati. Rado bih ja ovo proširio i na Mađarsku, Albaniju, Bugarsku i Sloveniju, ali postoji jezička barijera.

Тачно, али језик је само један од фактора. Други су начин живота, обичаји, култура, веровања, историја, географија итд.. Ви од свега само језик узимате у обзир а све остале факторе или занемарујете или ниподаштавате и ту лежи основна грешка у самом старту. Могу се људи разумети и без језика или коришћењем страних. Некада је то био старогрчки, пре неки други, после латински, француски, руски, данас енглески, а важнија од свега је добра воља. Сваки језик се да научити па ће се после на њему лако философирати. Може се комуницирати и невербално, знаковима, уметношћу... Да ли је могуће да никад ниси осетио да се с неким чији језик не говориш боље разумеш него са неким сународником, комшијом или колегом? Комуникација лишена говора тела често је узрок неспоразума, форуми су најбољи пример.

 

Međutim, strančarenje i partijašenje nešto je sasvim drugo. To je na ovom forumu zabranjeno, bilo i ostaće.

Ово не разумем. Ко и где на форуму странчари и "партијаши", сем помало вас руководилаца?

Nego, da se vratim na problem afirmacije nacionalnog strandarda. Po mom mišljenju, takva kampanja nije borba za bogatstvo jezika nego upravo suprotno: borba za okoštavanje jezika. Borba za betoniranje jezika u mrtvu statuu devetnaestovekovnog mita o duhu naroda.

Појасни. Шта је ту мит?

 

Jezik se neće sačuvati nacionalističkim kampanjama, jezik se može sačuvati samo kvalitetnom produkcijom.

Ова теза има основа, али где видиш "националистичку" кампању?

Одакле је пасус? Осим што је пун учитавања, (ауто?)пројекција и замена теза, ниподаштавајући је и злонамерно подсмешљив, те као такав потпуно нерелевантан.

Ево један леп цитат само за тебе
 

Владета Јеротић

У сваком истинском размишљању које доноси плода мора постојати сумња, мислим да је то неколико филозофа констатовало. Код Имануела Канта постоје три ступња развоја човека, оно што би Јунг звао индивидуациони процес, хришћани обожење, а Кант усавршавање морала у току живота. То су: догматски, скептички и критички ступањ. Догматски ступањ, не у смислу хришћанских догми, него у смислу лоше тврдоглавости, представља догматичности у лошем смислу речи, а помало и фанатизам. Ко целог живота остаје на том ступњу, постаје лоша индивидуа која не постаје Личност, ја личност пишем са великим Л. Други ступањ је скептички. Треба сумњати, али целог живота бити на скептичком, том сумњичавом нивоу није баш сјајно. Чак ни у личном животу. Много школованих људи, високо образованих остају стално сумњичави. Међу њима има и врло паметних агностика. Од немалог броја школованих и високошколованих интелектуалаца које сам сретао у Европи, међу њима научници и филозофи, неке сам се чак усудио да питам мало смело, па и неучтиво: Да ли верујете у Бога? Ту неколицину коју сам питао, међу њима и моје професоре психијатрије, сви су рекли: не знам. Тад сам почео да проучавам агностицизам. Коначно, трећи ступањ, критички, јесте онај када почиње објективно мишљење. Сви смо ми веома субјективни, то је нормално, али пробајмо мало да будемо и објективни. Морамо сумњати, али са том сумњом покушај да будеш објективан.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vreme-za-lepe-razgovore.sr.html

Тачно, али језик је само један од фактора. Други су начин живота, обичаји, култура, веровања, историја, географија итд.. Ви од свега само језик узимате у обзир а све остале факторе или занемарујете или ниподаштавате и ту лежи основна грешка у самом старту. Могу се људи разумети и без језика или коришћењем страних. Некада је то био старогрчки, пре неки други, после латински, француски, руски, данас енглески, а важнија од свега је добра воља. Сваки језик се да научити па ће се после на њему лако философирати. Може се комуницирати и невербално, знаковима, уметношћу... Да ли је могуће да никад ниси осетио да се с неким чији језик не говориш боље разумеш него са неким сународником, комшијом или колегом? Комуникација лишена говора тела често је узрок неспоразума, форуми су најбољи пример.

Čekaj malo, ova se tema bavi jezikom, zato o njemu pričamo.

Što se sajta tiče, mi prvenstveno okupljamo putnike i putopisce, to je osnovni kriterij. Ti putnici i putopisci razmenjuju informacije i utiske, objektivne činjenice i subjektivne doživljaje. Upravo je prednost to što putnici dolaze iz različitih mentalitetskih prostora i što, putujući, šire svoje mentalitetske prostore. Valjda je to jedna od svrha putovanja: širiti svoj mentalitetski prostor. Šta mi tu nipodaštavamo?

Što se tiče komunikacije lišene govora tela, slažem se u potpunosti. Uostalom, verujem da bismo se ti i ja baš lepo ispričali u kafani i da bi bilo više stvari oko kojih se slažemo nego ovih drugih.

Što se tiče verovanja, istorije i geografije, evo par primera koliko je to složeno i suštinski nesvodivo na nacije i etnokonfesionalne grupe: mentalitet Sarajeva i mentalitet uže Srbije daleko su sličniji među sobom nego što su slični mentalitet uže Srbije i mentalitet Vojvodine. S druge strane, mentalitet Vojvodine skoro je pa preslikan mentalitetu Slavonije, a od mentaliteta Mađarske deli ga samo jezik. Dalmatinci su daleko od Zagorja daleko više nego od Crne Gore. Istra je po svakom mentalitetskom kriterijumu bliža Italiji nego Hrvatskoj ili Sloveniji. Ono što mislimo da su nacije zapravo su politički instrumentalizovane etnokonfesionalne grupe: pravoslavna, katolička i muslimanska verska pripadnost pretvorena u politički identitet.

Međutim, bez obzira na sve razlike, i državne i povesne i mentalitetske -- a upravo sam pokazao da te razlike nemaju veze s nacijama, da one postoje u okviru svake nacije isto koliko i među nacijama -- svi se služimo istim jezikom. Ne moramo živeti u istoj državi (i ne živimo), ne moramo imati iste zakone (premda će nas naterati da ih imamo, jer smo se svojim nacionalizmima nesvesno samokolonizirali, no to je druga tema), ali možemo čitati sadržaj na ovom sajtu. Rusi, Turci i Nemci ne mogu. To je elementarna ekonomska i društvena logika. Zar je toliko teška da se shvati?