Kako do studentske stipendije

20 posts in this topic

Verovatno ste nekad čuli da strani mediji ove naše zemlje nazivaju “zemljama u razvoju”. Nekima to zasmeta, kažu, vređaju nas. Meni je, naprotiv, ta etiketa sjajna iz sledećeg razloga: stipendije. Puno stipendija! Hoće svet da nam pomogne da se razvijamo pa to ti je. Pogotovo nama mlađima. A ja kažem, okej, razvijmo se!Možda znate, možda ne, ali postoji niz konkursa, fondova i stipendija za zemlje Zapadnog Balkana (nas). Iz bilo koje oblasti za bilo koju zemlju — Norvešku, Nemačku, Australiju, Ameriku, gde god! Ja sam to otkrila pre nekoliko godina kad sam rešila da unovčim svoje cimanje na faksu. Reko’, kad sam već dobar student, mora da mogu nešto i da dobijem od toga osim zadovoljstva dobro odrađenim poslom i one čuvene republičke stipendije koje se svaki student dobro načekao. I tako sam krenula da se cimam i da tražim raznorazne konkurse, domaće i strane. I našla sam, ne biste verovali šta sam sve našla. Drugari me prozvali Tanja Stipendija. :)Nasuprot onome što ste čuli, nije potrebno biti 10,00...

Pročitajte Kako do studentske stipendije

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iz svog iskustva mogu da potvrdim kako su studentske stipendije, kao i akademske konferencije, sjajan način da se jeftino obiđe svet. Primera radi, jedan deo postdiplomske stipendije Ministarstva nauke Republike Srbije odvaja se isključivo za studijska putovanja -- ili ćete otputovati na konferenciju, ili će vam propasti novac! Naravno, morate naći konferenciju koja želi da vas primi ili da vam objavi rad u svom zborniku, međutum, ukoliko uspete u tome, mogu vam se pokriti značajni troškovi. Tako sam ja pre dve godine putovao u Kinu, Hong Kong i na Filipine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odlican clanak, hvala na informacijama, meni su puno znacile. Imam pitanje za autora- da li je moguce da se slusaju predmeti sa razlicitih godina i da li uopste mora da se nadje studijski program potpuno podudaran onom sa maticnog fakulteta?  I sto se tice vannastavnih aktivnosti, moze li par preporuka?  Znam samo  za AISEC iz iskustva par poznanika.. :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam autor, ali mogu da uletim :)

Prvo bi trebalo da znaš da odgovori na ova postavljena pitanja variraju od programa do programa (pa i od univerziteta do univerziteta u okviru jednog istog programa) i da je uvek najbolje da se dobro upoznaš sa programom razmene i zahtevima univerziteta za koji se prijavljuješ. Kada to dobro proučiš, ako i dalje imaš pitanja uvek se možeš obratiti kontakt osobama na svom fakultetu/univerzitetu (kancelarija za međunarodnu saradnju) ili kontakt osobama na univerzitetu u inostranstvu za koji se prijavljuješ. 

Kada sam bila na JoinEU-See-u, nisam tražila studijski program koji se u potpunosti podudara sa mojim već sam birala predmete sa celog fakulteta, koji su slični preostalim ispitima u Srbiji. Dakle slušala sam predmete sa različitih godina i smerova a u cilju da mi se poklope sa predmetima koje bi trebalo da slušam na svom fakultetu u Srbiji. 

Kod GlobalUGRAD-a priča je malo drugačija jer ti nisi ta koja bira univerzitet, već oni odaberu za tebe u skladu sa tim šta studiraš. Kada ti odaberu univerzitet onda sama biraš predmete koje želiš da slušaš a u okviru celog univerziteta. Tako da na kraju možeš da slušaš španski jezik, statistiku i nešto sasvim levo što nema veze sa tvojim predmetima na faksu u Srbiji. Ali naravno da je tebi u interesu da slušaš što više sličnih predmeta kako bi ti bili priznati po povratku sa razmene. 

Moj savet je da ako ideš na razmenu potpišeš ugovor o učenju, kako ti ne bi pravili probleme po povratku. 

Ovo sve važi za studentske razmene, po čijem završetku ne dobijaš diplomu univerziteta u inostranstvu (samo sertifikat-potvrdu). Priča je malo drugačija za celokupne studije.

Od vannastavnih aktivnosti, ne znam odakle si ali dobre varijante su u VCV, ili na primer ako si u NS onda se prijavi da budeš član Buddy mreže pri univezitetu - na taj način ćeš se upoznati sa stranim studentima koji dolaze na razmene. I u BG i u NS imaš ESN (Erasmus student network), to ti je isto studentska organizacija, moći ćeš da upoznaš gomilu stranih studenata koji dolaze da studiraju u naše krajeve.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedan savet mog drugara Vite, doktoranda iz Kanade:

"Objaviš rad (poster, demo, šta god) na konferenciji dok si na osnovnim studijama i odeš na konferenciju gde su svi već postdiplomski studenti. Kad te profani izvale da još uvek nisi upisao PhD ili master, oči im se zasjaje od sreće."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imam ja jedno pitanje, da li se prvo prijavljujem kod Univerziteta na program pa ond atražim stipendiju ili prvo nađem stipendiju pa onda tražim program??

Kako to ide to mi nikada nije bilo jasno :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo ga autor :) 

dinoo1898, zavisi. Uglavnom se prijavljuješ za stipendiju i program u isto vreme, istom prijavom. Tako je bar sa većinom konkursa koje sam postovala, npr JoinEU-See-om. Opcija da ih tražiš odvojeno je malo veće cimanje tako da ti je bolje da ideš sa programima koji daju sve-odma'. 

U suprotnom, prvo nađeš program koji bi da studiraš a onda tražiš izvor finansiranja-to može biti na Funding for foreign students stranici na sajtu tog programa. Ili gledaš da li postoji nekakva saradnja sa tom zemljom/regijom i tvojom zemljom. Ako si iz Srbije, onda će ti Dositeja pokriti troškove života. Dakle, sve je to individualno, kreni polako pa ćeš videti. 

Dragana12, vezano za vannastavne aktivnosti, najbolje je da organizaciju biraš prema svojim interesovanjima, onome što se tebi sviđa da radiš- bio to rad sa klincima, stranim studentima, nešto kreativno, u organizaciji filmskih festivala ili čega god. Ja sam probala Aiesec, ali se nisam baš pronašla u toj priči. Previše fensera ekonomista za moj ukus :) Malo mi je fejk. 

Uroše, da znaš da ono što je tvoj kolega iz Kanade rekao really hit the spot. Baš sad razmišljam o konferencijama i da li je to sve vredno cimanja i da li bi mi pomoglo da dobijem doktorske- kad eto njega! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala svima na odgovorima, i zanima me jos nešto- u kom momentu ja obaveštavam moj fakultet o stipendiji, i mogu li oni da "odbiju" zahtev za razmenom? I iz vašeg iskustva, da li su vam pravili probleme prilikom priznavanja položenih ispita pravili problem? :)

P.S. Ni ja ne volim AISEC. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hm, svoj fakultet sam obavestila o stipendiji kada sam je dobila. Ali pre toga ćeš svakako morati da razgovaraš sa nekim od profesora da bi ti napisali pismo preporuke. Verujem da je to isto drugačije od fakulteta do fakulteta, kod mene se ne zna ko pije a ko plaća pa sam ja to zato tako radila. Kada dobiješ stipendiju i kada odabereš predmete onda rešavaš svoj status studenta (upis u narednu godinu, javiš se profesorima da ideš na razmenu i da nećeš prisustvovati predavanjima...) i potpisuješ ugovor o učenju. U svakom slučaju, ne bi ti bilo loše da se pre stipendije konsultuješ sa nekim iz kancelarije za međunarodnu saradnju, ili sa nekim koordinatorom za razmene na tvom faksu (ako postoji, zavisi od faksa do faksa). Bitno je da kreneš na vreme, jer svo to prikupljanje papira zna da se otegne. Prijave za neke programe su ti sada do početka februara pa bolje požuri :) 

Meni su oba puta pravili probleme sa priznavanjem ispita, zato je bitno da imaš ugovor o učenju - pisani dokument koji se potpiše i "garantuje" ti priznavanje ispita (opet zavisi od faksa do faksa). Moje iskustvo govori da ti je krajnje nebitno da li će ti priznati sve ili ne, jer svrha cele razmene, videćeš, nije samo štrebanje i šta će priznati kad se vratiš već sve ono ostalo što proživljavaš u tih 6 meseci/godinu dana.  flowers::

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vita nastavlja da bude car:

"Ozbiljno, glavna fora je da ne budeš jedan CV u gomili njih.

Pričao sam sa nekim profanima ovde u Kanadi i proces je generalno ovakav: studenti se prijave, negde na nekom sistemu ili serveru su okačeni sve aplikacije svih studenata, i onda oni svi imaju fazon mesec dana da pogledaju sve njih i kažu svojih X pikova. Ukoliko te nijedan profa nije izabrao da mu deluješ zanimljiv nećeš sigurno biti primljen.

Pošto su svi oni zauzeti, predpostavljam da ljudi idu i samo ovlaš bace pogled na CV, jureći šta si završio i da limaš neke publikacije. Publikacije su im bitne jer pokazuju da imaš potencijal za objavljivanje, a njima je ceo benefit postdiplomskih studenata da imaju nekoga ko može da radi istraživanja koja njima donose publikacije.

Zato kad odeš na konferenciju (ma čak i da ništa nisi objavio, samo platiš i odeš) možeš sa njima da pričaš i da kad budu gledali CVjeve ne budeš samo ime na papiru, nego lik da te se seti i da te odmah stavi ispred ostalih jer jbg, ukoliko si OK lik i ukoliko ste se zgotivili nema razloga da mu neki John Doe bude bolji, pogotovo ukoliko imaš objavu rada!

Gde ćeš upasti zavisi koliko je dobra konferencija, jer profani sa jakih škola idu na one bolje konferencije.

Ceo proces je ovakav.

Zanima te npr data mining (ovo je oblast koju ja znam, pa zato mogu da pišem o njoj). OK.

Prve 2 stvari: Ko su face u toj oblasti i koje su najbitnije konferencije u toj oblasti?. Iskopaš 5 glavnih likova iz te oblasti preko google scholara, nađeš im akademske homepage-ove i vidiš koje su konferencije u igri. Gledaš i čime se bave, da li je to ono što tebe interesuje. Npr neko je možda faca za privatnost podataka, ali tebe tako nešto ne zanima, onda ignorišeš njega i ideš dalje. Videćeš da se konferencije uglavnom vrte, npr za data mining, imaš par konferencija ali KDD je ubedljivo najjača. Takođe postoje i listinzi sa svim konferencijama u oblasti na npr netu, tako da nije teško naći.

E onda, najbitnij deo: gledaš kako god znaš i umeš da objaviš poster jer bilo šta drugo je izuzetno teško i zahteva da znaš tu oblast veoma dobro. E sad, ukoliko ti je mentor na osnovnim studijama isto okrenut objavljuvanju radova, vidiš sa njime da ti on pomogn i da možda objaviš kratak rad (5-6 strana) koji opisuje neki work in progress.

Objavio, neobjavio, sledeć je da uplatiš za konferenciju i odeš tamo sa ciljem da pričaš sa što više ljudi, Kad god upoznaš nekog svi te bombarduju sa "gde studiraš, ko ti je PhD supervisor?" Kad čuju da si sa osnovnih, svi će biti WOW, pa ovo ti je super prilika da vidiš gde ćeš ,bla bla...

Predavanja na konferencijama drže ili profani ili studenti (ili postdocovi, ali oni su isto neka verzija studenata). Kad drži neki profa koji deluje zanimljiv uradiš search na netu i vidiš ko je i šta, koliko ima citata, gde radi, vidiš mu listu zadnjih radova, samo skeniraš naslove da stekneš utisak čime se bavi. Onda postaviš pitanje samo da bi pitao (ko ga jebe što kažu da to nije lepo) i da bi se izdvojio iz okoline koja samo proverava mailove i uopšte ne prati lika koji predaje. Posle toga priđeš mu za govornicu, popričaš malo sa njime, i budeš u fazonu "e ja baš sad spremam da upišem doktorske, zanima me da li biste vi bili zaiteresovani da budete moj mentori i sl?".

Uradiš tako par puta, onda posle možeš da se cenjkaš za lovu. Npr ja nisam znao, čim sam bio primljen na SFU, odmah su mi poslali mail sa ponudom kolika mi je stipendija i jako direktno pitanje da li imam ponudu sa nekog drugog univerziteta i kolika je. Ja rekao da nije (jbg debil), da sam hteo da baš tu studiram.

Ovo što sam napisao je malo više okrenuto tehničkim studijama gde su konferencije glavna stvar, u društvenim naukama nisam siguran da li bi ovo upalilo jer su konferencije potpuno drugačije. Mada opet, čini mi se da bi mogao da odeš na nju (valjda mogu obični ljudi da se prijave) i isti princip primeniš, glavno je da upoznaš ljude koji će posle da otvaraju tvoj CV."

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vala baš! Meni je samo trebao ovakav jedan post da me baci u akciju :)

Inače, jedini problem bi mogao biti plaćanje tih "boljih" konferencija. Uroše, te stipendije Ministarstva pokrivaju troškove konferencija samo studentima doktorskih studija, pretpostavljam?

Dragana12, to sa razmenama je zeznuto jer usled cele gungule oko priznavanja ispita možeš da izgubiš godinu, znam dosta ljudi kojima se to desilo, pogotovo ako, ne daj bože, studiraš na kragujevačkom Univerzitetu, oni tu prednjače. Mada, izvagaj, nije ni gubljenje godine smak sveta. U svakom slučaju, vidim da je Luda specijalista, sve ti je oko razmene detaljno objasnila. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ova moja stipendija da, samo doktorske studente. To je redovna višegodišnja stipendija za istraživače na doktorskim studijama koju raspisuje Ministarstvo nauke Republike Srbije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kome triba koji savjet oko Erasmus stručne prakse, može mi se slobodno javit.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije spomenuto u tekstu: www.semesteratsea.org, moguće je dobiti stipendiju koja skoro u potpunosti pokriva program. Naime, ceo jedan semestar može da se provede učeći na brodu a usput se putuje oko sveta. Jedna fenomenalna stvar za koju na žalost nisam imala prilike da se prijavim... 

Evo na primer itinerer prolećnog semestra 2015: 

San Diego, CA, United States
Hilo, Hawaii, United States
Yokohama, Japan
Kobe, Japan
Shanghai, China 
Hong Kong, China 
Ho Chi Minh City, Việt Nam
Singapore, Singapore
Rangoon, Burma
Cochin, India
Port Louis, Mauritius 
Cape Town, South Africa
Walvis Bay, Namibia
Casablanca, Morocco
Southampton (London), England
 

:cry22:

Edited by Luda

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedan savet mog drugara Vite, doktoranda iz Kanade:

"Objaviš rad (poster, demo, šta god) na konferenciji dok si na osnovnim studijama i odeš na konferenciju gde su svi već postdiplomski studenti. Kad te profani izvale da još uvek nisi upisao PhD ili master, oči im se zasjaje od sreće."

Možda rizikujem da ispadnem glup, ali jel može neko da me detaljnije uputi u to šta ja kao undergraduate mogu da objavim (ja sam mislio da je odgovor - ništa). Pitam jer mislim da imam koga od profesora da cimam za to, a za koju godinu, i znanja  :spot:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možeš ti da objaviš rad i kao srednjoškolac ako si upoznat s istraživačkom metodologijom i retorikom. Napraviš eksperiment (ne mora to biti neznamšta), obradiš podatke, sve to spakuješ u odgovarajuću formu, pošalješ časopisu ili konferenciji, oni zatraže popravke, ti ispraviš, oni prihvate ili ne prihvate. Traje to, zamorno je, ali ne zahteva nobelovsku inteligenciju i kreativnost. Poznajem klince iz Petnice, talentovane i marljive al ne sad neznamkako genijalne, koji su objavljivali sasvim pristojne radove kao srednjoškolci. Svakako pristojnije od bilo kojeg od ovih stranačkih kvazidoktorata.

Naravno, mnogo je lakše ako imaš mentora koji će te uputiti u finese tog procesa. Moj savet bio bi da razgovaraš s tim profesorom i pitaš ga otvoreno kako bi mogao da se uključiš u istraživačke aktivnosti. Iz iskustva ti mogu reći da će se profesor vrlo verovatno obradovati: većina ovdašnjih studenata nezainteresovana je za bilo šta (osim kako da zarade što više para uz što manje napora) i kada se naiđe na studenta koji želi da se trudi, pa još da se trudi kao istraživač, i-haj, to je velika radost za profesora.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Divlji gradovi

  • Naši partneri

  • Najnoviji članci

    Mape: religije, biljke i bolesti

    Pored svoje očigledne svrhe i funkcije, geografske karte mogu biti mnogo toga: obrazovno-didaktička sredstva, naučni...

    Odžak, grad iz snova

    Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2020. ⁠— Postoji dosta izmišljenih i fiktivnih mjesta koja...

    Na motoru

    Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2020. ⁠— „Je l' mogu ja s dečkom na motoru u...

    Put na more

    Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2020. ⁠— Stari se morao naspavat, jer iza ponoći smo išli na...