Kontaktirao me je njihov novinar prosle nedelje... zamolio sam da ga mi, pre objavljivanja, posalje clanak da pogledam... obecao je da hoce. Sad, ostaje da cekamo...

Ne treba da zamolish, treba izricito da zahtevas!

inace nista od posla... secash se kako je onaj Nenad meni izdiktirao ceo tekst upravo zbog toga sto ste bili uporni i naporni.

Nego, slušajte šta mi se malopre desilo. Zazvonio mi je telefon, a sa druge strane je bio neki čovek koji je, gle, pročitao "onaj fenomenalan tekst u Politici o Klubu samostalnih putnika". Čovek je inače puno sam proputovao, uvek potpuno samostalno, i planira i ovog leta da putuje na taj način, i potpuno se oduševio idejom da postoji klub koji okuplja takve ljude.

Onda je pozvao uredništvo Politike, našao novinarku koja je pisala tekst, i zamolio za neki kontakt. I tako je došao do mog broja telefona, i siti smo se ispričali i dala sam mu link za sajt. Raspitivao se o putu u Mongoliju, i uopšte Aziju.

Iz ove priče vidimo da tekst nije bio o lekovima protiv dijareje, i da uopšte nije bio tako loš. Takodje vidimo da sledeći put treba da uvažite i moje mišljenje kad kažem da li je nešto dobro ili ne To što mi znamo mnogo više o sadržajima koji postoje na sajtu, ne znači da nekoliko rečenica o samoj ideji, koje de facto postoje u ovom tekstu, neće potpuno opčiniti nekoga ko nikada nije čuo da nešto slično postoji. Verovatno je deo o dijareji u takvom slučaju opažen kao nebitan propratni detalj. Zato, predlažem da se malo decentriramo prilikom čitanja tih tekstova, i pogledamo koliko oni informacija nose ne nama, nego nekome ko se prvi put sreće sa tom idejom. Ono u Blicu je promašaj (nadam se da će u novinama prestati da se pojavljuje sintagma "Lazareva devojka" kada se ja pominjem, nikada nisam ni želela da se pojavljujem ni u kakvim intervjuima ), ali ovo u Politici očigledno nije.

    Svaka čast čoveku koji je kroz tekst o dijareji uspeo da prodre do samostalnih putovanja, i koga nije mrzelo da zove redakciju da bi mu dali ono što je trebalo da mu daju u samom tekstu 

    Po meni, glavni nedostatak teksta u "Politici" nije ta nesretna dijareja (iako se, zaista, mogao napisati i bar hiljadu puta zanimljiviji članak) nego to što nisu stavili adresu sajta.

    Drugi nedostatak je, kao što već napisah, to što sam ja tamo sat vremena trunio nadugačko i naširoko o Klubu putnika i putovanjima itd, a okosnicu teksta u "Politici" čini stranica o bolestima i lekovima - koja u vreme intervjua nije čak ni postojala na sajtu, i koja tokom razgovora nije pomenuta.

    Moguće je da je novinarka izgubila beležnicu u koju je (pomno) zapisivala ceo razgovor, pa je onda otišla na sajt i videla na naslovnoj to o lekovima... a što je na naslovnoj, u tome je valjda i suština