Vrlo divlja Sonja

Nekoliko dana januara ove godine provela je na Azovskom moru, u napuštenoj ribarskoj kućici na Dolžanskoj padini. Stigla je autostopom, iz Moskve. Sa sobom je donela zmaja. Puštala je zmaja, odleteo je u more. Sonja je potrčala za njim, skvasila se, ispustila ranac. U rancu je bio mobilni -- pokvario se. Eh, kažem, kakva neprijatnost. „Nema veze“, smeši se Sonja, „Nije mi nešto mnogo potreban“. Kako je čudna. Pre nekoliko meseci, slučajno sam pročitao ovu njenu pesmu: a baš njoj se, od svih ostalih bogorodica,
čiji je sveti lik samo jedan
rodio ružnjikavi sin
ličio joj je na klicu krompira
nosila je sokne
priviđale su joj se crkve
zakopala je bebu u krompiru
baš na mestu, gde sam izgubila zvončić za biciklu
i otišla je niz krompirovo polje
kaljače su joj upadale u izbrazdanu zemlju
grančice stabala mrsile su joj se u maramu
ovde ne pamte događaje i brojeve
nikad ni za kim ne žale
niz crvenkaste uglove ikona
spušta se niska krvavih...

Pročitajte Vrlo divlja Sonja