Teško je odrediti osobine jedne cele nacije... No, ipak, kad sednete u voz pun Italijana, možete ustanoviti koja im je neka zajednička crta, a još ako popričate sa par njih...

Autor: Nenad Prodanović

Pročitajte ceo tekst

Jedna od malih putničkih anegdota koju verovatno nikad neću zaboraviti vezana je za Italijane i taj njihov... hm... mentalitet. Egipat, aerodrom, čekaonica puna Italijana... Dremam u stolici... I odjednom se razleže paklena vriska, dernjava, svi Italijani (muški, ženski, srednji, deca, starci itd) penju se na stolice (!) i na kraju samo nas nekoliko ne-Italijana ostajemo da sedimo, dok cela čekaonica, bar 50ak ljudi, stoji na stolicama, vrišti i uspaničeno gleda oko sebe.

Onda je jedan Arapin utrčao i metlom poterao miša napolje.

Odlicna zapazanja, vrlo duhoviti i slikoviti opisi. Koliko mi se cini, ima dosta potvrdjenih stereotipa.

Inace, nije samo Renesansa izum Italijana. Jos umetnickih i arhitektonskih pravaca ima korena u Italiji. Barok je poceo u Italiji, romanicka arhitektura je takodje ponos Italije. Meni nije jasno kako su oni, takvi kakvi su ista od toga uspeli da iznedre...

Umreh od smeha citajuci o Pankabestijama

Uzivam citajuci!

Italija, to je... preki pogled sagovornika kad narucis espresso popodne.

Odlican tekst, potvrdjuje sve moje predrasude o njima.

Izuzetno zabavan tekst!

Dobar tekst, a ismejah se za Lazarovu pricu o misu na egipatskom aerodromu.

Procitah i ovaj blog. Pa sta reci? Sjajno kao i uvek. Opisao si ih u dlaku. Narocito ono o coporu, to je milion posto tacno, kao i tajming za obroke. Uzivam citajuci.... i jedva cekam nastavke

Pozdravi za tebe i Gogu od mene i Ficka

da...strajkovi...dva puta sam bila u Italiji u razmaku od par godina i oba puta su strajkovali...prvi put autoprevoznici, a drugi put studenti...

bože, ali spot!!!

a blog je divan, informiše zabavlja i zazubice stvara!

klanjam vam se drage komšije.

Uglavnom se slazem s autorom teksata ali imam i neke primedbe:

1-kad se radi o dobijanju Permesso di soggiorno i dovodjenju clanova porodice u Italiju. Imigrant moze dobiti samo politicki azil(ako mu priznaju taj status).Ako stranac vec radi u Italiji i ima odgovarajuci stan(po zakonu) i godisnji prihod , moze traziti pridruzivanje clanova porodice(naravno da se sve proverava).

2-sto se tice domacih ljubimaca zakon je strog -u javni prevoz se mogu uneti(u odgovarajucim torbama-kavezima) samo ljubimci do 7 kg (a doga to sigurno nije).

Ima tu jos nekih ovlas datih podataka ali o tome ne bih sada.

Za Saru:

1. Daklem, u zadnjih par meseci smo obišli više kancelarija i šaltera i proučili više zakona o imigraciji nego bilo koji student u Italiji, tako da bismo o sistemu i zakonima mogli da pricamo posebno, ali to nismo uradili u ovom blogu, bice i toga kasnije. Nikakvi politicki azili nam nisu bili na pameti, ovde se radi o obicnom studiranju, a svako ko boravi u Italiji duze od 3 meseca mora da trazi nacionalnu vizu, a samim tim i permesso. Takodje, svako ko boravi duze od godinu dana, ima pravo da trazi porodicno spajanje, pa moze da dovede clanove svoje porodice, ukoliko prodje kroz straobalne peripetije italijanske administracije!

2. O strogosti zakona takodje ne bih bas pricao previse, ali sam potpuno siguran da je doga uletela u bus i sela ispred mene, a da se pri tome niko od Italijana, pa ni vozac, nije uopšte uzbudio...

Podaci su svakako dati ovlaš i tako će i ostati, jer ovaj post ne pretenduje na enciklopedijsku iscrpnost, već samo prikazuje naš lični utisak o Italijanima uopšte.

::PRICA JE BAS ZANIMLJIVA,JA UZIVAM DA CITAM KAKVI SU ITALIJANI.STVARNO SUPER PREZENTOVANO.

Italija je odlicna u svakom smislu te reci ... U svemu su naj , nebitno da li je to Napulj sa najvise djubreta na ulici , ili Rim sa najlepsim kulturnim i rimskim spomenicima, Palermo grad mafije itd, svakako ga treba videti ...