Interesantni sadrzaji u kalemegdanskom Donjem gradu

Pozdrav,

nedavno sam se susreo sa pitanjima gde povesti goste kada dodju u Beograd, pa sam odslusao silne predloge vezane za kafane i splavove, mol centre i slicno, i tek u nekim fragmentima su se pojavljivala i mesta za koja bih ja glasao. Primera radi Ada Ciganlija je danas jedan od najbolje sredjenih prirodnih ambijenata u Srbiji, pa iako se preplice stalno urbani i prirodni izgled, deluje da za sada imamo jos uvek solidno izbalansiranu granicu izmedju ta dva, iako smo permanentno u opasnosti da urbanom pricom eliminisemo prirodni ambijent na toj lokaciji. Ipak, sjajna je za preporuku kada neko zeli da obidje nesto lepo u Beogradu.

Sa druge strane, primera radi, Avala je tek sa obnovljenim tornjem i dobila ono zrno sadrzaja koji bi, osim samih prirodnih resursa, eventualno primamio posetioca da dodje jer je sve ostalo vec vise puta vidjeno, a da bi vredelo voznje kroz Jajince ili Beli Potok sto sve cesce ljude odbija od ove destinacije obzirom na tamosnje uslove saobracaja.

E negde izmedju njih, u mozda i trenutno najboljoj ravnotezi izmedju urbanog i prirode, nalazi se kalemegdanski prostor koji ja licno, kada ga posecujem, volim da vidim kao tri celine - Kalemegdan, Zooloski vrt i Donji grad. Sam Kalemegdan je predivna prica, ali vec za podeblju dlaku iskomercijalizovana i to me ponekad odbija od odlaska tamo. Zooloski vrt je jos jedan sjajan nacin da se utrosi nekoliko sati slobodnog vremena ali je kod njega konformizam uzeo najvisu cenu. Pored dosadasnjeg menjanja izgleda, trenutno su u toku radovi na modernizaciji nekoliko smestaja za zivotinje, pa je u trendu i postavljanje velikih zastakljenih "kaveza" koji bi ambijentalno pre pripadali Delta City-ju negoli dosadasnjoj koncepciji Zoo vrta. Sve to ima itekako svojih prednosti, ali po meni, jedina celina u kojoj jos urbani stav nije preuzeo apsolutnu dominaciju jeste Donji grad, bez Nebojsa kule i Amfiteatra.

U Donji grad je danas, posle nekoliko uspesnih pokusaja snazne komecijalizacije, ostao jedna oaza prirodnog i istorijskog, odlican primer da se jedan prostor moze otvoriti za javnost u svakom svom delicu, a da pritom ostane sacuvan njegov istorijski i prirodni resurs. Danas se u Donjem gradu moze naci stosta interesantnog a da to ne izazove utisak agresivne urbanizacije i komercijalizacije. Iako ulazak od strane zgrade Beka i tramvajske okretnice, sa sve Parking servisovim placem za odnesena vozila zaista nije neka dobrodoslica, vec po prolasku kroz prvu kapiju Donji grad pocinje da sija svojim punim sjajem. Stalna postavka srednjevekovnih opsadnih sprava rasporedjenih diskretno po prostranim zelenim povrsinama nudi odlican sadrzaj koji tiho popunjava vreme provedeno u setnji sirokim betonskim stazama koje vode pored Vojnicke kuhinje ili Kapije Karla VI. Ko god je vec bio u Donjem gradu, najverovatnije kao asocijaciju na ovaj prostor cuva u glavi tursko kupatilo i crkvu Svete Petke. To zapravo i jesu zastitni znaci, pored kule Nebojse, ovog parkovskog prostora, ali je ziva steta sto turski Hamam nije otvoren za javnost, ili bar okrecen i zasticen video nadzorom od novog nasrtaja vandala sa kolornim sprejevima.

Ipak, iznad samog Kupatila, danas je moguce videti i ostatke Mitropolitskog dvora, te je to jos jedan dodatni sadrzaj koji se moze videti tek neko krace vreme unazad. Ovi temelji deluju inspirativno u smislu razmisljanja o tome sta je sve ovaj prostor ugoscavao vekovima iza nas.

Konacno, sada vec tradicionalno, na ovim zelenim povrsinama se trenira i igra i Ragbi, kod nas vrlo redak sport, vezan uglavnom za Adu Ciganliju i Donji grad, pa se i ovi momci sudareni oko jajaste lopte, mogu smatrati delom Donjogradskog folklora, odnosno njegovim integralnim sadrzajem. Zanimljiv je i pristup resavanju nekadasnje problematike parkiranja po obodima ovog prostora. To je reseno malim drvenim stubicima koji se savrseno uklapaju u prirodan ambijent, ali i pristup motociklima je ogranicen drenaznim sancem koji vodi izmedju saobracajnice i parka citavom duzinom o moguce ga je preci samo na prelaznom mosticu.

Sve u svemu, Donji grad je interesantan predlog za provesti deo dana, posebno u jesen kada su dani kratki, a lepo vreme ume da iznenadi i zahteva improvizaciju te treba brzo pohoditi neku prirodu nadohvat ruke. Sa druge strane, iako ne tako atraktivno kao druge turisticke destinacije dvomilionskog grada, ovo mesto je zasigurno jedno od onih koji bi turisti trebali obici, a njihovi domacini ih povesti tamo na nekoliko casova bezbrizne setnje, razgovora i nesto diskretnih ali ne manje atraktivnih sadrzaja.