marica

Da, ni ja ne volim da me vode… Ali u poslednje vreme sam više puta napravila kompromis. Svaki put zato što bih da u 2 nedelje odmora ili manje da iskusim nešto što ne može da stane u 2 nedelje odmora. Ako želiš da iskusiš istinski nomadski život, moraš da radiš stvari kao nomad, a to podrazumeva određeni doživljaj vremena i prostora koji je suprotan onom u kojem ja živim i u kojem želim da ostanem da živim . Uostalom kao što je Snežana biciklarila po Gobiju. Ona je to radila samostalno. Kad imaš vremena da se štošta videti i naći samostalno i dalje. Ali vreme, VREME… Lepo kažu ljudi, ne može i jare i pare. Zaboravih da napišem, pred put sam baš imala neke zablude o nomadskom životu lokalaca. Zamišljala sam da ih većina živi u gerovima cele godine i da gerove seljakaju na mnogo dalje razdaljine. Sve porodice sa kojima sam pričala zapravo žive drugačije. Uglavnom su leti na tim ispašama, zimi su zapravo u selima/gradovima, a stoka im je u ambarima. Čak i ako su u geru cele godine, zimsko i letnje mesto im je blizu. A čak su i deca tih staraca što su u gerovima stalno, na fakultetima i školama po gradu. I kao i svuda nije da su ludi da se vraćaju životu roditelja. I verujem da se ova transformacija ubrzala u poslednjih 20tak godina. Daj im još 10-20 godina i njihova već pusta ruralna sredina će da nestane. Svi će živeti u apartmanima i s nostalgijom pričati o nomadskom životu.

The blue sky hotel, to je baš kod glavnog trga. Ne bih preporučila. Inače, ja sam to bukirala, kao da se naspavam i naodmaram pred let u SG. Kao i obično, u takvim hotelčinama, ventilacija je prebučna i naspavala se def nisam. Ja sam to bukirala na dan kad smo u hotel ušli, jer ponuda nije više bila neka na AirBnBu i Booking-u oko te lokacije. Nisam do zadnjeg momenta znala koliko ćemo ostati u Terež NPu. Sva sreća pa imam neke silne popuste, inače bi bilo totalno bacanje para. Ali, sećam se da sam gledala mesec-dva pred put i da je zapravo ponuda na AirBnBu bila baš dobra. Tako da proveri apartmane, deluju OK i cene su skroz bile korektne.

Da, zapad je kamena pustara sa zelenim oazama duž reka i oko jezera. Predeo je vrlo egzotičan, ali surov, siv i suv. Mongolija se ubrzano razvija. Ja sam pred put čitala blogove ljudi koji su tamo živeli pre manje od 10 god i na osnovu toga stekla sliku koja nije imala mnogo veze sa sadašnjom stvarnošću. Vlasnik B&B u Hovdu, koji nam je pomogao oko organizacije mi je rekao da je on došao pre 10tak godina i tada nije mogao ništa da iznajmi za stanovanje u Hovdu. Danas zgrade niču na sve strane. U UB-u da ne pričamo. Mogu samo da zamislim kako je Mongolija izgledala kad si je ti posetio. To je sad več 20god. Terež isto, to je sad bukvalno Zlatibor. Lokalci i dalje uglavnom misle da ti za sve treba vodič koji će da ti kuva, prevodi, pokazuje okolo itd. To pokazuje i aplikacija za vizu u kojoj te i dalje uredno pitaju za pozivno pismo od agencije. U konzulatu u Singapuru, rekoše mi da to ostavim prazno, ali eto u formularu i dalje toga ima. Što je za centralni deo sa sada dostupnim informacijama daleko od istine, tj. Niti je divlje preterano, niti ti trebaju agencije. Te s toga, da, kao i za sve ostalo, uz konja će ti dati i vodiča. S tim da imaj u vidu, taj vodič zna i vodiće te u krugu od najviše par stotina kilometara. Ako i toliko. Moja drugarica je bila u u nekom NPu 4-5 dana sa vodičem, bez prevodioca i pojma nije imala ni kad će i šta će jesti, ni gde će spavati, ni šta tačno radi, ni gde tačno ide. Njoj se to činilo kao sjajna avantura, mene iskreno užasava. Te je meni bilo bitno da uvek imam prevodioca. Konji se ne dohranjuju leti, pasu gde stignu. To jest, gde staneš. Vodu piju opet gde stignu, kao uostalom i ljudi. Tekuće vode su i dalje zaprepašćujuće čiste. Te praktikalije oko opreme i generalno jahanja se relativno brzo savladaju. Kad ide vodič sa tobom, oni to sve obavljaju umesto tebe. Svaki konj ima drugačiju narav i postoji neko vreme privikavanja. Prvi konj kojeg sam ja jahala je bio baš divlji i svojeglav. Trebalo mi je 2-3 dana da ga ”ukrotim”. S poslednjim sam praktično od prvog trenutka galopirala i manevrisala bez problema. Ali isto tako, prvom konju se izvukao ekser iz potkovice i sav se raskrvario. Ja sigurno ne bih sama znala šta da radim sa njim i kako to da rešim. Definitivno je previše tu stvari koje bi potencijalno mogle da budu problem. Cena zavisi kako to organizuješ. Ako odeš u neki ger i s njima direktno ugovaraš njihove konje to je naravno najjeftinije. Ja sam uvek nalazila posrednika/prevodioca koji je za mene ugovarao stvari. A oni se onda naravno u sve ugrade i to na kraju uopšte nije realna cena. Generalno sam imala utisak da sve previše plaćam. Jer htela, ne htela oni mi na kraju uvek ponude više nego što sam ja htela/zamislila, što i više košta. Često mi je na kraju, tako bilo lakše, ali je sve to imalo cenu. Npr. ja sam htela da mi lik nađe konje za Terež, a to se pretvorilo u dva danja jahanja, s kampovanje, prevodiocem, kuvaricom, celom logistikom oko toga da nama sve to bude udobno i ne razmišljamo ni o čemu. Tako da mislim da ti moje iskustvo s cenama tu malo može pomoći . :)

Ajd malo da osvežimo ovu temu. Upravo sam se vratila iz Mongolije. Putovalo nas komada 2, na 15 dana. Sve je krenulo kao ideja da se obiđe Gobi, ali na kraju smo Gobi zaobišli i posetili zapad Mongolije i nacionalni park blizu Ulan Batora. Uglavnom smo jahali konje i oko toga organizovali ovo putovanje. Inače, ne jašemo konje i to nije bio nikakav problem. Od nadmudrivanja s prvim konjem (od ukupno 3 koja su me na svojim leđima nosila) do galopa sa poslednjim trebalo mi je ukupno 6 jahačkih dana. Na zapad smo leteli avionom iz Ulan Batora, ali svi ti glavni gradovi provincija su povezani i autobusima. Voze klasični autobusi i VIP koji imaju šira sedišta koja se mogu transformisati u (skoro) krevet. Razdaljine su ogromne, nama se na prevoz nije gubilo vreme pa smo leteli. Nekoliko je aerodroma na zapadu, ali jedino smo našli karte za Hovd, glavni grad istoimene provincije pa smo putovanje organizovali oko njega. Karte su kupovane početkom juna za početak jula, a u julu je Nadam njihov ogroman festival, turista je više nego obično i trebalo je bukirati mnogo ranije. Nadam je festival sa streljaštvom, konjskim trkama i rvanjem. Organizuju ga sve provincije, ali je najveći u Ulan Batoru. Nas nije interesovala poseta istom. Mislila sam ako ga uhvatimo u Hovdu super dodatak, ako ne i nije neka šteta. Na zapadu Mongolije je bila neka pandemija, neka bolest goveda pa su to otkazali na kraju, ali u UB je održan. Zbog ove pandemije su na kraju ograničili i kretanje po celoj Bajan-Ulgij oblasti, što je imalo uticaja na sve koji su išli na Altaj. Treba dodati da su Korejci otkrili Mongoliju i ludi su za istom, te su leta postala gužvava zbog silnog priliva korejskih turista. To utiče na poboljšanje infrastrukture i porasta lakoće posete centralnih delova Mongolije, ali ako planirate osamljeničko, pustarsko iskustvo, izbegavajte leto za centralni deo. Bajan-Ulgij je zbog Altaja gužvaviji nego ranije, ali druge zapadne, severne provincije su i dalje prilično praznjikave. Sem te glavne magistrale koja spaja glavne gradove provincija, koja je moderna i besprekorna, svi putevi na zapadu su off-road i uopšte nije šala voziti po njima. Iz nekog razloga, i dalje je jeftinije rentirati vozača sa autom nego sam auto. Ali iskreno, po tom terenu, sem ako čovek nema iskustva, nije ni lako, niti bezbedno voziti. Za centralni deo je OK, veliki je promet, čak i ako se zaglavite neko će naići da vas izvuče. Naš odmor je bio podeljen na 3 dela: Bili smo par dana na obroncima Altaja, par dana u Munkh Khairkhan NP-u i par dana u Terelj NP-u. Terelj NP je baš blizu UB-a, super je konekcija, gomila smeštaja je na bukingu, sve se može lako organizovati i samostalno, bez agencija. Moj savet je da birate gerove što dalje od centra NPa gde je smeštena većina gerova jer to mi liči na Zlatibor. Previše je ljudi. Ili jednostavno, iznajmite kola, ne treba vam čak ni terenac i vozite gde hoćete, postavite šator gde hoćete, lunjate slobodnim stilom gde vam volja. Što se jahanja tiče tu je malo problematičnije. Leti je previše jahača i onda vam daju loše konje (nenaviknute na jahanje, lenje, matore) i katastrofalna sedla jer ono što valja su već nekom iznajmili. Ali jahati po tim zelenim valovitim livadama, i galop na konju.... ah, nadrealno iskustvo. Obronke Altaja i Munkh Khairkhan NP smo organizovali preko agencije. Zapravo preko BiB-a u kom smo odseli u Hovdu. Možda bi za Munkh Khairkhan NP i uspeli da nađemo nešto online jer to je ipak drugi najviši vrh Mongolije, bilo je i turista i turističkih gerova, ali iskreno nisam ni proveravala, lik me je kupio dok smo četovali o ovom Altai delu. Jer, ta mesta koja mi je spominjao nigde nisam mogla da nađem. I Mongolci s kojima sam pričala i kojima sam kasnije pokazivala na mapi gde smo bili, bili su baš začuđeni izborom lokacija. Meni je to na neki način bio vrhunac odmora jer sem troje Mongolaca koji su s nama bili nikog nismo sreli tih dana. Za tako neke stvari, neophodno je naći nekog da vas vodi ako imate ograničen odmor. Ako vreme nije problem, sve se da organizovati na licu mesta. U svakom slučaju, ako još uvek maštate o pustarama bez ljudi idite na zapad. I uvek sve organizujte u glavnom gradu te provincije. Jeftinije je i lakše je. U glavnom gradu smo proveli 2 dana i baš me prijatno iznenadio. Verovatno ponajviše mozaicima, širokim trgovima i starim ruskim građevinskim momentima. Dosta je i zelen grad. Lepo je vreme bilo za nasumične šetnje. Onako sumarum, odmor u Mongoliji mi je bio fenomenalan i rado bih se u zemlju vratila. Bilo bi super kada vremenski ne bih bila ograničena sledeći put pa da mogu natenane da je istražujem. Ali čak i ovako je bilo fenomenalno. Ostavljam linkove na mom sajtu sa fotkama da malo steknete utisak kako je sve to izgledalo. ALTAI https://marica.org/?p=22102 MUNKHAIRKHAN https://marica.org/?p=22310 KHOVD https://marica.org/?p=22292 GORKHI TERELJ https://marica.org/?p=22251 ULAANBAATAR https://marica.org/?p=22514

Treba uvek imati na umu da turizam, globalno postaje jedna od najjačih industrija. Samim tim trebaju joj promoteri, marketing i ostalo što proizvodi ove turiste biznismene, koje ti zoveš manekenima. Mnogi to rade jer im je to jedini način da putuju, Putovanje je putovanje, čin promene lokacije, bez obzira kako ga pojedinac vrši ili doživljava. Ljudi imaju različite preferencije, motive, porive. Nadi one koji imaju iste afinitete kao ti i uživaj u razmeni iskustava s putovanja sa njima. A ove druge pusti da rade svoj posao i mani se analiziranja (da ne kažem osuđivanja) drugačijih. Jedna od prvih lekcija koju čovek (treba da) nauči na putu je da nas ima raznih i da je u tome lepota ovog sveta, zaboravi na vs. fokusiraj se na i. Dovoljno je i destinacija i online prostora za sve.

Što sa prijavom? Sad se prijavljuje? Jel postala toliko popularna da su gužve, ili? Pa ceo taj deo Turske je jedan veliki arheološki muzej na otvorenom. Ako te to interesuje i oko toga organizuješ vreme koje ne ležiš na plaži, baš svašta ima da se vidi. Dolomuši su povezivali dosta dobro sva ta sela čak i van sezone. Mi smo bili nevozači, što nismo prepešačili s rančevima, izvozali smo se dolomušima i nisam osetila neki nedostatak nemamo kola.

Kalekoy i Ucagiz, pored Kasa meni omiljena mesta u kojima smo bili na putu Likije. Mi smo bili kraj oktobra, Turci su mislili da smo lokalci (svi su nam se inicijalno obraćali na turskom, pa se silno iznenađivali što to nismo). Svi su bili preljubazni, ali kraj sezone nema gužve, jurnjave i stresa. Mogu da zamislim da je totalno drugačije u jeku sezone. Btw. u jednom momentu nas je obalska straža (stacionirana u Kasu) ”spašavala”. Spasili nas, naranili, napojili, našli nam smeštaj u Kasu i svi odreda izljubili na rastanku 🤣 Od tad mi se Turska visoko kotira na listi omiljenih destinacija. 🥰 Mi smo inače išli sa šatorima od sela do sela po Likijinom putu, a šator smo postavljali gdegod nam se ćefne, nismo ostajali u kampovima. Ali opet nije bila sezona.

A jel ti da račun za 2200? Mislim, jel to zvanično 200 bht dodatka za brži prolaz ili je to korumpirani službenik? Ako je to samo neki korumpirani službenik, ne možeš baš da se osloniš na takve stvari ako si u frci sa presedanjem. Otkud znaš na koga ćeš naleteti. A i tih 200 bht može onda random da postane 2000.

Hoće! Hvala! Postovi su baš praktični. A i vizuelno daju dobar uvid u to šta nekoga čeka na stazi.

Izuzetno interesantno. 🙂 Moj tata je imao tendenciju da kad priča, očekuje od sagovornika da ovaj već ima tj. razume kontekst. Razgovor sa njim je uglavnom podsećao na ovaj o vremenu ručka u subotu. Ja sam to nasledila od njega, ali odrastajući u porodici gde sam često služila kao prevodilac između tate i ostatka, istrenirala sam sebe da opširnije pričam. I sad razmišljam kako li izgleda kineska verzija mog tate, tj. da li bi tako nešto uopšte bilo moguće? Da li u jednom takvom jeziku, ima dodatnog mesta za skraćivanje rečenica?

Ako je razmak između letova manji od 12h i ne izlaziš sa aerodroma, tj ostaješ u tranzitnoj zoni, onda ti ne treba tranzitna viza. Ako izlaziš sa aerodroma treba ti viza. Ja nisam putovala na Tajland u skorije vreme pa ne znam, ali ako je situacija kao na indonežanskim aerodromima ti redovi za VOA na popularnim destinacijama baš znaju da se otegnu. Verovatno ćeš brže proći kontrole sa elektronskom, a i možeš da ih obezbediš ranije pa je manji stres na aerodromu. Meni je logično da ti VOA trebaju dve. Čak i ako npr. razmak između letova 10dana, jer su one vezane za sam ulazak u zemlju, nisu multientry. Za ove eVize ne znam da li postoji multientry, logično je da da, ali možda zavisi od pasoša i mesta apliciranja. Najjednostavnije ti je da probaš online, pa vidiš da li ima opcije za multientry. A možda je i neko s forume aplicirao skoro pa ima informaciju.

Držim fige da održiš tempo! Ubavila sam te u svoj feed tracker, tako da mi sad objave redovno stižu. Nema puno postova o hikingu ni ovde na forumu, ni generalno na blogovima/sajtovima (na srpskom), pa mi je zato ovo dodatno interesantno. I sama preferiram takav tip odmora, doduše višednevne sa šatorom . Ali svakako je super što spominješ imena parkova, da steknem utisak o generalnoj situaciji. Via Transilvanicu baš dugo vremena merkam, kao i Balkanske vrhove. Ali kad god dođem do Srbije (odakle ću kao skoknuti do tamo) zatrpaju me obaveze u Beogradu. Nikako da isplaniram to kao godišnji odmor i odvojim vreme za to. Šokirao me je broj medveda, tj. i taj podatak da imaju alarme, nisam imala pojma da je toliko ozbiljno. Po Japanu (gde često hajkujemo) ih ima dosta, mada mi nijednog nismo sreli. I ne napadaju ljude, tako da me ovo baš iznenadilo.

Super je ovo! Hvala!

Nisi pogrešila, u SG sam. Koliko dugo si mislila da ostaneš u Singapuru? I u kom periodu si u Maleziji/Singapuru? Taipusam pada 1. Feb sledeće godine, a to se i u KL i SGu slavi i jako je interesantno za videti. U KL-u verovatno impozantnije jer nema restrikcija koje postoje u SG-u. Kineska NG, pada 17 Feb i ako već dolaziš u SG, a u tom periodu si u kraju, gledaj da tad budeš u Singapuru. Ovde ipak ima više Kineza, impozantnije je. Što se samog SGa tiče, zavisi koliko dugo ostaješ. I naravno kakve su ti preferencije. Postoje kineska, indijska i arapska četvrt i lepo je malo se promuvati okolo po njima. Obići hramove, ako te interesuju takve stvari. Za malo autentičniji lokalni vajb možda su bolja naselja oko Tiong Bahru, Joo Chiat - East Coast Road, i sl. Botanička bašta je jako lepa. Gardens by the bay je isto izuzetan park. U okviru tog parka ima dva ogromna staklenika (parkovi u parku), koji su baš impozantni. Ja doduše preferiram East Coast park jer mi je u komšiluku i nije turističko mesto. On je dug 20km, ali recimo potez od B3 do E2 je nešto što ja najčešće prelazim. Ako imaš vremena/volje MacRitchie Reservoir je super za šetnju. Ima kružna staza, oko 10tak km kojom manje-više obiđeš ceo park. Ali super je iskustvo jer ćeš sigurno naleteti na makaki majmune, varane, ptice, kornjače, itd… SG Biennale je u toku i traje do kraja marta, te eto prilike i da uživaš u savremenoj umetnosti https://singaporebiennale.org/ Ja sam na svom blogu dosta pisala o SGu, pa možda nađeš nešto i tamo interesantno: https://marica.org/?destination-item=singapore Eto ukratko za sad ovoliko.Pitaj ako te još specifično nešto interesuje. A možemo svakako da se dogovaramo za neko gledanje ako budem u SGu kad budeš ovde.

Skromno! Jel ti ono beše živiš u Srbiji? Šalu na stranu (nisam mogla da odolim 🤣), ja od drame sa njihovim konzulatom u Singapuru kad su tek uveli eVize i propalih avionskih karata, odbijam da putujem tamo. Tako da totalno razumem frustraciju. A kako će biti druga dva meseca? Kako je inače s turističkom sezonom trenutno tamo? Jel uticalo to na posetu turista?