Into The Wild

19 posts in this topic

Elefteros je nedavno u jednoj temi napisao kako ga je ovaj film naveo na razmišljanje, pa me je to inspirisalo da pokrenem posebnu temu o ovom filmu - koji je većina vas verovatno gledala. Ako malo prelistate profile na Couchsurfingu, primetićete da postoji ogroman broj ljudi koji su napisali da vole film "Into the Wild". Već sam u par navrata pisao o tome zbog čega se meni ne dopada, ali mogu da ponovim osnovne crte. Rado bih čuo svako mišljenje, bilo ono za ili protiv filma.

Mnogi putnici koje sam sreo, iz najrazličitijih krajeva (uglavnom zapadnog) sveta, oduševljeni su ovim filmom jer on za njih simboliše odbacivanje materijalizma, potragu za slobodom, napuštanje pacovske trke za novcem i uspehom, pobunu protiv sistema. Mnoge putnike taj film je inspirisao da počnu da putuju, da stopiraju, da daju otkaz u firmi u kojoj rade i da žive slobodno i nesputano. Into the Wild je postao, na neki način, ikonični film putničke supkulture, filmski katihizis oslobođenog putnika koji je stresao sa sebe sindžire kapitalizma i, uprkos izgledima na briljantnu budućnost unutar sistema, odlučio da se protiv tog sistema pobuni tako što će otići iz njega. Tako većina ljudi tumači ovaj film.

Međutim, nekoliko puta sam čuo i mišljenje da je taj film zapravo kritika tog ispraznog eskapizma, te romantične ideje da se odlaskom išta može rešiti. Jer, na kraju krajeva, glavni junak ipak umire od gladi u nekakvoj kolibi na Aljasci, zato što je bio toliko glup da nepripremljen ode u divljinu. Zagovornici ovog mišljenja to argumentuju ovako: da je autor želeo da napravi hvalospev romantičnom begu od odgovornosti, on bi film završio hepiendom, taj bi beg bio uspešan. Protagonista bi naposletku doživeo nekakvu radosnu epifaniju i pokazalo bi se da je dobro postupio što je krenuo na to svoje putovanje - a umesto toga, on skončava kao budala, bez ikakvog smisla i koristi za sebe i za druge (osim te koristi što je svet oslobodio svog prisustva).

Sećam se da sam jednom pričao sa drugarom o filmu Rane. Bilo je to pre mnogo godina. On mi je rekao, slušaj, ljudi ne kontaju da su Rane kritika, taj film služi da pokaže koliko je takav život žalostan i strašan, koliko je glup i besmislen. Reko, možda je stvarno tako, možda je film tome trebalo da služi, ali koliko ja vidim, film je shvaćen kao hvalospev tom načinu života i sistemu vrednosti, klinci ga citiraju i tetoviraju se i maštaju o tome da nekako nabave pištolj. 

Da li je Into the Wild kritika ili hvalospev? Ili nešto treće? Jedno je sigurno: ljudi koji se lože na ovaj film - a kojih nažalost ima poprilično - svakako ga ne doživljavaju kao kritiku. Ljudi koji daju otkaz i odlaze na veliko putovanje inspirisani ovim filmom takođe ga ne vide kao kritiku. A ni svi oni koji su na Couchsurfingu napisali da im je to omiljeni film nisu baš nešto kritički nastrojeni. Šta je autor (knjige ili filma, ne znam, knjigu nisam čitao) zapravo hteo da nam kaže? Ako je hteo da oslika ispraznost i besmisao eskapizma i nemogućnost rešavanja egzistencijalnog pitanja na taj način, zašto je napravio film koji upravo navlači tolike ljude na taj eskapizam? Ako je hteo da napravi uputstvo za traženje lične slobode i sreće, zašto je ubio glavnog junaka jednom tako banalnom, budalastom smrću?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Što sam više razmišljao o tom filmu nakon što sam ga odgledao, a to je bilo davno, sve me više nervirao. Zaista, koliko glup moraš biti da umreš tako? Šta je romantično u skapavanju od gladi? Da zanemarimo što je odbio ponudu iskusnog lovca sa Aljaske da mu da dodatnu opremu jer to što je nosio nije dovoljno, kao i to da se tri godine nije javio roditeljima i sestri koje je navodno voleo. Čak su unajmili i privatnog detektiva da ga traži, jer nisu imali blage veze šta mu se desilo. Lože se na njegovu duboku filozofiju i altruizam, a čovek ne ume da se javi ni onima najbližim koje tvrdi da voli i koji vole njega. Znam, ne vidi se to u filmu, ali mogu se iskopati i originalni članci i intervjui aktera, pošto je film zasnovan na istinitom događaju. Sebičluk, ispraznost i nepromišljenost, upakovani u mirišljavo pakovanje.

Što je najgore, taj film ima posledice. Redovno njegovi wannabe klonovi pokušavaju da odrade istu stvar, a autobus je posao tačka hodočašća (eeeej?!), pa moraju da ih spašavaju lovci. Pazite samo naslov "Alaskans tired of rescuing 'pilgrims' in the wild". Guardian je nedavno objavio dobar članak na ovu temu, preporučujem: http://www.theguardian.com/world/2014/jan/18/alaska-into-the-wild-chris-mccandless-bus-mystic-hiker

Share this post


Link to post
Share on other sites

Verovatno vam je jasno da je taj film napravljen po istinitoj prici, tj. taj covek je zaista otisao od kuce, radio neko vreme na farmi da sakupi novac, otisao na Aljasku i zaista je umro od gladi. Mozda jeste bio debil, ali imao je samo 20-21 godina i ocigledno nije znao kako da se snadje, nije imao dovoljno iskustva. Mozda postoji nesto simbolicno u svemu tome ali na kraju krajeva mozemo film shvatiti i samo kao biografiju jednog coveka.

Ako cemo bas da trazimo dublju sustinu, junak stvarno umire ali njegova dusa biva spasena u trenutku kada u svoj dnevnik napise ono "iskustva su najlepsa kada se dele" (taj deo se desi nakon sto postane ocigledno da ce umreti). Po meni, tokom celog filma on pripoveda o slobodi, individualizmu, kako sve moras podrediti svojim snovima itd. a na kraju skonta da je pogresio i mislim da je to poenta celog filma.

Share this post


Link to post
Share on other sites

   Ukratko, bez mučenika nema dobre religije  smartass

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa ne mislim da je on morao da umre, mozda je to bio samo omaz stvarnom dogadjaju. Mislim da je poenta bila u tome sto se na kraju promenio :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Најбољи култи"on the road" филм http://www.imdb.com/title/tt0064276/. нема даље и тачка ! ! !Врхунска глумачка екипа, музика, прича, сигуран сам да генерације којима је"Into the wild" да кажем"отворио очи"не би разумеле овај најбољи култни филм свих времена.Какав најбољи, вређам са речју најбољи, као још један у низу најбољих филмова, глупа реч, не, култни, генијални, једноставан, уникатан, вечан јер све после Easy rider тешка копија и глупост, потпуни неуспех.Литература обавезна!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni se svidio film. Kako je rađen prema istinitom događaju imam osjećaj da redateljev pokušaj da film bude što realniji je uspješan. Dakle, kroz cijeli film se provlači nezadovoljstvo glavnog lika sa svijetom, pritisak koji je nametnut od strane roditelja i društva  i želja da se pobjegne od tog načina života jer ga ne može više podnijeti. Tu se s jedne strane može primijetiti nezrelost protagonista (što je i logično, dečko je imao oko 20 godina, tako nešto) ali kad pogledaš realno stanje stvari većina mladih „bježi“ od tog pritiska na druge načine, poput alkohola, droge, seksa itd., tako da ovaj njegov „bijeg“ nije ništa čudno jedino što je on doslovno pobjegao od svijeta zauvijek, a ne samo za vikend kako većina to čini :)Po meni on je smatrao da ako pobjegne od društva da će mu to riješiti sve probleme i da će biti sretan, ali to jednostavno nije tako, jer koliko god bilo tiho oko tebe, u tebi (tvojoj glavi) može biti cirkus (Do not try and bend the spoon. That's impossible). Što se tiče kraja filma, opet mi se čini realan jer mi se čini da nije pretjerano uljepšavan, odnosno umro je u agoniji jer se zajebo u izboru bilja i to je to (ukoliko se naravno to uistinu i desilo). Jedino što je možda pretjerano na kraju je to da je umro prosvijetljen ali i to je moguće jer prema dosta knjiga (ponajviše istočnjačke kulture) upravo pred smrt čovjek postane prosvijetljen i shvati su radost i sreću življenja.

Što se tiče ljudi koji su napravili kult od toga filma, to me uopće ne čudi. Ljudi jednostavno vole se poistovjetiti s drugim ljudima (religije, sport itd). U ovom slučaju se poistovjećuju s time da se ne poistovjećuju s nikime :) U svakom slučaju ekstremizam u ničemu u većini slučajeva nije dobar.

Što se tiče samog lika meni se ne sviđa to što je apsolutno izbjegavao to da nazove roditelje i ustvari barem troje ljudi je zbog njega patilo više godina (dok nisu saznali da je umro, onda su barem imali neki mir) ali mi je bilo interesantno to što je on u tih 2/3 godine zbilja živio kako je htio i što možda i takav život ima više smisla neko 70+ godina životariti po društvenim normama, raditi posao koji ne voliš samo da dočekaš penziju, na kojem dnevno provedeš 8-12 sati a ostatak vremena budeš zatrovan smećem s televizije i jedini „spas“ su ti dva tjedna godišnje, koje više niti ne možeš provesti na moru jer su ti smanjili plaću, a troškove života povećali i onda se tješiš time da možeš biti sretan kako imaš posao....

Dugačak tekst, vjerojatno i predugačak iako mi se čini da bih mogao još pisati ali bolje ne :)

Pozdrav

Edited by ironm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Malo se kasno nadovezujem na ovu temu,ali zelim da kazem da mnogo volim ovaj film iz vise razloga. Uvek sam se divila udaljenim predelima i zelela da putujem, ali nikada nisam smogla hrabrosti da krenem sama bilo gde. Ovaj film se pojavio u pravom trenutku za mene jer sam bila kao i on na nekoj vrsti raskrsca kada zavrsavas sa faksom i treba da juris posao i pitas se da li je

uspeh u zivotu raditi kao rob za vise i vise novca i okruzivati se sve skupljim materijalnim stvarima kao da ce ti one doneti srecu ili mozes uzivati u sitnicama koje se ne mogu kupiti novcem"... (joy of life)it's in everything, it's in anything we can experience. People just need to change the way they look at the things... ). I meni na CS profilu stoji da mi je ovo omiljeni film jer me je pokrenuo, pokrenuo je moje razmisljanje, i moja putovanja jer sam gledajuci njega shvatila da neki put moras otici da bi pronasao sebe, da u konstantnoj sigurnosti pocinjes polako da trulis “So many people live within unhappy circumstances and yet will not take the initiative to change their situation because they are conditioned to a life of security, conformity, and conservatism, all of which may appear to give one peace of mind, but in reality nothing is more dangerous to the adventurous spirit within a man than a secure future. The very basic core of a man’s living spirit is his passion for adventure. The joy of life comes from our encounters with new experiences, and hence there is no greater joy than to have an endlessly changing horizon, for each day to have a new and different sun.” ... i sl. Mada kao sto napisah na pocetku to je neka vrsta raskrca gde nisi potpuno cistog uma, glupost je krenuti u sumu bez osnovne alatke za odbranu, sreca te je usput sreo tog lika sto mu je dao pusku inace ne bi ni toliko ziveo . Ne bih film nazvala ni kritikom ni hvalospevom vec pricom o njegovom zivotu iz koje mozes nauciti i dobre i lose strane njegovog putovanja, da nije imao toliko snazan i cvrst cilj nikada ne bi video sve sto jeste i ne bi upoznao sve te neverovatne ljude, a opet da je vise planirao ne bi umro na takav nacin... film je mnogo poucan

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je jako drago što sam ja ovaj film, koji inače volim, otkrio knjigu "Valden" od Henri Dejvid Toroa, koju glavni lik čita, i citira u jednoj sceni. Ima je kod nas u izdanju Srpske književne zadruge, i jako se obradovah kad je nađoh u biblioteci fakulteta. Čini mi se da sam i jedini koji je uzimao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko se sećam knjige, autor je krenuo u rekonstrukciju celog događaja oduševljen i zgrožen istovremeno zbog sudbine koja je junaka zadesila. Knjiga je inače odrađena osrednje, kao zbir polureportaža i istraga i pokušaja rekonstrukcije. Imam je negde u pdf-u a i može se skinuti na netu ako neko želi da pročita.

Film je radio Šon Pek koji je inače veliki ljubitelj planinarenja i fotografije i, koliko sam mogla da primetim, njemu su kadrovi prirode i oda prirodnom načinu života bili najvažniji. 

Sve u svemu, čini mi se da su i autor knjige i režiser želeli samo da rekonstruišu istinit i prilično neuobičajen poduhvat (pisac), odnosno da isti upakuju u lepe slike (režiser), a da je, kako to često biva, naknadno čitalačko upisivanje u njega dovelo do tih krajnosti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedan od omiljenih filmova, svakako. Kao što reče @ironm, i meni se ne svidja to što se nije javio ljudima koji propatili zbog njega toliko vrijeme, veoma sebično sa njegove strane. Razumijem njegovu želju za promjenom, bijeg od potrošačkog društva, i zaista tih nekoliko godina je živio kako bi većina nas na ovom forumu voljela da živi. Ali je suludo krenuti u tako nešto bez ikakvog ozbiljnijeg plana. Ok, možda ćeš se snaći godinu-dvije tumarajući, pogotovo u Americi (ko je bio zna šta pričam), ali šta posle? Nije isti ali može se reći da je sličan primjer Snezane011, koja je napravila prekretnicu u svom životu, ali je imala plan "šta i kako". Snežana011, ti si Snežana Radojičić, ako nisam nešto permutovao? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da skrenem temu na jednu drugu knjigu koja se bavi potpuno drugim temama: Born to run od Christopher McDougall-a. Koliko znam nije još preveden na srpski, ja sam čitao na engleskom. Knjiga je inače o istinitim događajima i svi likovi zaista postoje (i većina njih još živi), uglavnom se govori o trčanju ali jedan od glavnih junaka mnogo podseća na ovog protagonistu iz Into the wild, samo što je bio malo pametniji.

Ukratko, ultramaratonac Micah True (njegova biografija na wikipediji) je negde krajem svojih 20-ih godina odlučio da nestane sa scene i do kraja života je živeo u Meksiku sa Indijancima, na planini koja je ujedno i pustinja, živeo je u šupi koju je sam napravio, i jednom godišnje je otišao u Ameriku da tovari nameštaj mesec-dva kako bi zaradio dovoljno da posle živi kako hoće ostatak godine. On je isto tako izbegavao zapadno društvo, hranu, kapitalizam itd. ali za razliku od ovog iz Into the wild on nije umro od gladi, više puta su ga lokalci našli sav krvavog (kad je valjda pao sa neke stene itd.) i negovali ga, uglavnom mnogo zanimljiv lik, pročitajte knjigu :) Umro je 2012. kad je imao skoro 50 godina, išao je redovno da trči a izgleda malo previše pa mu je otkazalo srce. U tom smislu on je umro baš onako kako je i želeo. Njemu je bilo jasno da će pre ili kasnije doći vreme kad više neće moći da tovari nameštaj, neće imati ni penziju, a nije želeo ni da živi u nekom staračkom domu za beskućnike, tako da se nadao da će jednog dana samo otići da trči i samo nestati.

Edited by chaba

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije isti ali može se reći da je sličan primjer Snezane011, koja je napravila prekretnicu u svom životu, ali je imala plan "šta i kako". Snežana011, ti si Snežana Radojičić, ako nisam nešto permutovao? :)

Aha  flowers::

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo ja san isto jedna od tih CSera kojima je naveden kao jedan od najdražih filmova, knjiga baš i ne iako isti đava zapravo o.O

Glupo mi je komentiranje nejavljanja obitelji (puno sam istraživala o njemu ali ne sjećam se da li je to zaista istinito) jer niko ne zna kakav je točno bio odnos niti šta se dešavalo u njegovoj glavi. Prva san koja se doma nikad ne javlja kad odem na put, nisan to radila ko dijete, ne radin to ni sada i ne smatram to sebičnim.

Da li mi je knjiga (film) "putnička biblija" nije, iako naletih na mnoge kojima jeste, doduše nitko dovoljno zaluđen da napravi turu. Mislim da je pitanje šta je Sean Penn htio da kaže s filmom nebitno jer ga je radio po životu stvarne osobe (iako su neke stvari izmjenjene radi xy razloga)- valjda bi trebalo pitati šta je Skitnici bila poanta, a to je pak toliko osobno i spiritualno da svak može da donosi svoj zaključak. 

Složila bi se zapravo sa oba mišljenja - da je u jednu ruku inspiracija ali i kritika i zato mi se i sviđa - makes u think ! Osobno ne smatram hrabrim niti ičim posebnim davanje otkaza i putovanje svijetom - šta se u posljednje vrijeme propagira i veliča,za mene, van pameti - ali to je sad sasvim druga tematika.

Ne smatram da je bio glup, nepripremljen možda ili neinformiran ili samo prepozitivan. Svaki putnik se doveo u određenu situaciju koja je također mogla završiti tragično ili možda i jeste (znam puno takvih priča). Iako uvik propagiram da će vas zdrav razum spasiti puno neugodnosti, opet sam i sama nekoliko puta bila u situacijama koje su mogle završiti ne baš tako dobro. Jer eto, nekad si pozitivan pa kontaš neće meni/e ili su neke stvari prosto van naše kontrole. Shit happens. Da li to znači da sam glupa ?! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odgledah, tj završih film danas. Prilično mi se sviđa. Kadrovi prirode su fenomenalni. 

E sad, meni je na početku premalo obrađen taj njegov odnos sa roditeljima, da bi mi razumeli zašto se on nije javljao posle... 

I drugo, zašto on nije krenuo uz reku ili na drugu stranu kada je video da ne može da je pređe?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odgledah, tj završih film danas. Prilično mi se sviđa. Kadrovi prirode su fenomenalni. 

E sad, meni je na početku premalo obrađen taj njegov odnos sa roditeljima, da bi mi razumeli zašto se on nije javljao posle... 

I drugo, zašto on nije krenuo uz reku ili na drugu stranu kada je video da ne može da je pređe?

nisam gledala film, ali sam citala originalni clanak u outsidu (iz kojeg je posle nastala knjiga i jos dosta posle film) i to je ostala misterija. da je isao par kilometara bilo uzvodno bilo nizvodno, naleteo bi ili na autoput ili na lovacku brvnaru koja je bila stockovana hranom. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Film nisam gledao...

Da je po mnogima, ne bi danas imali ni Isusa, ni Budu, Muhameda (ne ulazeci u to da li su religije pozitivne ili negativne), jer bi se eto morali javiti mami i tati...

Share this post


Link to post
Share on other sites

I drugo, zašto on nije krenuo uz reku ili na drugu stranu kada je video da ne može da je pređe?

Nekada odgovore ne treba tražiti racionalno. Dugo sam na putu, i to sama, i ponekad pravim neshvatljive, početničke greške koje bi svako ko je juče počeo da putuje na sličan način lako predvideo i izbegao. A on je bio ne samo sam nego i izolovan. U tim uslovima dve-tri 'glupe' greške/ dva-tri 'sitna' previda mogu da koštaju života, kao što se i desilo.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now