"Ukratko, Zagreb je postao destinacija. A teško da za neki grad ima goreg prokletstva nego da postane destinacija. Čak i mi s juga znali smo da je Zagreb naljepši ljeti. Četvrtina grada ode na more, četvrtina se rasprši po svijetu, četvrtina vrati na selo, i u gradu ostane samo fini, pristojni gradski svijet i Bandićevi cestari. I Dalmatinci. Ili barem pametniji među Dalmošima, oni koji doma idu tek krajem rujna, kad je dolje najljepše, bez turista, i koji baš zbog toga ljeto provode u Zagrebu."

https://www.klubputnika.org/zbirka/putoskop/3777-lament-nad-zagrebom

Ja osobno sam obožavala nekadašnja ljeta u Zagrebu. Sunce, ja i bicikla. A sad... Sunce, ja, bicikla i slalom među kosookima s fotoaparatima.

Sve ovo što je Dežulović napisao za Zagreb uglavnom važi i za Beograd. Ponekad mi je drago što veći deo Srbije i Bosne nije zahvatio turizam. On donosi pare, ali ume da odnese mnogo šta...

Zato je na neki mali jadranski otok savršeno otići krajem rujnoga septembra: prazno, mirno, duhovna bonaca.

Kao detetu iz provincije, i meni se nekad Onaj Stari Novi Sad činio evropskom metropolom, gradom prepunim svakojakih sadržaja i beskonačno zanimljivih kvartova. Tridesetak godina kasnije, i sa nekoliko stotina hiljada na kilometar-satu, vidim jedan prosečan srednjoevropski grad srednje veličine sa lepom tvrđavom, arhitekturom ne baš vrednom pomena, kako starom tako i ovom novom, u kojem se sve zanimljivosti mogu obići za plafon tri dana i to baš natenane. A turista svih fela i jezika nikad više. Iako je avgust nekad bio mesec kad grad tradicionalno zamire, nije više baš tako, i teško se skloniti od mase u neki kutak sa malo intimnijim doživljajem.