agencija za vize easytovisa.com

Jos malo pravopisa/gramatike

30 posts in this topic

Možda mi je samo dosadno ;), ali mislim da je, ipak, "silovanje" srpskog jezika, koje se dešava poslednjih 15 godina, moj osnovni motiv za otvaranje još jedne gramatičke teme. Hrpa novih, užasnih naglasaka (npr, diRIgent, deMONstrant, poLIcajac), preuzimanje pravopisa i gramatike iz stranih jezika, forsiranje hrvatskih titlova/reči i čisto lupetanje na televiziji i u novinama već odavno nije smešno. Zato sam hteo da dodam još nekoliko napomena o srpskom jeziku i pravopisu (gramatici), a nadam se da ću to uspeti da predstavim barem približno toliko zanimljivo i potpuno kao raniji autori.

1. Imena

Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi. Takođe, sva imena (domaća i strana) trebalo bi pisati tako da je prvo navedeno ime, pa onda prezime.

Ono što je obavezno, jeste da se i ime i prezime menjaju kroz padeže, nikako samo prezime. Dakle, nije novi poen Majkl Džordana, nego Majkla Džordana. Zaista je strašno i tragično da na domaćim TV stanicama većina komentatora, spikera, urednika, voditelja ne samo da to ne zna, nego pravilo menjaju kako im je zgodno. Tako je jedan komentator, nedavno, u istoj rečenici, pomenuo dve osobe istog imena (Majkl). Prvom je samo prezime stavio u padež, drugom i ime.

Ovo pravilo ne zavisi od imena, njegove dužine, zvučnosti, broja samoglasnika, učestalosti korišćenja, itd. To znači da se i "novi film Ala Paćina (...)" piše baš tako.

Drugi deo ove problematike jeste današnje pomodarstvo da se iz engleskog jezika preuzima prisvojni oblik ličnog imena na početku rečenice. Recimo, "Al Paćinov novi film". Ovo je i najčešći argument onih koji su bežali sa časova srpskog jezika u osnovnoj školi ili ne vole da razmišljaju o sopstvenom jeziku. Takav oblik, u srpskom jeziku, jednostavno ne postoji. Dovoljno je da pokušate da stavite, u isti kontekst, bilo koje naše ime. "Bata Živojinovićev novi film". Ili "Novak Đokovićev novi poen". Valjda nije potreban komentar.

Dakle, u srpskom jeziku tako nešto ne postoji i ne može ni da se uvede. Može da se koristi ili samo ime/prezime ("Novakov novi poen") ili da se koristi i ime i prezime, ali u obliku "Novi poen Novaka Đokovića". Vrlo jednostavno i logično. I srpski. A dovoljno je razmisliti.

2. Nazivi

"Imena" su rezervisana za živa bića, ostalo su nazivi. Dakle, gradovi i države imaju nazive, ljudi i ljubimci :) imaju imena.

Tako su mene učili u školi, što bi rekli Indeksovci, a mislim da nije ništa menjano.

3. Misliti, razmišljati, imati mišljenje

Ovaj problem nije postojao dok se nije našao neko pametan da bukvalno prevede reklamu od pre oko 20 godina. Ono čuveno "mislite o tome". Umesto da reklama bude zabranjena kao potpuno nepismena, postala je omiljena. Iz nekog razloga, mi Srbi prosto ne volimo svoje i uvek nam je tuđe bolje.

Dakle, za mišljenje postoji nekoliko oblika od kojih nijedan nije navedeni. ;)

Prvi oblik je "mislite NA to". Recimo, "Na šta misliš?", "Misli i na druge, ne samo na sebe".

Drugi oblik je "razmišljajte O tome". "O čemu razmišljaš?", "Ajde malo razmisli o tome", itd.

Treći oblik je "imati mišljenje o nečemu". Ovo je, verovatno, najčešći oblik koji se, uglavnom, koristi kao "Šta misliš o tome?" ("Kakvo je tvoje mišljenje o tome?"). Mnogima deluje kao da je upravo to oblik koji se koristi u reklami. Međutim, ne. Kao što sam napisao, osnovni oblik je "imati mišljenje" i taj oblik ne može da se koristi u obliku naredbe "mislite o tome", nego samo "imajte mišljenje o tome" (što ne verujem da je iko imao prilike da čuje ili pročita :).

Dakle, misli se NA nekog ili nešto, a razmišlja se O nekome ili nečemu.

Eventualno možete da razmišljate i NA nekome, ali će da ga boli. ;)

4. Treba

Postoji tema u kojoj je lepo navedeno da se ne menja po licima, ja bih samo dodao da bi i, umesto "meni treba", trebalo koristiti oblik "meni je potrebno", mada znam da je tek ova priča na dugom štapu. :)

Itd, ima još toga, ali najbitniji primeri (je l', odnosno jer, potom velika i mala slova i znaci interpunkcije) su već objašnjeni, pa mislim da je i ovo dovoljno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uf, uvrnuta i skakljiva tema. Pre nego sto prokomentarisem ponesto, reci mi, da li su ovo ta pravila koja si ti ucio '80-ih ili si se posluzio nekom gramatikom srpskog jezika? Cisto, da li je rec o tvom licnom i strucnom misljenju ili o necemu zvanicnom i priznatom?

Generalno, ja mislim da sve to stoji na klimavim nogama i kad god se udje u raspravu oko nekog gramatickog pravila, uvek se, kao zvanicno resenje ispostavi da moze i jedno i drugo :)

Konkretno, meni je negde u glavi da su me ucili da se prezime, kad stoji pored imena, ne menja po padezima. Sad, nisam bas sasvim siguran u kojim situacijama i da li zavisi od redosleda kojim je napisano. Npr, reket Novaka Djokovica, ali, reket Djokovic Novaka? Sta je tacno i zasto? Lazare, sta kaze Klajn o tome?

I vrlo mi je diskutabilno ono sa:"Mislite o tome". Nisam bas najbolje razumeo zasto je pravilno reci:"Sta mislis o tome", a nije pravilno:"Mislite o tome" :? Kao, u prezentu moze, a u imperativu ne? Ne ide mi u glavu! Meni to isto :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi.

U prevođenju nekih ozbiljnih tekstova, praksa je da se ime transkribuje onako kako bi zvučalo na srpskom, a samo kod prvog pominjanja napiše se i engleski original u zagradi. Kasnije se svuda navodi samo srpska transkripcija imena.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi.

U prevođenju nekih ozbiljnih tekstova, praksa je da se ime transkribuje onako kako bi zvučalo na srpskom, a samo kod prvog pominjanja napiše se i engleski original u zagradi. Kasnije se svuda navodi samo srpska transkripcija imena.

Ovo na primer, nikada i nigde nisam učio, ali sam primenjivao, jer mi je tako delovalo ok. A što se tiče menjanja imena i prezimena kroz padeže, uvek ću iči logikom kako mi lepše zvuči. Ala Paćina, mi nikako ne zvuči lepo.

Ranije sam pisao kako ne volim što se po medijim forsira "StotiNJak". Odvratno mi zvuči. Uvek ću pisati stotinak.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A što se tiče menjanja imena i prezimena kroz padeže, uvek ću iči logikom kako mi lepše zvuči. Ala Paćina, mi nikako ne zvuči lepo.

Ranije sam pisao kako ne volim što se po medijim forsira "StotiNJak". Odvratno mi zvuči. Uvek ću pisati stotinak.

;) U stvari, mislim da je to naš najveći problem - pravilno se govori i piše sve manje (na tv i u novinama skoro nikad) i onda nam gramatika sopstvenog jezika "ne zvuči lepo". U svakom slučaju, prvo treba da znamo šta je pravilno i kako treba, a onda to i da primenjujemo. Naravno da postoje kompromisi, naravno da nekad zaobiđemo neko pravilo, jer nemamo vremena, tehničkih mogućnosti ili nam promakne, ali jedno je kad slučajno ne staviš razmak posle znaka interpunkcije, a drugo kad u restoranu piše "napiTci".

A i obrazovni sistem u državi bi, valjda, trebalo da bude takav da ne prepušta jezik našem utisku i proceni. :)

U stvari, mislim da smo mi jedina nacija koja o tome ne vodi računa. Amerikanci imaju ona takmičenja u spelovanju, Francuzi se ponose korišćenjem svog jezika, na hrvatskoj televiziji nikad nisam čuo ni reč izvan zvaničnog okvira, jedino nas kao da je baš briga. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eventualno možete da razmišljate i NA nekome, ali će da ga boli. ;)

A mozda ce i da mu/joj bude lepo, mada mozda i malo dosadno  :roll:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uf, uvrnuta i skakljiva tema. Pre nego sto prokomentarisem ponesto, reci mi, da li su ovo ta pravila koja si ti ucio '80-ih ili si se posluzio nekom gramatikom srpskog jezika? Cisto, da li je rec o tvom licnom i strucnom misljenju ili o necemu zvanicnom i priznatom?

Generalno, ja mislim da sve to stoji na klimavim nogama i kad god se udje u raspravu oko nekog gramatickog pravila, uvek se, kao zvanicno resenje ispostavi da moze i jedno i drugo :)

Konkretno, meni je negde u glavi da su me ucili da se prezime, kad stoji pored imena, ne menja po padezima. Sad, nisam bas sasvim siguran u kojim situacijama i da li zavisi od redosleda kojim je napisano. Npr, reket Novaka Djokovica, ali, reket Djokovic Novaka? Sta je tacno i zasto? Lazare, sta kaze Klajn o tome?

I vrlo mi je diskutabilno ono sa:"Mislite o tome". Nisam bas najbolje razumeo zasto je pravilno reci:"Sta mislis o tome", a nije pravilno:"Mislite o tome" :? Kao, u prezentu moze, a u imperativu ne? Ne ide mi u glavu! Meni to isto :)

Da, tema obično jeste "škakljiva" i uvek se na svim forumima naglašava da ne treba ispravljati nečiji pravopis. Zato sam dosta razmišljao da li, uopšte, da otvaram temu, pogotovo na ovom forumu. Međutim, ovaj deo foruma se i tiče raznih jezika, a i sve se mislim zašto bi nam sopstveni jezik bio takva tabu tema?

U stvari, "znak za uzbunu" i pokazatelj da oznaka tabua, na temi jezika i pismenosti, nije baš najbolja ideja bila je upravo Lazarova tema o pisanju zareza (zapete :)), kada je jedan korisnik priznao da nije znao. Onda sam bio nekako srećan što je tema napisana i skrenuta pažnja, a čak sam bio i ponosan činjenicom da nije bilo nikakve pobune zbog pokretanja teme i što je čovek lepo priznao da nije znao.

U svakom slučaju, ja nisam lektor i nisam studirao srpski jezik. U pitanju su stvari koje sam ja učio u školi (bilo mi je upečatljivo :)), ali sam dosta toga proveravao sa lektorima i profesorima srpskog (desetak godina sam radio na pripremi knjiga i časopisa za štampu, gde su bili i tehnički urednici i lektori).

E, sad, ne mogu da tvrdim kakva je tačna definicija za to menjanje i imena i prezimena kroz padeže (i da li postoji neka mnogo pametna definicija ili je samo dato pravilo). Jednostavno su u pitanju dve reči i obe se menjaju. Kao što se kaže "doktora Pavlovića", a ne "doktor Pavlovića". "Mnogo volim kneza Miloša Obrenovića", a ne "(...) knez Miloš Obrenovića". Samim tim je i "Ulica knezA Miloša", a ne "knez Miloša". Isto kao i "crvena ruža", a ne "crven ruža". :)

Pokušaću da nađem konkretan izvod iz nekog izdanja pravopisa na netu, pa da postavim link.

Za sada sam našao ovo:

"U srpskom jeziku se kod stranih muških imena menja i ime i prezime: Volim muziku Reja Čarlsa. Zato se prisvojni pridev ne može napraviti od imena i prezimena – ne Miki Mausov drugar Šilja, već drugar Mikija Mausa." link: http://www.inter-caffe.com/lista-692.html (navedena je i literatura iz koje je prepisano).

A što se tiče onog da li se menja prezime ako stoji ispred imena, to si se baš lepo setio i treba proveriti, ali mislim da je situacija slična kao sa prisvojnim pridevom. Baš si me zainteresovao. :)

Inače, u srpskom ne postoje svi oblici iz drugih jezika, ništa novo. Kao što nema tog prisvojnog prideva, kao što nije "rekao sam bez da sam razmislio" (za ovo je trebalo da otvorim novu temu), nego "rekao sam bez razmišljanja" ili "rekao sam, a da nisam razmislio". Dakle, nema "mislite o tome", nego "mislite na to" ili "razmišljajte o tome". A mnogima je to isto ili nebitno, upravo zato što nas stalno bombarduju glupostima na televiziji.

Ilustracije radi, juče sam proveravao da li se, na engleskom, kaže "tallest building" ili "highest building". Mnogi su rekli da je svejedno, ali sam našao i stručno objašnjenje da se "highest" odnosi na visinu zgrade PLUS bilo kakva podloga na kojoj se nalazi (dakle, ukupna visina od nivoa mora), a "tallest" se odnosi samo na visinu same zgrade. Dakle, imaju i oni pravila i ta dva pojma uopšte nisu ista (osim ako je taj lik totalno lupio bezveze:)).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ajde kad smo već počeli, da dodam samo još nekoliko stvari koje zaista iritiraju na televiziji i u novinama (i na Internetu :)):

1. Jer

U drugoj temi je objašnjeno da "jer" nije isto što i "je l'". Dodao bih da "jer" ima značenje "zbog toga", pa ne može da se kaže "zato jer", nego treba "zato što".

Naravno, ako je pitanje bilo "zbog čega", odgovor počinje sa "Zbog toga što", a ne "Zato što". Dakle, "zbog čega" - "zbog toga, "zašto" - "zato". :) (nije pristojno reći samo "zato", ali to je druga tema)

2. Redni brojevi

Mene lično ovo stvarno izluđuje, tim pre što se uči negde u 2. razredu osnovne škole. Dakle, redni brojevi se pišu ISKLJUČIVO sa tačkom iza. Ne postoji nikakva varijanta 3-ći, 58-i, 2-gi i tome slično. Padež i lice, odnosno pravilno čitanje rednog broja označava se kontekstom.

3. Oko (za brojeve)

I ovo me nervira. :) Dakle, "oko" označava brojčanu veličinu koja, iz bilo kog razloga, nije navedena sasvim precizno (nego zaokruženo). Dakle, "oko 100 ljudi dnevno čita ovu temu i misli da sam lud" znači da nije tačno 100, ali da je dovoljno približno i da tačan podatak, u datom slučaju, i nije naročito važan. Sufiks "ak" ima isto značenje. Dakle, "stotinak ljudi dnevno čita (...)". Samim tim, ne može da se kaže "oko stotinak", jer bi to značilo "oko oko 100".

Međutim, treba imati u vidu i da "oko" ne treba da se koristi kao zamena za "otprilike", odnosno to nije skraćeni oblik iste stvari.

Konkretno, "otprilike" znači da je u pitanju sasvim slobodna procena, u situaciji kada ne postoji tačan podatak, odnosno nije izvršeno merenje.

S druge strane, "oko", kao što sam pomenuo, označava zaokruživanje. Dakle, koristi se u situaciji kada postoji tačan podatak, odnosno merenje je izvršeno, ali ne navodimo tačan podatak. Recimo, ako je utvrđeno da je 5,87% hard diskova crklo u toku garantnog roka, sasvim je u redu da se kaže "oko 6%". Međutim, ako ne postoji nikakva evidencija, onda mora da se kaže "otprilike", jer to predstavlja nečiju ličnu procenu.

4. Koji i što

I ovo se često viđa. Kada se priča o ljudima, kaže se "onaj koji", a ne "onaj što". Npr, "znaš onog vodoinstalatera koji nas je ojadio", a ne "(...) vodoinstalatera što nas je ojadio".

5. Za kraj

Ako i vi "uživate" u prevodima na kablovskoj televiziji (barem SBB), da pomenem da nije "odgore" i "odole", nego "odozgo" i "odozdo" (može i "sa gornje/donje strane").

Share this post


Link to post
Share on other sites

Još neki zanimljivi linkovi:

http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Kako-se-pise.html

http://forum.burek.com/o-jeziku-i-jezickim-nedoumicama-t68849.html (deo o oslovljavanju ženskih lica prezimenom navodi primer, za muško ime, "Jovana Jovanovića")

http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Ime-i-prezime-u-instrumentalu.html (ovde je i primer korisnika kog su u školi učili naopako :()

Samo toliko, jer je traženje odgovarajućih primera na netu pravo mučenje, Gugl uvek vrati gomilu nečeg što nema nikakve veze (kao da ignoriše pojmove pod navodnicima i + ispred pojma).  :bang:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li se kaže "CV-a" ili "CV-ja", u rečenici pisanje CV-a/ja?

I jedne i druge varijante ima na nekim dosta relevantnim sajtovima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma kako god.

Da ga izgovaramo kao što je očekivano /ce ve/, menjali bismo ga /ce vea/, pa pisali CV-a. Međutim, pošto ga izgovaramo po engleski /si vi/ i menjamo /si vija/, onda je logično CV-ja. E sad, zašto ga izgovaramo po engleski kad nije engleski termin...

Tako i FBI izgovaramo /ef bi aj/, što je OK jer jeste engleski termin. Međutim, kad sam proguglao, na pola mesta ga u padežu pišu "FBI-a" a na pola "FBI-ja"...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да човек направи правописну грешку код тачке, зареза, наводника, па да му се опрости. Али видим овде на овом форуму а и на другим местима, многи своја имена и презимена , имена градова и држава пишу мали  словима.

Кад сам једног корисника овог форума питао зашто то ради, одговор је био:

"..hahah ja sve pisem malim slovom, cisto iz prakticnih razloga....ipak, nisu ovo neki naucni elaborati , to sto cantramo ovde "!!!

Ево га пост ОВДЕ па погледајте.

Баш бих желео ваше мишљење у вези са овим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pošto si nas prozvao, doduše na potpuno neprimerenoj temi, da ti odgovorim, i to kao neko ko se dosta ozbiljno (mada amaterski) bavi jezikom.

Jezik je pre svega sredstvo prenošenja informacija i ideja, tj. komunikacije među ljudima (v. naročito Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku, gl. 2.4). Ovaj je forum namenjen komunikaciji među ljudima koji dele istu sklonost ka putovanjima, i sve dok bilo čije pisanje služi toj osnovnoj svrsi (a pri komunikaciji ne narušava druga pravila foruma), ne vidim razlog da se iko ovde proziva ili cenzuriše.

Naravno, ima jezik i druge namene, kao što su simbolička i estetska, i tu ću se složiti da nemarno pisanje može biti odraz lenjosti i neuviđavnosti prema sagovornicima, ali to ostavljamo na savest onome ko piše. U neformalnoj komunikaciji kakva je primerena ovom forumu nema smisla insistirati na pravopisnim pravilima, sve dok nije narušena komunikativna funkcija. Na primer, mene od pravopisnih grešaka daleko više nervira kad neko citira kilobajte teksta ili piše dugačke tekstove u jednom paragrafu, jer me taj "zid teksta" ometa da mu odgonetnem značenje.

Postoji vreme i mesto da se koriste raznoliki registri jezika, a ovo sigurno nije mesto za formalan registar.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pošto si nas prozvao, doduše na potpuno neprimerenoj temi, da ti odgovorim, i to kao neko ko se dosta ozbiljno (mada amaterski) bavi jezikom.

Jezik je pre svega sredstvo prenošenja informacija i ideja, tj. komunikacije među ljudima (v. naročito Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku, gl. 2.4). Ovaj je forum namenjen komunikaciji među ljudima koji dele istu sklonost ka putovanjima, i sve dok bilo čije pisanje služi toj osnovnoj svrsi (a pri komunikaciji ne narušava druga pravila foruma), ne vidim razlog da se iko ovde proziva ili cenzuriše.

Naravno, ima jezik i druge namene, kao što su simbolička i estetska, i tu ću se složiti da nemarno pisanje može biti odraz lenjosti i neuviđavnosti prema sagovornicima, ali to ostavljamo na savest onome ko piše. U neformalnoj komunikaciji kakva je primerena ovom forumu nema smisla insistirati na pravopisnim pravilima, sve dok nije narušena komunikativna funkcija. Na primer, mene od pravopisnih grešaka daleko više nervira kad neko citira kilobajte teksta ili piše dugačke tekstove u jednom paragrafu, jer me taj "zid teksta" ometa da mu odgonetnem značenje.

Postoji vreme i mesto da se koriste raznoliki registri jezika, a ovo sigurno nije mesto za formalan registar.

" Евала" за пост! Ако не знаш значење ове речи, има је код Бугарског, споменута је неколико пута.

Ја ћу иначе, као што сам уосталом чинио и до сада, име моје државе увек писати ВЕЛИКМ словом, макар да имам само основно школско образовање!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jezik je živa tvar, svakodnevno se menja i prilagođava životu, mediju, tehnologiji i poetici vladajućeg vremena, te su moji pogledi na pravopis vrlo liberalni.

Milena Marković, naša sjajna pesnikinja, svoje pesme piše malim slovima. Crnjanski se frljao zarezima, zbog čega ga je Vinaver zajebavao. U Uliksu, možda najvažnijem romanu modernizma, Džojs je koristio psovke ("Izreal je pička sveta"), vulgarizme, agramatične konstrukcije i razne jezičke eksperimente. Vitgenštajn je pričao o emotikonima pre nego što je iko znao da će postojati internet. Neko bi mogao da kaže, ali to je umetnost, to je pesnička sloboda. Jeste, ali ako je visokoj kulturi dozvoljeno da jezik krja i prekraja, ne vidim zašto to ne bi bilo dozvoljeno i masama. Ovo je široko narodni forum. Ko smo mi da određujemo šta sme a šta ne sme?

Osim toga, lično gajim veliko podozrenje prema jezičkim centrima koji imaju formalnu jurisdikciju nad našim mnogoimenim jezikom. Onog trenutka kada su odbili da priznaju stvarnost srpskohrvatskog jezika, onog trenutka kada su počeli da se vode nacionalističkim kriterujumima umesto naučnih i lingvističkih, kada su pristali da se politički korumpiraju, naši jezikoznalci i lingvisti -- srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski dakle -- za mene su izgubili suštinski kredibilitet da određuju šta je u ovom jeziku pravilno a šta nije. Možda me ne bi bilo briga za srpskohrvatski pravopis, ali za srpski pravopis i hrvatski pravopis savršeno me zabole crven ban.

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osim toga, lično gajim veliko podozrenje prema jezičkim centrima koji imaju formalnu jurisdikciju nad našim mnogoimenim jezikom. Onog trenutka kada su odbili da priznaju stvarnost srpskohrvatskog jezika, onog trenutka kada su počeli da se vode nacionalističkim kriterujumima umesto naučnih i lingvističkih, kada su pristali da se politički korumpiraju, naši jezikoznalci i lingvisti -- srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski dakle -- za mene su izgubili suštinski kredibilitet da određuju šta je u ovom jeziku pravilno a šta nije. Možda me ne bi bilo briga za srpskohrvatski pravopis, ali za srpski pravopis i hrvatski pravopis savršeno me zabole crven ban.

klanj::

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam na ovu temu posebno osetljiv.

Neko je gore u prethodnim postovima već rekao da je jezik pre svega sredstvo komunikacije (daa, uči se na prvoj godini Filološkog u Uvodu u opštu lingvistiku) ali se u Srbiji, nažalost, sve više koristi kao sredstvo diskriminacije. 

Meni, na primer, strašno smeta kada se u TV serijama nekom liku, koji bi po zamisli scenariste trebalo da predstavlja neobrazovanog primitivca, obavezno prikači neki od južnjačkih govora, tipa leskovački, pirotski... Kao da kod onih koji govore drugim dijalektima nema primitivaca i kao da takav lik ne može da se oslika drugim sredstvima.

Ja sam rođen i odrastao u Leskovcu i ne mogu da prežalim što sam potpuno i nepovratno iskvario svoj izvorni govor usvajajući standardni srpski i čak mi se nekad dešava da neke starije ljude iz mog kraja ne razumem baš potpuno. Strašno je što više nigde u Leskovcu ne možete ni čuti autentični govor zato što je uticajem medija ljudima sistematski usađivano osećanje stida što govore tako kako govore.   

Uopšte mislim da je koncept standardnog, književnog jezika potpuno prevaziđen i da je jezik u 21. veku više pitanje ljudskog prava pojedinca da se izražava kako hoće. Jezički autoriteti u Srbiji su i dalje u 19. veku i Romantizmu kada je standardizacija jezika bila deo nacionalnog buđenja. 

U nekom putopisu iz Norveške, koji sam pročitao mislim na sajtu Danasa ili tako nešto, novinar piše da je u Norveškoj sasvim normalno da na televiziji ljudi, uključujući i novinare i spikere, govore svojim regionalnim dijalektima i akcentuju reči kako hoće, i da se ismejavanje bilo kog govora smatra znakom teškog primitivizma. Ne znam da li je stvarno tako, ali mi se dopada takva jezička politika. Zamislite dan kada ćemo čuti Dnevnik RTSa na pirotskom? Snobovi bi se redom zgražavali. 

Dobro, možda sam malo promašio temu, cane-bg je verovatno hteo da kaže kako ljudi misle da koriste standardni jezik, a u stvari ga ne poznaju, a da su dijalekti druga stvar. Ali nisu ljudi ništa krivi. U Srbiji je strašno teško naučiti standardni jezik čak i kada to stvarno želiš i obraćaš pažnju na to. Uzmi na primer jezičke priručnike. Ja mislim da sam pročitao skoro svaki jezički priručnik na tržištu, izuzev onog plavog kompleta, jezičke doumice, zabavna lingvistika, Fekete i tako to, i na kraju sam shvatio da standardni jezik i pravila u Srbiji ne postoje jer jezički priručnici služe za međusobno prepucavanje jezičkih "stručnjaka" u kojem dokazuju kako ovo treba da bude ovako zato što oni tako misle. Ja sam na kraju zaključio da sam, u stvari, ja najveći autoritet za jezik u Srbiji i da je tačno onako kako ja kažem.

Godine 2009. sam pohađao Seminar srpske jezičke kulture na Kolarcu i žali bože para koje sam bacio. Dodje doktorka sa Filološkog i počne da ređa stavove jezičkog gurua Ivana Klajna i da ih osporava, a na sledećem času Klajn iznosi neke svoje stavove, a onda na kraju dođe Predrag Piper i kaže nam kako je nepravilno da se kaže Seminar srpske jezičke kulture nego treba iz srpske jezičke kulture i da je potpuno prihvatljivo reći profesor iz istorije umesto profesor istorije (kao taj genitiv se prečesto koristi u srpskom i šta ti ja znam, to je bio argument). I šta ja na kraju da mislim kad izađem sa takvog seminara? Pa što se ga nazvali onda Seminar srpske jezičke kulture??!! Inače je svim tim stručnjacima najveći problem u savremenom srpskom ono vršiti popravku. Kao da je to najveća boljka srpskog jezika, a sve ostalo je super.

Novi moto u ovakvoj situaciji ne bi trebalo da bude piši kao što govoriš, nego piši kako 'oćeš! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šta da ti kažem. Kao učitelj i sam moram svaki čas da odmerim šta ću i kako reći. A, tek kad dođe ispravljanje sastava i pismenih zadadatak. Da ti se sve smuči. Em što su deca nepismena, em što se često jave nedoumice da li nešto možeš priznati ili ne. Skoro sam se baš bio iznervirao oko nekih reči, jer su opet menjali Pravopis 2010. godine. Koristio sam Pravopis iz 1994, kad ono, ima nekih promena, više nije onako kako sam učio. Pa onda se prebacim na verziju iz 2010, kad ono u Rečniku Matice srpske piše nešto drugo. I tako u krug. Sad kad me nešto interesuje, proveravam na tri mesta, pa ako se dva poklope to uzimam kao tačno, sa rezervom da možda i nije tačno. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стандардизација језика је по мени нешто што је једноставно цивилизацијска нужност.

Штавише, ако се не варам, језици се и јесу диверзификовали тако што се становништво удаљавало, говори се удаљавали... а тамо где су комуникације међу људима теже има пуно језика и наречја, нпр Кавказ и Балкан.

А сад, да прича свако како хоће, па још књиге писати како ко хоће, на телевизији говорити... то би по мени, не замерите, била тешка зајебанција.

То да сви говоримо слично и да се разумемо је велика корист, а не видим баш никакву од тога да свако користи исте изразе које му је деда користио. Па сад, дал је комушина или је шапурика... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pre par dana klinci kod burazera gledaju crtani film, Pepa Prase, i Pepa u jednom trenutku pusta zmaja i razdragano na cistom novosrpskom jeziku uzvice: '' VISLJE, VISLJE''

Jbg...to je nesto sto nam vise obrazuje decu nego vrtici i vaspitaci, a o cemu se ocigledno ne vodi racuna..

Kad su u pitanju nasi vrli jezikoslovci'' i ostali srpski ''strucnjaci'' jedno je sigurno, a nije nista novo-inferiorni su, najblaze receno.

Kod Hrvata mi se svidja sto svemu pristupaju agresivno, jeste da je ceo zapad protiv nas, da postoje razne urote da nas uniste ;), ali toliko toga se svesno odricemo da je to strasno. Sto rece neko, kod nas se podrazumeva da neko ko govori juznjackim dijalektom mora biti nepismeni seljak, ali se isto tako podrazumeva da je srpski jezik samo ekavica i to ne bilo kakva vec beogradski dijalekt, a sve ostalo je izgleda-hrvatski. Ne znam da li je neko primetio da se recimo na vecini proizvoda stavljalo SRB, CG za jedan jezik, a HR i za HR, BiH, a u poslednje vreme sve cesce i za CG. Tako da je logicno pretpostaviti da ce u blickoj buducnosti za SRB ostati da obelezava samo BG, jer nas za ostalo nije ni briga ;) pa kad neki zemunac kupi pasulj citace ga kao grah..ali Boze moj..

Inace iz BG sam ..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vidiš, nije odlika pismenosti samo poznavati pravopisna i gramatička pravila, nego pre svega umeti sročiti tekst, npr. forumsku poruku, tako da ima glavu, rep i poentu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam bas bio u prilici da pisem na miru, a tema me privlaci pa sam zeleo da postujem. Mislim da je moja poenta mnogo vaznija od toga sto sam lose srocio text, a takodje mislim da nikome ko cita konkretnu temu nece biti problem da tu poentu prepozna..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja moram da priznam da nisam uvideo poentu posta koji počinje s Pepa Prasetom, prelazi na deklaracije proizvoda, a završava sa Zemuncem i grahom.

Ne voliš grah? Ukusan, al' nadima.. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now