marica

Nisi pogrešila, u SG sam. Koliko dugo si mislila da ostaneš u Singapuru? I u kom periodu si u Maleziji/Singapuru? Taipusam pada 1. Feb sledeće godine, a to se i u KL i SGu slavi i jako je interesantno za videti. U KL-u verovatno impozantnije jer nema restrikcija koje postoje u SG-u. Kineska NG, pada 17 Feb i ako već dolaziš u SG, a u tom periodu si u kraju, gledaj da tad budeš u Singapuru. Ovde ipak ima više Kineza, impozantnije je. Što se samog SGa tiče, zavisi koliko dugo ostaješ. I naravno kakve su ti preferencije. Postoje kineska, indijska i arapska četvrt i lepo je malo se promuvati okolo po njima. Obići hramove, ako te interesuju takve stvari. Za malo autentičniji lokalni vajb možda su bolja naselja oko Tiong Bahru, Joo Chiat - East Coast Road, i sl. Botanička bašta je jako lepa. Gardens by the bay je isto izuzetan park. U okviru tog parka ima dva ogromna staklenika (parkovi u parku), koji su baš impozantni. Ja doduše preferiram East Coast park jer mi je u komšiluku i nije turističko mesto. On je dug 20km, ali recimo potez od B3 do E2 je nešto što ja najčešće prelazim. Ako imaš vremena/volje MacRitchie Reservoir je super za šetnju. Ima kružna staza, oko 10tak km kojom manje-više obiđeš ceo park. Ali super je iskustvo jer ćeš sigurno naleteti na makaki majmune, varane, ptice, kornjače, itd… SG Biennale je u toku i traje do kraja marta, te eto prilike i da uživaš u savremenoj umetnosti https://singaporebiennale.org/ Ja sam na svom blogu dosta pisala o SGu, pa možda nađeš nešto i tamo interesantno: https://marica.org/?destination-item=singapore Eto ukratko za sad ovoliko.Pitaj ako te još specifično nešto interesuje. A možemo svakako da se dogovaramo za neko gledanje ako budem u SGu kad budeš ovde.

Skromno! Jel ti ono beše živiš u Srbiji? Šalu na stranu (nisam mogla da odolim 🤣), ja od drame sa njihovim konzulatom u Singapuru kad su tek uveli eVize i propalih avionskih karata, odbijam da putujem tamo. Tako da totalno razumem frustraciju. A kako će biti druga dva meseca? Kako je inače s turističkom sezonom trenutno tamo? Jel uticalo to na posetu turista?

Ajd malo da osvežim temu. Bila sam letos na Alpima opet. Ovog puta na hajking stazi Saint-Bernard koja prolazi kroz Švajcarsku i Italiju. Trebalo je na stazi da budemo 7 dana s noćenjima po planinarskim domovima usput. Skratili smo na 4 jer je taj deo Evrope odlučio da dotiže svoje istorijske maksimume u visini temperature tih dana (sredina avgusta), pa smo završili s plihovima po koži. Eksperimentalno je utvrđeno da te čak ni mazanje kreme sa 50+ faktorom, na svakih 30-60min neće spasiti. Deo staze se preklapa sa čuvenom Tour du Mont Blanc (TMB) stazom i taj deo je baš bio pretrpan turistima. Ali, da je lepo lepo je Sam hajk je prilično naporan, sve staze vode do vrha planine pa se spuštaju u doline gde su domovi. Što je oko 1000m uspona i silaska svaki dan. Ne retko ti vrhovi su prekriveni sitnim kamenjem, koji tone, ili kliza, propada.... Cokule za planinarenje su must. Nekako mi se St. Bernard manastir (koji je na jezeru) baš dopao i mislim da bi bila dobra opcija za višednevni hajking. Puno staza ima naokolo. Oni rentaju sobe u dormu, a imaju i privatne. Nude opciju sa polupansionom i hrana je fenomenalna. Kaluđeri, bez obzira kome se mole, fantastično kuvaju: https://gsbernard.com/sejourner-au-col/sejour-formulaire/ Do njega se može stići autobusom. Planinarski domovi po kojima smo spavali drugih noći su bili pretrpani i preveliki za moj ukus, ali to je ipak high sezona. Sve mora da se rezerviše mesecima unapred. Mada uvek je po koji krevet ostajao prazan. Ljudi očigledno menjaju planove (kao uostalom što smo i mi naš). Nego.... dok sam planirala staze, naleteh na jako koristan sajt pa reko da dodam ovde možda posluži: https://schweizmobil.ch/en/hiking-in-switzerland Jako detaljno opisane staze, sa uputstvom kako do njih doći prevozom i sve slikama sa same staze (tačke na stazi na mapi). Zvanično, divlje kampovanje je i u Švajcarskoj zabranjeno, ali u bivacima (kad šator postaviš pred mrak i odeš pred svitanje) je bilo naokolo poprilično. I to je zapravo zabranjeno, ali izgleda da tolerišu. Sve je super povezano vozovima (i autobusima gde vozova nema). Aplikacija za prevoz im besprekorno radi, povezan je sa Apple wallet-om, pretpostavljam i Android ekvivalentom https://www.sbb.ch/en Malo me je iznenadilo koliko je urbano i dostupno sve. Malo kad nam strujni dalekovodi ili putevi nisu kvarili pogled na duže od 2-3 sata. Ostavljam link ka svojoj galeriji slika sa ovog hajka, jer kažu da je slika pola recepta https://marica.org/?p=21277

Bila u Seulu skoro ponovo (posle 10 godina ili malo manje) i ostala prilično zatečena koliko se promenio. I koliko sam ga drugačije ovog puta doživela. Napisah gore kako mi je najlepši od razvijenih istočnoazijskih gradova, i da ne konzumiram narkotike, zapitala bih se na kakvim sam drogama bila. Da se razumemo, bilo mi je strava jer sam išla da se izmestim iz Singapura i "živim i radim" od tamo, a ne turizma radi. Ali usput sam šetala i po turističkim delovima i bilo mi je sve nekako neimpresivno. Neki krajevi grada su skroz zamrli, drugi se razvili. Odseli smo u Mapo delu grada (Hongik Uni stanica) koji je krcat studentima i omladinom, ima i baš lepih kafića, restorana i parkova naokolo. Gyeongui linijski park i delovi kraj njega su baš bili super za šetnju. Generalno je blizu obala, reka i parkovi uz njih takođe. Baš su poradili na parkovima u poslednjih desetak godina. Ova lokacija nije baš zahvalna ako ste na 3 dana u Seulu i imate must-see-clasici-Seula listu ali je super ako hoćete da "živite" u Seulu. Muzeji su me ovog puta ostavili baš ravnodušnom, ali možda je do trenutnih postavki...

Verovatno nigde, jer nije u duhu naše Vlade da bude transparentna i/ili deli korisne informacije sa svojim sugrađanima Ali ako neko ipak uspe da dođe do informacije, nek doda jer i mene je isto interesovalo a ne mogoh da nađem...

Baš sam pre nekih mesec dana gledala vozove po Poljskoj. Putni planovi mi se promeniše, pa od puta ne bi ništa. Ali svakako dobar info za neko sledeće leto. Btw. I ja sam živela u Brnu i imam više simpatija za njega nego za Prag. Doduše, davno beše to, ima skoro 20 godina. :)

like! (za post gore) Kad sam na glavnoj stranici forum i vidim neki novi odgovor na topic, gde god/ na šta god da kliknem u tom bloku vodi me na vrh te teme, a ne na taj poslednji odgovor u okviru teme. OK, sad vidim da ima razlike da li sam ulogovana ili ne. Kad sam ulogovana odvede me na odgovor, a kad nisam na početak teme. Što je možda zapravo i OK samo ranije nije tako radilo. 🙂

Forest (ghost) city Još jedan od bizarnih kineskih projekata. Ovaj u neposrednoj blizini Singapura. Do ovog vikenda nisam ni znala da postoji.

Australija i Novi Zeland, takođe

Kada je u pitanju veća oblast ili država u kojoj me je više mesta opčinilo to bi bili Patagonija, Tajvan, Turska, Slovenija i Japan. Tu uvek presuđuje: kombinacija prirode, stepena egzotičnost i mentaliteta lokalaca. Kada su u pitanju gradovi tj. naseljena mesta tu su: Tajpei, Tokio, Džogdžakarta, Kopenhagen, Ljubljana, Kadakes, Buenos Ajres, Bogota, Valparaiso. Kod gradova najviše cenim umetničku scenu (onu zvaničnu muzejsku/galerijsku i uličnu - obe moraju da me oduševe), arhitektura tj. miks različitih stilova, slojevitost i arhitektonski haos, mirne oaze - moraju da imaju mesta gde mogu da se sklonim od gradskog haosa i na kraju taj specifični vajb koji lokalci nametnu tj. moram da osetim naćin života lokalnih ljudi. I eto ideje za neko sledeće putovanje. Hvala na podsećanju da postoje!

Zabavno! Zanimljiva mi je forma, tj. kako je ChatGPT organizovao odgovore. Očekivala bih mnogo površniju analizu. A zanimljivo mi je i kako je Marka doživeo, ja ga nisam tako doživela ni kroz knjigu ni uživo.

Baš korisno. Hvala! Ja već par godina sporadično planiram i odustajem od posete Kini, i stalno se nešto bzvz zagubim oko praktikalija. Tako da mi sad super ovaj sumarum.

Pre puta sam nešto čitala da imaju problem sa karticama, nema ih dovoljno. Turističkih kao ima, ali su mi informacije bile nešto konfuzne zato sam ja na kraju instalirala tu na telefon. Moram inače da priznam, mene je Singapur toliko ramazio sa dobrim i jeftinim, fantastično obeleženim prevozom, da sad gde god odem i krenem da čitam o prevozu, u fazonu sam: Što je ovako komplikovano? Sa tim karticama možeš da plaćaš u mnogim radnjama, kupuješ vodu ili druga pića na aparatima, i sl. Pošto pare ne možeš da vratiš, gledaj da ne uplaćuje na nju previše. Kreni sa 1000-2000 pa vidi koliko zaista trošiš, Sad gledam istoriju plaćanja, cene vožnje su bile od 140-450 jena.

Problem je što su ta sela loše povezana sa Osakom. Nekih 4 sata smo mi izgubili na prevoz u povratku., bila je neka kombinacija bus pa voz- Do tamo nas je vozio vlasnik AirBnB -a iz Osake kod koga smo odseli do Yunomine, a onda smo tu kombinovali neka dva treka. Put do tamo je bio oko 2 sata kolima. Nisam sigurna kako da izvedeš to ako ideš prevozom u oba smera. Možda da probaš da nađeš negde smeštaj bar na jednu noć. Pa da ti to bude baza, odakle kreneš rano ujutru? Pa se vratiš za Osaku? Inače na svakoj stanici u Japanu imaš gde da ostaviš stvari preko noći, ne moraš da vucaraš sve sa sobom.

Samo na jednom delu gde smo mogli da stignemo ujutru i vratimo se uveče. Tako da nismo spavali u selima usput. Bili smo u sezoni Sakure, sećam se da nisam mogla da nađem smeštaj ni u Kjotu jer smo baš nešto naprasno odlučili da idemo. A i u tim onsenima isto… sve je bilo prebukirano. Ali mi se baš dopalo, i sve kao otići ću baš planski na taj put sa sve odsedanjem u banjama… ali uvek me neki drugi delovi privuku… te, tako još ne odoh.

Ja se nikad ne vozim autobusima po gradu gde postoji dobar metro sistem, te tako nikad nisam ušla u bus u Tokyu. Kao što reče sasha16 imaš nekoliko kompanija koje voze vozove po gradu, imaš JR linije (japanske železnice) + 2 metro linije + neke dodatne linije. To sve izgleda kao jedan sistem, ali ustvari je gomila različitih operatera. Može da se desi da ti u istom vozu sediš i pređeš 5 stanica, a da si se vozio sa dva različita operatera na 2 različite linije. Ja sam probala nekoliko aplikacija za prevoz, i Google ubedljivo ima najviše smisla za navigaciju. Tako da sam na kraju samo njega koristila za navigaciju. Što se tiče karata, zato što je milion operatera nema pravih popusta koji imaju smisla za turistu. Možeš na primer da kupiš karte za metro 1d/2d/3d https://www.tokyometro.jp/tst/en/index.html ali onda ne možeš da koristiš ostale linije. S tim da ove dve pokrivaju najveći deo popularnih turističkih destinacija. Meni je sve to bilo smaranje pa smo koristili karticu za prevoz koju dopunjuješ po potrebi. Ima ih dve. Mi smo koristili Suica, može da se instalira na telefon. Na iPhonu se samo doda u Wallet, nema neke posebne aplikacije. Dopunjavala sam je par puta preko platne kartice koja mi je u walletu, ali je iz nekog razloga to prestalo da radi pa sam morala na aparatima na kojima se dodaju pare i na fizičke kartice. Ne može baš na svakom aparatu, nego samo na onima gde karticu naslanjaš. Ako takvih nema na stanici (što je retkost) dodaće ti službenici. Uvek imaš kao malu kancelariju gde sede službenici kraj tih kapija gde očitavaš karticu. Za četiri nedelje prešli smo oko 500km peške po gradu (bar tako kaže moja Health aplikacija na telefonu i potrošili oko 11.000 jena na prevoz po osobi. U Japanu ima dosta mesta na kojima ti treba keš. Dobra stvar je što na svakom koraku imaš 7-11 ili FamilyMart u kojima imaš ATM aparat i možeš da podigneš pare. Na 10.000 jena uzimao mi je proviziju od 100 jena. Jednom sam davno, menjala pare u banci i to je bilo zanimljivo kulturološko iskustvo. Toplo preporučujem, ako ti se ne žuri. Za SIM baš i ne znam ja uvek kupim roming paket kad negde putujem.

http://www.hyperdia.com/en/ ima i app sad ako se ne varam. Ja sam pre 11 god prvi put išla za Japan i imala sam sličan plan. JR pass je delovao neisplativ i mnogo jeftinije je bila kombinacija Kansai Pass i avion Osaka - Tokyo. Od tada sam išla za Japan 10tak puta i bukvalno mi nikad JR pass nije bio isplativ. Baš dosta vremena treba da provedeš vozajući se da bi se taj pass isplatio. Inače ja sam trenutno u Tokyu (još 2 dana), bili 4 nedelje. Samo Tokyo. Grad je zaista haotičan i živ. Ono što ja volim kod njega je, što zaista ima svega, od malih restorana-izakaja sa 5 mesta za sedenje, predivnih tradicionalnih bašti, do totalnih ludila od super prenatrpanih, bučnih ulica… Sami gradovi su i meni mnogo manje zanimljivi nego sama priroda. Kansai region je pun zanimljivih hiking mogućnosti. Šetaš od banje do banje, kroz prirodu, kraj malih hramova. Ima puno tih hodočasnih staza. Pogledaj kao primer Kumano Kodo, ali ima i manje popularnih, gde će biti mirnija atmosfera. Novembar je super vreme za te stvari, ali može biti previše turista. Nara je mnogo mirnija i manja od Kjota, ali i u Kjotu možeš naći mirne i manje turističke delove. Oko Tokya imaš i Nakagoriyamu, Mitake, Odake… itd…

Nekako sam propustila ovo. Nisam bila na Radži Ampat još uvek! Ja inače više volim da planinarim nego ronim. Često organizujemo putovanja oko planinarenja, retko oko ronjenja. Sad smo nešto zaređali s tim, ali nije baš tipično za nas. Nego, dođoh da zaokružim ovo svoje pisanje linkom ka strani o Francuskoj Polineziji na mom sajtu. U okviru te strane ima nekih dodatnih misli o FP-u, mada ne baš organizacionog tipa. Na samoj strani ima linkova ka postu o svakom ostrvu, galerijama sa slikama i YouTube listi sa snimcima sa ronjenja. Iako sam prilično zadovoljna svojim fotografskim umećem i donekle spisateljskim, videe sam bukvalno prvi put snimala/montirala tako da se nadam da će bar donekle uspeti da prenesu bogatstvo podvodnog sveta. https://marica.org/?destination-item=french-polynesia

Pogledala sam skoro crtani-film i poželeh da ga podelim. Pa rekoh, ajd kad pišem o njemu da pridodam još par "sličnih" možda bude nekome zanimljivo. Poređani su bez ikakvog reda. I preskočila sam sve one koji su bili uključeni već u prethodnu listu koju sam pravila o crtaćima: Animirani filmovi o Bliskom istoku Pelikan Blue Priča o tome kako su Mađari falsifikovali vozne karte devedesetih kada su konačno dobili slobodu da putuju ali para za ta putovanja nije bilo. https://www.imdb.com/title/tt10133702/ Aurora's Sunrise Biografija Aurore Mardiganian koja je preživela genocid u Jermeniji i završila u Holivudu kako glumica u filmu koji se bavio tom tematikom. https://www.imdb.com/title/tt20873160/ No Dogs or Italians Allowed Reditelj je ispričao priču o svojoj porodici koja je iz Italije emigrirala u Francusku. Prikazuje život u ranim 1900tim. https://www.imdb.com/title/tt12826598/ Rocks in my Pockets Biografije i autobiografija žena i njihovh psiholoških problemima u familiji rediteljke. https://www.imdb.com/title/tt2961890/ Funan Pre svega priča o životu u Kambodži u vreme vladavine Crvenih Kmera. https://www.imdb.com/title/tt6342440/ Miss HOKUSAI Biografija čuvenog slikara Hokusai, ispričana iz ugla njegove ćerke O-Ei, koja je i sama bila velika umetnica. https://www.imdb.com/title/tt3689910/ Tatsumi Biografija manga umetnika Jošire Tacumija, koji je crtao alternativne mange. https://www.imdb.com/title/tt1922736/ Ethel & Ernest Crtani je rađen po istoimenom stripu Rejmonda Bridžisa. I sam strip je predivan. To je praktično biografija, život njegovih roditelja između 1928-1971. https://www.imdb.com/title/tt1725969/ Approved for Adoption Još jedna adaptacija stripa. Biografija režisera/strip autora Junga, koji je usvojen iz J. Koreje u Belgiji, njegov povratak u Koreju i sva drama koja uz to ide. https://www.imdb.com/title/tt1621766/ Another Day of Life Dokumentarac o poljskom novinaru Kapućinskom i njegovom izveštavanju o ratu u Angoli. https://www.imdb.com/title/tt2967856 Loving Vincent Biografia Van Goga. Sam nastanak i tehnika crtanog su fascinantni. To je prvi u potpunosti naslikan crtani. I slikalo ga je 125 umetnika iz celog sveta. Biografija se fokusira na sam kraj njegovog života. https://www.imdb.com/title/tt3262342/ Josep Biografija katalonskog crtača i revolucionara Bartolija. Fokusira se na njegov život u koncentracionom logoru u Francuskoj nakon Civilnog rata u Španiji. https://www.imdb.com/title/tt10534996/ Buñuel in the Labyrinth of the Turtles Biografija Bunjela, ali fokusirana na njegovo snimanje filma Zemlja bez hleba (1933). I ovaj crtani je rađen prema istoimenom stripu. https://www.imdb.com/title/tt7336470/

Zanimljiv članak. Baš ću potražiti knjigu. Često me zaokupljuju neka od ovih pitanja na putovanjima (i još više nakon njih). Mnogo šire od poređenja i paralela istočnjačke i zapadnjačke kulture. I teško mi je da te misli složim jer se očigledno tu brkaju pitanja i orginalnosti i masovnog turizma i masovne proizvodnje i reprodukcije i restauracije, kuture, filozofije..., a ponajviše šta je meni zapravo ugodno za oko (i duh). Čini mi se da bi ova knjiga (i njoj slične) mogle malo da unesu reda u te zbrkane misli. Jel ima neko možda preporuke za knjige koje se bave sličnim ili istim temama? Baš bih volela malo da istražim ovu tematiku.

Pre par godina muž i ja bili u BGu i odlučimo da izvadimo nove pasoše. Trebalo je da putujemo nešto po Jugoistočnoj Aziji (živeli već u SG) a tada su nam svuda trebale vize. A malo strana ostalo u pasošu. Ima neki preporučeni minimum kad vadiš vize, bar 2 slobodne, dve susedne slobodne, nešto tako…. U svakom slučaju shvatim da će nam trebati bar 7 strana slobodnih u kratkom roku, i odlučimo da ih zamenimo dok smo u BGu.U to vreme takođe samo neka konzularna odeljenja su izdavala biometrijske pasoše. Nama najbliži je bio Peking. Na sajtu MUPa piše da novi pasoš možeš da dobiješ kad je važenje isteklo ili ne može da služi svrsi. Naš praktično nije mogao da služi svrsi. Nije to tako službenica shvatila. Imali smo scenu, ali moj nezadovoljni mejl žalbe je rezultirao rešavanjem problema u dva dana sa sve izdatim novim pasošima. Mogla bih roman da napišem ovde o dogodovštinama sa srpskom birokratijom gde se dešavaju slične ili iste stvari. Inače, ja sam ličnu kartu zadržala zbog par praktikalija, ali ne koristim nikakve pogodnosti rezidentalnog statusa.Mislim da je to slučaj sa većinom ljudi. Verovatno država ima neke koristi od tih statistika gde mi postojimo iako ne postojimo. ili je jednostavno sistem star i inertan.. Mislim, kazne su male za to ne odjavljivanje, mrzi me sad i da se bakćem sa time.

Ja sam u MUPu u Starom gradu, vadila ličnu kartu po ubrzanom postupku upravo na osnovu toga što živim u inostranstvu. Tražili su mi neki dokaz. Ja priložila Pass koji ovde imam, oni napravili kopiju i izdali mi ličnu kartu ubrzano.

Zbog statusa koji ima (francuska prekomorska teritorija), Francuska Polinezija umnogome zavisi od Francuske iako zvanično ima neku svoju vladu. Mada i validnost lokalne vlasti je upitna. Da bi glasao na lokalnim izborima treba da budeš registrovan na FP samo 3 meseca. 3 meseca pred te njihove lokalne izbore naglo skoči broj Polinežana - Francuza. Vučić je učio od najboljih. Sa tim statusom oni sve živo uvoze iz Francuske. Zato je sve toliko skupo. Markiški arhipelag npr. ima super povoljnu klimu i velika su ostrva, hrana raste u izobilju, ali ti ćeš i dalje lakše naći jabuke iz Francuske, nego papaju sa markiških ostrva na Bora-Bori ili Tahitiju. Na Tuamotu arhipelagu uglavnom ćeš jesti kompot uvezen iz Francuske. Sva administracija, doktori, inženjeri, itd. su Francuzi koji dobiju svoje francuske plate i ekspatske pakete (smeštaj, hrana, itd... itd...), pri tome dobiju par mesečnih plata kao bonus pre nego što dođu i kad odu. Obično su na ugovorima od 2-3 godine. Obrazovanje u Polineziji je katastrofalno, Inače im edukaciju menadžuju u Francuskoj, to nije deo lokalne samouprave. Uzmi u obzir da je školstvo na polinežanskom skorija stvar, decenijama je bilo samo na francuskom. Većina lokalaca priča francuski i kod kuće kao lokalni jezik, malo ko priča engleski. Samim tim opada verovatnoća da ćeš ih sresti kao zaposlene u elitnoj uslužnoj delatnosti gde su plate i napojnice možda bolje. Primera radi, ni jedan jedini ronilački instruktor, vodič nije lokalac. Jer, da bi to bio mora da završi kurseve u Francuskoj. Oni imaju neku svoju posebnu sertifikaciju za ronioce. Francuzi mogu da kupuju i poseduju zemlju u FP što rado čine. Mnogi imaju pansione, bungalove i sl. A naravno tu su i vlasnici i suvlasnici tih luksuznih resorta po Društvenim ostrvima. Primera radi, drug nam se pohvalio da je njegova firma kupila neku francusku firmu koja ima suvlasnički status u Four seasons resortu na Bori-Bori te da može tamo da nam bukira smeštaj sa 50% popusta. I tako naivno odosmo na sajt resorta da vidimo cene, a one preko 2500 evra za noć sa sve tim popustom. Tako da da, luksuzni turizam je njihova specijalizacija. Na Bori-Bori su zabranili kruzere npr. Pre par godina kruzeri bili svuda zabranjeni u Francuskoj Polineziji. Sve to, jer smatraju da kruzeri i luksuzni turizam ne idu zajedno. Mislim da sad ponovo mogu da pristaju na nekim ostrvima. Kako koja vlast dođe ta odluka se menja. Ali na Bori-Bori je i dalje zabranjeno. Ti Kinezi takođe dobro žive, oni su svi tu zbog biznisa. Na Tikehau atolu trenutno radi jedna prodavnica i nju drže Kinezi. Lokalci najmanje koristi imaju od turizma. Vidiš to po tome i što te zapravo jako malo Polinežana uslužuje, tj. mali broj njih srećeš (sem na ulici, u prolazu). Njihov model je sušta suprotnost tajlandskom, indonežanskom, maležanskom i ostalim u ovom regionu.

Cene u supermarketima oko 50% skuplje nego u Evropi. Hrana: doručak 8-12 evra uglavnom južno-evropski slatki doručak, ručak/večera 12-15 evra, tipa pizza ili njihov lokalni specijalitet sašimi tuna u kokosu sa pirinčem Hoteli... uh... kao što rekoh jedva nađoh i ovo što sam našla. Nisam ni mogla da izvoljevam. Često je to što sam bukirala bilo jedino dostupno. AirBnB na Tahitiju je oko 100evra za jednosoban stan/hotel. Na Tikehau smo bili u manje-više tipičnoj lokalnom smeštaju (nema izolacije, nema kuhinje, prakrično bungalov-soba od šperploče sa slamenim krovom, na plaži, bez klope) 150 evra/noć. Moorea (bungalov-stančić ima i kuhinju i privatnu terasu, sa doručkom, na plaži) 400 evra/noć. Rangiroa (ful opremljen dvosoban stan u privatnoj kući, ogroman balkon, sa doručkom, na plaži) 220 evra/noć i Fakarava (bungalov-soba, super fensi izgleda doduše na kraj sela, ogromni balkon, sa doručkom i večerom, na plaži) 220 evra/noć. Eto, ko što ti reče nije ladno Vizni režim je kao sa Francuskom. Šengen pravilo. Mislim da se ti dani broje za Šengen, kao da si bio u kontinentalnoj Francuskoj. Nije glupo pitanje, cimali su nas zbunjeno i u SGu i Na Novom Zelandu (gde smo presedali). Na momente sam mislila da nas u NZu neće pustiti na avion za Tahiti.

Cena zarona zavisi gde roniš i kako se organizuješ. Postoje ronilačke kartice, gde dobiješ popust na količinu. Pogledaj njihov sajt: https://edivingpass.com/en/know-more/french-polynesia.html (70-75 EUR po zaronu) Na njihovom sajtu imaš spisak svih centara koji su uključeni. Ima i mapa. Ako znaš da ćeš ići samo na Fakaravu i Rangirou npr. onda možeš da uzmeš pass direktno kod nekog ko ima centre na oba ostrva. Npr. TopDive https://topdive.com/rates-2-2-2-2/ Mada, opet te izađe slično cena. Ja sam pisala orginalno TopDive-u da se raspitam i objasnila da ronim Mooreu, Tikehau, Rangirou i Fakaravu. Pošto oni imaju centre samo na poslednja dva prosledili su moj mejl nekoj agenciji https://tahiti-excursions.com/ Ljudi mi odgovorili sa detaljima, objašnjenjima i savetima i cenu mi poslali. Oko 80 EUR po zaronu. S obzirom na celu uslugu, ne moram da se cimam i kontaktiram različite centre, da rezervišem i ostalo, pomislih da je ok da se ugrade pa sam išla preko njih. Bilo bi nešto malo jeftinije da sam uzela epass i sama se cimala sa rezervacijama. Mi smo ronili sa Nemoz (Moorea), Tikehau Dive (Tikehau) i TopDive (Rangiroa i Fakarava). Prva dva standardne boce, sa TopDivom na Nitrox. Oni nemaju obične. Nema doplate za Nitrox, nit su pravili problem što nemamo sertifikat. Oprema ako ti trba i prevoz do i od smeštaja su za dž, nema dodatnih troškova. Ta cena pokriva sve. Ja sam u maju bila na Sumbawi (Indonezija) i bili su mi skuplji zaroni.