[table]

Iva Čukić, Lazar Pašćanović

Sve je spremno. Ili se, barem, nadamo da jeste. Ako i nije, ne želimo da znamo. Osim toga, i struja je nestala usred obavljanja poslednjih, neodložnih, poslova na kompjuteru. Ranac je dopola spakovan, impozantna kula, pardon, pagoda od konzervi na svom mestu... Kroz manje od 24 časa zakoračićemo u prvi voz, a onda pravac sever-severoistok. Naredne sate, dane, nedelje, pa i mesece, provešćemo u milimetarskom kretanju po mapi, kroz svet koji se menja dok strpljivo milimo kroz njega i on kroz nas. Ruta je okvirno određena, ali o tome ćemo redom, kako se put bude odvijao. Za početak, iskoristićemo reči već zapisane o krajevima u koje se zapućujemo... A mi, javićemo se, kad stignemo... negde

[/td][td] "Treba poznavati i ovo, strašno lice Azije. Gde ćete josh sresti tako oštru smenu žege i ciče zime? Gde su još tako nepodnošljivi popodnevni vetrovi? Gde su još toliko pogubne bujice i poplave, toliko nemilosrdne pustinje? Gde još leži nedirnuto blago duž rečnih obala? Gde još toliko lobanja blista na suncu? Široka ruka Azije." (Nikolaj Rerih, 1874.-1947.) [/td][/tr]

.

Pročitajte ceo tekst

Ocevidno, nesto se ipak krilo u toj prugastoj gredi- rampi, nekakv tajni smisao sad zaboravljen, ulagao je u nju sad vec zaboravljeni pronalazac ... I kada se spusta pred vama, zar ne uzdrhtite pokunjeno, iako vam nista ne preti? A kad se dize, ta prugasta greda, zar ne cujete glasove slobode, zivota, prostranstva, nade? I neka sve to ubrzo ugasne, ali zar jedini uzdah koji vam se oteo, ushiceno "ah!" koje se iscupalo iz vase iscekivanjem iznurene duse, zar je sve to - prazna fantazija? Glupost? ...

- O - rekla je Lavinija - kako mnogo znacaja pridajete obojenoj gredi! Kad vas covek cuje - kao da niste prelazili rampu i kao da ona nije izneveravala vasu nadu.

- One rampe - rece Mjatlev - bile su obicne obojene grede, a ova je prava Rampe ... Zar vam nisam obecao da ce se iza nje sve izmeniti?

Ona se smejala.

- Bulat Okudzava, Putovanje Diletanata, knj. 2, str: 379, Prosveta, Beograd, 1980.

Pa da odemo i u Afriku...