Prikaz Zvezdane mape, naslikao Guan Daosheng (1262 - 1319)
Kineska pesnikinja Su Hui živela je u četvrtom veku. To vreme, poznato kao doba šesnaest kraljevstava, bio je turbulentan period kineske istorije, kada se severni deo carstva raspao na više kratkovečnih, zaraćenih državica. O Su Hui danas ne znamo mnogo: da je rođena u staroj porodici visokog staleža, i da se udala sa šesnaest godina (ili, po zapadnjačkom računanju, petnaest, jer se u Kini računalo i vreme provedeno u maminom stomaku). Muž joj je bio državni službenik. Ostala je upamćena po tome što je napisala pesmu kakvu niko nije napisao, ni pre ni posle.
Osim podataka o rođenju i udaji, istorijski izvori su škrti: deluju manje kao logičan sled događaja, a više kao a posteriori objašnjenje motivacije za nastanak pesme. Po jednoj verziji, muž joj je otputovao u daleku provinciju, a ona je, da bi lakše podnela samoću, počela da piše. Po drugoj, posvađala se sa mužem, i kada je on dobio premeštaj, odbila je da pođe sa njim; on je tada prekinuo svaki kontakt, a ona mu je napisala pesmu ne bi li ga vratila. Po trećoj verziji, muž uopšte nije dobio premeštaj, nego je poslat u izgnanstvo, jer se zamerio jednom činovniku višeg ranga. Bilo kako bilo, sačuvano je veoma malo informacija o životu istorijske Su Hui. Ono što je u svom originalnom obliku uspelo da preživi više od jednog i po milenijuma jeste ljubavna pesma - tačnije je reći zbirka pesama - koju je napisala.
Naziv pesme sastoji se od tri simbola: 璇玑图. Prva dva označavaju sazvežđe kod nas poznato kao Velika kola. U širem smislu, ovaj izraz označava nešto nebesko, tajanstveno, duboko i uzvišeno. Treći simbol označava dijagram ili geografsku kartu. Sva tri zajedno mogu se slobodno prevesti kao Uzvišena zvezdana mapa.
Pesma predstavlja kvadrat od 29x29 polja, od kojih svako sadrži jedan simbol kineskog pisma. Svi ovi simboli izvezeni su na svilenoj maramici. Ta maramica nije sačuvana, ali je pesma tokom vekova mnogo puta prepisivana, tumačena, citirana i objašnjavana, tako da je stigla i do nas. Čitalac se kroz kvadrat može kretati različitim putanjama, kao što bi se kretao kroz zvezdanu mapu ili zvezdano nebo, i tako otkrivati nove pesme kao nove konstelacije. Neke imaju više desetina stihova, a neke svega tri ili četiri stiha. Procenjuje se da je ukupan broj pesama u Zvezdanoj mapi negde oko tri hiljade.
U kineskom govoru, stvari se manje preciziraju, a više podrazumevaju.
Koliko je tri hiljade pesama? Zamislimo štampanu zbirku u kojoj svaka pesma zauzima jednu stranicu, i moraćemo zamisliti knjigu od tri hiljade strana. Ili, recimo, 15 prosečnih knjiga od po 200 strana, kako stoje poređane na polici. A onda zamislimo da se sve te knjige nalaze izvezene na jednoj svilenoj maramici. Kako je to moguće?
Da bismo razumeli, ili makar naslutili odgovor, pozabavimo se, na trenutak, osobenostima kineskog jezika. Jedan simbol kineskog pisma predstavlja značenjsku jedinicu, što znači da može označavati zasebnu reč (leksemu), ili biti deo reči (morfema). Mnogi simboli imaju više značenja, koja zavise od konteksta. Svaki se simbol izgovara kao jedan slog, i mnogi simboli imaju identičan izgovor. Na primer, reči knjiga (书), izgubiti (输) i udobnost (舒) pišu se različitim simbolima, a izgovaraju se potpuno isto: šu. Ako izgovorimo samo tu reč, bez ikakvog konteksta, nije moguće znati na šta tačno mislimo. Međutim, komunikacija se obično ne odvija u kontekstualnom vakuumu: ako pomenutu reč izgovorimo dok se nalazimo u biblioteci, verovatno mislimo na knjigu.
Neke od mogućih putanja za čitanje.
Pored toga, kineski je tonalni jezik, što znači da svaki slog ima ton sa kojim se izgovara. Ovi tonovi slični su akcentima u srpskom jeziku. Ako dve kineske reči imaju isti izgovor i isti akcenat, predstavljaju potpune homonime. Ako imaju isti izgovor ali različit akcenat, radi se o delimičnim homonimima, kao reč “gore” u onoj čuvenoj rečenici iz osnovne škole, kad su pokušavali da nam objasne akcente: tamo gore gore gore. Sve tri reči gore imaju različit akcenat - tj. različit ton - te zato predstavljaju delimične homonime.
Zbog svega toga, kineski jezik pruža gotovo beskrajne mogućnosti za igre rečima, aluzije i rime, koje su najvećim delom neprevodive na druge jezike. Čitav jedan žanr tradicionalne kineske standup komedije, 相声 (šjangšeng), zasniva se upravo na homonimiji. Izvode ga dva komičara u paru, u vidu duhovitog dijaloga prepunog komičnih nesporazuma. Šjanšeng se tradicionalno emituje na kineskim TV stanicama u danima Prolećnog festivala, na globalnom Zapadu poznatog kao Kineska nova godina.
Screenshot jedne tipične izvedbe šjangšeng komedije, zasnovane na igrama rečima.
Lingvista Juen Ren Čao (1892-1982), poznat i kao Džao Juanren (Zhao Yuanren), ilustrovao je zapanjujuću homonimiju kineskog jezika napisavši pesmu koja se sastoji samo od homonima ši. Na pinyinu, sistemu latinične transkripcije kineskog jezika, ta pesma izgleda ovako (iznad slogova su tonalne oznake):
Shíshì shīshì Shī Shì, shì shī, shì shí shí shī.
Shì shíshí shì shì shì shī.
Shí shí, shì shí shī shì shì.
Shì shí, shì Shī Shì shì shì.
Shì shì shì shí shī, shì shǐ shì, shǐ shì shí shī shìshì.
Shì shí shì shí shī shī, shì shíshì.
Shíshì shī, Shì shǐ shì shì shíshì.
Shíshì shì, Shì shǐ shì shí shì shí shī.
Shí shí, shǐ shí shì shí shī, shí shí shí shī shī.
Shì shì shì shì.
A evo i kako zvuči, sa sve engleskim prevodom.
Pored toga, jedan kineski simbol sam za sebe može imati jedno značenje, a u kombinaciji sa drugim simbolom tvori novu reč, koja ima drugo značenje. Na primer, 故 (gu) znači drevno, a 事 (ši) znači događaj. Napisano zajedno, 故事 (gu ši) znači priča. Ako uzmemo ova dva simbola i zamenimo im mesta (odnosno ako ih pročitamo zdesna nalevo), možemo dobiti novu reč: 事故 (ši gu), što znači nesrećan slučaj. Postoji velik broj ovakvih kombinacija.
Kineska jezička kombinatorika time još nije iscrpljena. Svi znamo šta je palindrom: reč ili rečenica koja se može čitati u oba smera (sleva nadesno i zdesna nalevo), i ostaje identična: na primer, reči kao što su radar ili potop. Ili ona čuvena rečenica Ana voli Milovana. Pored toga, postoje i heteropalindromi: reč ili rečenica koja se može čitati u oba smera, ali više nije ista. Kao što ime Aleksandar, pročitano unazad, daje radna skela. Indoevropski jezici nude prilično oskudne mogućnosti za jezičke igre, a dodatan ograničavajući faktor su razmaci između reči. Naime, Aleksandar je zapravo radnaskela, što napisano tako, spojeno, ne znači ništa. Isto kao što Ana voli Milovana, pročitano unazad, zapravo glasi anavolim ilov ana. Razmaci narušavaju palindromiju. Kinesko pismo ne koristi razmake između reči, pa nema taj problem.
Informacija je razlika koja pravi razliku
Zvezdana mapa može se čitati kao osmosmerka: horizontalno sleva nadesno i zdesna nalevo, vertikalno odozgo nadole i odozdo nagore, i dijagonalno u četiri smera. Menjanje smera čitanja, kao što smo rekli, može dati sasvim nove reči i rečenice. Ali to nije sve: dijagram se može čitati i drugim putanjama: u kvadrat, krst, spiralno, nelinearnim putanjama (sa skokovima) itd. Na primer, simboli koji čine spoljašnji okvir kvadrata predstavljaju jednu zasebnu pesmu.
Još neke od mogućih putanja.
Još jedna stvar koju ovde treba pomenuti jeste ekonomija jezika. Ako uzmemo engleski tekst i prevedemo ga na srpski, prevod će biti nekih 10 do 25% kraći od originala. Odsustvo određenog (a, an) i neodređenog (the) člana, ređe korišćenje prisvojnih zamenica (my, your itd), infleksije kao npr. padežni nastavci koji smanjuju potrebu za predlozima (with my eyes = očima) ili konjugacije (you know = znaš), i tako dalje, a zbog svega toga i manji broj razmaka između reči - sve to smanjuje broj slovnih mesta i skraćuje tekst. Kineski je još ekonomičniji: ako prevedemo engleski tekst na kineski, on postaje u proseku 40 do 50% kraći. To se najbolje vidi u uporednim prevodima kineske poezije, gde je original upadljivo kraći od prevoda.
U antropologiji, kontekstualnost označava koliko je određena kultura implicitna ili eksplicitna u komunikaciji. Kineska kultura je visokokontekstualna, što znači da poruke obično nisu eksplicitne, nego se jako oslanjaju na kontekst. U kineskom govoru, stvari se manje preciziraju, a više podrazumevaju (oslanjamo se na sagovornika da iz konteksta zaključi gomilu stvari). Hajde da to vidimo na primeru kratkog dijaloga:
A: “Hej, što se tiče mesečnog izveštaja prodaje koji nam je Džang rekao da moramo završiti danas do pet… Jesi završio svoj deo?”
B: “Nisam još, ali skoro sam gotov.”
A: “Šta da kažem ako Džang dođe dođe u moju kancelariju i pita kako napreduje izveštaj?”
B: “Samo mu reci da smo skoro gotovi i da ćemo mu uskoro poslati. Nego, kako napreduju slajdovi za prezentaciju za sutrašnji sastanak sa klijentom?”
A: “Slajdovi su skoro gotovi. Hoćeš da se posle radnog vremena nađemo u kafiću, da zajedno to dovršimo?”
B: “Okej, to mi odgovara. Vidimo se u holu kad se završi radno vreme, pa ćemo zajedno otići tamo.”
Na kineskom, isti bi dijalog mogao zvučati ovako:
A: Završio si?
B: Ne još. Ubrzo.
A: Ako pita, šta da kažem?
B: Reci ubrzo. A tvoje?
A: Pri kraju. Dovršimo posle?
B: Može. Vidimo se.
Ovo je pomalo iskarikirana verzija, sročena da ilustruje poentu kontekstualnosti. Kao što vidimo, u dijalogu se oba sagovornika oslanjaju na predznanje onog drugog, na njihovo poznavanje konteksta. A i B razgovaraju na radnom mestu. A zna da B radi na svom delu mesečnog izveštaja. Oboje znaju da izveštaj mora biti gotov do 5. Oboje znaju kome se izveštaj mora podneti, do koliko sati, i ko može svratiti da pita kako napreduje. B zna da A pravi slajdove za sutrašnji sastanak sa klijentom. Oboje znaju da se posle posla ponekad nađu u kafiću, kada treba nešto hitno dovršiti, i znaju koji je to kafić. Sa njihovog stanovišta, sve što je sagovorniku poznato nema potrebe izgovoriti.
U razgovoru sa Kinezima, čak i ako se služimo kineskim jezikom, ovo može dovesti do nesporazuma. Meni se više puta desilo da moram da zatražim kontekst, iako on ne bi bio neophodan ako bih samo malo razmislio. Ali s obzirom da dolazim iz kulture u kojoj se stvari preciziraju, a kontekst, iako poznat, svakako navodi (što ljudima iz visokokontekstualnih kultura deluje redundantno), često ne bih imao pojma o čemu razgovaramo. Posebno kada razgovor počne iznenada, bez uvoda, i nevezano za nešto o čemu smo pre toga razgovarali. Evo jednog primera:
A: Kažu da ove subote dođemo u jedan.
Ja: Šta? Ko kaže? Gde da dođemo?
A: Moji roditelji, ko drugi? Na ručak.
Moja sagovornica podrazumeva da ja znam da subotom idemo kod njenih roditelja na ručak, i da je taj ručak uvek u podne (i u pravu je - sve to već znam), pa ne vidi potrebu da mi govori sve što nam je oboma već poznato. Zato mi kaže samo ono što ne znam: ove subote, ručak neće biti u podne, nego u jedan. Ne radi se o tome da moj mozak nije u stanju da iz kontesta zaključi implicitni deo komunikacije, nego da jednostavno nije navikao to da radi. Antropolog Gregori Bejtson (Gregory Bateson) skovao je čuvenu maksimu Information is a difference that makes a difference, što bismo mogli nezgrapno prevesti kao Informacija je razlika koja pravi razliku, ili više u duhu našeg jezika Informacija je ono što je u isti mah i različito (od poznatog), i bitno. U skladu sa tim, različito je to što je vreme ručka pomereno, a bitno je zato da ne bismo otišli u pogrešno vreme. Sve ostalo je već poznato, te prema tome nije informacija.
Prevodilac Dejvid Hinton (David Hinton) preveo je nekoliko pesama i pokušao da ih vizuelno rasporedi (klik za punu veličinu)
Ako dosad niste batalili sve ovo, sada bi trebalo da ste na pragu razumevanja kako jedna svilena maramica na sebi može sadržati preko tri hiljade pesama.
Oko Zvezdane mape isplela se, u proteklih milenijum i po, čitava jedna disciplina tumačenja. Klasični spis Metode za čitanje Zvezdane mape (璇玑图诗读法), za koji se veruje da je nastao nekad između 15. i 18. veka, ali je obilno prepravljan, dopisivan i dopunjavan, sadrži uputstva za čitanje i pronalaženje pesama u dijagramu. I danas, u 21. veku, ljubitelji lingvistike i poezije ispisuju teorije i komentare, tragajući za novim stihovima i značenjima. Broj pesama se procenjuje na oko tri hiljade, ali tačan broj verovatno nije ni moguće utvrditi: zbog prirode jezika, proizvoljnosti putanja i odabira početne tačke, kao i kombinatoričke veštine pesnikinje Su Hui, nikad ne možemo biti sasvim sigurni da smo pronašli i poslednju pesmu.
Toliko o jeziku i tehnikalijama. Ali o čemu je to Su Hui ispisala toliku poeziju? Taj drugi, važniji deo priče, najbolje je da prepustimo njoj samoj, oslanjajući se na univerzalnost ljudskog iskustva, i moć poezije da premosti prostorno-vremenske provalije.
*
U hladnim godinama
Razumeš bor koji vene.
Ono što traje
Spozna krajeve i početke.
Propadanje kvari
Moje nekada lepo lice.
Dobrota i vrednost
Odlaze na dalek put.
Nevolje, tuga,
Plač nad dalekom ranom,
To privlačnost lica žali
Za sjajem onih dana.
Osamljena i tiha,
Od bučnog sveta prezrena,
Oprezna i skromna
Pred bujicama haosa.
Duboki bezdan morski,
Obale mrežama pokrivene,
Zelenilo bujno, živa raskoš,
Ispod pokrova sputani.
Svetlost se rasipa,
Ptice više nisu u paru.
Živim u samoći i miru,
O daljinama sanjam.
Ko traži ugled i slavu,
Pronađe samo tugu.
Skromnost donosi mir,
Ali ne odnosi žalost.
Uzdišem u zagrljaju
Snova i njihovih čežnji.
Proleće tek je prošlo
A godini već je kraj.
Zasluge i krivnje
Zajedno žive u Džengu,
Poštovanje i ispravnost
Cvetaju u zemljama Šjanga.
U stihu jasno
Otkriva se lament,
A blistavo se sunce
Za vrhovima krije.
Taj posebni osećaj,
Vreme da se daruje milost.
Zvuk koji drukčije zvuči,
Jašući na vetru,
Odzvanja sam.
Preobilje čuda
Živi u beskrajnom krugu,
A sklad i haos
Znaju o različitom
I istom.
*
Uzdišem, misleći o stazi
Koja nas je razdvojila.
Dugi, samotni put
Vijiuga mi kroz srce.
*
Šumska svetlost
Menja se i treperi.
Vreme nekuda žuri.
U ovom životu imam:
Postojanost,
I vernost.
*
Poezija širi krila,
Oseća da stiže tuga
Oh, kakav nesklad!
Telo mi je čedno,
Volja neumorna,
A srce slomljeno.
*
Podiže se tiha melodija
Sa uznemirenih žica,
Poleće tužna, slomljena,
I skrivena.
Skladni tonovi,
Otpevane misli,
Huje kroz praznu dvoranu.
Srce strepi i čezne,
Prigrlivši tugu.
Mirisne orhideje venu
Posle toplog proleća.
U palati zavidiš onom
Što hoda prašnjavim putem.
Ogromno plavo nebo
Tone u tamnu dubinu,
Sočivica pluta po vodi,
Bez korena i cilja.
Četkica smiruje misli,
Skromna i nežna.
Složeni, lepi ukrasi
Za usamljenu dušu.
Pesme južnog Dženga,
Hitri dži prati šeng.
Stare priče me bude,
U prašini mojih misli.
—
Nekomercijalni sajtovi bez oglasa, clickbaita i dnevne politike uvek su na rubu opstanka; ako vam se dopala ova priča, molimo vas da podržite postojanje Kluba putnika skromnom mesečnom donacijom – posmatrajte to kao bakšiš koji ostavljate u restoranu ako ste zadovoljni uslugom, ili kafu u jeftinijoj kafani.
