[table]

Vec smo pomenuli da smo, sasvim neplanirano, morali da se pomirimo sa cinjenicom da se nastavak naseg putovanja odlaze za dobre dve nedelje. Naime, kako je u toku sezona godisnjih odmora, sve vozne karte u Rusiji rasprodate su nedeljama unapred. Dva dana smo proveli bezuspesno trazeci karte iz bilo gde za bilo gde, da bismo konacno zakljucili da nam je jedino preostalo da se oprobamo u drevnoj umetnosti cekanja, staroj koliko i svet, ako ne i vise...

U teoriji cekanja, jedno od centralnih mesta zauzima Tacka cekanja. Tacka cekanja, po definiciji, predstavlja takvo mesto gde, tokom cekanja, vreme ne prolazi suvise sporo, a novac ne odlazi suvise brzo. Ovakvu tacku obezbedila nam je stara prijateljica Darja, koja trenutno zivi u malom selu Abramcevu (posjelak Umetnika), nedaleko od Moskve.

Prica o Abramcevu

Drug Seva Mamontov je, jednog dana, 30-ih godina, pomislio kako bi bilo bas zgodno da svi umetnici zive na jednom mestu. Kako ovaj imucni vizionar nije bio covek samo od misli, vec i od dela, resio je da postane mecena, i sagradi naselje za umetnike.

Tu je, na primer, ziveo cuveni sovjetski slikar Vasnjecov, kao i Valentin Sjerov koji je naslikao nadaleko, ili barem u Rusiji, poznatu "Devojku sa breskvama" (Девочка с персиками).

[/td][/tr]

Kuca u kojoj mi, ovih dana, zivimo, pripadala je hirurgu Uspenskom, koji se ovde doselio tridesetih, kako bi lecio umetnike, a koji je ostao upamcen po tome sto je odecu ushivao hirushkim koncem, a povrce sekao skalpelom. Njegov sin takodje je bio doktor, a kada je on umro kuca je potpuno napustena, sve dok se u nju nije uselila nasa sadasnja domacica Hristina, sa svojom shestogodishnjom cerkicom Ritom, a sve to po nagovoru Darje koja i sama stanuje ovde.

U Abramcevu postoji gusta shuma, bogata pechurkama i divljim malinama, mnoshtvo naherenih drvenih kucica, neizbezni zeleni prud, i hrast koji je posadio Gogolj lichno.

Dachna zhizni

[table]

Ratnici u borbi protiv nemani Vremena postali smo i mi sami, naoruzani testerom (пила), sekirom (тапор), cekicem (молоток), ekserima (гвозды), kanapima (веревка), krpama (тряпка), farbom (краска), shrafcigerima (отвертка)....

[/td][/tr]

[/table] Osim gore pomenutih, stanovnici dache su i machor (кoт), ptichica (птичка), jezh (ежок), pacov (крыса), pas (собака), veverica (белка)...

Prva komshinica je babushka po imenu Anjuta, po zanimanju taksista, stara 70 i kusur godina, koja izgleda kao da je upravo izashla iz Dzarmushevog filma, sa cigaretom uvek u uglu usana, drechavo nashminkana, napuklim glasom preko chashe votke pripoveda lucidne priche i uchi ljude kako se pravilno cepaju drva velikom sekirom. Moramo pomenuti i njenu kucu koja predstavlja pravi pravcati muzej u koji je ko zna koliko generacija dovlachilo najrazlichitije predmete, naizgled bez ikakvog poretka i logike.

Sergejev posad

Najudobnije prevozno sredstvo u Podmoskovlju jeste voz, koji je, verovali ili ne, besplatan, ukoliko ste spremni malo da rizikujete. Tako stigosmo i u gradic Sergejev posad, jedan od gradova Zlatnog prstena. Tu se nalazi chuveni manastirski kompleks - lavra, naravno, sa zlatnim kupolama i zvezdicama. Veoma ruski, pogledajte sliku.

U Abramcevu cemo ziveti do utorka uvece, a onda, dobri za nekoliko kilograma, sa dlanovima nazuljenim od raznovrsnih alatki, sedamo na trodnevni voz za Bishkek, prestonicu Kirgizije.

Pročitajte ceo tekst

Moj omiljeni tekst za sada... Pravilna prakticna primena teorijskog pojma tacke cekanja, rekao bih. Pozdrav iz shumske zabiti Morovica!

Sto je slatka pticicaaaaaaaaaa! Je l* ono Iva neprepoznatljiva u blatu, huh? Jako je dobro, jedva cekam dalja napisanija. Uzivajte. )) Pozdrav iz Jordana.

drugari, http://englishrussia.com/?p=1206#more-1206, ocekujem utiske iz prve ruke

ivaaa! srecan rodjendan :-D uzivajte u putu!