Ah, uspomene uspomene

Sve je super osim Maksim Shoro-a... Mlogo gadno...

Super mi je da citam ovo

zanimljivi, jako zanimljivo... jedva cekam nastavak. i kako samo lepo piseteeeeeeeee! pozdrav!

[table]

Uvod

Pre nego shto se zadubite u citanje o Kirgizji i nama u njoj, evo malo opshtih putnichkih informacija...

U Kirgiziji zivi oko 5 miliona ljudi, koji su, pre nego sto su ih Rusi, pre stotinak godina, prevaspitali, uglavnom bili nomadi, zbog chega se u ovim krajevima necete nagledati velelepnih arhitektonskih dostignuca. Sporazumevanje je olaksano jer se pored kirgiskog ravnopravno koristi i ruski jezik, a pismo koje se koristi je neka vrsta cirilice. Ono sto ce putnika najpre privuci u Kirgiziju su planine, koje prekrivaju cak 94% teritorije, sa najvisim Vrhom Pobede (7.439m), dok je prosecna nadmorska visina cele zemlje 2.750m.

Nacionalna valuta je som, a za jedan evro dobija se pedesetak soma (ili somova). Za soma soma mozete da kupite dobrog konja. U Kirgiziji necete ostati zedni, jer je, zahvaljujuci brojnim glecherima, najveci prirodni resurs voda, a velika porcija chaja (1 chajnik) staje 10 soma. Nema bojazni ni od gladi, kuhinja je izvrsna i obiluje neobicnim imenima: лагман, манты, самсы, ашльан фу, беш бармак (pet prstiju), курут - bombone od jogurta... a prosechna cena obroka u restoranu je 50 soma.

Ono shto cete u ovoj zemlji zeleti da vidite, fotografishete, chujete, kupite, najverovatnije ce biti jurta, konj, orao, ep o Manasu (i njegov pevach-pripovedach manashi, koji u glavi drzi pola miliona stihova stepske Ilijade), i visoke bele kape - ак калпак.

Dva lica Bishkeka

Voz se dokotrljao do zh. stanice u Bishkeku u najnezgodniji chas - pola dva ujutru. Posle trodnevnog ljuljushkanja u kupeu, ponovo se obresmo u starom, dobrom, stabilnom i relativno nepokretnom svetu. Polumrachni bulevar-korzo, zarastao u vishestruke drvorede; levo i desno odvajaju se ulice nalik na rupe pune mraka, kao da u gradu niko ne zivi, kao da to i nije grad. Mapa, baterijska lampa i adresa na parchetu hartije vode nas pravo u pomrchinu.

Chitali smo, vec, da Bishkek nije dobro osvetljen, i da, nocu, ume biti opasan. Zapravo, sem najstrozeg centra, uopste nije osvetljen. Oblachnoj noci dodajte guste kroshnje, pogasite sva svetla u kucama, i dobicete grad kojim se, prateci mali krug ruchne svetiljke, krecete uglavnom po dodiru (aha, sad smo stali u blato), sluhu (hej, tu je neki kanal sa vodom), i mirisu (da, mislim da smo pronashli kontejner...). Ulicu josh nekako i nadjosmo, ali broj - jasno je da nema svrhe ni pokushavati. Sluchajnom osvetljenom prozoru obradovasmo se kao neochekivanom, dugo nevidjenom prijatelju; nije bitno ko tu zivi - samo da se sklonimo sa ulice.

Upadamo u zgradu, oslushkujemo pred svakim vratima, aha, tu su, dobro veche! Deco, nije li malo kasno!? Dva polupijana matorca u gacama krecu, sa nama, u potragu, lupaju na pogreshne kapije, bude pola ulice. Konachno, u prvo praskozorje, nalazimo zbunjenu Kasiet, devojku kod koje cemo spavati, koja trlja kose ochi i gleda u neverici, pred svojim vratima, u sivom jutru, dvoje mladih ljudi sa torbama na ledjima, i dva pripita matorca u gacama, koji su toliko obradovani srecnim ishodom potrage, da moraju da je zagrle. Uskoro spavamo u velikoj sobi, na mekom tepihu.

Dan

Dok smo mi spavali, Bishkek nije gubio vreme; od pustog lavirinta sablasnih ulica, ispresecanih iznenadnim rupama i kanalima sa vodom, preobukao se u grad shirokih bulevara, zelenih hrastovih drvoreda, mirnih parkova punih nasmejanih shetacha, iznenadnih trgova sa vodoskocima... grad je obukao svoje otmeno, dnevno odelo, a mi smo pomislili da nas je, dok smo spavali, neko ukrao i odneo na neko, sasvim drugachije, mesto, da se tamo chudimo. Sleg ramenima, shta je - tu je.

[/td][td] [/td][/tr]

Hrastoredi

Bishkek je grad drveca; stidljive kucice i po koja musava, nezgrapna zgrada tu izgledaju kao nesto sporedno, dekoracija u geometrijskoj shumi stoletnih hrastova koji u dvostrukuim, trostrukim, ili cak sestostrukim drvoredima suvereno vladaju prostorom. Zhirevi, veverice, kreshtave crne ptichice - oni su, izgleda, glavni. Dole, izmedju belo okrechenih stabala, shetaju nekakvi ljudi, tandrchu nekakvi automobili; no, to je vec manje bitno.

Tjen-Shan

Tjenshanski planinski lanac, koji se proteze preko severnog horizonta, na razlicite nacine prisutan je u samom gradu: u vetru koji pravi neobicne oblike u fontanama; u nazivima turisticko-ugostiteljskih objekata, na bilbordima sa politicarima postrojenim u vrstu - koliko glava, toliko planinskih vrhova - kao i u neverovatnoj kolicini vode koja tece kroz grad. Potocici, kanali, rupe, jarkovi i slivnici, citav sistem odvodnjavanja zhubori izmedju hrastova i ulica, sprovodeci otopljenje glechere ko zna gde.

Zhivot grada

Tokom leta, Bishkek je pust - cela Kirgizija planduje na jezeru Isik Kulj. Najzivlja mesta u gradu su pijaca, chajhana, i veliki luna-park. Bishkek, uglavnom zelen i mestimichno sivkast, tek na svojoj pijaci dobija boje.

Na Osh pijaci mozete kupiti, na primer, papak, kanarinca, ciniju kisele salate od pechuraka, DVD plejer, crveni lampion ili, ukoliko ste bas jugonostalgicni - Podravkinu vegetu. Ljudi se vrzmaju okolo, ljubopitivo nam prilaze, a mi ne mozemo da zapazimo da gotovo svako, i staro i mlado, i musko i zensko, svoj blistav osmeh postize nizom od bar nekoliko uglachanih, zlatnih zuba...

Chajhane se lako nalaze; u sumrak gradom pocinje da se shiri prepoznatljivi miris zacinjene jagnjetine. Ukoliko se krecete u pravom smeru, aroma ce biti upotpunjena changrljanjem posudja (koncept sholje u ovim krajevima je nepoznat, chaj i kafa piju se iz posebnih chinijica, a jedan chajnik dovoljan je za deset dopunjavanja), i udobnoscu jastuka u koje se zavalite zaneti mljackanjem i chavrljanjem... Definitivno mesto na koje cemo se vracati

[table]

[/table]

U zabavnom parku najzabavniji su karaoke punktovi. Shetate parkom i nailazite na veliki televizor. Oko njega postrojene stolicice... Dohvatate mikrofon, i veselje pochinje, kako za vas, tako i za sluchajne prolaznike. Mi smo se oprobali samo u slushanju, a lokalci su pokazali zavidan talenat

[table]

[/table] [table][/table] Ukoliko vam, pak, Shoro ne lezhi, uvek vam ostaje da se priklonite drugom taboru: tu je Arshan, pice besmrtnika.

Pročitajte ceo tekst

cekajte meneeeee

heheh, maksim shoro.... lazar je izgleda ocharan a ja... recimo da mojim nepcima godi neshto malo neutralnijeg ukusa hvala za komentare i pohvale, uskoro stizhe josh

znaci za 20 evra dobijas konja, mnogo dobro ::