Međ' brdima Apenina i Toskanskih Alpa, u  majušnom selu Rioli, 1975. godine počela je da se gradi Chiesa di Santa Maria Assunta...

Autor: Nenad Prodanović

Pročitajte ceo tekst

zanimljiva lekcija o spoju mise i arhitekture!

Hm... Da se čovek zamisli. Crkva... bela, prepuna dnevnog svetla... Na neki način, možda je tako i bolje, za razliku od standardnih hladnih, polumračnih, sablasnih crkava. Čini mi se da je unutra vrlo prijatno. Ne vidim čak ni stautuu/sliku Isusa kome lipti krv iz glave (što je, možda, imalo smisla pre hiljadu godina, ali danas?). Dopada mi se što u crkvi drže biljke

Aalto je car! Zapadnjaci su sad vec dosta davno prevazisli kanonski nacin razmisljanja u pravljenju novih crkava, i poceli da razmisljaju o nacinima da rekonstruisu simbole vere i prilagode ih novom dobu. Meni je to savrseno logicno i prirodno...

A Aalto je covek koji je ostavio traga za veliki broj narastaja buducih arhitekata i dizajnera. Referentna licnost u istoriji arhitekture! Covek koji se citira, i u teoriji i u praksi... Fini clanak

Vrlo interesantno!!

Pretpostavljam da 99% Italijana ne zna za ovu priču, arhitektu i crkvu. Samo ste vas dvoje, što se svuda muvate okolo, mogli da pronađete takvu pričici. Samo napred, čitamo zdušno sve što napišete.

stvarno deluje prozracno,svidja mi se..

zanimljiva prica...

Super clanak!!! hvala na njemu, samo bih voleo da iznesem sveje misljenje

Dnevno svetlo i crkva apsolutno ne idu zajedno,

iz vrlo prostog razloga sto se unistava misticnost tokom sluzbe. Narocito u pravoslavnom svetu gde se naginje ka grckom krstu i centralizmu u nacinu gradnje.

Dakle zrak svetlost pada sa krova (iz centralnog dela)na vernike simbolisuci bozansku energiju sa neba,

ko ne veruje u ovo neka pogleda tokom suncanog dana krov hrama Sv. Save i videce nite svetlosti bukvalno ili recimo crkvu Sv. Konstantina i Jelene na vozdovcu gde je nedostatkom svetlosti postignuta nestvarno osecanje....