Nostalgiji nikada kraja... Siguran sam, ili barem mislim da sam siguran, da smo SVI kad bejasmo maji, imali po nekog nerazdvojnog ili razdvojnog drugara/icu... koji/a je nekuda? ? nestalo/a iz Na?ih ?ivota...

U mom slučaju to be?e jedan plavi čuperak? , nakon prvog razreda osnovne.. Prva istinska zaljubljenost, nerazdvojno dru?enje... i naravno brdo suza? zbog zadirkivanja okoline za istu... Onda je jednog septembra oti?la za Beograd, pa preko bare (kako sam saznao pre deceniju)... i od tada.. ni traga ni glasa? ... ali njen lik, i osećaj pri spominjanu istog.. ostao je.. a verujem da će ostati u me dok ne manjkam?

Imate li sličnih iskustava ili su sve ovčice na broju  ?!

"...al nisam preboleo, nista i nikoga sto sam ikada iskreno voleo..."

izgubih kontakt sa dva najbolja druga iz detinjstva...jednog pojela droga, a drugog drugi grad davnih dana kad josh ne bejashe mobilnih...

Heh, htedoh ja da pokrenem i ovu temu, ali ostah samo na "planovima"... Svako od nas je gubio i sad po vijugama trazi simpatije, drugove, ljubavi... Bez obzira sto nekima znam geografsku odredjenost...